Srbija ima značajan potencijal u obnovljivim izvorima enrgije koji je, na žalost, još uvek
nedovoljno iskorišćen. Jedan od razloga za takvu situaciju je nedovoljna investiciona aktivnost
u ovom sektoru. Očekuje se da će u narednih nekoliko godina doći do krupnih
pomaka u tom pogledu, s obzirom na najnoviji korak Vlade Republike Srbije u smislu prihvatanja
odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice o promociji obnovljive energije
kroz transpoziciju Direktive 2009/28/EC o obnovljivim izvorima energije. Ovom odlukom
Srbiji je postavljen ambiciozni cilj da poveća učešće obnovljive energije u ukupnoj
potrošnji finalne energije na 27% u 2020. godini sa 21.2% u referentnoj, 2009. godini
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je tokom 2012. godine, na osnovu sporazuma
o saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike
Srbije, sproveo projekat “Političko savetovanje u oblasti obnovljivih izvora energije”
tokom koga su izrađena dva nova i izvršena revizija četiri postojeća, zastarela vodiča za
investiture u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije:
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE/TOPLOTNE ENERGIJE IZ
BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U MALIM HIDROELEKTRANAMA
U REPUBLICI SRBIJI
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U VETROELEKTRANAMA
U REPUBLICI SRBIJI

FORAGROBIO je osnovan oktobra 2012. godine, kao preduzeće za konsultantske usluge u šumarstvu, poljoprivredi i korišćenju biomase, nakon dugogodišnjeg iskustva osnivača i saradnika u obavljanju konsultantskih poslova.

FORAGROBIO nudi konsultantske usluge domaćim i stranim preduzećima, organizacijama, institucijama i ostalim pravnim i fizičkim licima koja rade ili su zainteresovana za rad u:

• šumarstvu;
• poljoprivredi;
• korišćenju obnovljivih izvora energije;
• korišćenju šumske i poljoprivredne biomase u tehničke i energetske svrhe;
• preradi drveta i proizvodnji drvnih goriva (pelet, briket, drvna sečka, ćumur);
• gazdovanju šumama;
• gazdovanju privatnim šumama malog poseda;
• stručnim i savetodavnim uslugama za vlasnike privatnih šuma;
• inventuri šuma i planiranjem gazdovanja šumama;
• proizvodnji sadnog materijala, pošumljavanju i podizanju novih šuma i plantaža;
• sertifikaciji šuma;
• trgovini drvnim proizvodima;
• organizaciji upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima;
• naučnim i razvojnim delatnostima u šumarstvu;

FORAGROBIO obavlja sledeće poslove:

• stručne i savetodavne usluge u gazdovanju šumama;
• stručne i savetodavne usluge, edukaciju i informisanje za vlasnike malih privatnih šumskih poseda;
• planiranje gazdovanja šumama i inventura šuma;
• projektovanje šumskih puteva;
• planiranje i sprovođenje pošumljavanja i podizanje novih šuma i plantaža;
• razvoj projekata vezanih za proizodnju toplotne i električne energije iz biomase;
• stručne i savetodavne usluge u korišćenju šumske i poljoprivredne biomase;
• koncipiranje rešenja i tehnologija za mobilizaciju šumske i poljoprivredne biomase;
• organizacija nabavke sirovina za preradu drveta i proizvodnju drvnih goriva;
• stručne i savetodavne usluge u korišćenju, preradi i prodaji proizvoda od drveta i drvnih goriva;
• stručne i savetodavne usluge u izboru mašina i opreme za rad u šumarstvu i korišćenju biomase;
• stručne i savetodavne usluge i posredovanje u trgovini drvetom, drvnim proizvodima i drvnim gorivima (pelet, briket, drvna sečka, ćumur);
• stručne i savetodavne usluge u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima.

Proteklih dana su švajcarci iz Globernice napravili poslenji korak u investiciji vrednoj preko 40 miliona eura, tako što su platili opštini Karansebeš (Rumunija) 250.000 eura i postali vlasnici 12,5 hektara zemlje na kojoj će biti izgrađena fabrika za proizvodnju peleta.

Pored izgradnje fabrike peleta biće konstruisano i solorna farma za proizvodnju struje. Nakon završetka ovih projekata pored velikog broj novih radnih mesta očekuje se da će i budžet opštine Karabsebeš biti veći za oko milion eura u narednim godinama.

Lokalna samouprava imaće 15% od profita ali ne manje od 50-60.000 eura godišnje u prvih 10 godina, dok u posle tog period iznos ne sme biti manji od 100.000 eura godišnje.

Izvor: caon.ro

Delegacija opštine Vršac, u sastavu delegacije AP Vojvodine koju je predvodio Branislav Bugarski pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, prisustvovala je dogovorima sa predstavnicima Fondacije "Mitteleuropa", koji su održani u Trstu.

Italijani su do detalja predstavili plan da se u devet vojvođanskih opština izgrade centrale za proizvodnju električne energije iz biomase. Jedna od njih, snage 10 MW i vredna 34 miliona evra, bila bi i u opštini Vršac i u njoj bi posao trebalo da dobije oko 120 radnika.

Predstavnicima naše opštine uručeno je pismo o namerama, o kojem će dalje odlučivati lokalna samouprava. Na teritoriji Vojvodine godišnje se uništi i spali oko 4.8 miliona tona biomase.

U delegaciji opštine Vršac bili su Miloš Vasić član Opštinskog veća i Saša Živković koordinator u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: eVrsac.rs

Kompanija Strauss Adriatic po prvi put u Srbiji i regionu 1. novembra 2011. godine počela je da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima.

Jedinstvenost projekta ogleda se u upotrebi kafene plevice kao energenta koji sagoreva u kotlarnici na biomasu. Sama tehnologija nije ništa novo, ali je kafena plevica sve do skoro bila neiskorišćena na ovaj način i predstavljala je otpad, pa otkriće toplotne moći kafene plevice i njena primena predstavljaju kuriozitet. Godišnje se u fabrici u Šimanovcima proizvede 140 tona briketa plevice što je dovoljno za oko 3 meseca grejanja. Kotlarnica je projektovana tako da sagoreva i druge vrste biomase, pa ostatak količine neophodne za grejanje uvek može da se odabere u skladu sa tržišnim kretanjima.

“Činjenica da je ukupna investicija od 120.000 evra, zahvaljujući uštedama, isplaćena do kraja 2012. godine tj. za manje od godinu i po dana, odličan je način da ilustrujemo koliko je sistem grejanja na kafenu plevicu, uticao na poslovanje kompanije Strauss Adriatic. S druge strane, s obzirom na snažno opredeljenje naše kompanije ka društveno odgovornom poslovanju u širem smislu, smatramo da je najvažniji rezultat ovakvog vida grejanja smanjena emisija ugljen-dioksida tj. gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferu. Konkretno, ukupna godišnja emisija ovih gasova u atmosferu iz fabrike u Šimanovcima smanjena je za oko 11%, u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, jer su produkti sagorevanja biomase potpuno ekološki prihvatljivi i bez štetnog uticaja po okolinu”, kažu iz Strauss-a za portal eKapija.

Kada je reč o uštedi, najveća je svakako ona koju je kompanija Strauss ostvarili prestankom upotrebe TNG (propan-butana) kao energenta za grejanje.

“Uštedu računamo na bazi odnosa plevice i TNG, odnosno poređenja potrošnje TNG u prethodnoj godini sa zimom 2011/2012. Na kraju prethodne grejne sezone, utvrđeno je da je od novembra 2011. do aprila 2012. ostvarena zaista znatna ušteda od oko 83.000 evra. Prema dosadašnjim pokazateljima, i ove zime ćemo imati uštedu na sličnom nivou u odnosu na prethodnu grejnu sezonu”, kažu iz kompanije.

Na nivou Strauss grupe je postavljen petogodišnji plan (2012. – 2016.) sa ekološkim ciljevima, a fokus je na najvažnijim uticajima na životnu sredinu, kao što su smanjenje potrošnje energije za 10%, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 15%, kao i povećanje količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada za 15%. U skladu sa ciljevima grupe, Strauss Adriatic radi na unapređenju proizvodnih procesa, sa stanovišta uticaja na životnu sredinu.

Kako kažu, planirana modernizacija sistema za prečišćavanje dimnih gasova na jednom od dva pržionika doneće smanjenu potrošnju energije po toni gotovog proizvoda za 4%. U planu je i smanjenje potrošnje vode kao kontinualan proces, što je najteže uraditi, jer veći deo potrošnje čini sanitarna voda, a proizvodni proces je već optimizovan. Takođe, radi se i na povećanju količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada.

Pored smanjenja štetnih uticaja na okolinu, Strauss Adriatic konstantno radi na pronalaženju načina za unapređenje celokupnog poslovanja. Jedan od rezultat je i projekat grejanja na kafenu plevicu, koji je bio ideja njihovog inžinjera Nemanje Mašića.

“U tome nam umnogome pomaže sistem poslovanja po Kaizen filozofiji, koja motiviše i inicira naše zaposlene da predlažu konkretne korake za podizanje efikasnosti proizvodnje i čitavog poslovnog sistema”, kažu u Strauss-u.

Iako je evidentna ušteda, koja se meri i u ekološkom i u novčanom pogledu, do sada ipak nije postojalo interesovanje drugih kompanija za projekat grejanja na kafenu plevicu, izuzev u Strauss grupi.

U Strauss-u objašnjavaju da je ipak gorivo specifično i vezano isključivo za velike kompanije u preradi kafe.

Međutim, kako dodaju, zbog izuzetnih rezultata koji su ostvareni u Srbiji, ovaj projekat ima mogućnost primene i u drugim zemljama u kojima Strauss grupa posluje, pa izuzetnu satisfakciju predstavlja činjenica da ovaj vid grejanja svoje poreklo ima upravo u našoj zemlji.

Izvor: Eko kuće

Danas je u Medija centru u Beogradu, održana konferencija za novinare Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO. Tema konferencije bila je Poreski tretman biomase. Na konferenciji su govorili: Boris Ilijevski - član UO SERBIO, Vojislav Milijić - predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, Tomislav Micović - član UO SERBIO.

Centar za energetsku efikasnost CEFIX jedan je od osnivača SERBIO-a i ovom prilikom uz tehničku podršku audio video produkcije VILA prenosio je uživo ovaj događaj na svojoj internet televiziji http://www.cefix.rs/tv

Ograničene rezerve fosilnih goriva (nafte, ugalja, priorodnog gasa) kao i štetan uticaj na životnu sredinu usled emisije CO2 prilikom sagorevanja ovih goriva, podstakle su industriju i potrošače na sve veću upotrebu obnovljivih izvora energije (biomase, solarne, hidro i energija vetra) kako u svetu tako i kod nas. Brojne analize pokazuju da je biomasa najveći resurs obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji.

Podaci Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine pokazuju da ukupni procenjeni potencijal biomase kod nas iznosi oko 3,3 miliona toe (tona ekvivalenta nafte) godišnje. Iz ugla energije koja se teoretski može proizvesti, ova količina biomase u srazmeri je sa 25.godišnjom proizvodnjom struje u HE Đerdap. Ambiciozni plan Ministarstva energetike da do 2020.god. udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije dostigne 27% postavlja brojne izazove pred proizvođe i korisnike energenata na bazi OIE. Tržište biomase kod nas nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka i nedovoljna konkurentnost energenata od biomase.

Tačnije, postignut je određeni nivo iskorišćenja šumske biomase kao i ostataka u poljoprivredi, ali tako dobijeni proizvodi se gotovo u celini izvoze. Ovi energenti simbolično učestvuju u supstituciji skupih uvoznih energenata ili električne energije koja se koristi za grejanje.

Na povećanju učešća biomase u energetskom bilansu zemlje treba preduzeti niz koraka, a prvi i najjednostavniji je da se kategorizacija biomase adekvatno primeni na postojeće fiskale i zakonske okvire u našoj zemlji.

Danas imamo paradoksalnu situaciju, da su energenti na bazi biomase kao što su pelet i briket, opterećeni opštom stopom poreza na dodatu vrednost od 20% dok su konvencionalni energenti koji se koriste u iste svrhe kao što su prirodni gas i ogrevno drvo oporezovane posebnom stopom PDV-a od 8%.
Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO pokrenula je inicijativu za adekvatnu kategorizaciju biomase i energenata dobijenih od biomase, pre svega adekvatan poreski tretman, u skladu sa poreskom stopom ostalih energenata. Inicijativa se zasniva na izmeni i dopuni Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, tako da se i ogrev na bazi biomase u šta spadaju sečka, pelet i briket operezuje posebnom poreskom stopom od 8%.

S obzirom da se skoro sav briket i pelet izvozi, država ne ostvaruje prihod od PDV-a, tako da smanjenje poreske stope ne bi ni moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu već bi ekološki čista goriva postala konkurentnija na domaćem tržištu, čime bi se postigla veća supstitucija uvoznih energenata domaćim ali i ostvarivanje većih prihoda od PDV-a.

Nedavno je broj ljudi na zemlji premašao brojku od 7.000.000.000 (sedam milijardi). Zaista izuzetno veliki broj. Da li ste se ikada zapitali šta svi ti ljudi jedu?! Koja je hrana najzastupljenija?! Znamo svi da dosta veliki broj ljudi gladuje...

Povodom tog dana National Geographic je napravio zanimljiv prikaz koliko se na godišnjem nivou pojede životinja! Brojevi su zaista zapanjujući i čvrst dokaz kako hrana zaista nije adekvatno raspoređena. Samo broj pilića / kokošaka premašuje više od sedam puta ukupan broj ljudi što bi značilo da sviki stanovnik planete zemlje bi trebalo da za godinu dana pojede barem 7 pilića ili kokošaka a znamo da to nije tako!

Kada sledeći put bacate ostatke hrane setite se podataka sa slike i pomislite na one koji nemaju pa prilikom sledeće kupovina pokušajte da budete efikansniji!

Od 11. do 12. oktobra 2012. godine održana je osnivačka skupština NACIONALNE ASOCIJACIJE ZA BIOMASU - SERBIO. Pored mnogih udruženja, priverdnika i predstavnika javnog sektora jedan od osnivača je i Centar za energetsku efikasnost CEFIX - Vršac.

Ciljevi SERBIO su da razvije tržište i povoljno poslovno okruženje održivog bioenergetskog sektora u Srbiji i poveća informisanost javnosti o mogućnostima upotrebe biomase.

Za dalji održivi razvoj energetskog sektora u Srbiji ali i lokalnih sredina bogatih biomasom, od izuzetne važnosti bilo osnivanje asocijacije koja bi zastupala interese zainteresovanih pojedinaca i organizacija: od biznis kompanija u sektoru šumarstva i poljoprivrede, proizvodnje, prerade i transporta biomase do akademskih ustanova, naučno-istraživačkih institucija, ekoloških i razvojnih nevladinih organizacija.

Unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za poslovanje u vezi biomase jedan je od imperativa SERBIO!

Detaljnije o daljem radu asocijacije, planu rada i o aktivnostima pročitajte na zvaničnoj prezentaciji serbio.rs

Korišćenje biomase u Vojvodini je još uvek sporadično, a najbolje su se snašli na selu. Živica Terzić, magistar poljoprivrede iz Mokrina kraj Kikinde, kuću svoje porodice od 150 kvadrata greje šest puta jeftinije nego da koristi struju.

- Koristim otpatke kao gorivo za kotao. Za samo jedan dan sam prikupio više od 1.000 bala slame i sve to me koštalo manje od 100 evra. Materijal za kotao sam kupio na otpadu - kaže Živica Terzić.

Izvor: Blic

Ostaci žetve sa vojvođanskih njiva mogli bi da služe za grejanje i proizvodnju struje, ali umesto da završe u energanama i termolektranama izgore na oranicama. Ima izuzetaka u Bačkoj Topoli, Šidu, Somboru, Novom Sadu, gde su u pojedinim firmama počeli ili nameravaju da počnu da koriste biomasu kao energiju. Stručnjaci su izračunali da bi se upotrebom samo trećine biomase koja ostane na vojvođanskim njivama smanjio uvoz milion tona mazuta. Ali za to nisu krivi samo ratari, već i država, objašnjava energetičar dr Božidar Mihajlović, profesor Univerziteta “Megatrend”.

- Tržište biomase u Srbiji ne postoji, a to je 64 odsto našeg energetskog potencijala. Procenjeno je da je naš godišnji energetski potencijal iz obnovljivih izvora energije kao 4,3 miliona tona nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji - kaže Mihajlović.

Čak 64 odsto obnovljivih izvora energije je biomasa, odnosno slama, kukuruzovina i ljuspice suncokreta. Kolika je to vrednost, pokazuje podatak stručnjaka da bi se iz tih izvora moglo da proizvede 5.000 megavata električne energije.

- Za to bi trebalo uložiti milijardu evra, ali bi zemlja posle podizanja postrojenja smanjila uvoz električne energije za 30 odsto i fosilnih goriva za 25 odsto. To znači da bi biomasa i biogoriva godišnje zamenili 1,8 miliona tona nafte - dodaje dr Mihajlović.

Osim biomase, Vojvodina raspolaže ogromnim količinama biogasa na farmama, koji se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije. Ali iako smo po  mišljenju dr Jožefa Njerža, profesora subotičke Visoke tehničke škole, tim energentom najbogatiji u Evropi, biogas se koristi u malim količinama.

Na kolikoj smo šteti, pokazuju podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i rudarstvo, po kojima se trenutno koristi samo dva odsto bio energije. A na njivama, nakon skidanja useva, ostane 20 miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina.

Deo te materije se zaorava kako bi se zemljištu vratile neophodne organske materije, a preostalu masu poljoprivrednici spaljuju, iako dr Miladin Brkić, profesor Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu.

Stručnjaci kažu da što pre treba oformiti tržište upakovane biomase u obliku bala, briketa i peleta, kao što se to čini u Evropskoj uniji. Energetičar Branislav Vukmir, profesor Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da iako Evropska unija nalaže da do 2020. godine Srbija 25 odsto energije dobija iz takozvanih zelenih izvora energije, na tome se malo radi.

- Nemamo nijednu elektrana na biomasu, mada imamo sirovine koje bi u potpunosti mogle da zamene mazut i gas za grejanje. Zbog tog propusta godišnje gubimo oko milijardu evra. Osim biomase, imamo i druge obnovljive izvore energije, čijom bismo ugradnom smanjili odlivanje iz budžeta, povećali zaposlenost i smanjili zavisnost za uvoz energenata - kaže Vukmir.

Da sve u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije nije na nuli, pokazuju primeri iz Šida, Novog Sada, Sombora, Bačke Topole. 

U Kompaniji “Viktorija grupa” prave planove da u Šidu izgrade prvu termoelektranu na biomasu. Osim toga, Novosadska toplana planira pionirski projekat, uvođenje grejanja na biomasu.

Radosav Striković, pokrajinski sekratar za energetiku, kaže da je studija izvodljivosti napravljena, a sada se vode pregovori sa investitorima. Ako se pronađe novac, popularna “Osmica” u Petrovaradinu će biti prvo gradsko naselje u Srbiji koje će se grejati na obnovljivi izvor energije.

Osim toga, češki „Brigde power investments“, uz pomoć fondova Evropske unije, pravi program pronalaženja pogodnih baza za proizvodnju goriva iz obnovljivih izvora energije u Vojvodini. U toku je realizacija pilot projekta u Doroslovu kod Sombora.

Strateški partner češkoj firmi je Robert Holo, poljoprivrednik iz Doroslova. Investitori su najavili da su spremni da ulože 6,2 miliona evra u izgradnju centra za proizvodnju 100.000 tona agropeleta godišnje. Celokupna proizvodnja namenjena je izvozu u zemlje Evropske unije, a vrednost otkupa biomase od lokalnih partnera bio bi oko 2,5 miliona evra godišnje.
U međuvremenu je Nemačka odobrila Srbiji kredit od 100 miliona evra za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega biomase i besprovratnu pomoć od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova.

Prvenac u korišćenju ovih energenata je preduzeće “Doža Đerđ” u Bačkoj Topoli, koje se bavi ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Ono je izgradilo je prvu energanu u Vojvodini koja klimatizuje 18.000 kvadratnih metara objekata koristeći kao energent biomasu, čime su za trećinu smanjeni troškovi grejanja u odnosu na raniji period. U tom poljoprivrednom preduzeću smanjili su troškove za 30 odsto.

- Investicija je koštala 160 miliona dinara, od kojih je 100 miliona obezbedilo samo preduzeće, a 60 miliona pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj - rekao je Dragoslav Petrović, resorni sekretar, dodajući da u narednoj godini na biopostrojenje u “Doži”, planiraju da priključeno još 8.000 kvadratnih metara novih objekata.

Izvor: Blic