29. Feb, 2024.

Među brojnim značajnim datumima koji se u velikom broju zemalja obeležavaju jednom godišnje  je 14. februar, kao svetski dan očuvanja energije. Ovaj datum uvek podseti kakav je pojedinačni i kolektivni odnos prema proizvodnji ( transformaciji ) i racionalnom korišćenju energije.

Kroz školovanje smo uglavnom naučili da je energija sposobnost tela da izvrši rad, te da postoje različiti oblici energije i da se energija ne može uništiti, niti iz ničega stvoriti, već se pretvara iz jednog oblika u drugi bez ikakvih gubitaka ( Džulov zakon ). Kroz nastavu fizike u osnovnoj i srednjoj školi izučava se mehanička energija ( potencijalna, kinetička i toplotna ), opšti zakon o očuvanju energije, a na višem stepenu obrazovanja detaljnije i nuklearna energija u okviru nastavnog predmeta atomska fizika.

Polazeći od relevantne pretpostavke da je energija pokretač svih promena u društvu, pozabavićemo se pitanjem njene proizvodnje, ali i potrošnje. Postoje različiti izvori energije koje je čovek na sebi svojstven način koristio od njegovog postanka i tokom evolucije. Danas je aktuelno da govorimo o obnovljivim i alternativnim izvorima energije, te o energiji čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Zalihe nafte i uglja sve su siromašnije, tako da su realne prognoze da će ovi izvori energije jednog dana presušiti i da se na vreme moramo okrenuti nekim drugim izvorima, kao što su energija vode, vetra, Sunca, biomase i drugih obnovljivih izvora. U svetu se sve više koriste automobili na električni pogon, a vetrogeneratori i solarni paneli postali su naša realnost. Pored obaveza u pristupnim pregovorima ka EU, korišćenje obnovljivih izvora energije je imperativ u promeni načina ponašanja i odustajanja od daljne gradnje termoelektrana koje rade na ugalj, zagađujući radnu i životnu sredinu. Istina je da plaćamo najjeftiniju električnu struju u Evropi, koja je nedavno poskupela ( 01.02.2021. ), ali će biti neodgovorno ako se to poskupljenje prvenstveno usmeri na povećanje ionako velikih zarada u EPS-u ( prosek oko 100.000 dinara ), a ne na traganju za racionalnim rešenjima u proizvodnji i distribuciji električne energije.

Drugo, takođe važno pitanje je kako koristimo raspoloživu energiju. Pre svega, da li se ponašamo odgovorno, ili rasipnički, bez razmišljanja o najjeftinijem načinu grejanja koje je najveća stavka troškova u zimskom periodu, zameni klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenju dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanju većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i o načinu gradnje objekata koji obezbeđuje što manji gubitak energije. Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova domaćinstva. Takve pozitivne navike stiču se od malih nogu, a ponašanje starijih treba da služi kao primer, ne samo u porodici, već i na radnom mestu, na ulici i na svim drugim mestima gde se koristi neki od oblika energije.

Na kraju recimo da je koeficijent korisnog dejstva parametar o kome itekako moramo voditi računa kod preispitivanja racionalnog korišćenja energije. On je savršen ukoliko se približava broju jedan, ili ukoliko je odnos Ek : Eu blizu 100 procenata. Ako pojednostavimo taj odnos, korišćenje energije racionalno je ukoliko je veći koeficijent korisnog dejstva, koji se izražava u procentima. Prostije rečeno, ako je koristan rad približno jednak uloženom radu, koeficijent korisnog dejstva je blizu jedinice. Pošto se rad i energija mere istom jedinicom ( J - džul ), matematički gledano dolazimo do toga da je koeficijent korisnog dejstva neimenovan broj, te da „Perpetuum mobile“ niko još nije uspeo da napravi, mada je kroz istoriju bilo raznih poduhvata, čak i lažnih prezentacija u pravljenju idealne mašine koja bi proizvodila više energije nego što se u nju ulaže. Nauka je odavno proglasila taj zadatak nerešivim, jer se protivi prvom zakonu termodinamike: “Količina toplote predata nekom sistemu troši se na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.”

3e vesti 10ep.

U desetoj emisiji tv serijala 3E VESTI koje se bave temama ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Cene grejanja u Srbiji, Saveti na uštedi energije, Rečnik 3E pojmova .

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

3e vesti 9ep.

U devetoj emisiji tv serijala 3E VESTI, koje se bave temama iz oblasti ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Sprečavanje zagađenja voda u Srbiji, Korišćenje bojlera u domaćinstvu, Zdrava hrana kao zaštita od radijacije, Rečnik 3E pojmova.

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

3e vesti 8ep.

U osmoj epizodi 3E VESTI, tv serijala koji se bavi temama u oblasti ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Otpadne vode u Srbiji, Neadekvatno korišćenje akumulatora, Rečnik 3E pojmova.

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

3e vesti 7ep.

U sedmoj emisiji 3E VESTI o ekologiji, energiji, ekonomiji (zelena ekonomija) gledaćete: Upravljanje elektronskim otpadom, Klimatske promene u svetu, Prednosti pripremanja hrane u mikrotalasnoj pećnici, Rečnik 3E pojmova.

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

3e vesti 6ep.

3E VESTI 6 epizoda – ekologija, energija, ekonomija (zelena ekonomija).

U ovoj emisiji gledaćete: – Zalihe nafte lagano presušuju – Svetske zalihe pijaće vode – Najzagađeniji gradovi u Srbiji – Rečnik 3E pojmova.

Projekat 3e vesti finansijski podržao GRAD VRŠAC

3e vesti 5ep.

U petoj epizodi 3E VESTI o ekologiji, energiji, ekonomiji (zelena ekonomija) gledaćete: - Standardizacija punjača mobilnih telefona - SUS motori idu lagano u zaborav - Vreme potrebno za razlaganje otpada - Rečnik 3E pojmova

Projekat 3e vesti je finansijski podržao GRAD VRŠAC

3e vesti 4ep.

U četvrtoj emisiji 3E VESTI koje se bave tematikom ekologije, energije, zelene ekonomije gledaćete: - Prve kuće i skloništa - Ozonski omotač - Rečnik 3E pojmova.

Projekat 3e vesti finansijski podržao GRAD VRŠAC

3e vesti 3ep.

U trećoj emisiji 3E VESTI (ekologija, energija, ekonomija) gledaćete: - Kada su niže, a kada više dnevne tarife struje - Šajbenov bunar - Sunce se širi i skuplja - Rečnik 3E pojmova

Projekat 3e vesti finansijski je podržao GRAD VRŠAC 

3e vesti 2ep.

U drugoj epizodi 3E VESTI koje se bave temama ekologije, energije, ekonomije gledaćete: - Da li je zračenje mobilnih telefona štetno ? - Biljke upijaju štetna zračenja - Konzerviranje hrane - Rečnik 3E pojmova

Projekat 3e vesti finansijski podržao GRAD VRŠAC

Strana 1 od 10