20. Oct, 2021.

Među brojnim značajnim datumima koji se u velikom broju zemalja obeležavaju jednom godišnje  je 14. februar, kao svetski dan očuvanja energije. Ovaj datum uvek podseti kakav je pojedinačni i kolektivni odnos prema proizvodnji ( transformaciji ) i racionalnom korišćenju energije.

Kroz školovanje smo uglavnom naučili da je energija sposobnost tela da izvrši rad, te da postoje različiti oblici energije i da se energija ne može uništiti, niti iz ničega stvoriti, već se pretvara iz jednog oblika u drugi bez ikakvih gubitaka ( Džulov zakon ). Kroz nastavu fizike u osnovnoj i srednjoj školi izučava se mehanička energija ( potencijalna, kinetička i toplotna ), opšti zakon o očuvanju energije, a na višem stepenu obrazovanja detaljnije i nuklearna energija u okviru nastavnog predmeta atomska fizika.

Polazeći od relevantne pretpostavke da je energija pokretač svih promena u društvu, pozabavićemo se pitanjem njene proizvodnje, ali i potrošnje. Postoje različiti izvori energije koje je čovek na sebi svojstven način koristio od njegovog postanka i tokom evolucije. Danas je aktuelno da govorimo o obnovljivim i alternativnim izvorima energije, te o energiji čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Zalihe nafte i uglja sve su siromašnije, tako da su realne prognoze da će ovi izvori energije jednog dana presušiti i da se na vreme moramo okrenuti nekim drugim izvorima, kao što su energija vode, vetra, Sunca, biomase i drugih obnovljivih izvora. U svetu se sve više koriste automobili na električni pogon, a vetrogeneratori i solarni paneli postali su naša realnost. Pored obaveza u pristupnim pregovorima ka EU, korišćenje obnovljivih izvora energije je imperativ u promeni načina ponašanja i odustajanja od daljne gradnje termoelektrana koje rade na ugalj, zagađujući radnu i životnu sredinu. Istina je da plaćamo najjeftiniju električnu struju u Evropi, koja je nedavno poskupela ( 01.02.2021. ), ali će biti neodgovorno ako se to poskupljenje prvenstveno usmeri na povećanje ionako velikih zarada u EPS-u ( prosek oko 100.000 dinara ), a ne na traganju za racionalnim rešenjima u proizvodnji i distribuciji električne energije.

Drugo, takođe važno pitanje je kako koristimo raspoloživu energiju. Pre svega, da li se ponašamo odgovorno, ili rasipnički, bez razmišljanja o najjeftinijem načinu grejanja koje je najveća stavka troškova u zimskom periodu, zameni klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenju dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanju većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i o načinu gradnje objekata koji obezbeđuje što manji gubitak energije. Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova domaćinstva. Takve pozitivne navike stiču se od malih nogu, a ponašanje starijih treba da služi kao primer, ne samo u porodici, već i na radnom mestu, na ulici i na svim drugim mestima gde se koristi neki od oblika energije.

Na kraju recimo da je koeficijent korisnog dejstva parametar o kome itekako moramo voditi računa kod preispitivanja racionalnog korišćenja energije. On je savršen ukoliko se približava broju jedan, ili ukoliko je odnos Ek : Eu blizu 100 procenata. Ako pojednostavimo taj odnos, korišćenje energije racionalno je ukoliko je veći koeficijent korisnog dejstva, koji se izražava u procentima. Prostije rečeno, ako je koristan rad približno jednak uloženom radu, koeficijent korisnog dejstva je blizu jedinice. Pošto se rad i energija mere istom jedinicom ( J - džul ), matematički gledano dolazimo do toga da je koeficijent korisnog dejstva neimenovan broj, te da „Perpetuum mobile“ niko još nije uspeo da napravi, mada je kroz istoriju bilo raznih poduhvata, čak i lažnih prezentacija u pravljenju idealne mašine koja bi proizvodila više energije nego što se u nju ulaže. Nauka je odavno proglasila taj zadatak nerešivim, jer se protivi prvom zakonu termodinamike: “Količina toplote predata nekom sistemu troši se na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.”

3e vesti 10

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

TESLINA VIZIJA INTERNETA

Savremene komunikacione tehnologije zasnovane su na primeni patenata Nikole Tesle, najvećeg svetskog i srpskog naučnika, rođenog 10. jula 1856. Njegov čuveni Vordenklif toranj i laboratorija na Long Ajlendu, sagrađeni, ali i uništeni, početkom 20. veka, trebalo je da budu začetak nečega što bi moglo da se nazove „analogni Internet“...

RADIJATORI I OSTALA GREJNA TELA

Aluminijumski radijatori su člankasta grejna tela od livene aluminijumske legure. Otporni su na koroziju i izdržljivi na visoke pritiske. Mala specifična težina aluminijuma omogućava lako i precizno izvođenje pri montaži. Široka paleta dimenzija i jednostavno kombinovanje elemenata omogućavaju idealno rešenje za svaki ambijenat, dok odavanje visoke toplotne energije omogućuje korišćenje i u manjim prostorijama...

 

3e vesti 9

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

KAKO RADE MOBILNI TELEFONI

Mobilna telefonija korišćenjem radio talasa prenosi informacije koje se preko antena transformišu u elektromagnetne talase. Da bismo mogli da telefoniramo gde god se nalazili, neophodno je da talase našeg telefona registruje neka bazna stanica i da telefon u svakom trenutku može da uhvati signal neke od baznih stanica. Zato i postoji mreža baznih stanica koje pokrivaju teritoriju na kojoj se krećemo.

Radio talasi, prostirući se brzinom svetlosti, brzo slabe dok se kreću kroz prostor. Kad je bazna stanica daleko, telefon prima slab signal ili je van dometa. Pri razgovoru u pokretu, razmenjujemo podatke sa jednom ili više baznih stanica.

DA LI JE TESLA PREDVIDEO MOBILNU TELEFONIJU

Nikola Tesla je bio naučnik i vizionar daleko ispred svog vremena. U prilog toj činjenici govori i njegov intervju iz 1935. godine za magazin Liberty u kome je naslutio mogućnost bežične komunikacije sa bilo koje tačke na Zemlji, ili u kosmosu, što su mnogi doživljavali kao fantaziju.

"Naša civilizacija je u rastrojstvu jer se nismo u potpunosti prilagodili mašinskom dobu", izjavio je Nikola Tesla u tom intervjuu.

Tesla je još tada shvatao da bi ljudi nakon tog prilagođavanja savladavali mašine - imao je ultimativnu veru u ljudsku vičnost, u pogledu proizvodnje hrane, klime i genetike.

Projekat 3e VESTI sprovodi AVP Vila, finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

 

3e vesti 8

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

Pogledajte nove 3e vesti koje obrađuju sadržaje iz oblasti EKOLOGIJE, ENERGETIKE i ZELENE EKONOMIJE…

ZRAČENJE MOBILNOG TELEFONA

Naučnici su predstavili istraživanje koje donosi “konačni odgovor” na pitanje da li je zračenje mobilnih telefona štetno po ljude. Odgovor neće zadovoljiti svakog, ili će ga zabrinuti zbog preterane upotrebe mobilnog telefona…

NEKE PREDNOSTI PEĆI NA DRVA

Od kad postoji vatra, loženje i grejanje na drva najstariji je i najčešći način dobijanja toplote. Danas je to veoma unapređeno i taj način grejanja možemo bez velikih ulaganja instalirati u gotovo svakom domaćinstvu…

Projekat 3e VESTI sprovodi AVP Vila, finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

 

 

3e vesti 7

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

Pogledajte nove 3e vesti koje obrađuju sadržaje iz oblasti EKOLOGIJE, ENERGETIKE i ZELENE EKONOMIJE…

Vode za piće u svetu sve manje

Svetske zalihe pijaće vode se sve više smanjuju, dok potrebe za njom rastu. Prema podacima UN, potrošnja vode do 2025. godine biće povećana 58 odsto u odnosu na sadašnju potrošnju…

Ozonski omotač – poslednja linija odbrane

Svakog dana ljudi obavljaju bezbroj aktivnosti, zaokupljeni svojim obavezama i problemima, ne razmišljajući šta sve priroda čini kako bi oni mogli nesmetano da funkcioništu. Milionima godina ustrojeni sistem marljivo štiti život na Zemlji i čini da on opstaje. Desetinama kilometara visoko iznad naših glava, daleko od naših mikrosvetova, obitava jedan tanak štit. „Radi“ neprekidno, dozira i filtrira sunčevo zračenje, eliminišući negativne delove spektra. Upravo taj štit omogućava život na Zemlji pretvarajući smrtonosne sunčeve zrake u saveznike živog sveta. Njegovo ime je ozonski omotač…

Vreme razgradnje otpada

Pored globalnog zagrevanja, koje je sve izraženije o pogubno za našu planetu, svetu preti još jedna opasnost: otpad. Recikliranje je još uvek u fazi sporog napretka, a odbačeni otpad koji nalazimo na prilazima gradova i seoskih naselja se sporo, ili nikako ne razgrađuje…

Projekat 3e VESTI sprovodi AVP Vila, finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

 

 

3e vesti 6

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

Pogledajte nove 3e vesti koje obrađuju sadržaje iz oblasti EKOLOGIJE, ENERGETIKE i ZELENE EKONOMIJE…

Otpadne vode u Srbiji

Istog trenutka kada ste otvorili česmu – proizveli ste i otpadnu vodu. Otpadna voda je svaka voda koja je prošla kroz upotrebni proces, bez obzira na stepen zagađenja. U Srbiji se svake sekunde upotrebi prosečno oko 40 kubnih metara vode i stvori toliko otpadne vode. Srbija ima preko 40 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda i više od sto trideset specijalizovanih postrojenja za preradu industrijskih voda…

Neadekvatno korišćenje akumulatora

O akumulatorima postoje brojne predrasude i pogrešna mišljenja. Najveći broj problema nastaje zbog neadekvatnog korišćenja pa se nekim vlasnicima automobila dešava da menjaju akumulator jednom godišnje. Za početak, veliki broj ljudi kupuje akumulator većeg kapaciteta jer misle da će tako rezerva snage biti veća. To je jednako loše kao da je kupljen akumulator manjeg kapaciteta od onog koji propisuje proizvođač. Alternatori se razlikuju od modela do modela i od motora do motora, pa jednostavno ne mogu da napune akumulator većeg kapaciteta za koji nisu projektovani. Tokom eksploatacije se prazni i nedovoljno dopunjava, što na kraju dovodi do dubokog pražnjenja koje je pogubno za akumulator.

Projekat 3e VESTI sprovodi AVP Vila, finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

3e vesti 4

  • okt 20, 2021
  • Objavljeno u Novosti

GREJANJE NA STRUJU

 

Istina je da grejanje na struju može da bude ubedljivo najpovoljnije, ali i papreno skupo, a sve to zavisi od više faktora. Pre svega, “grejanje na struju” je jako širok pojam i obuhvata sve od etažnog grejanja na struju, do TA peći i drugih grejnih tela. 

Drugi bitan faktor koji utiče na cenu i isplativost grejanja na struju, je površina objekta koji se greje. Kod manjih stanova TA peći su nenadmašne kada je u pitanju isplativost, ali šta se dešava kad vam je za grejanja nekog objekta potreban veći broj TA peći? 

I treće, da li računamo ili ne računamo sve troškove ili samo račun za struju? Jer instalacija sistema grejanja sa radijatorima košta, dok je kupovina peći ili klime daleko jeftinija. Neki sistemi imaju velike početne troškove, ali se investicija dugoročno itekako isplati. Najjeftinije grejanje na struju je sa stanovišta potrošnje i komfora.

 

PROCENA CENE ENERGENATA

 

Najniže troškove grejanja, prema nekim prognozama ove zime imaće domaćinstva koja se greju na drva, slede grejanje na prirodni gas, na ugalj i na pelet, TA peći. Najskuplje je grejanje na električnim kotlovima, grejalicama i na lož ulje i propan - butan gas.

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata i s temperaturom od 20 stepeni ,16 sati dnevno u celom stanu i 180 dana potrebno je oko 9.000 kWh, a AERS je napravio računicu za više vrsta energenata koji se najčešće koriste.

U područjima Srbije gde se ogrevno drvo može nabaviti po nižim cenama, na primer za 4.650 dinara po kubiku, grejanje za sezonu koštaće 37.200 dinara. Za one koji koriste skuplje ogrevno drvo, recimo po ceni od 6.350 dinara po kubiku, troškovi grejanja biće oko 62.000 dinara.

Projekat 3e VESTI sprovodi AVP Vila, finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

3e vesti 1

Pogledajte nove 3e vesti koje obrađuju sadržaje iz oblasti EKOLOGIJE, ENERGETIKE i ZELENE EKONOMIJE…

BIL GEJTS O POSLEDICAMA KORONA VIRUSA

Na svom blogu Bil Gejts je upozorio na opasnosti od klimatskih promena zbog kojih bi ljudske žrtve i finansijski troškovi u budućnosti mogli biti mnogo veći od onih koje je uzrokovao koronavirus, piše Business Insider.Bil Gejts je godinama upozoravao na potencijalnu opasnost od smrtonosnog virusa koji bi mogao uzeti milione života i na globalnu nepripremljenost na pandemiju. Većina ljudi je na ta upozorenja samo odmahivala rukom, smatrajući da je to scenario nekog filma katastrofe, ali ne onim koji bi mogli da dožive u stvarnom životu. Situacija sa koronavirusom pokazala je da je Gejts, nažalost, bio u pravu, a dok jedni slušaju njegove savete o načinu borbe protiv pandemije, pobornici teorije zavera na njega gledaju kao na nekog masterminda koji stoji iza “lažne” pandemije s ciljem prisilnog vakcinisanja i čipovanja ljudi, prenose neki svetski mediji…

ŠTA POSLE 5G MREŽE

Telekomunikacione kompanije širom sveta marljivo rade na širenju 5G mreže koja kod nas još nije prisutna i o kojoj postoje oprečna mišljenja, ali neke od njih gledaju još dalje pripremajući se za razvoj 6G tehnologije koja če, prema predivđanjima doneti potpuno novi nivo komunikacije.Odranije je poznato da će Kina postati predvodnica razvoja 6G mreže zbog čega joj je cilj da do 2030. godine ima svetsku komercijalnu prisutnost u tom segmentu. Uveliko u tom smeru ide i “Samsung” koji tvrdi da će 6G imati do 2028. godine, a do 2030. će taj program biti komercijalan. Ako se u obzir uzme situacija sa Huaweijem, nije isključeno da bi upravo “Samsung” tokom ove decenije mogao postati globalni lider u mrežnoj tehnologiji…

KRIZA PITKE VODE I HRANE

Neminovne posledice klimatskih promena koje nas čekaju u narednoj dekadi dovešće do učestalih poplava u Severnoj hemisferi, dok će na JUgu doći do učestalijih suša, tako da će broj sućnih dana biti sve veći. Što najviše zabrinjava izgubiće se ranija granica između godišnjih doba, tako da ćemo imati perioda da se u nekoliko uzastopnih dana promene sva godišnja doba. Mnogi predeli će ostati bez padavina i vode, dok će u drugim poplave, grad i druge nepogode potpuno uništiti useve. Smanjenje obradivih površina i uništavanje useva može dovesti do globalne krize u proizvodnji hrane. Cena osnovnioh namirnica bi mogla da poraste nekoliko puta, šđto bi drastično uticalo na broj siromašnih i gladnih na planeti…

Projekat 3e VESTI finansijski je pomogao GRAD VRŠAC, medijski partneri – internet portal eVršac i TV Banat.

3e vesti 10ep.

U desetoj emisiji tv serijala 3E VESTI koje se bave temama ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Cene grejanja u Srbiji, Saveti na uštedi energije, Rečnik 3E pojmova .

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

3e vesti 9ep.

U devetoj emisiji tv serijala 3E VESTI, koje se bave temama iz oblasti ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Sprečavanje zagađenja voda u Srbiji, Korišćenje bojlera u domaćinstvu, Zdrava hrana kao zaštita od radijacije, Rečnik 3E pojmova.

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

Strana 1 od 11