Prednosti električnih automobila su brojne. Ipak, ono što predstavlja problem je ograničen kapacitet baterija, kao i vreme potrebno za njihovo punjenje. Najnovije potencijalno rešenje ovih problema nam dolazi iz Švedske, a zasniva se na korišćenju traka na drumovima koji bi služili kao "punjači", odnosno preko kojih bi se automobil snabdevao potrebnom energijom.

Grupa "Volvo" i energetska kompanija "Alstom" razvile su sistem dvaju paralelnih traka, koje bi energijom obezbeđivale automobile kada bi oni prelazili preko njih.

"Volvo" je još prošle godine na jednom svom oglednom poligonu testirao ovaj sistem, kada je struja napona 750 V putem ovih traka dolazila do kolektora u vozilu. Kako bi bezbednost bila zagarantovana, sistem funkcioniše jedino kada se vozilo kreće preko linija.

Ukoliko bi ovakav sistem u skorijoj budućnosti zaživeo, to bi predstavljalo pravu revoluciju u automobilskoj industriji. Sistem elektificiranih puteva doveo bi do gašenja potrebe za korišćenjem teških baterija i zaboravljanja problema sa radijusom kretanja sa jednim punjenjem.

U "Volvou" kažu da bi ovaj sistem bio dosta jeftiniji u odnosu na onaj koji se sada koristi, a koji se zasniva na punjenju putem kablova. Naravno, do eventualne primene ovog sistema proći će još dosta vremena, kako bi se on usavršio.

Izvor: Blic

Obrenovac je juče bio u mraku, ali ne zato što je ostala bez struje, već zato što je grad prekrio oblak pepela koji je stigao sa deponije Termoelektrane "Nikola Tesla". Koncentracija čestica prašine prema podacima monitoring stanice bila je 28 puta veća od dozvoljene.

Obrenovčanka Katarina T. na povratku sa posla iz Beograda, izlazeći iz autobusa doživela je kako priča za “Blic” pravi šok. Grad je u četiri sata popodne bio obavijen maglom od pepela.

- U prvi mah sam pomislila da je prašina a onda sam shvatila da je nešto drugo upitanju. Sve je bilo žuto, sivo i crno, a vazduh je bio takav da je trebalo nositi gas masku. Živim u Obrenovu trideset pet godina, i to do sada nikada nisam doživela. Sve je bilo sivo, crno i žuto, vidljivost smanjena na oko dvadesetak metara. Kako je duvao vetar tako se oblak prašine spuštao i dizao i to je trajalo u naletima više od dva sata. Ceo centar grada je bukvalno prekrio oblak prašine - priča za “Blic” Katarina.

Prvo što joj je kako kaže palo na pamet bilo je gde joj je sedmogodišnji sin.

- Otišla sam pravo na igralište u blizini naše zgrade da proverim da li mi je sin tamo. Njih nekoliko trčalo je po terenu, igralo fudbal. Sve sam ih poslala kući, jer ono što se dešavalo u Obrenovcu u tom trenutku nije uopšte izgledalo dobro. Nimalo mi nije bilo prijatno da gledam kako trče i udišu zagađen vazduh - priča Katarina.

Ona kaže da Obrenovčani inače imaju višedecenijsko iskustvo sa pepelom, posebno u letnjem periodu.

- Desi se da na vešu koji sušim na terasi bude po malo pepela pa onda sve moram ponovo da perem. To međutim nije tako često, jer živim u gradu. Ono što znam je da je za ljude koji žive u Krtinskoj, Urovcima i selima koja su odmah pored deponije život u prašini od uglja koji koristi TENT, svakodnevica - kaže Katarina.

Deponije pepela se prostiru na 400 do 600 hektara i na njima se deponuje oko dva miliona tona pepela godišnje. Svremena na vreme, posebno u letnem periodu, kada se površina deponije osuši jer prskalice ne rade ili ne vlaže dovoljno površinu, pepeo leti po celom gradu i rubnim opštinama. Ono što se desilo juče, međutim , do sada u ovom gradu, bar prema svedočenju njegovih stanovnika , još nije viđeno.

Izvor: Blic

Egzotična "biljka koja jede ovce" je prvi put procvetala u Kraljevskom društvu za hortikulturu u Velikoj Britaniji, nakon što je 15 godina rasla.

Biljka "Puya chilensis" je već 15 godina u ovom vrtu, visoka je četiri i po metra i formirala je prepoznatljivu bazu sa oštrim bodljama.

Naravno, popularan naziv ove biljke nije u potpunosti tačan, ali se ona svakako hrani mesom životinja.

U svom prirodnom okruženju u Čileu, ova biljka koristi bodlje da zarobi ovce i manje životinje koje se nađu pored nje. Nakon što životinje uginu od gladi i raspadnu se, one deluju poput đubriva koje hrani biljku kroz zemlju.

U kontrolisanim uslovima u Kraljevskom društvu za hortikulturu je biljka uzgajana na dijeti tečnog đubriva, a hortikulturista Kara Smit objašnjava:

- Roditelji ne treba da se boje da sa svojom decom dođu da vide biljku jer ona raste u ograđenom delu bašte i njeni smrtonosni šiljci su van dometa posetilaca.

Izvor: Blic