Brod na solarni pogon “Planetsolar” privodi kraju put oko sveta, posle godinu i po dana plovidbe. To je prvi pokušaj da se svet oplovi pomoću solarne energije, a ova vrsta energije bi mogla da nađe i konkretnu primenu u pomorstvu, pre svega u oblasti turizma.

“Ideja je rođena 2004. godine kada sam prisustvovao potpunom otapanju glečera debljine 500 metara na Islandu. Shvatio sam da su klimatske promene realnost i da je potrebno preduzeti nešto”, rekao je za AFP Rafael Domžan (Domjan), 40-ogodišnji Švajcarac i vođa ekspedicije, dok je brod prolazio između ostrva Elba i Korzike.

Inspirisan delima Žila Verna (Jules Verne), ovaj inženjer elektrotehnike tragao je za sponzorima kako bi izgradio katamaran dug 31 metar, što je najveći brod na solarni pogon u svetu. Njegov san će postati java kada upozna 2008. nemačkog industrijalca Imoa Štrehera (Immo Stroeher).

“Planetsolar”, plod njihovog partnerstva, isplovio je iz Monaka u septembru 2010. a u tu luku trebalo da uplovi 4. maja posle plovidbe oko sveta koja je trajala gotovo 600 dana. Domžan je predvodio francusko-nemačko-švajcarsku ekipu, koju su pored njega činli kapetan, glanvi konstruktor i mehaničar. Pošto su preplovili Atlantik i prošli kroz Panamski kanal, plovili su Pacifikom, a zatim su se kroz Suecki kanal zaputili ponovo u Evropu.

Domžan je istakao da ovo putovanje pokazuje da ljudi dovoljno raspolažu znanjem, tehnologijama, sirovinama i obnvoljivim izvorima energije da bi obezbedili održiv razvoj i zaštitili planetu.

“Planetsolar” sa solarnim panelima ukupne površine 537 kvadratnih metara može da po lepom vremenu proizvede 500 do 600 kilovat-sati, i da zahvaljujući tome pređe najviše 300 kilometara kada je baterija poptuno napunjena. Brod razvija brzinu sličnu brzini jedrenjaka, pošto motor ima snagu skutera.

Na brodu sve funkcioniše pomoću sunčeve energije: od motora do kompjutera do zagrevanja vode.

“Nije bilo lako napraviti brod, iako smo to učinili u rekordnom roku od godinu i po dana. Bilo je potrebno, na primer, naći dobre solarne (fotonaponske) module”, rekao je Jens Langvaser (Langwasser) (28), glavni konstruktor.

Princip je bio da se isključivo koriste tehnologije koje su dostupne širokoj javnosti. Na kraju je izgradnja ovog prototipa koštala 15 miliona evra, nešto malo više nego izgradnja klasičnog broda dugog 30 metara.

Upravljanje “Planetsolarom” nije, međutim, lako. Pošto mu je potrebno mnogo sunčeve energije, brod je morao da plovi što bliže ekvatoru i da često menja pravac. “Dva puta dnevno smo dobijali meteorološke izveštaje sa prognozama o sunčanim periodima. Ponekad smo morali da usporima da bismo prošli ispod male grupe oblaka do osunčanog dela”, rekao je kapetan Ervan Le Ruzik (Erwann Le Rouzic) (40), iskusni pomorac.

Takav način upravljanja bio je povremeno uzrok nestrepljenja i nezadovoljstva, posebno kada bi brod bio blokiran, kao kada je kod obala Australije čekao tri dana zbog oluje.

Le Ruzik nije, međutim, ništa manje iznenađen što je upravljao brodom koji je isključivo pokretala solarna energija. “Naravno da to može da se primenjuje samo u osunčanim zonama i na nekim brodovima, i ne kažem da ćemo kroz 10 godina imati solarne teretne brodove, ali znamo da se ovako nešto može izvesti i primeniti na razmne načine”, rekao je on i naveo primer turističkih brodova u Crvenom moru.

Za Domžana, ova misija je uspela pošto je upravo želeo da pokaže industrijskim krugovima, preduzetnicima i političarima da nije zaluđenik ili sanjar u stilu Vernovog junaka Fileasa Foga (Phileas Fogg).

Domžan je odneo i prvu pobedu, pošto su nakon prolaska “Planetsolara” pored Galapagosa, ekvadorske vlasti zabranila pristup jednom od ostrva brodovima sa klasičnim motorima i dozvolila samo polovilima na elektro-solarni pogon.

Izvor: AFP

Braća Robert i Josip Grabarević iz Subotice, po zanimanju trgovac i elektroinženjer, izumeli su univerzalno ekološko vozilo za prodaju sladoleda koje pokreće i hladi pet solarnih panela. Neobična mašina na točkovima ima najmoderniju tehnologiju, led rasvetu, kerok radnu ploču i sudoperu, slavine na senzor i još mnogo toga što im je kao jedinstvena celina na svetu, donelo prvu nagradu na takmičenju za inovativni izum ove godine na Paliću.

- Želeli smo da započnemo posao koji ne može da propadne, a to je prodaja sladoleda. Hteo sam da prodajem na moru, ali na tržištu nema pokretnih vitrina koje ispunjavaju naše zahteve, zato smo tri godine radili na našem projektu. U izradi su bili uključeni stručnjaci iz 11 firmi i na kraju smo dobili prototip koji još niko nije napravio. Prijavili smo se za takmičenje za najbolju inovaciju u Srbiji, finale je u decembru i očekujemo pobedu - kaže Robert Grabarević.

Dok dva solarna panela hlade sladoled, tri su u sistemu pokretanja, a neobična sprava može da radi još 12 sati bez sunčeve energije.

Braća Grabarević zahvaljujući svom izumu, osim troškova za sladoled, drugih nemaju, a planiraju da od sledeće godinu pokrenu i sopstvenu proizvodnju.

- Uz pomoć sunca možemo da pređemo oko 40 kilometara. Dobili smo sve dozvole za rad, ali ćemo kada se budu stekli uslovi, napraviti lanac vozila širom Srbije za šta je potrebno puno novca. Prototip košta između 15.000 i 18.000 evra, zato planiramo izradu jeftinijih vrsta. Interesovanje je veliko, kontaktirali su nas potencijalni kupci iz Grčke, Albanije, Egipta i naše zemlje - naglašava Robert Grabarević.

Posle 35 godina Grabarevići su prve sladoledžije koje su dobile dozvolu za prodaju na ovakav način.

- Nekadašnja kolica više ne ispunjavaju sanitarne i druge uslove. Zahvaljujući tehnologiji imamo tekuću vodu u vozilu za pranje ruku i posuđa. Otpadna voda odlazi u rezervoar koji praznimo. Možemo poneti 25 litara vode i sve drugo što moraju da imaju poslastičarnice ili prodavnice namirnica - objašnjava Robert.

Vozilo za kokice i hot dog

Josip Grabarević objašnjava da su pre svog izuma kod konkurencije nailazili na mnoštvo nedostataka i da obično prodavci sladoleda iz pokretnih vitrina za rashladu koriste drobljeni led, a za pogon pedale.
- Napravićemo i solarna vozila za prodaju hot doga, palančinki i kokica. Najteže je bilo osmisliti sistem za sladoled, ali verujemo da će se naš trud ipak isplatiti - zaključuje Josip Grabarević.

Izvor: Blic

Učenici osnovne škole u Izbištu, članovi sekcije "Mladi fizičar", završili su u planiranom roku projekat izrade konstrukcije solarnog kolektora. Rukovodilac projekta bio je predmetni nastavnik Hasan Helja. Najveći deo posla odradili su učenici van nastave, odnosno na časovima sekcije. Među najaktivnijim bili su: Marija Nastić, Slobodan i Staniša Pavlov, Dragica Milunov, Tamara Omorac i Norbert Etveš. Pre njih maksimalno su pomogli učenici osmog razreda. U timu je radilo 12 učenika. Posle mukotrpnog spajanja 210 limenki i njihovog farbanja, na poslednjem sastanku sekcije izvršena je njihova ugradnja u namensko kućište dimenzija 2m x 1m, koje je skrojeno od vodootporne špere (blažujka), a potom zaštićeno sa providnim pleksiglasom i aluminijskim "L" profilima. Za članove sekcije ovo je velika radna pobeda i prilika da se bave različitim proračunima i eksperimentima u toj zanimljivoj grani fizike. Učenici su u dosadašnjem radu pokazali maksimalnu ozbiljnost, znanje i kreativnost.

Vredan konstruktorski rad ostaje školi, i biće ugrađen na pogodno mesto za korišćenje solarne energije. Finansiran je zajedničkim sredstvima Pokrajinskog sekratarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Opštine Vršac. Drugi kolektor dovršavaju, pored škole iz Izbišta, i učenici školskog centra "Nikola Tesla" iz Vršca. Radovi će biti prezentovani na završnoj konferenciji projekta u organizaciji  udruženja građana "CEFIX", a pružiće se posebna prilika za ispitivanje solarne energije i realnih mogućnosti njenog korišćenja.