Projekat „Ozonska povelja“ se bavi objašnjavanjem propisa EU u oblasti atmosferskog zagađenja i približavanjem jedne globalne teme sredini. Svedoci smo sve goreg stanja i sve većih oscilacija u vremenu i to od neverovatnih vrućina do velike hladnoće. Prelazak između godišnjih doba je izgubio svaki smisao, a čini se da nas ništa bolje ne očekuje u budućnosti. Osnovni problem je globalno zagrevanje koje usporava obnavljanje ozona i time zatvaranje „ozonskih rupa“. Ozonski omotač se stvarao milijardama godina sve vreme štiteći život na Zemlji. Razaranje ozonskog omotača je posledica zajedničkog dejstva različitih faktora od kojih je ključni prisustvo određenih hemikalija u gornjem sloju atmosfere. Zbog te svoje osobine one se zajedničkim imenom nazivaju „supstance koje oštećuju ozonski omotač“ , a imale su široku primenu u rashladnim uređajima i sistemima za zaštitu od požara, kao rastvarači i potisnici gasova. Ove supstance izazivaju efekat „staklene bašte“ i globalno zagrevanje. Globalno zagrevanje usporava obnavljanje ozona i time zatvaranje ozonskih rupa. Problem smanjenja ozonskog omotača uočen je 70-tih godina pa je 1987 potpisan protokol iz Montreala kojim se zabranjuju freoni i ostale supstance. Upravo zbog toga mere kojima se štiti ozonski omotač, formulisane kroz Montrealski protokol, fokusirane su na smanjenje upotrebe i ispravno postupanje sa ovim supstancama, s ciljem da se što manja količina nađe u atmosferi. Pokretanje tema o klimatskim promenama na raznim nivoima daje mogućnost okretanja energijama koje ne nastaju sagorevanjem fosilnih ostataka a to su alternativni izvori energije.
Projekat „Ozonska povelja“ realizovao je Novosadski ekološki centar, a povelju su potpisali gradovi Subotica,Zrenjanin, Kikinda, Pančevo, Sombor, Sr. Mitrovica i Novi Sad.

Izvor: Novosadski ekološki centar

Rezultat smanjenja debljine sloja ozona i njegove postepene dezintegracije jeste opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Uvećana stopa oboljevanja od raka kože, očne katarakte i slepila direktne su posledice gubitka sloja ozona. Postepeno, ljudski imuni sistem postaje slabiji, tako da uopšte nisu besmislene apokaliptične vizije čovečanstva koje živi pod zemljom. Navešćemo detaljnije opasnosti po zdravlje ljudi i druge oblike života na zemlji.

Kod ljudi, kao što je već istaknuto, povećanje intenziteta UV-zračenja može izazvati rak kože, kataraktu oka i slepilo ali i opekotine, snežno slepilo, starenje kože i opadanje imunog sistema. Rak kože bez melanoma (tumora) je jedan od najčešćih oblika raka kože kod ljudi i ustanovljena je njegova korelacija sa intenzitetom UV-zračenja. Takođe postoje i individualni faktori rizika od raka kože, kao što su: bleda koža sa malo pigmenta; plave, zelene ili kestenjaste oči; svetla kosa; ispoljena tendencija zadobijanja opekotina pri sunčanju umesto preplanulog tena; ozbiljne opekotine od sunčanja u prošlosti; veliki broj mladeža; pegavost kože i porodična sklonost ka oboljevanju od raka kože.

Treba napomenuti da je utvrđena različita osetljivost na UV-zračenje kod različitih populacija: u Norveškoj je stopa pojavljivanja melanoma kože 15.89% kod žena a 14.12% kod muškaraca, dok je u Turskoj ta stopa mnogo manja i iznosi 0.87% kod žena i 1% kod muškaraca.

Posledice UV-zračenja visokog intenziteta su velike i po floru i faunu. Populacija riba u svetskim okeanima i morima će drastično opasti, tako da će opasti i izlov riba u svrhu ljudske ishrane. Razvoj biljaka biće usporen a sa time će opasti i prinosi. Mnoge biljke i životinje, npr. pingvini, najverovatnije će izumreti.

Otkriveno je da se UV-zračenje negativno odražava na vodene ekosisteme jer dovodi do smanjenja produkcije fitoplanktona (mali plutajući organizmi, uglavnom alge i bakterije prisutne u vodenim ekosistemima) i štetnih posledica po ribe, račiće, krabe, vodozemce i druge vodene životinje u ranoj razvojnoj fazi. Fitoplankton formira osnovu lanca ishrane u okeanima i morima. Više od 30 procenata potrošnje proteina životinjskog porekla u ishrani čovečanstva potiče iz mora, a taj procenat je još veći u zemljama u razvoju. Promene u produkciji fitoplanktona odražavaju se i na koncentraciju prirodnog ugljen-dioksida u atmosferi što može da bude jedan od faktora formiranja tzv. „efekta staklene bašte“. UV-zračenje se odražava i na razvoj kopnenih biljaka, čak i na sadašnjem nivou.

Uočljive su razlike u osetljivosti na ovaj vid zračenja među vrstama; biljke imaju različite mehanizme za otklanjanje posledica UV-zračenja i do određenog nivoa mogu da se adaptiraju na povećano zračenje.

Izvor: ekospark.com

Priredila: Sandra Bugarin; II-1

Reč je o industrijskim zagađivačima koji spadaju u hloro-fluoro-ugljenika koji se najviše koriste u frižiderima i raznim sprejovima. Pre skoro 30 godina naučnici su utvrdili da uništavanje ozonskog sloja uzrokuje dopiranje štetnih ultraljubičastih radioaktivnih elemenata koji na Zemlju dolaze sa Sunca. Sve jača radijacija te vrste povezana je s povećanim brojem bolesti raka kože i mrena na očima. Ta je situacija dovela do usvajanja Medjunarodnog sporazuma, nazvanog Protokol iz Montreala, 1987.godine, kojim je odlučeno da se postepeno radi na ukidanju proizvodnje hloro - fluoro-ugljenika do 1996.godine te izbacivanja iz upotrebe i ostalih hemikalija koje uništavaju ozon do 2000 - te godine. No, sredinom 1990-tih godina istraživanja su pokazala prvo smanjenje hloro-fluoro-ugljenika u donjoj atmosferi u kojoj živimo i dišemo. Sada naučna istraživanja pokazuju da štetne materije nestaju u gornjem delu atmosfere - odnosno u gornjoj stratosferi - što je zapravo sloj iznad visina na kojima lete avioni. Istodobno s tim dolazi i do smanjene nivoa uništavanja ozona:

"Imamo dokaze skupljene posredstvom globalnih satelita da Protokol iz Montreala - radi!"

Reči su naučnika za ispitivanje atmosfere sa univerziteta Alabama - Michaela NevChurcha koji kaže da je ozonski omotač u prvom stepenu oporavka u području gornje stratosfere. Gospodin Nevchurch, takodjer, ističe da Zemlja još uvek nije u fazi kada njen ozonski sloj jača, već da je reč o tome da omotač nestaje sporije nego pre 1997.godine. U proteklih 20 godina nestalo je 15% ozonskog omotača, odnosno osam odsto za desetogišnji period. Naš sagovornik ističe da se sada gubi samo četiri posto ozonskog omotača u jednom desetljeću te da se situacija poboljšava: "Medjutim treba reći da za potpuni oporavak ozonskog omotača treba čekati još nekoliko decenija, najverovatnije oko 50 godina."

Najnovije istraživanje je pokazalo da se situacija popravila jedino u gornjoj stratosferi. NASA-in stručnjak za istraživanje hemije atmosfere - Rich Stolarski - kaže da će trebati više vremena da se situacija poboljša u nižim delovima stratosfere. On naglašava da se verovatno počinje oporavljati i niži sloj, ali da to dosadašnja istraživanja ne mogu dokazati zbog toga što se količina ozona menja iz godine u godinu:

"Postoje studije u kojima se vidi povećanje ozona u nižim slojevima stratosfere. Ali biće potrebna decenija daljih posmatranja da doista budemo sigurni je li ono što vidimo zaista i ono što mi mislimo da vidimo."

Michael Nevchurch, stručnjak sa univerziteta Alabama, ističe da uklanjanje čestica hlora iz gornje stratosfere nije dovoljno da bi se rešio problem u nižim delovima. On naznačava da mnogi faktori utiču na tu situaciju, poput koncetracije stakleničkih gasova koje mnogi naučnici vide kao uzročnike globalnog zatopljavanja. Ali, dok ti gasovi doprinose zagrevanju na Zemlji, oni istovremeno hlade stratosferu isijavanjem toplote u svemir. To hlađenje menja vetrove i vazdušnu strukturu u nižoj stratosferi s rezultatom da u tom području može doći do povećanja uništenja ozona.

Naučnici su svesni toga da Protokol iz Montreala neće rešiti postojeći problem, ali su, insistirajući na njemu, bili svesni da on predstavlja veoma važan prvi medjunarodni i geopolitički korak ka iznalaženju riješenja - kaže Majkl Nevchurch.

Izvor: www.zub.biz

Pripredila: Milica Trajilović,II-7