Od osnivanja Međunarodnog instituta za hlađenje, pre sto godina, došlo je do ogromnog napretka u snabdevanju  energijom i razvoju tehnologija  KGH u celom svetu. A očekuje se da će u predstojećim decenijama doći do još većih promena. U ovom radu je reč o globalnom zagrevanju koje se pripisuje potrošnji energije, ukljućujući sektor KGH, i o mogućem prilagođavanju čoveka klimatskim promenama. Pažnja je poklonjena i dodirnim temama.

U Japanu, zemlji domaćinu čuvenog Protokola iz Kjota, uz okvirnu konvenciju UN o globalnom zagrevanju, članovi vlade odlučili su da ne nose kravate tokom  leta u kampanji za smanjenje emisija CO2, smanjenjem potrošnje energije za hlađenje. Isto tako, tamo su i strani zvaničnici zamoljeni da slede taj primer. Takvo prilagođavanje čoveka klimatskim promenama omogućuje održavanje više temperature u

prostoriji i na taj način smanjenje potrošnje energije za hlađenje bez uticanja na toplotnu ugodnost. Povišenje globalne temperature jedan je od osnovnih pokazatelja promene klime. Da bi se u tim okolnostima održala tražena toplotna ugodnost, neophodno je potrošiti više energije za hlađenje prostora, povećavajući tako emisije CO2  sagorevanjem sve više fosilnih goriva za proizvodnju elektroenergije. Ovaj članak je posvećen čovekovim mogućnostima da promeni svoje ponašanje bez uticanja na toplotnu  ugodnost, pre nego što dođe do njegovog očekivanog postepenog prilagođavanja povišenoj spoljnoj temperaturi.

Izvor: kvartetv.com

Priredio: Matej Hana, I-4