Energija aktivacije

Energija aktivacije ili energija aktiviranja reakcije je energijakoju je potrebno dovesti molekulama da međusobno reagiraju. Da bi molekule kemijski reagirale, moraju se sudariti, ali međusobno mogu reagirati samo one molekule koje imaju veću energiju od energije aktiviranja.

U kemijskoj kinetici energija aktivacije je visina potencijalne barijere koja odvaja produkte od reaktanata. Što je energija aktivacije veća, to manji broj molekula može prijeći vrh energetske barijere i reakcija je sporija.

Energija aktivacije je jednaka visini potencijalne jame u kojoj se nalaze pozitivno nabijeni fisijski fragmenti u trenutku razdvajanja. Oslobođena energije veze u slučaju kada izotop U-235 uhvati neutron je veća od odgovarajuće energije aktivacije, dok obratna situacija nastaje kada se neutron apsorbira u izotopu U-238. To praktički znači da je U-235 podložan fisiji s neutronima bez kinetičke energije, dok je za fisiju nuklida U-238 potreban neutron s kinetičkom energijom koja odgovara razlici između energije aktivacije i oslobođene energije veze.

Izvor: vijestigorila.jutarnji.hr

Priredio: Albert Mesaros, II-7

GIBBSOVA ENERGIJA

Kad se proces izvodi pri izotermno-izobarnim uslovima, što znači da sistem vršikoristan i zapreminski rad, izraz za koristan rad se dobija pomoću odgovarajuće jednačine čijim se preuređenjem dobija  jednačina za maksimalan koristan rad uizotermno-izobarnom reverzibilnom procesu.

Veličina: G = U + PV - TS = H - TS

zove se Gibbsova energija, slobodna entalpija ili termodinamički potencijal i predstavlja deo entalpije sistema koji se može prevesti u koristan rad.

Pošto su H i S funkcije stanja, a T je konstanta, sledi da je i G funkcija stanja sistema.Slobodna entalpija predstavlja kriterijum za određivanje reverzibilnosti i spontanosti procesa. Iako se i slobodna energija koristi u iste svrhe, primena slobodne entalpije jemnogo veća, jer se reakcija u termohemiji najčešće odigravaju pri konstantnom pritisku.

Preuzeto iz Diplomskog rada HEMIJSKA RAVNOTEŽA I GIBBSOVA ENERGIJA.

Objašnjenje preuzeo: Tomislav Milunov, II-7