19. Apr, 2021.

Nemačka državna banka KfW je odobrila zajam u iznosu od 654 miliona dolara za finansiranje druge i treće faze CSP kompleksa Ouarzazate u Maroku.

Druga faza kompleksa Ouarzazate (NOOR II) će imati snagu od 200 MW sa toplotnim čuvanjem energije, a treća faza koja se sastoji od tornja za proizvodnju energije bi trebala imati snagu od 100 MW sa čuvanjem energije. Za drugu fazu ima tri ponuđača, dok za treću ima četiri.

Prva faza je u izgradnji i ima snagu od 160 MW, a vodja projekta je ACWA zajedno sa firmama TSK i Aries. NOOR II će pozajmiti 330 miliona dolara, a NOOR III 324 miliona dolara od KfW-a, što je otprilike polovina potrebnog novca za projekat.

Solarna fotonaponska elektrana u Tehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Kuli, koju je finansirala vlada Španije, već dve godine donosi značajan prihod školi. Učenici i profesori uveliko pripremaju nove projekte.Srednja tehnička škola “Mihajlo Pupin” u Kuli prva je u Vojvodini dobila status povlašćenog proizvođača solarne energije.

Pune dve godine solarna elektrana snage pet kilovata, delo srednjoškolaca i profesora, priključena je na mrežu elektroenergetskog sistema Vojvodine i donosi značajan prihod školi.

Profesor Marjan Ivanov kaže da je Društvo za obnovljive izvore energije, koje postoji u školi, apliciralo kod finske ambasade za proširenje elektrane za još dvadeset kilovata.

“Cilj nam je da napravimo edukativni centar za obnovljive izvore energije cele Vojvodine”, kaže profesor Ivanov.Ambiciozni učenici iz Kule, zaljubljenici u predmet Obnovljivi izvori energije, donose priznanja sa brojnih takmičenja iz prirodnih nauka.

Marijana Matkovski, učenica sa najviše nagrada, kaže da u školi ima dobrih nastavnika i mentora od kojih se može mnogo naučiti, a da učenici i sami istražuju u toj oblasti, jer je u njoj budućnost.

Učenik Daniel Galamb predočava da su se đaci izborili sa suncem i da im ostaje da ukrote vetar, zbog čega je izgrađena vetrenjača koja će biti postavljena u krugu škole.

Planiraju takođe i da postave toplotne pumpe vezane za geotermalnu energiju, koju će koristiti za grejanje škole.

izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Energija uzrokovana delovanjem vetra

Elektrane na valove su elektrane koje koriste energiju valova za proizvodnju električne energije. Energija valova je obnovljivi izvor energije. To je energija uzrokovana najvećim dijelom djelovanjem vjetra o površinu oceana. Za korištenje energije valova moramo odabrati lokaciju na kojoj su valovi dovoljno česti i dovoljne snage. Energija vala naglo opada s dubinom vala, te tako u dubini od 50 m iznosi svega 2% od energije neposredno ispod površine. Snaga valova procjenjuje se na 2x109 kW, čemu odgovara snaga od 10 kW na 1m valjne linije. Ta snaga varira ovisno o zemljopisnom položaju, od 3 kW/m na Mediteranu do 90 kW/m na Sjevernom Antlatiku. Energija valova je obnovljiv izvor. Ona tijekom vremena varira (više i većih valova ima u zimskom periodu) i ima slučajni karakter.

Izvor: sh.wikipedia.org

Priredila: Željana Jokić, III-2

Najveća elektrana na biogas na svetu otvorena je ovih dana u gradu Vaasi na istoku Finske, u postrojenju postojeće termoelektrane Vaskiluodon Voima Oy.

Elektrana koja radi na principu gasifikacije biomase ima kapacitet 140 megavata, a u pogon ju je stavio finski ministar rada Lauri Ohalainen, koji je u pisanoj izjavi ocenio kako će nova elektrana "povećati potrošnju obnovljivih izvora energije i smanjiti upotrebu uglja, poboljšavajući trgovinski bilans Finske".

Procenjuje se da će biomasa zameniti 25 - 40 posto uglja koji se danas troši za proizvodnju električne energije u toj termoelektrani. Biomasa se najviše sastoji od šumskog otpada koji nastaje tokom seče stabala, a šumarstvo je jedna od najrazvijenijih grana u Finskoj. Iako će se ugalj i dalje koristiti za paljenje gasa iz biomase, smanjenje emisije CO2 bit će ogromno - oko 230 hiljada tona na godinu.

Kompanija Vaskiluodon Voima u taj je projekt uložila oko 40 miliona evra.

"Većina proizvodnje električne energije u svetu se oslanja na ugalj, ali nove tehnologije biogasifikacije, uključujući i postupak sušenja biomase viškom stvorene toplote pružaju isplativu alternativu velikim termoelektranama, koje tako mogu povećati udeo biomase i smanjiti emisiju CO2 i drugih gasova", rekao je Juhani Isakssun iz finske kompanije Metso koja upravlja postrojenjem.

Nabavka biomase u okolini same elektrane znači će uštedu od oko 15 miliona evra godišnje, koji će se kroz otvaranje stotina novih radnih mesta i na druge načine investirati u lokalnu zajednicu.

Tim projektom se Finska pozicionira na zavidno visoko mesto po korištenju obnovljivih izvora energije. Relevantno zakonodavstvo EU predviđa da sve zemlje članice do 2020. moraju dobijati 20 posto energije iz obnovljivih izvora, a Finska je već sad na 25 posto, s namerom da do 2020. iz obnovljivih izvora dobiva čak 38 posto ukupne energije.

Izvor: SEEbiz

PokloniIOtpadSkloni