Obrenovac je juče bio u mraku, ali ne zato što je ostala bez struje, već zato što je grad prekrio oblak pepela koji je stigao sa deponije Termoelektrane "Nikola Tesla". Koncentracija čestica prašine prema podacima monitoring stanice bila je 28 puta veća od dozvoljene.

Obrenovčanka Katarina T. na povratku sa posla iz Beograda, izlazeći iz autobusa doživela je kako priča za “Blic” pravi šok. Grad je u četiri sata popodne bio obavijen maglom od pepela.

- U prvi mah sam pomislila da je prašina a onda sam shvatila da je nešto drugo upitanju. Sve je bilo žuto, sivo i crno, a vazduh je bio takav da je trebalo nositi gas masku. Živim u Obrenovu trideset pet godina, i to do sada nikada nisam doživela. Sve je bilo sivo, crno i žuto, vidljivost smanjena na oko dvadesetak metara. Kako je duvao vetar tako se oblak prašine spuštao i dizao i to je trajalo u naletima više od dva sata. Ceo centar grada je bukvalno prekrio oblak prašine - priča za “Blic” Katarina.

Prvo što joj je kako kaže palo na pamet bilo je gde joj je sedmogodišnji sin.

- Otišla sam pravo na igralište u blizini naše zgrade da proverim da li mi je sin tamo. Njih nekoliko trčalo je po terenu, igralo fudbal. Sve sam ih poslala kući, jer ono što se dešavalo u Obrenovcu u tom trenutku nije uopšte izgledalo dobro. Nimalo mi nije bilo prijatno da gledam kako trče i udišu zagađen vazduh - priča Katarina.

Ona kaže da Obrenovčani inače imaju višedecenijsko iskustvo sa pepelom, posebno u letnjem periodu.

- Desi se da na vešu koji sušim na terasi bude po malo pepela pa onda sve moram ponovo da perem. To međutim nije tako često, jer živim u gradu. Ono što znam je da je za ljude koji žive u Krtinskoj, Urovcima i selima koja su odmah pored deponije život u prašini od uglja koji koristi TENT, svakodnevica - kaže Katarina.

Deponije pepela se prostiru na 400 do 600 hektara i na njima se deponuje oko dva miliona tona pepela godišnje. Svremena na vreme, posebno u letnem periodu, kada se površina deponije osuši jer prskalice ne rade ili ne vlaže dovoljno površinu, pepeo leti po celom gradu i rubnim opštinama. Ono što se desilo juče, međutim , do sada u ovom gradu, bar prema svedočenju njegovih stanovnika , još nije viđeno.

Izvor: Blic

Vršačka policija uhapsila je J. K. (50) iz Vršca jer je proizvodio i prodavao „eurokrem“ napravljen od čokolade sakupljene sa deponije fabrike „Svislajon“.
SadržajPolicija je kod J. K. pronašla 1.055 kilograma krema spremnog za prodaju. Posle pretresa na nekoliko lokacija pronađeno je preko tone čokolade sa otpada spremne za prodaju, a još nije poznato koliko je J. K. do sada uspeo da proda.

- Osumnjičeni je sakupljao džakove sa čokoladnim otpadom koji se baca na fabričku deponiju, a kasnije u kućnoj radinosti i nehigijenskim uslovima smrzavanjem i otapanjem odvajao plastiku, najlone i ostali otpad od bačene čokolade. Potom je od čokoladnog dela pravio krem i pakovao ga u kantice, pa prodavao po znatno nižoj ceni od one u radnjama. Prilikom prodaje J. K. je govorio da ima vezu u fabrici koja mu krem nabavlja ispod ruke, kako kupcima ne bi bila sumnjiva niska cena - kaže izvor „Blica“.

Smanji, ponovo upotrebi, recikliraj.

Divlje deponije su nelegalna odlagališta koja zauzimaju mali prostor i sadrže ograničene količine otpada, a najčešće se formirane neposredno uz put u blizini naseljenog mjesta, a vrlo čest slučaj je da se otpadni materijal deponuje uz korito rijeke, ili u napuštenim pozajmištima kamena i šljunka, kao i na zemljištu koje nije u privatnom vlasništvu. Po konfiguraciji terena, uglavnom su to strme padine na kojima se vrlo teško može organizovati čišćenje i odvoz deponovanog materijala. U većini slučajeva, otpad se naprosto baca niz strmine kraj puta ili u rijeku. Takve deponije nisu ograđene, tako da se na takvim mjestima često mogu vidjeti domaće životinje, ptice ljudi, te glodari i insekti.

Divlja odlagališta koja prvobitno imaju vizuelan loš efekat mogu na više načina ugroziti zdravlje ljudi koji preturaju po takvom odlagalištima ili okolnog stanovništva, kao i zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Te divlje deponije se redovno zapale, pa osim jasne opasnosti koju požar predstavlja za susjedna područja, uključujući štetu od velikih šumskih požara, dim koji potiče od otpada koji gori vrlo vjerovatno sadrži otrovne materije štetne za zdravlje stanovništva. Zdravstveni i sigurnosni rizik tiče se mogućeg širenja bolesti i infekcija zbog prisustva mogućih prenosnika zaraze (muhe, glodari, ptice, zivotinje,...) na divljem odlagalištu. Mogući zdravstveni rizik za ljude je znatan, posebno kod stanovništva koja žive u blizini ovakvih deponija, tj. kontaminacija okolnog stanovništva vodom, vazduhom i hranom.

Divlje deponije su potencijalni zagađivači vazduha, vode (površinske i podzemne) i zemlje.

Problem divljih deponija bio je prisutan u svim opštinama regije Banja Luka, a to su: Banja Luka, Gradiška, Kneževo, Kotor Varoš, Laktaši, Prnjavor, Srbac i Čelinac. Pogledajte galeriju divljih deponija prije i poslije uklanjanja.

Deponovani materijal je raznovrstan: od komunalnog, preko kabastog (automobili, kamioni, bela tehnika, često i automobilske gume) do organskog i medicinskog za koji nema evidencije da li je opasan.

U opštinama čija teritorija je pokrivena šumama veliki problem su deponije piljevine. U opštinama ravničarskih terena naglašen je problem otpada sa klanica i peradarskih farmi, te plastične ambalaže različitih, i veoma često opasnih otrova, pesticida i herbicida koji se koriste u poljoprivredi.

Izvor: www.dep-ot.com

Priredio: Matej Hana

Most „Econtainer“ arhitektonskog biroa Yoav Messer Architects će postati prvi most na svetu napravljen od rashodovanih transportnih kontejnera. Most će premostiti reku Ajalon, i biće svojevrstan portal u planirani park Ariel Sharon koji će transformisati 2.000 hektara deponije Hirija u prirodni rezervat na jugoistoku Tel Aviva.

Projektanti mosta od 160 metara dužine nameravaju da kroz ponovno korišćenje kontejnera oponašaju ponovno korišćenje samog zemljišta. Deponija Hirija je nakon razvoja u planinu od 25 miliona tona đubreta zatvorena 1998. godine. Godine 2004, donešen je plan da se zemljište rehabilituje i spreči kolaps te „planine“ u Ajalon reku.

Portparol arhitektonskog biroa Yoav Messer Architects je rekao da će kada bude završen, most spajati Lod put iz pravca istoćnog Tel Aviva direktno sa Hirija planinom u centru parka. Most će biti za bicikliste i pešake, a iako je zatvoren za automobile na njemu će postojati neki oblik javnog prevoza koji će prevoziti posetioce od parkinga do centra parka.

Jasno najuočivljivija karakteristika mosta je upotreba transportnih kontejnera, koji se prema projektu spajaju sa malo ili nimalo horizontalne armature. Idejno rešenje prikazuje tri vertikalne noge, od kojih se svaka sastoji od četiri nosača raspoređena u oblik obrnute piramide. Projekat mosta je trenutno u fazi izrade glavnog projekta, i biće zanimljivo videti kako se on prilagođava stvarnim problemima.

Projektanti su razmišljali i o ventilaciji, pa većina kontejnera ima uklonjene strane kako bi otkrile unutrašnjost mosta. Arhitektonski biro Yoav Messer Architects namerava postavku fotonaponskih panela koji će obezbeđivati struju potrebnu za osvetljenje mosta. Idejno rešenje sugeriše da će most imati niz osmatračnica koje štrče van glavnog volumena mosta. Izgleda da će pešaci moći da hodaju kroz i na vrhu kontejnera.

Arhitektonski biro Yoav Messer Architects takođe tvrdi da se, zahvaljujući upotrebi kontejnera, 70 odsto građevinskih radova može obaviti u fabrici.

Izvor: gradjevinatsvo.rs