Veoma često me poznanici i prijatelji pitaju i konsultuju u vezi punjenja akumulatorskih baterija različitog tipa i namene kod uređaja kao što su: bušilice, neonske cevi (rezervno svetlo), tranzistori, fotoaparati, mobilni i fiksni telefoni, CD plejeri, laptopovi i sl. Opšte pravilo je da ti uređaji treba da koriste svoje adaptere i punjače, jer se npr. kod laptopa može desiti da zamena adaptera, ili baterije, nije dozvoljena bez unosa licencnog ključa, što predstavlja ozbiljan problem. Zbog toga se kod zamene i punjenja nekih od ovih osetljivih uređaja mora konsultovati sa ovlašćenim servisima, ili boljim poznavaocima same problematike.
Krenimo od uređaja bez koga ne možemo, a to je mobilni telefon. Njegova litijum-jonska, ili neka druga baterija je prilično izdržljiva, brzo se puni i traje po nekoliko dana. Često se desi da zbog varijacija mrežnog napona strada adapter koji nije transformatorskog tipa, a ima dosta osetljivu elektroniku koja se teško opravlja. Najbolja je zamena adapterom odgovarajućeg tipa kod servisa, a nikako kupovinom sumljivih adaptera po buvljacima i kod nazovi „poznavaoca“ mobilne telefonije. Ukoliko nismo uzeli odgovarajući adapter, baterija telefona će brzo da strada, što je nešto veći izdatak. Oštećena baterija se ne može reparirati, jer su zbog neprilagođenog napona stradale njene ćelije u delovima, ili u celini.
Kod zamene baterije na laptopu nikako se ne upuštati u trgovinu sa polovnim komponentama zbog mogućih neprijatnosti. Takve baterije su još uvek skupe na tržištu, a najbolje je da se raspitamo kod ovlašćenih servisa, koji će nam dati odgovarajuće garancije za prodati proizvod. Postoje i različita mišljenja da li stalno držati bateriju na punjaču, ili je povremeno prazniti, a potom puniti. Napraviću jednostavno poređenje, da li je dobro da smo stalno siti „do grla“, ili da jedemo, pa da potrošimo akumuliranu energiju!? Tako se ponaša i baterija, treba da je izložena kontinuiranim procesima punjenja i pražnjenja, čime produžavamo njen radni vek. Baterija vremenom gubi svoj kapacitet, što traži drugačiji pristup kod procesa punjenja i pražnjenja. Sa pravilnom upotrebom može preći preko 1000 punjenja.
Najveće greške se prave kod Acu-baterija prenosnih bušilica koje su zgodne za različite radove. Njihovi adapteri moraju biti odgovarajućeg tipa, jer upotreba viših (neprilagođenih) napona, u odnosu na dozvoljeni, uništava ćelije baterije. Pored predviđenog napona, veoma je važna i jačina struje punjenja. Na svakoj bateriji stoji njen kapacitet (Ah), dozvoljeni napon (6 V, 9,6 V ili 12 V), a na nekima i jačina struje punjenja. Ukoliko to nemamo, dovoljno je malo matematike i poznavanje Omovog zakona, pa da sami napravimo odgovarajući punjač akumulatorske baterije. Ako je npr. izlaz punjača 15 V (Up), a dozvoljena struja punjenja 0,5 A (Ip), nominalni napon baterije 12 V (Ub), onda se njegova struja punjenja reguliše redno vezanim otporom (R) čija je odgovarajuća vrednost: R = ( Up – Ub) /Ip, što znači da je njegova izračunata vrednost R = (15 V – 12 V)/0,5 A = 6 oma. Ukoliko poštujemo navedene propisane vrednosti, koje su istaknute na bateriji, produžićemo njen radni vek. Kod samogradnje punjača praktično je koristiti odgovarajuće regulatore napona koji se mogu naći na tržištu. Ako se baterija u celini menja sa elementima, čiji napon obično iznosi 1,2 V, onda moramo u seriju vezati elemente istog tipa (proizvođač, radni napon i jačina struje, odnosno kapacitet), a onda izračunati vrednost otpora kojim se određuje jačina struje punjenja. Ako uzmemo veću otpornost manja je jačina struje punjenja, a time punjenje vremenski duže. Kapacitet baterije određen je poznatom formulom : q = I*t ( Ah). Tako npr. baterija kapaciteta 2 Ah, kod potpunog pražnjenja strujom jačine 0,5 A može trajati 4 h, ali kod pražnjenja nikada ne ići do kraja, odnosno potpune ispražnjenosti, pošto takav tretman uništava bateriju. Primetili smo da, recimo, neke potpuno ispražnjene NiCd baterije više ne mogu da se pune, jer je došlo do prekida, ili su se ćelije tako spojile da prave kratak spoj, pri čemu strada punjač ukoliko nema odgovarajuću zaštitu. Praktične su i zaštite od potpunog pražnjenja baterije.
Na kraju recimo da su česte greške i problemi nastali od pogrešnog spajanja plus (+) i minus (-) pola izvora i potrošača. Neki uređaji imaju „pametnu“ zaštitu od pogrešnog polariteta, ali većina to nema, što dovodi do kvara na punjačima i na uređajima, kao što su tranzistori i foto-aparati, dok kod mobilnih telefona konekcija i konstrukcija kućišta ne dozvoljava takve greške. U svakom slučaju, treba uvek pogledati kako se okreću baterije svojim polovima u predviđenom kućištu prenosnog uređaja.

Veoma često me poznanici i prijatelji pitaju i konsultuju u vezi punjenja akumulatorskih baterija različitog tipa i namene kod uređaja kao što su: bušilice, neonske cevi (rezervno svetlo), tranzistori, fotoaparati, mobilni i fiksni telefoni, CD plejeri, laptopovi i sl. Opšte pravilo je da ti uređaji treba da koriste svoje adaptere i punjače, jer se npr. kod laptopa može desiti da zamena adaptera, ili baterije, nije dozvoljena bez unosa licencnog ključa, što predstavlja ozbiljan problem. Zbog toga se kod zamene i punjenja nekih od ovih osetljivih uređaja mora konsultovati sa ovlašćenim servisima, ili boljim poznavaocima same problematike.
Krenimo od uređaja bez koga ne možemo, a to je mobilni telefon. Njegova litijum-jonska, ili neka druga baterija je prilično izdržljiva, brzo se puni i traje po nekoliko dana. Često se desi da zbog varijacija mrežnog napona strada adapter koji nije transformatorskog tipa, a ima dosta osetljivu elektroniku koja se teško opravlja. Najbolja je zamena adapterom odgovarajućeg tipa kod servisa, a nikako kupovinom sumljivih adaptera po buvljacima i kod nazovi „poznavaoca“ mobilne telefonije. Ukoliko nismo uzeli odgovarajući adapter, baterija telefona će brzo da strada, što je nešto veći izdatak. Oštećena baterija se ne može reparirati, jer su zbog neprilagođenog napona stradale njene ćelije u delovima, ili u celini.
Kod zamene baterije na laptopu nikako se ne upuštati u trgovinu sa polovnim komponentama zbog mogućih neprijatnosti. Takve baterije su još uvek skupe na tržištu, a najbolje je da se raspitamo kod ovlašćenih servisa, koji će nam dati odgovarajuće garancije za prodati proizvod. Postoje i različita mišljenja da li stalno držati bateriju na punjaču, ili je povremeno prazniti, a potom puniti. Napraviću jednostavno poređenje, da li je dobro da smo stalno siti „do grla“, ili da jedemo, pa da potrošimo akumuliranu energiju!? Tako se ponaša i baterija, treba da je izložena kontinuiranim procesima punjenja i pražnjenja, čime produžavamo njen radni vek. Baterija vremenom gubi svoj kapacitet, što traži drugačiji pristup kod procesa punjenja i pražnjenja. Sa pravilnom upotrebom može preći preko 1000 punjenja.
Najveće greške se prave kod Acu-baterija prenosnih bušilica koje su zgodne za različite radove. Njihovi adapteri moraju biti odgovarajućeg tipa, jer upotreba viših (neprilagođenih) napona, u odnosu na dozvoljeni, uništava ćelije baterije. Pored predviđenog napona, veoma je važna i jačina struje punjenja. Na svakoj bateriji stoji njen kapacitet (Ah), dozvoljeni napon (6 V, 9,6 V ili 12 V), a na nekima i jačina struje punjenja. Ukoliko to nemamo, dovoljno je malo matematike i poznavanje Omovog zakona, pa da sami napravimo odgovarajući punjač akumulatorske baterije. Ako je npr. izlaz punjača 15 V (Up), a dozvoljena struja punjenja 0,5 A (Ip), nominalni napon baterije 12 V (Ub), onda se njegova struja punjenja reguliše redno vezanim otporom (R) čija je odgovarajuća vrednost: R = ( Up – Ub) /Ip, što znači da je njegova izračunata vrednost R = (15 V – 12 V)/0,5 A = 6 oma. Ukoliko poštujemo navedene propisane vrednosti, koje su istaknute na bateriji, produžićemo njen radni vek. Kod samogradnje punjača praktično je koristiti odgovarajuće regulatore napona koji se mogu naći na tržištu. Ako se baterija u celini menja sa elementima, čiji napon obično iznosi 1,2 V, onda moramo u seriju vezati elemente istog tipa (proizvođač, radni napon i jačina struje, odnosno kapacitet), a onda izračunati vrednost otpora kojim se određuje jačina struje punjenja. Ako uzmemo veću otpornost manja je jačina struje punjenja, a time punjenje vremenski duže. Kapacitet baterije određen je poznatom formulom : q = I*t ( Ah). Tako npr. baterija kapaciteta 2 Ah, kod potpunog pražnjenja strujom jačine 0,5 A može trajati 4 h, ali kod pražnjenja nikada ne ići do kraja, odnosno potpune ispražnjenosti, pošto takav tretman uništava bateriju. Primetili smo da, recimo, neke potpuno ispražnjene NiCd baterije više ne mogu da se pune, jer je došlo do prekida, ili su se ćelije tako spojile da prave kratak spoj, pri čemu strada punjač ukoliko nema odgovarajuću zaštitu. Praktične su i zaštite od potpunog pražnjenja baterije.
Na kraju recimo da su česte greške i problemi nastali od pogrešnog spajanja plus (+) i minus (-) pola izvora i potrošača. Neki uređaji imaju „pametnu“ zaštitu od pogrešnog polariteta, ali većina to nema, što dovodi do kvara na punjačima i na uređajima, kao što su tranzistori i foto-aparati, dok kod mobilnih telefona konekcija i konstrukcija kućišta ne dozvoljava takve greške. U svakom slučaju, treba uvek pogledati kako se okreću baterije svojim polovima u predviđenom kućištu prenosnog uređaja.

S obzirom da dosta vremena provodimo sa našim laptopovima, nema razloga da im ne pokažemo određenu dozu brige.
Ukoliko često imate problema s baterijom, predstavljamo vam nekoliko korisnih saveta koji bi mogli produžiti njen životni vek.
Ovi saveti se odnose samo na litijum-jonske (Li-ion) baterije.

Ne držite laptop non-stop na punjaču
Kada prvi put uključite laptop, napunite ga do kraja kako bi se baterija kalibrisala kako treba. Nakon toga, najbolje ju je održavati između 40 i 80 odsto.
Ovo omogućava elektronima da se kreću, što može produžiti njen životni vek za čak četiri puta. Samo zapamtite da češće pogledate koliko vam je procenata baterije ostalo i vremenom ćete se navići. Takođe, nemojte ostavljati laptop priključen na struju, čak i kada je ugašen.
Još jedna bitna stvar je da jednom mesečno skroz ispraznite bateriju, i napunite je do kraja, kako bi se uvek dobro kalibrisala. Kako ne biste zaboravili, najbolje je podesiti podsetnik na telefonu ili nešto slično.

Pazite na temperaturu
Većina laptopova u sebi ima baterije napravljene od litijuma koje bi trebalo da se čuvaju na temperaturi između 10 i 35 stepeni Celzijusa, što znači da je sobna temperatura sasvim solidna.
Kako se laptop ne bi pregrejavao posebnu pažnju obratite na ventilacione otvore. Jednom u šest meseci bilo bi dobro da laptop odnesete u servis kako bi pravilno izduvali prašinu iz njega. Takođe pazite da sami ne zatvarate otvore za ventilaciju prilikom rada. Što veća temperatura, to će više oštetiti bateriju laptopa.
Nije teško za pridržavanje, a može dosta pomoći bateriji.

Update, update, update
Veliki broj kompanija pokušava da poveća trajanje baterije konstantnim updateovima. Iako se većina ljudi plaši updateovanja, ovo zaista može poboljšati kako životni vek, tako i same performanse uređaja.
Uvek obratite pažnju da imate instaliranu poslednju verziju softvera.

Nemojte ostavljati laptop makar kako
Ukoliko znate da nećete koristi laptop neko vreme, najbolje je ostaviti ga sa otprilike 50 odsto napunjenom baterijom, na mestu sa sobnom temperaturom.
Ostavljanje računara sa totalno praznom baterijom može je u potpunosti uništiti, dok ostavljanje sa potpuno punom može skratiti njeno trajanje.

Dajte mom mobilnom vode i šećera nije mu dobro! O da, uskoro će i to biti moguće.

Kada sledeći put ostanete bez baterije a stvarno vam je potrebno da zovete nekog biće dovoljno da mu dodate vode i šećera da se oporavi. Skoro!

Japanski naučnici u svakom slučaju rade na toj ideji!

Problem je što je litijum, neophodan za pravljenje modernih baterija, prilično redak i samim tim dosta skup.

Istraživači sa Tokyo University of Science su zato osmislili sodium jonsku bateriju koja se pravi od šećera i soli. Kakva kuhinjska ideja!

Navodno će ova tehnologija smanjiti cene proizvodnje, a imaće i bolje karakteristike.

Samo još da bude šećera u prodavnicama. Ali kako smo krenuli možda budemo vadili šećer iz baterija...

Izvor: Domino magazin

Kako tvrde istraživači sa američkog Univerziteta Rajs, uskoro ćete svaku površinu moći da pretvorite u litijum-jonsku bateriju uz pomoć njihovog novog izuma, baterije u spreju.

Ovakve baterije prodavaće se u prodavnicama boja i lakova, a punjiva baterija dolazi u formi boje koja se doslovce može prskati iz limenki poput auto-lakova.

Baterija u spreju, tačnije boja, sastoji se iz pet slojeva, koji predstavljaju sve komponente standardnih baterija, i svaki se nanosi zasebno.

Oni tvrde da svaka površina može da se pretvori u bateriju, čak i zid u sobi, dovoljno je samo da ga premažete sprejom u pet slojeva.

- Ovo nam omogućuje izradu baterija na potpuno nov način, koji predstavlja fleksibilan pristup u dizajnu i integraciji uređaja za čuvanje energije - rekao je doktor Ajajan, inače profesor mehaničkog inženjerstva i hemijskih nauka sa Univerziteta Rajs.

On je dodao kako se u poslednje vreme pojačava znatiželja ljudi za kreiranjem energije u raznim novim formama. On smatra da će njihov izum biti „veliki iskorak u tom smeru”.

Njegova koleginica Nilam Sing i njen tim proveli su sate i sate u istraživanju, stvaranju formula i testiranju svakih pet slojeva boje. Slojevi predstavljaju komponente nove baterije i sastoje se od dva kolektora struje, jedne katode, anode i polimerskog separatora u sredini.

Istraživači su boju u spreju testirali na različitim površinama, poput keramičkih pločica, stakla, nerđajućeg čelika, i pokazalo se da baterija može da nastane na svemu.

U jednom eksperimentu spojili su devet keramičkih pločica i jednu od njih opremili solarnom ćelijom. Kada je baterija bila napunjena solarnom energijom i strujom napajala je LED diode i omogućila stabilni napon od 2,4 volti. To je omogućilo da LED diode svetle čak šest sati.

Dobra vest je da su baterije konzistentne u svojim kapacitetima, koji pada tek posle 60 uzastopnih punjenja, ali je pad kapaciteta zanemarljiv, pa se oni nadaju da će ovaj izum pomoći i u zaštiti životne sredine.

Svaki od pet slojeva baterije je zasebna celina, a profesorka Nilam Sing kaže da su one vrlo lako punjive. Baterije mogu da se pune malim solarnim ćelijama, ali i iz nekoliko izvora energije istovremeno.

Singova je napomenula da su tokom eksperimenta površine bojene ručno, baterijom u spreju ili farbom, istom procedurom u pet slojeva, ali da bi industrijski automatizovani proces ovu tehnologiju mogao ne samo da olakša, već i da ubrza i unapredi.

Istraživači sa Rajsa su za ovaj izum podneli zahtev za patentiranje, a trenutno istražuju kako da olakšaju bojenje i isprobavaju mogućnosti kombinovanja izvora punjenja.

Izvor: Blic

Kompanija "Xpal Power", koja se bavi pronalaženjem novih načina za uštedu energije, osmislila je prvi mobilni telefon čija baterija može da traje čak 15 godina. Telefon pod nazivom "SpareOne" napaja se pomoću obične AA baterije i idealan je za hitne slučajeve. Ako vam se automobil pokvari na sred puta a baterija na mobilnom telefonu vam se ispraznila bićete gotovo bespomoćni. Za takve i slične hitne situacije rešenje je "SpareOne" mobilni telefon, koji košta svega 40 evra.

Pozivom sa ovog telefona osoba koju zovete ne saznaje samo vaš broj, već i lokaciju na kojoj se nalazite, što je idealno za prilike u kojima vam je potrebna nečija pomoć. Novom proizvodu takođe će se obradovati osobe koje često putuju i nemaju uvek pristup izvoru električne energije.

"Budući da radi pomoću samo jedne obične AA baterije, ovaj telefon će moći da reši toliko svakodnevnih problema. Možete ga nositi sa sobom bez brige o tome da li je napunjen ili ne. Dizajniran je tako da vam omogući najvažnije pozive, bez obzira na sve", objasnio je Alan Simberkno, direktor projekta.

Pogledajte kako se koristi "SpareOne" mobilni telefon

Izvor: Blic online

Na sajmu Eco-Products u Japanu kompanija Soni predstavila je prototip ekološke baterije koja je sastavljena od papira i kartona. "Tajna" ove baterije je poseban rastvor u koji je potopljena baterija, a prototip je uspeo da proizvede dovoljno energije za pokretanje manjeg ventilatora. Rastvor sadrži vodu i celulozu koji pretvara papir u glukozu, a onda uz pomoć drugih enzima i kiseonika stvara vodonikove jone i elektrone koji se ponašaju kao gorivo za bateriju.

Naravno, pošto je prototip, za sada ova baterija proizvodi energije dovoljno za pokretanje manjih uređaja. Ipak sam koncept je poprilično zanimljiv i otvara veliki broj mogućnosti za dalji razvoj, a ukoliko se ova baterija komercijalizuje višestruko će se smanjiti zagađivanje okoline.

Izvor: Blic online