Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni. To bi trebalo da poboljša kvalitet vazduha i smanji buku, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković.

- Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrđeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća - rekao je Tripković za ekološki sajt Agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs).

Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž autoputa kroz Beograd - kod "Beogradske arene" i Mostarske petlje, duž magistralnog puta M-22 (Ibarska magistrala), u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa.

BAMBUS je brzorastuća drvenasta vrsta iz porodica trava (Poaceae). Potiče iz Indije, pretežno raste u tropskim i suptropskim područjima južne, jugoistočne i istočne Azije i severne Australije.

Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagađenja.

Projekat uvođenja bambusa Grad Beograd izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva. Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na

Adi Ciganliji i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posađene dve vrste bambusa, "Phyllostachys aureosulcata aureocaulis" i "Phyllostachys bishetii", koje su pokazale otpornost na hladnoću i letnju žegu.

- Te vrste bambusa, koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena - rekao je Tripković.

Bambus apsorbuje 10 puta veću količinu ugljen-dioksida nego drveće, a zadržava i natrijum, silicijum, čestice bogate metalima i prašinu. Apsorbuje i veliku količinu toplote, čime utiču na mikroklimu. Tripković kaće da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.

- Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova poput obdaništa i bolnica - rekao je Tripković.

Iako neki stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je to "invazivna vrsta" koja se lako razmnožava, Tripković smatra da se pravilnim sađenjem, održavanjem i redovnom kontrolom ta biljka može držati u predviđenim granicama.

- Projekat korišcenja bambusa za koji se zalaže Beograd podrazumeva kontrolisanu sadnju: samo na određenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama - kazao je Tripković.

Tripković je podsetio da je bambus, posle poslednjeg ledenog doba, pre 10.000 godina, doprineo stvaranju atmosfere kakva je i danas, a kaže i da je to jedina biljka koja ne oboleva od kancera.

Japanski arhitektonski biro Kengo Kuma & Associates je nedavno pokazao svoj etos dizajna inspirisanog svetlosti i prirodom sa eksperimentalnom kućom u Hokaidu nazvanom „Même“. Objekat je namenjen hladnim klimatskim uslovima i iako je zasnovan na kući „Chise“ (Kuća zemlje) lokalnog Ainu naroda, on koristi savremene materijala za izolovanu dvoslojnu membranu koja promoviše konvekciju i održava udobnu unutrašnju sredinu zbog cirkulacije toplote koja se stvara od stalno upaljene vatre.

Tradicionalna „Chise“ kuća izoluje i vraća toplotu iz centralne vatre, i koristi bambus travu ili šaš za fasadnu izolaciju, umotanu oko drvenog rama. Eksperimentalna kuća „Même“ je adaptirala taj princip.

Projektantski tim u birou Kengo Kuma & Associates je izgradio ram kuće od 79,5 kvadratnih metara od japanskog ariš drveta, zatim je inkorporirao njihovu prilagođenu membranu sastavljenu od poliester fluorougljenika spolja, sa tkaninastom membranom od staklenih vlakana sa unutrašnje strane. Na kraju je poliester izolacija od recikliranih plastičnih boca ugrađena između dva sloja.

Fasada „Même“ eksperimentalne kuće ne samo da obezbeđuje prirodnu ventilaciju kroz upotrebljene materijale, već je i poluprovidna kako bi dozvolila prirodnu unutrašnju rasvetu tokom cele godine. Dizajn takođe podstiče radne sati za stanare pri prirodnoj svetlosti, pored pružanja svetlosnog sjaja kada se kuća posmatra od spolja noću.

Eksperimentalna kuća se nalazi u okviru istraživačkog centra „Même Meadows“ od 185.000 metara kvadratnih. Centar je osnovan kako bi se proučavali načini na koji materijali reaguju na sirovu klimu regiona. Kuća će ostati netaknuta i korstiće se za testiranje granica unutrašnje i spoljašnje arhitekture u ekstremnim uslovima.

Izvor: gradjevinatsvo.rs