20. Oct, 2020.
Pročitano 1466 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Šta nam donosi otapanje arktičkog leda

Ubrzano topljenje leda u Arktičkom moru preti uništenjem mnogim biljkama i životinjama, ali postaje i uzrok privrednog i vojnog rivalstva SAD i Rusije. Otvara se mogućnost otkrivanja novih, bogatih nalazišta nafte, a u izgledu i novi pomorski putevi koji će višestruko skratiti sadašnje putešestvije vojnih i trgovačkih brodova.

Jednima tuga, drugima radost - tako bi ukratko mogla da bude opisana trenutna situacija u regionu Arktika, gde sve brže topljenje drevnih, džinovskih bregova leda izaziva različita raspoloženja.

S jedne strane, ubrzano topljenje leda je veoma loša vest za ljude i životinje koji žive u tom pojasu, ali i za stanovnike priobalskog pojasa širom sveta - zbog realne opasnosti da nivo okeana značajno poraste.

S druge strane, pak, nije mali broj onih koji se otvoreno raduju novom razvoju događaja, ističući da će to biti prilika za eksploataciju novih, dosad nedostupnih rezervi nafte, za otvaranje novih, mnogo kraćih i bržih pomorskih puteva i, na koncu, za pristup novim lovištima ribe.

U svemu tome postoji i treća strana, a to je svet koji zabrinuto posmatra ubrzanje vojne aktivnosti u tom regionu, gde svaka od šest suparničkih nacija pokušava da za sebe ostvari prednost.

To, naravno, vodi u opasnost novog "hladnog", pa možda čak i pravog rata za pristup rezervama nafte koje se na Arktiku procenjuju na 90 milijardi barela - dovoljno da pune tri godine zadovolji potrebe cele planete.

Svih šest suparničkih država - Rusija plus pet članica NATO-a (SAD, Kanada, Norveška, Island i Danska) - obećavaju da će sarađivati u domenima poput traganja za novim lovištima ribe ili nadgledanja novih pomorskih puteva u ovom mračnom i hladnom, dosad previše udaljenom i izolovanom delu sveta.

Iste države su, međutim, prilično rezerevisane kad se povede reč o rešenju teritorijalnih sporova koji su izbili na površinu istovremeno sa globalnim zagrevanjem planete, čija posledica je otapanje arktičkog leda.

Jedan od pomenutih sprorova je onaj u kojem Rusija i Danska polažu pravo na isto morsko tle ispod Severnog pola, a drugi je pitanje koliko Kanada kontroliše Severozapadni prohod - pomorski put kroz Severni ledeni okean koji vodi pored severne obale SAD i kanadski Arktički arhipelag, povezujući Atlantski i Tihi okean - put koji SAD smatraju ne kanadskim, već međunarodnim.

"Biće to jedan sasvim nov okean u kritičnom, strateškom pojasu... Napetost će prilično porasti jer jedini način da se za sebe obezbedi veći uticaj jeste upotreba vojne mornarice, pošto kopnene snage nemaju šta da traže na dalekim obalama iza kojih se prostiru stotine kilometara tundre" ocenio je, u izjavi Rojtersu, Li Vilet, šef Programa za pomorske studije pri londonskom Institutu za odbranu i bezbednost.

Po mišljenju većine eksperata za klimatske promene, Arktički okean bi mogao da bude potpuno "očišćen" od leda do 2050. godine, a možda čak i ranije, ako je suditi po rekordno velikom otopljenju koje se dogodilo septembra 2007. godine.

Uzrok tako brzog topljenja leda je, razume se, globalno zagrevanje izazvano efektom staklene bašte na Zemlji, a ovo je opet posledica prevelike upotrebe fosilnih goriva, odnosno emisije ugljendioksida u atmosferu.

Među znacima koji mogu izazvati nespokoj na Zapadu jeste dokument koji je Moskva objavila polovinom maja, a u kojem vlada premijera Vladimira Putina ukazuje na mogućnost da, u skoroj budućnosti, Rusija bude uvučena u rat radi kontrole izvora energije - od Bliskog istoka do Arktika.

Nespokoj Zapada, a ponajviše SAD, utoliko je veći što se u Vašingtonu dobro zna da Rusija odavno nije više ona Jeljcinova, slaba i iznutra trula, već sila svesna svoje moći i vrednosti, velika nacija kojom znalački upravljaju patriotski političari Dimitri Medvedev i Vladimir Putin.

Naznaka budućih sukoba već ima. Februara ove godine, kanadski premijer Stiven Harper je osudio "sve agresivnije" ponašanje Rusije, pošto je jedan ruski bombarder leteo suviše blizu kanadske obale baš pred posetu Baraka Obame.

A prošle godine, vlada Norveške odlučila je da za nešto više od dve milijarde evra kupi 48 ratnih aviona tipa Lokid Martin F-35 zato što su, za ono što Oslu treba (nadgledanje velikog arktičkog prostora), ti avioni bolji od "Gripena" švedskog Saaba.

Ipak, budućnost nije baš tako crna kako neki analitičari vole da je slikaju, kaže norveški ekspert Lars Kulerud, uveren da svetu ne preti nov "hladni rat".

"Arktik će biti zanimljiv za 50 do 100 godina - ne danas! Malo je preterano pričati kako smo već sada na pragu hladnog rata", kaže Kulerud.

S njim se slaže i Jakub Godzimirski iz norveškog Instituta za međunarodne poslove koji kaže da su priče o novom hladnom ratu zbilja preterane.

"Eto, na primer, pomorski saobraćaj se u celom svetu obavlja bez ikakve napetosti, pa zaista ne vidim razloga za crne prognoze", izjavio je Godzimirski.

Ova teza može biti podupreta činjenicom da ni Rusima ni Amerikancima nije stalo do uznemiravanja svetske javnosti.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, možda baš zato, izjavio aprila ove godine da Rusija "ne planira rast svojih oružanih snaga u Arktiku", dok je zamenik američkog državnog sekretara Džim Stajnberg izjavio, takođe u aprilu, na ministarskom sastanku Arktičkog saveta u norveškom gradu Tromzeu, da će SAD "nastojati da promovišu strategiju saradnje".

Izvor: b92.net

Priredila: Slađana Knežević, II-7

Poslednji put izmenjeno subota, 27 april 2013 17:54
Hemijsko-medicinska škola Vršac

Sterijina 113, 26300 Vršac

Telefon: 013 830 292

email: sekretarijat@hms.edu.rs

Više iz ove kategorije Očuvanje životne sredine »
PokloniIOtpadSkloni