02. Dec, 2020.
Pročitano 9282 puta
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Srbija šume

Gotovo svaki dan se susrećemo sa terminima: prirodni resursi, prirodni izvori, prirodni uslovi, prirodna bogatstva, prirodni potencijali itd. Prirodni potencijali su najobuhvatniji i u sebe uključuju i sve ostale. Ta dobra u prirodi su rude, ugalj, voda, zemljište, klima i među njima se nalaze i šume.

Šume prema njihovom opisu možemo posmatrati ili tumačiti kao prostor ili zemljina površina koja je prekrivena drvećem raznih vrsta i drugom vegetacijom.

Sama šuma predstavlja prirodno bogatstvo takvo kakvo je po sebi dok recimo grana privrede „šumarstvo“ ima drugačiju definiciju koja glasi: Šumarstvo je znanost i umeće dugotrajnog gospodarenja šumama kao i ostalim ekosistemima i resursima vezanih za šumu.

Ona je značajna grana u pridobijanju materijala i energije kao i u angažovanju radne snage. Šume spadaju u obnovljive resurse i taj pojam je nastao još pre nekoliko stotina godina. Kao prvi oblik energije još praljudi su koristili drva za potpalu vatre, izrade raznih pomoćnih alata, oružija itd.. Sve što im je bilo potrebno u vekovima daleko iza nas se nalazilo baš u šumama. Pored drveta ljudi su odlazili u šume kako bi išli u lov, prehraljivali sebe i svoje familije. Kasnijom evolucijom čoveka šume su počele da dobijaju druge značaje i počele su masovne seče drveta kako su se razvijale industrijske grane još početkom 19. veka. Šumarstvo tada kao nauka nije bila u postojanju, jer su područja bila bogata drvetom i koristila su se kao prvi izvor energije i sirovog materijala. Danas to više nije slučaj i veliki broj šuma u svetu je sada pod zaštitom države gde se zabranjuje njihovo uništavanje, zagađivanje, lov, itd.

Nadzor nad šumama vrše razna ministarstva koja su iste stavila pod zaštitu i osmislila ne samo zaštitu nego i način kako da se dođe do njihovog ekonomskog iskorišćenja, a da se pri tom poštuju sve tačke njihove zaštite.

Iako šume postoje oduvek i isto tako se čovek njima oduvek i koristio, šume i šumarstvo danas moraju da imaju svoje državno utemeljenje.

Šume spadaju u resurse litosfere (zemljine kore).

Kako su šume obnovljiv resurs to bi trebalo da predstavlja da se materijal iz nje može slobodno uzmati, a da ga u njoj ne bude manje, već više.

Korist od šuma ima svako – onaj koji radi u njoj, onaj koji diše njen vazduh, pije vodu, šeta šumom...Dobro je onda kada država može sve ove najbrojane osnovne delatnosti da pretvori u nešto čemu može da rukovodi i da postigne njen ekonomski značaj.


ŠUME KAO BITAN FAKTOR U INDUSTRIJI

Pored osnovnih čovekovih životnih potreba koje šume svakodnevno na jedan pasivan način pružaju, postoje šume koje služe samo za rast drveća i njihovo sečenje radi dalje industrijske obrade drveta. Drvo kao osnovna šumska sirovina, ima velik ekonosmki značaj u privredi jedne zemlje. Njene pozitivne prednosti jesu da je drvna industrija uvek aktuelna i da se od drveta dobija veliki broj gotovih proizvoda i drugih drvnih prerađevina koje brzo dolaze do krajnjih kupaca. Njen ekonomski značaj je u tome što i drvo ima neki svoj vek trajanja i potrebno je da posle određenog vremenskog perioda stare drvene predmete da zamenite sa novim. Na ovaj način dobijamo stalnu potražnju predmeta od drveta i njihovu prisutnost na tržištu.

Predmeti od drveta mogu da budu:

  • Nameštaj za kućne i poslovne prostore
  • Školski pribor
  • Razne vrste alata
  • Ogrev
  • Materijali u građevini
  • Ostalo

Kako bi drvna industrija bila napredna i šume učestvovale u ekonomskom značaju jedne zemlje, mora se misliti i o kvalitetu drveta koji u njoj raste odnosno uspeva. U zavisnosti od kvaliteta drveta koji raste u šumi, prilagođava se i deo industrijske grane koji isto drvo i obrađuje.

Posle seče šuma za industrijske potrebe, sledeće radnje su kompletno čišćenje prostora i priprema za nova pošumljavanja. Pošumljavanja se vrše u skladu sa potrebama i zemljištem na kojima drveće uspeva.

Na primer pored reka i na brdima ne rastu iste vrste kao i razlika u četinarskim i listopadnim drvećima.

Shodno ovome se i otvaraju industrijske zone za obradu drveta prema njihovom podneblju, što nam ukazuje da se ne mogu otvarati fabrike za preradu drveta iste namene. Ekonomski značaj u tom smislu može da postoji i kod šuma za retkim uslovima za rast odrđenih vrsta drveta gde u tim slučajevima i poterbama drugih tržišta, postoji mogućnost i izvoza osnovnih ili prerađenih drvnih sirovina.

Ovaj industrijski značaj šuma za sobom povlači i društveni značaj u pogledu zapošljavanja i daljeg naučnog razvoja šumarstva.

Industrijski deo sa sobom nosi sledeće organzacione i radne pozicije:

  • Seče šuma (drvoseče, logistika prevoza)
  • Obrada drveta (pilane, mašine za obradu, lagerovanje, sušare...)
  • Izrade gotovih proizvoda (škart ili ostatak od prerade se koristi za dobijanje energije u većini slučajeva, moderne tehnologije – presovanje drvnih ostataka u cilju dobijanja nekih sekundarnih gotovih proizvoda)
  • Trgovina gotovim proizvodima
  • Rekonstrukcija terena gde su postojale šume i degradiranih šuma
  • Proizvodnja šumskog semena
  • Podizanje novih šuma i zasada

Danas u Srbiji šume rastu na oko 3 miliona hektara i koje poseduju oko 350 miliona tona drveta. Svake godine u našoj zemlji izraste odnosno se proizvede još oko 8 miliona tona drveta(JP „ Srbija Šume“). Ovi podaci su iz delova šuma kojima se gazduje, dok recimo delovi naše zemlje koje su pod prašumom ne proizvedu recimo ništa od toga i ona su samostalne šume.

Iz šuma kojima se gazduje takođe možemo da dobijemo podatke o kojim šumama se radi, odnosno kojim vrstama pripadaju, koje su njihove energetske vrednosti i namene. JP „Srbija Šume“ samo prosečno godišnje proizvede neto drvnih sortimenata oko 1,1 milion m3 od čega tehničkog drveta 430000m3i prostornog drveta 646000 m3.

EKONOMSKI ZANAČAJ ŠUME KAO POTREBA ČOVEČANSTVA

Šume se mogu koristiti i za mnoge druge delatnosti, tražiti njihov ekonomski značaj i pored industrijskih potreba. Kako je danas prostor u velikim gradski centrima planuo u velike tržne centre, ulice, industrijske zone kako bi se ljudi lakše zapošljavali i prilogađavali uslovima života, šume počinju da dobijaju na značaju u pogledu rehabilitacije, izletišta, turizma itd...

To su one šume koju su zaštićene od strane države iz razloga njihovog preobimnog uništavanja, ređih vrtsa biljnog i životinjskog sveta koji u njoj živi. Takve šume koje se nađu pod zaštitom imaju sledeću društvenu funkciju:

  • Da očuvaju svu vegetaciju (biljni i životinjski svet)
  • Proizvodnja vazduha za čovekovu okolinu
  • Očuvanje prirode koja se u njoj nalazi (potoci, reke, brda...)

Međutim takve šume osim društvenog značaja nemaju ekonomski značaj. Pošto jedno iz drugog proizilazi i sam čovek je sklop prirode, sve je više šuma pod zaštitom koje se pretvaraju u nacionalne i turističke parkove.

Ekonosmki značaj leži u tome da privlače ljude iz gradova, radi promene okoline i opuštanja.

To sa sobom nosi sledeće i takve šume imaju ekomski značaj zbog:

  • Vazdušnih banja
  • Lov i uzgoj divljači
  • Lovni i rekreativni turizam
  • Ribarstvo
  • Zaštita prirode
  • Turistički centri
  • Projektovanje, izgradnja šumskih saobraćajnica, parkova i drugih zelenih površina i drugih objekata koje služe u gazdovanju šumama

Ekonomski značaj šuma u ovom pravcu jeste danas sve popularniji i veliki broj turističkih centara se opredeljuje baš da u srcu šume izgrade komplekse hotela, šetališta, banje itd...

Ovaj sistem je direktno vezan sa turističkom granom privrede koji na planu obrazovanja u turizmu razvija još veće mogućnosti eksploatacije šuma, ali pri tom da ne narušava njihovo prirodno okruženje.

Šume pretvorene u nacionalne parkove predstavljaju takođe bitan deo u ekonomskom značaju.

Potreba da čovek i sam bude deo prirode, neophodno je da prostor jedne zemlje podeli i sa životinjskim svetom. Mnoge životinjske vrste danas su vrlo ugrožene i nalaze se pod zaštitom države.

Kako bi i ta zaštita bila adekvatna, ona zahteva stručno osposobljen kadar da se o tome brine, nagleda i održava vrste u životu i njihovom daljem razvoju i reprodukciji.

Obrazovni nivo kadra koje potreban da bi se starao o takvim vrstama otvara nove pravce u fakultativnom smislu i veći broj novih studenata i svih onih koji o tome žele više da znaju.

Zato možemo sada sa sigurnošću da kažemo da ekonomski značaj šuma ulazi skoro u sve pore društva i da je on izuzetno visok.

Bez šume ne bi bilo životinjskog opstanka, a isto tako ni čovekovog.

Prihodi od očuvanja šuma se ne mogu brojčano iskazati, jer je njihova vrednost za celokupno društvo neprocenljivo.

„Gde god drvo posečeš, tu novo zasadi“!!!

Pred nama zato stoji obaveza da obezbedimo preko 41% teritorije naše zemlje bude pod šumom. Na ovaj način poveća će se proizvodnja čistog vazduha što će doprineti boljem kvalitetu življenja naših građana. (JP „Srbije Šume“).

SAČUVAJMO ŠUME

Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji, a tad više neće biti moguće naći ekonomski značaj šuma.

Iz dana u dan sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana , toplana i na ovom polju se još uvek može naći interes u krčenju šuma i njihovom ekonomskom začaju.

Ekonomija jedne zemlje se na ovaj način razvija, ali zato ponestaje i sve je manje i manje reka, potoka, močvara, livada, biljnih i životinjskih vrsta.

Čistoća vode, vazduha, tla je žrtvovanje zarad novih štetnih tehnologija u industriji koja donosi profit.

Upravo krčenjem šuma, a posebno onoh tropskih, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice, koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji.

Šume čuvaju i pročušćavaju vodu štite od poplava i sama njihova prirodna struktura u startu štiti od velikih materijalnih katastrofa i u tome takođe možemo pronaći veliki ekonomski značaj jedne šume.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Tlo nakon seče šume ostaje golo i bez zaštite drveća i njihovog korena postupno odnose reke i vetrovi. Osim što je izloženo eroziji, ono u velikoj meri gubi sposobnost apsorbovanja vlage, gde se rasipa i postaje neplodno. Neplodna tla su za svaki vid ekonomskog značaja društva vrlo deficitarna i ne mogu čovečanstvu da pruže nikakvu drugu korist osim izgradnje stambenih prostora.

Osim što svojim intervencijama u prirodi čovek izaziva njihovo nestajanje, on zagađivanjem svoje okoline posredno uništava i postojeće šumske ekosisteme.

Zagađenje voda i nedostatak šuma da pročišćavaju vazduh uništava se ogroman broj svih živih vrsta u regionu.

Stoga zaključujemo da je ekonomski značaj šuma najveći i dovoljan samo u njihovoj prirodnoj egzistenciji.

Izvor: www.skolarac.net

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Poslednji put izmenjeno petak, 19 april 2013 07:31
Hemijsko-medicinska škola Vršac

Sterijina 113, 26300 Vršac

Telefon: 013 830 292

email: sekretarijat@hms.edu.rs

Više iz ove kategorije Kisele kiše »
PokloniIOtpadSkloni