Nedavno sam pisao na ovom portalu o korišćenju LED štapa koji se pri nestanku struje u mreži napaja sa 12 V. Pošto takav izvor svetlosti može poslužiti kao prigušeno noćno svetlo kada je potpuni mrak, postavlja se praktično pitanje, kako smanjiti jačinu svetlosti do željene mere. Kupovina regulatora napona ( „dimera“ ) za LED svetlo nešto je veći izdatak, tako da sam došao do jednostavne šeme regulatora jednosmernog napona pomoću LM317, jednog otpornika, potenciometra i dva elektrolita. Njihovom kombinacijom dobijen je sklop za finu regulaciju napona.

Regulator je najbolje smestiti u neku plastičnu kutiju u koju dovodimo jednosmerni napon maksimalne vrednosti do 28 V. Plus pol izlaza ispravljača, ili akumulatora, spaja se na pinu 3. dok se minus pol izvora vezuje na jedan kraj potenciometra od 5 K, a srednji izvod i drugi kraj potenciometra spajaju se na pinu 1. Od te nožice spaja se otpornik od 240 oma sa pinom 2. koji ujedno služi kao izvor promenljivog napona od 0 V – 28 V. Sa regulatorom napona LM317 možemo dobiti struju maksimalne vrednosti do 1,5 A, što je sasvim dovoljno za napajanje LED štapa.

Ukoliko koristimo struju preko 1 A preporučuje se montaža IC LM317 na odgovarajući aluminijski hladnjak koji ne sme da direktno naleže na uzemljeno metalno kućište, jer je telo IC ( vidi sliku ) u spoju sa pinom 2. na kome se nalazi plus pol izlaza regulatora napona. Vrednosti otpornika ( R2 ) i potenciometra ( R1 ) nisu kritične, tako da se može koristiti potenciometar i od 10 K, a otpornik nešto veće vrednosti, što spada u domen eksperimentalnog rada pri podešavanju struje za LED svetlo koje imamo pri raspolaganju. Regulator je namenjen za svetlo maksimalne potrošnje do 1,5 A ( snage potrošača do 18 W ),  napona 12 V, a potenciometrom se podešava intenzitet svetlosti do željene vrednosti – jačine.

 Životna poruka Nikole Tesle:
„Najveće čovekovo  zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira!“
( Članak posvećen Teslinom i mom rođendanu, 10. juli )

Donedavno smo rezervno napajanje svetiljki manje snage, u ambijentu bez gradske mreže, koristili upotrebom konvertora napona ( 12 V = /230 V ≈  ), što se pojavom LED svetla ( 12 V, 24 V = ) pokazalo suvišnim i neracionalnim rešenjem. Ovo se ne odnosi na korišćenje visokog napona za uređaje koji se napajaju sa 230 V, 50 Hz naizmeničnog napona ( pogledati sliku konvertora napona za računar i svetlo ). Za takav konvertor treba kao izvor struje koristiti akumulator minimalnog kapaciteta od 45 Ah. Nedavni nestanak struje u gradu, koji je trajao preko sat vremena, naveo me na ideju kako da u takvoj situaciji imam sigurno rezervno napajanje LED niza koji je mali potrošač struje, svega 500 mA, što će sa minijaturnim akumulatorom kapaciteta od 1300 mAh obezbediti do dva časa spasa od neprijatnog mraka.

Uređaj koji predstavljam vredan je pažnje zbog malih dimenzija i manje snage sa namenski pravljenom kutijom u kombinaciji aluminijski lim, drvo i plastika, ali sa automatskim preklapanjem mreža-baterija i sa zaštitom od prepunjavanja i kratkog spoja akumulatora. Primarna vrednost ovog uređaja je automatsko prebacivanje na rezervno napajanje, što pri nestanku struje u mreži spašava od tumaranja po mraku. Može biti stalno uključen na mrežu, služeći kao večernje pozadinsko svetlo, pri čemu se baterija polako prazni, ali i kontinuirano dopunjava do maksimalnog projektovanog napona od 14,8 V sa strujom punjenja, Ipunj. = (Uizl. – Ubat.)/Rx. Pored minijaturnog akumulatora ( 12 V, 1300 mAh ) urađen je ispravljački stepen složenijeg tipa sa dva odvojena Grecova spoja, stabilizatorom napona i kontrolom struje punjenja zbog nekih složenih procesa upravljanja relejnim sklopom koji reaguje pri nestanku struje u mreži. Tada se automatski pali svetlo, odnosno kotva releja prebacuje se na rezervni izvor napajanja. Preko releja, koji ima dva radna položaja, obezbeđen je potreban napon od 12 V za stabilno svetlo LED štapa koji fantastično osvetljava prostor u kome se nalazimo. Uređaj nije strogo fiksiran na jednom mestu, možemo ga po potrebi prenositi iz prostorije u prostoriju, ili mu odrediti neku ustaljenu radnu poziciju gde najviše boravimo.

Pored ekonomičnosti, po pitanju utroška struje i malih gubitaka na Džulovoj toploti  ovakav uređaj dokazano je koristan za svako domaćinstvo, sa izvesnim prednostima u odnosu na fabričko rezervno napajanje. Primetio sam, ispitujući i pažljivo testirajući brojna praktična rešenja, da je kod većine fabričkih uređaja rešenje stabilnog rezervnog napajanja prateća boljka, ili namerno izveden tehnički nedostatak, nepravilno punjenje baterije koja brzo strada, a u slučaju kratih spojeva u njenim ćelijama dolazi do težih kvarova na elektronici napajanja. Sa strogo kontrolisanim naponom i prilagođenom strujom punjenja ( Ipunj. ) moj prvenac za rezervno napajanje služio je, sa NiCd akumulatorom od 7 Ah, punih deset godina.

Što se tiče troškova za gradnju ovog minijaturnog uređaja, najveća stavka je akumulator, dok se cena komponenti ispravljačkog stepena može ublažiti, ili potpuno izbeći nekim raspoloživim rezervama delova koje poseduje svaki napredniji konstruktor. Relej je minijaturnog tipa ( 12 V, 10 A na kotvi ) za automatsko preklapanje mreža-baterija. Ukoliko kupujemo odgovarajuću metalnu kutiju, njena cena nije zanemarljiva, tako da je najbolje da je sami pravimo, ili se snađemo na neki drugi način. Možemo koristiti odgovarajuću metalnu, ili plastičnu kutiju sa svim potrebnim merama zaštite od visokog napona. Veličina kutije zavisi od odabranog kapaciteta akumulatora od koga zavisi vreme rezervnog napajanja koje se može precizno izračunati pomoću formule: q = I*t, odnosno, t = q/I. Kapacitet akumulatora označen je na bateriji ( mAh, ili Ah ), tako da je dovoljno  instrumentom izmeriti jačinu struje potrošača ( LED niza ). Delenjem te dve fizičke veličine ( kapacitet akumulatora i jačinu struje ) dobijemo vreme u časovima. Na kraju recimo da nije preporučljivo potpuno pražnjenje akumulatora, što se  zbog ugrađene elektronske zaštite od potpunog pražnjenja i kratkog spoja Acu baterije nikako ne može desiti, što bi mu ubrzano smanjilo vek trajanja.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u svetu svakog 5. juna kroz sadržajne aktivnosti i različite kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Taj datum odredila je Generalna skupština UN-a, a neposredan povod je što se 5. juna 1972. godine u Stokholmu (glavni grad Švedske) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji su se okupili predstavnici 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite nazvan je UNEP. Zanimljivo je da je predlog za taj datum dala delegacija Jugoslavije, što je kao centralni događaj prihvaćeno na Generalnoj skupštini UN-a.

Obeležavanje Dana zaštite životne sredine odvija se u uslovima svetske pandemije korona virusa koja polako jenjava, ali posle koje ništa u svetu neće biti isto. Neki tvrde da se korona virus javio znatno ranije, a kod nas je vanredno stanje zavedeno 16. marta, a ukinuto je 6. maja 2020. godine. Posledice po zdravlje i ekonomiju još nisu potpuno poznate, a svaka zemlja priča je za sebe u preduzetim merama i aktivnostima. Nije izostala svetska solidarnost kroz razne vidove materijalne i nematerijalne pomoći koja je stizala, kako sa dalekog Istoka, tako i sa Zapada, što su ljuti politički protivnici vešto koristili kao promociju na svetskoj sceni, ali i na domaćem terenu pred zakazane parlamentarne i lokalne izbore (21.06.2020.).

Razmišljajući o ovom značajnom datumu, jedan detalj iz Vršca, pored zgrade u kojoj stanujem, rastužio me i donekle zabrinuo, jer sam primetio da je iz nekoliko žardinjera u Sterijinoj ulici namerno počupano i razbacano tek zasađeno cveće koje pažljivo zalivaju i o njemu predano brinu radnici JKP “Drugi oktobar” Vršac. Imao sam osećaj da razbacano cveće oko žardinjera prosto “plače” zbog bahatog ponašanja neodgovornih sugrađana. Zar smo dotle došli i nisko pali da uništavamo sve što je lepo i što krasi našu radnu i životnu sredinu? Ako su to uradila deca, onda ih roditelji nisu dobro vaspitali, a ako su stariji, ili ljubomorni prolaznici, onda je to za javnu osudu i otvoreno pitanje, kuda nas vodi takvo necivilizacijsko ponašanje!

Uređenje i zaštita životne sredine nije samo brižno izgrađen i postojan odnos pojedinca, već porodice, škole i drugih kolektiva u kojima se stiču osnovne radne i kulturne navike. Izgrađivanje kolektivne brige i stabilne svesti je proces koji traje i ne stvara se stihijski preko noći, niti represivnim merama nadležnih organa. Ako kod dece na vreme stvorimo naviku da žive, igraju se i rade u sređenom prostoru i da čuvaju sve što je lepo, onda smo kao roditelji, ili staratelji postigli željeni cilj, što se kasnije lančano prenosi kroz pravilan odnos prema našem okruženju.

Korona virus, sa svim iznenađenjima, nedaćama i kobnim posledicama po zdravlje i živote ljudi, upozorio nas je na nepravilan odnos prema prirodi koja se sada prosto pobunila, jer je svakim danom sve više zagađujemo. Dovoljno je pogledati prilazne puteve ka gradovima i selima, neuređene deponije smeća, zagađene reke i jezera. Za promenu stanja nije dovoljna samo kolektivna briga svakodnevnim angažovanjem komunalnih preduzeća, već i briga svakog pojedinca. Neophodno je da svi vodimo računa o pravilnom odlaganju otpada, da ne bacamo najlon kese, staklo i plastiku na mestima koja nisu predviđena. Poseban problem je elektronski otpad koji zbog prisustva opasnih materija nosi brojna iznenađenja i sadrži jedinjenja i hemikalije koje podmuklo zagađuju životnu sredinu. Takav otpad treba da se odlaže na posebno propisan način. U zemlji postoje registrovane organizacije koje ga otkupljuju uz određenu naknadu i brigu o njegovom pravilnom transportu.

Ovaj značajan datum, svetski dan zaštite životne sredine, ne treba koristiti samo za apel, kritiku, javnu promociju i delenje lekcija nesavesnim građanima, već kao izvanrednu priliku da ličnim primerom i delima menjamo način života, da sredimo radni i životni kutak, da počistimo stan, kuću, dvorište, podrume, tavane, šupe, garaže, radionice, školsko dvorište, kancelarije, i da na taj način život učinimo lepšim i zanimljivim. To je isto kao pranje ruku, na koje smo prilično navikli, ali bi bilo dobro da to ne bude samo prolazna navika, već aktivnost koja ima svoj krajnje zacrtani cilj i rezultat! Cilj je da promenom načina ponašanja budemo jednako odgovorni za sve što radimo na očuvanju životne sredine, a rezultat su sređeni parkovi ( pogledati priložene slike iz grada ), dvorišta kuća, terase stambenih objekata, umivene ulice i potreba da cveće slobodno raste i cveta pored zgrada u kojima živimo, bez “straha” da će ga neko bez imalo stida drsko počupati!