Pošto se već dugo i aktivno bavim elektronikom, veoma često od članova moje porodice dobijam opravdana upozorenja da pripazim na nagomilane strujne i druge kablove koji mogu biti potencijalna opasnost od požara. Iako ih često opominjem da o tome itekako vodim računa, nije na odmet još jednom podsetiti samog sebe i sve ostale korisnike blagodeti struje na mere u vezi toga. Ovo je posebno značajno zbog paklenih julskih vrućina koje nas prate već danima.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu uvek bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table ( PP-Y ) mora biti 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se po pravilu vezuju na svaki fazni vod. Postoje tri glavna osigurača ( 20 A ), koji su se nekada stavljali na banderu pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača  (6A, 10A i 16 A). Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem određenog broja licni, ili da koristimo jeftine automatske osigurače. Za utičnice koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A.

Veoma česta pojava je da u kutiji sa osiguračima ima vidljivo nagorelih i oštećenih provodnika, zatim da nije izvršena pravilna raspodela snage potrošača po pojedinim fazama koje se označavaju sa R, S i T. Napon između faze i nule, po standardu, treba da iznosi 230 V, a između dve faze 380 V. Kod instalacije je veoma važno da li koristimo FID-ovu sklopku (zaštitni uređaj diferencijalne struje - ZUDS FID 25/0,03A), ili je izvršeno nulovanje. Jedno i drugo ne može zajedno. Nulovanje podrazumeva vezivanje nultog voda (plavi provodnik) i uzemljenja (žuto-zeleni provodnik) u jedno čvorište. U tom slučaju nije moguće postaviti FID-ovu sklopku koja služi za brzo prekidanje strujnog kola u slučaju kvarova, ili dodira faznog provodnika. Loši provodnici, nestabilna i nagorela kućišta osigurača dovode do zagrevanja i do čestih padova napona. Ukoliko je mesto koje se greje u blizini zapaljivih materijala (drvo, plastika, trska, vuna) veoma je moguće izbijanje požara koji se ne sme gasiti vodom. Zbog toga moramo obezbediti provodnike odgovarajućeg preseka ( 3x1,5 mm2, zatim 3x2,5 mm2 i 5x2,5 mm2 ), sa dobrim spajanjem u razvodnim kutijama, kvalitetnom izolacijom i sa odgovarajućom kutijama za osigurače i za brojila ( merenje potrošnje struje, uklopni sat za višu i nižu tarifu ).

U nekim starim objektima obično postoje provodnici sa nedovoljnim presekom koji ne odgovaraju jačim potrošačima. Oni se moraju zameniti, a nikako nastavljati. Veoma precizno su propisani uslovi za polaganje kablova u prostorijama. Dopunsko izjednačavanje potencijala izvodi se tako što se provodljivi odvodni elementi na kadi, ili tuš-kadi, metalnoj kadi, metalnoj tuš-kabini, metalnim vodovodnim cevima, a po potrebi i ostalim cevovodnim sistemima od provodljivog materijala moraju međusobno spojiti pomoću provodnika za izjednačavanje potencijala. Ne moraju se međusobno spajati strani metalni delovi, kao što su ramovi tuš-kabine, prozori, vrata, rukohvati, poklopac podnog slivnika, ispirač WC šolje i slično. Najmanji presek provodnika za izjednačavanje potencijala je 4 mm2, CU, ili vruće pocinkovana dvoredna traka 2,5x20 mm. Kutija za izjednačavanje potencijala ( PS-49 ), po pravilu, se stavlja u kupatilu, a ona mora imati zaštitni kontakt i poklopac. Provodnik od glavnog razvodnog ormara do ispitnog spoja P/F-Y 1x6 mm2 se vodi u zaštitnoj PVC cevi. Za urađeno uzemljenje izvođač je dužan da izda odgovarajući atest, a po potrebi proveri izolovanost ugrađenih provodnika (220 kilooma prema zemlji, odnosno 380 kilooma između faznih provodnika). Za uzemljenje objekta se koristi pocinkovana traka “FeZn”, 25x4 mm2, koja se odvodi na propisan način u zemlju.

Uređaji koje koristimo moraju biti ispravni, te da se napajaju sa odgovorajućim naponom i sa dovoljnom jačinom struje koja itekako zavisi od preseka napojnog kabla. Ako koristimo produžne kablove, i oni moraju imati odgovarajući presek, uzemljenje i dobru izolaciju priključne kutije. Bilo kakvo varničenje u razvodnoj kutiji, ili na spojevima utičnica, grla sijalica i  prekidača je direktna opasnost od požara. Opasni su loši spojevi i nedostatak uzemljenja na priključnim kablovima električnih šporeta, grejalica, lemilica,  bojlera i drugih većih potrošača.

Na kraju recimo da su najčešći uzroci požara: pregrevanje električnih provodnika, kratak spoj, veliki prelazni otpor, varničenje, električni luk i kvarovi na elektrotermičkim uređajima. Zlatno pravilo je da prilikom dužeg odsustva iz kuće, ili stana, isključimo struju svugde gde je to moguće, posebno kod TV aparata i računara. Ukoliko to nije realno moguće ( frižideri, zamrzivači, neka napajanja – alarmi, automati za svetlo ) moramo biti potpuno sigurni u ispravnost i kvalitet strujnih vodova, kao i uređaja koji su stalno pod naponom.

“Roboti od metala su skupi, jeftinije je napraviti robota od čoveka!”

Juče je završen prestižni Developer Week-a, čuveni sajam tehnike u Nirnbergu, koji je počeo 15. juna. Nirnberg je ekonomski i kulturni centar oblasti Frankonije, na severu nemačke Bavarske i drugi grad po veličini i značaju u ovoj pokrajini. Na sajmu je učestvovalo preko 5.000 preduzeća iz 65 zemalja sveta. Nemci su i dalje svetski lideri, a na štandu softverske kompanije SAP mogli su se testirati kontrolni sistemi koji olakšavaju i dovode proizvodne procese do savršenstva. I ove godine sajam je protekao u dominaciji humanoidnih robota koji polako, ali sigurno, ulaze u sve pore našeg života.

Posebnu pažnju izazvao je Roboy, mališa  visine 1,4 m, mase 30 kg, koji ima prelepe mišiće, a bio je počasni gost sajma. Zapanjujuće je sličan čoveku, jer ima tetive i mekan je na dodir. Može da se rukuje i da pokaže prepoznatljive “emocije”. Džastin iz Nemačkog instituta za vazdušne i svemirske letove ima u genima čak iskustvo iz kosmosa. Njegov “otac” je kao robotska ruka proveo pet godina na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tako je nastala Džastinova porodica. On može čak da čisti prozore, a prikazan je i na sajmu u Hanoveru.

Obrazovanom i veštom prepisivaču knjiga i dokumenata potrebno je godinu dana da prepiše svitak jevrejske knjige Tore. Robot “Bios ( Torah )” to uradi za samo deset sedmica. Opremljen je perom za pisanje i mastilom. On brzinom ljudske ruke ispisuje ukupno 304.805 hebrejskih slova na smotuljku papira dugom 80 m. Prednost je u tome što je “Biosov” rad daleko savršeniji, estetski doteran i brži od rada čoveka, kome na kraju dosadi prepisivanje.

U tehnološkim igrarijama sa robotima Kina je u samom vrhu. Prikazani su roboti koji u restoranima i kafićima mogu uspešno preuzeti poslove narudžbe. Male humanoidne mašine mogu da podgreju jelo. Za razliku od konobara, ne mogu da se šale, niti da pričaju neuspele viceve. Jedino što ne razumeju reklamaciju gostiju, ali sigurno obavljaju posao konobara. Najbolje se snalaze za podgrevanje jela, a kolega “čovek” i dalje priprema namirnice i hranu.

Ne podsećaju svi roboti svojim izgledom na čoveka, pogotovo oni u procesu proizvodnje, ili u radu sa mikro-tehnikom i u preciznoj industriji čipova, kod izrade predmeta savršenog dizajna, ili u medicini. To nije manjkavo, bitno je da su savršeni u poslu i uspešna zamena za čoveka. Roboti mogu da čuvaju decu, čak da preuzmu posao dvojnika u nekim biznis-poslovima. Kod njih se vodi posebna briga da što više liče na čoveka koga veoma uspešno menjaju u poslu.

Na kraju recimo da nemačka industrija i ove godine diktira standarde, te da su sva prezentovana dostignuća na sajmu usmerena ka bržoj, preciznijoj i savršenijoj proizvodnji. Promene su toliko brze i velike da s pravom možemo reći da je 21. vek podređen robotima i njihovoj sve uspešnijoj zameni čoveka. Koliko je to dobro postoje oprečna mišljenja, ali nova tehnička dostignuća nam itekako koriste, čine život donekle lakšim i potpuno zanimljivim.

Izvor saznanja: Prezentacija i opis slika, autor, Hana Fuks na linku: dw.de

Ovih dana imao sam neprijatnu situaciju da prilikom pomoći jednoj sportskoj organizaciji u Vršcu, ni kriv ni dužan, kao slučajni akter događaja budem indirektno odgovoran za probleme sa tehnikom. Pošto nas svako novo iskustvo uči da neke stvari ne ponovimo, iznosim neka moja razmišljanja u vezi ovog problema. Ovo radim sa najboljim namerama, a posebno sa namerom da se lično izvinim članici Opštinskog veća za sport i omladinu (  Julkica Mitrašinović )  za propust za koji sam najmanje odgovoran, ali ne mogu da “perem ruke” od odgovornosti.

Protekog vikenda ( 13.06.2015. ) bio sam na volonterskoj ispomoći za turnir osnovaca u odbojci, koji je trajao čitav dan, sa dosta zanimljivih detalja i sa prilično dobrom organizacijom. Moja konkretna pomoć ogledala se u obezbeđenju ozvučenja koje sam dan pre toga pregledao i ustanovio da je delimično u redu, ali me posebno bunio bežični mikrofon profesionalnog tipa koji je imao prekide u radu. Kasnije sam ustanovio da su u pitanju kablovi koji ga spajaju sa bazom, ali i njegovo nesigurno napajanje. Kada sam video da to nije u redu, bez puno razmišljanja sam upotrebio drugi mikrofon sa koaksijalnim kablom koji je besprekorno funkcionisao. Drugi kvar, koji sam odmah primetio, je da na pojačalu radi samo jedan kanal, te da je neko od ranijih korisnika na isti kanal moćnog pojačala paralelno vezao dva snažna zvučnika ( 2 x 200 W, 4 oma ), što je, zbog smanjenja otpornosti, opterećivalo njegov izlaz. Da bih u startu rešio problem, koristio sam ispravan kanal sa rednom ( serijskom vezom ) dva zvučnika, čime sam izbegao primetno zagrejavanje izlaznog stepena i neprijatno „štucanje“ pojačala snage 400 W. Kasnije, iz radoznalosti pitam, zašto ga ne oprave, a odgovor vlasnika je da se čeka da se pokvari i drugi kanal, što znači da će kvar biti sigurno veći i skuplji.

U drugom delu moje priče dolazi detalj koji je povod ovom članku. Organizator večernjeg turnira u malom fudbalu (neću da ga pominjem zbog reklame) traži malu tehničku pomoć oko muzike za folklorno društvo iz Uljme uz korišćenje iste tehnike, ali po njima ispravnog bežičnog mikrofona. Nisam mogao da odbijem uslugu za koju su hteli da plate, ali nije sve ni u plaćanju, ako su u pitanju sport i omladina. Obezbedio sam volonterski tu uslugu uz pomoć laptopa, ali sam se uplašio kada sam video da je upotrebljen bežični mikrofon o kome sam govorio na početku. Kažu organizatori da su ga probali, ali se na samom otvaranju dešava peh koji nisu očekivali. Mikrofon prekida, čas se čuje, čas ne čuje, što publika doživljava sa malim negodovanjem. Posebno mi je krivo što se kvar ispoljio prilikom obraćanja pomenute članice Opštinskog veća. Kada se organizator setio da promeni četvrtastu bateriju od 9 V, nije bilo prekidanja, ali sam i dalje strepeo zbog oštećenog kabla koji povezuje mikrofon sa bazom.

Naravoučenije svega ovoga je, da se pod hitno mora pregledati i osposobiti tehnika koju koristimo u javnim nastupima, bez obzira ko je vlasnik, ili kome ga ustupa na korišćenje. Saniranje tih kvarova nije velika stavka troškova, kada se ima u vidu koje neprijatnosti možemo doživeti. Lično za mene, ovo je velika pouka da prilikom bilo kakve volonterske usluge, ili ugovorene pomoći, treba da razmislim da li prihvatati nešto što je nepoznato i nepouzdano. Tehnika je takva da su mogući kvarovi i zbog visokih temperature, ali pre svega, zbog nestručnog rukovanja i odsustva bilo kakve kontrole. Tehnika je kao živo biće, treba sa njom pažljivo rukovati, poštovati propisane norme rada, a mikrofone bežićnog tipa povremeno pregledati, posebno spojeve baterije i baze preko koje radi. Uređaje koji su delimično u kvaru treba što pre opravljati  i nikako ne čekati da se desi još teži kvar. Tako ćemo na vreme izbeći neprijatna iznenađenja.