14. Jul, 2020.

Ekološka svest je veoma širok pojam o kome najviše govorimo kada shvatimo da nam je ugrožena radna i životna sredina. Njen pravilan razvoj treba da počne od malih nogu i traje čitav život, sa ciljem da nam to preraste u naviku koju ćemo ispoljavati u gotovo svakoj situaciji rada i života. Kao i svaka svest, nalazi se u nama i pita da li je postupak dobar, ili loš: kada ispružiš ruku da otkineš granu drveta, pa se trgneš; kada pomisliš da baciš kesu sa smećem kroz otvoren prozor, pa se postidiš.

Koliko je značajno da stalno štitimo prirodu od otpada kojim je svakodnevno zagađujemo iznesimo interesantne podatke o trajanju razgradivosti pojedinih materijala i sirovina: žvakaća guma se razgrađuje za pet godina, limena konzerva od 10 do 100 godina, plastična kartica za 1.000 godina, staklo za 4.000 godina, cigareta i šibice za tri meseca, upaljač za 100 godina, plastični tanjir od 100 do 1.000 godina, voće i povrće od tri do šest meseci, novine od 3 do 12 meseci, plastična kesa od 100 do 1.000 godina i stiropor za 1.000 godina.

Na pravilan razvoj ekološke svesti kod mladih najviše utiču porodica i škola svojim stalnim, nenametljivim i usmeravajućim delovanjem. Nastavni planovi i programi još uvek nisu obogaćeni konkretnim sadržajima koji su u vezi sa ekologijom.  U tome, pored roditelja, vaspitača, nastavnika i profesora veoma je važan lični primer starijih koji svojim svakodnevnim ponašanjem i delom potvrđuju ono što govore, jer bilo kakav drugačiji odnos dovodi do nesporazuma i opstrukcije. Podsetimo se na samo nekoliko pravilnih postupaka: nikada ne bacati otpad i sirovine na mestima koja nisu za to predviđena, posle svake aktivnosti detaljno očistiti i urediti prostor u kome smo radili, boravili, ili odmarali, voditi računa da ne zagađujemo sredinu u kojoj radimo i boravimo. Moramo se složiti da je čovek neprijatelj prirode ukoliko je svesno, ili nesvesno zagađuje. Priroda svojim povratnim odnosom može itekako da nas kažnjava ukoliko nismo pažljivi!

Zaključimo sa konstatacijom koji su to uspešni modeli razvoja ekološke svesti kod svih populacija: smanjiti potrošnju tako što ćemo je svesti na optimalne potrebe, potpuno iskoristiti materijale i sirovine pre nego što ih odbacimo, reciklirajmo i na propisan način sklanjajmo  komunalni i elektronski otpad, stalno učimo na dobrim primerima iz života i prakse, stvorimo sebi udoban život i zadovoljstvo boravka u prostoru gde se nalazimo.

 

Spojiti korisno i doprineti akciji zaštite životne sredine glavni su motivi radne aktivnosti koju do kraja novembra ove godine završavaju učenici Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca. Odabrana ekipa od šest učenika (  Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković,  Nađa Belić i Nebojša Popov ) započela je akciju još početkom ove školske godine, prvo sakupljanjem praznih limenki, zatim njihovom obradom u matičnoj školi, lepljenjem i farbanjem na Eko-kampu „Vršačke planine“ i finalizacijom posla u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu.

Prethodno je sa predmetnim nastavnikom TiO ( Dragan Vladislav ) dogovoreno da njegova ekipa u okviru republičkog projekta Eko-škole „Vršačke planine“ uradi solarni kolektor od aluminijskih limenki koje se mogu naći kao otpad u svim kontejnerima, oko prodavnica pića, u kafićima i na drugim mestima, što narušava sliku bilo koje uređene sredine. Brzo je sakupljeno blizu 200 praznih limenki, izvršena je mehanička obrada skidanjem gornjeg poklopca i probijanjem dna limenke posebnim probojcem koji pravi krilca na mestima bušenja. Krilca služe za stvaranje vrtložnog strujanja vazduha koji odozdo prema gore potiskuje ugrađeni električni ventilator. Limenke su nakon mehaničke obrade dobro oprane i sortirane da nemaju nikakvih oštećenja.

U drugoj fazi rada izvršeno je čvrsto spajanje limenki specijalnim vatrostalnim silikonom 15 redova po 10 komada na kalupima od drveta. Limenke su posle sušenja silikona ofarbane mat-sprejom crne boje. Ovaj posao uspešno je obavljen na trodnevnom kampu Eko-škole na Vršačkom bregu koji je uspešno izveden od 26-28. septembra ove godine. U međuvremenu je napravljena drvena kutija dimenzija 180x120 cm koja je unutra obložena stirodurom debljine 2 cm i ofarbana sa mat-sprejom. Kutija će na kraju biti premazana nekoliko puta  premazom sa voštanom komponentom koji je efikasno štiti od vlage i temperaturnih promena, a biće pokrivena providnom pleksi-pločom.

 

U trećoj fazi rada, koja se izvodi u prostorijama „Cefiksa“, učenici su postavili pripremljene limenke, čvrsto ih upakovali u kutiju sa dva unutrašnja nosača i odredili mesta bušenja otvora za ulaz hladnog i izlaz toplog vazduha. Završnu aktivnost učenici će obaviti u njihovoj školi, gde su i započeli svoj deo projekta, a ona se odnosi na finalnu obradu kolektora, postavljanje elektronike za automatsko upravljanje ( ventilator sa diferencijalnim termo-prekidačem ) i merenje temperature na ulazu i izlazu kolektora, protoka i brzine vazduha, čime se na najbolji način povezuju teorija i praksa iz gradiva fizike VII ( termodinamika ), što i jeste cilj ovog radnog zadatka.

 

Učenici su grupno i pojedinačno pokazali veliko interesovanje za ovu akciju, a sve aktivnosti obavljaju van redovne nastave, uglavnom u popodnevim časovima. Posebno im je drago što se korisno upotrebio otpad limenki i što će solarni kolektor služiti za dogrevanje prostorije udruženja “Cefiks” koje je nosilac ovog republičkog projekta. Sve faze rada se pažljivo snimaju što će biti ugrađeno kao video-materijal u nekoliko obrazovnih emisija za učenike osnovne škole.

 

Tehnički podaci: Kutija unutrašnjih dimenzija 180x120 cm sa ukupno 150 limenki zapremine 0,5 litara, ukupna zapremina 75 litara vazduha, količina toplote ( Q ) se izračunava po formuli: Q = m*c* d(T), gde je m masa vazduha ( m = ρ*V, gustina vazduha iznosi 1,29 kg/m3 ), c - specifična toplotna kapacitivnost vazduha koja iznosi 786,9 J/kg*K, a d(T) promena temperature ( t2-t1 ) koja se izražava u stepenima Celzijusovim , ili u kelvinima ( K ). Na količinu oslobođene toplote utiče i brzina ( v ) protoka  vazduha koja se izražava u m/s. Na kraju se, merenjem svih navedenih fizičkih veličina, računski dobija ukupna količina toplote ( Q ), izražena u džulima ( J ). Dobivena toplota služi za uspešno dogrevanje manjih prostora u uslovima da su limenke obasjane Sunčevim zracima. Regulaciju temperature vrši elektronika sa diferencijalnim temperaturnim prekidačem.

 

Takozvana „Furda“ u Vršcu godinama radi četvrtkom i subotom, kada mnogi sitni trgovci i preprodavci različite sitne i krupne robe iz grada i šire okoline dođu da prodaju sve i svašta, od delova koji nam u životu nikada neće zatrebati  do delova koji su retki, a često u kući nasušno potrebni. Ima ljudi koji se po prirodi stide da prodaju na “buvljaku”, a najinteresantniji su vešti i ubedjivi trgovci koji na sve načine hvale svoju robu, do te mere da će, recimo po njima, bušilica “raditi”  bez četkica, ili rotora, samo joj treba struja, koje nema na “Furdi”. Za one nepopravljivo stidljive, eto prave prilike da se preko akcije PIOS-a oslobode stvari i opreme koja im uopšte ne treba, ili smeta u stanu, kući, vikendici, garaži.

Akcija PIOS, pored korisne namene, ima i onu humanu, jer ćemo nekoga itekako obradovati sa starom memorijskom karticom za kompjuter, koju nema gde kupiti, ili sa hard-diskom i DVD plejerom koji su sa zastarelim napajanjem, ili sa delom za kućnog ljubimca od automobila. Ako se malo bolje pozabavimo percepcijom šta na buvljaku sve ljudi kupuju, izgleda da ih posebno zanimaju fenjeri, stari radio-aparati, burgije za metal i drvo, brusilice, bušilice, kompjuterska oprema, radio-aparati za kola i polovna garderoba. Kada nešto posebno zapadne za oko, ima tu cenkanja, obilaženja u nekoliko krugova, a ponekad i svađe sa rečima „Hoćeš li da ti to poklonim“, što je manir onih koji ne psuju. Psovači samo što ne pokazuju zube, pa ih je najbolje kulturno zaobići. Ima i druga varijanta, sedneš za računar, pa preko našeg sajta uletiš u akciju PIOS. Prošli put smo objasnili da se prvo morate registrovati, a onda, prema uputstvu, ponuditi stvari koje vam uopšte ne trebaju. Pored komunikacije koja popravlja psihičko stanje i trgovine gde nema zarade, mi se jednostavno oslobađamo nepotrebnih stvari koje nekome trebaju. Podrumi mnogih stambenih zgrada su prepuni odbačene robe, delova automobila, nameštaja, a sve to može nekome poslužiti, posebno ljudima koji su slabijeg imovnog stanja. Zašto im ne pomoći ako nas to ni malo ne osiromašuje? I oni su ljudi kojima će stvari koje ne koristimo dobro doći.

Na kraju, kakve veze imaju “Furda” i akcija PIOS? I jedna i druga imaju protok robe, korisnu razmenu, zdravu komunikaciju među ljudima, ali PIOS i humanu stranu. Pomažemo ljudima kojima to treba. Mnogi će se obradovati kao malo dete željenoj skupoj igrački, posebno ljubitelji tehnike i starih automobila. Da ne bude zabune, ova akcija, zbog sličnosti naziva ( PIO i PIOS ), nema posebne povezanosti sa penzionerima, već je dostupna svim ljudima dobre volje. Zato još jednom pozivamo, POKLONIMO I OTPAD SKLONIMO !