Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

1. Ko štedi, više vredi,
2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
3. Štedimo i kada smo bogati,
4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.

Namera nam je da pratimo i pažljivo registrujemo sve dobre i korisne primere uštede energije gde se radom, entuzijazmom i upornošću izdvajaju naši skromni sugrađani koji na taj način život sebi i svojoj porodici čine udobnim i savremenijim, a kućni budžet delom rasterećen u periodu grejne sezone.

Naša ugovorena poseta, zbog realizacije republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“, u porodičnu kuću Đure Forgo, koja se nalazi u Margitskoj ulici u Vršcu, bolje reći na periferiji gradskog naselja, bila je sa namerom da slikom i kamerom  zabeležimo nešto što zavređuje posebnu pažnju.

Vredni građevinski tehničar, Đura, nas je istinski iznenadio njegovim inovacijama u primeni solarne energije jer je, prvo eksperimentalno, a potom  praktično omogućio uštedu na grejanju porodične kuće od 20-30 % toplotne energije montažom solarnog kolektora od nekoliko  panela ukupne površine od 6 m2 koji imaju ukupnu snagu oko 22 kW. Prva njegova zamisao bila je da panele radi od aluminijskih limenki, a onda se odlučio za tanki štamparski lim debljine 0,3 mm koji je profilisao u obliku slova “П”. Pažljivo oblikovane i crnom mat bojom ofarbane limove spakovao je u kućišta od vodootporne iverice sa dva tunela, jedan za ulaz hladnog, a drugi za izlaz toplog vazduha, koji se raspoređuje u prostor između betonske ploče i rigipsa njegove kuće na sprat u pozamašnom vazdušnom prostoru koji se zagreva od dobijene toplote Sunca. Vazduh se pokreće ventilatorom sa dve brzine čiji  izbor rada  određuje temperaturni regulator. Rad ventilatora i njegova brzina zavise od postignute temperature zagrejanog vazduha na izlazu u prostor koji se zagreva.

Đura je pre ove pozamašne konstrukcije prikupio preko Interneta sva iskustva iz zemlje i naprednog sveta, tako da njegov laptop obiluje slikama, člancima i opisom radnji njemu sličnih konstruktora. Iznenadilo nas je sa koliko preciznosti, poznavanja materije i primene nekih programa pristupa vredni Đura ovom tehničkom rešenju. Iako je građevinski tehničar, njegovom poznavanju termodinamike može pozavideti svaki inženjer, jer je u realizaciju ovog projekta, pored novčanog ulaganja, ugradio svoje znanje, pozitivna naučna iskustva i krajnje racionalnu potrošnju materijala za izradu solarnog kolektora koji je smešten sa sunčane strane njegove kuće. Dobar deo materijala je nabavio sa otpada, a većinu radnih operacija je izveo sam. Ne manjka ni primena elektronike za automatsko upravljanje solarnim sistemom koji mu pravi značajne uštede za grejanje stambenog i dela radnog prostora. Digitalni termometri na diferencijalnom temperaturnom prekidaču pokazuju dosta veliku razliku temperature na ulazu i izlazu vazdušnih komora, a prijatna sobna temperature, koja je blizu 25 %, nas podseća da je toplotna energija koju dobija preko ovog sistema potpuno besplatna. Kolektor daje toplotu dok je napolju sunčano, a akumulira je u betonsku ploču koja se emisijom toplote ponaša kao podno grejanje.

Na kraju nas gospodin Đura podseća da se, zbog racionalne organizacije posla i ličnog rada, ova investicija za njega može potpuno isplatiti za tri godine, a za one koji se manje razumeju u gradnju i složenu konstrukciju sistema za pet godina. U svakom slučaju, kada uzmemo u obzir da je u zimskom periodu, pored hrane, grejanje najveća stavka, njegov poduhvat je vredan pažnje i za svaku pohvalu zbog značajne uštede kućnog budžeta!

Spojiti korisno i doprineti akciji zaštite životne sredine glavni su motivi radne aktivnosti koju do kraja novembra ove godine završavaju učenici Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca. Odabrana ekipa od šest učenika (  Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković,  Nađa Belić i Nebojša Popov ) započela je akciju još početkom ove školske godine, prvo sakupljanjem praznih limenki, zatim njihovom obradom u matičnoj školi, lepljenjem i farbanjem na Eko-kampu „Vršačke planine“ i finalizacijom posla u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu.

Prethodno je sa predmetnim nastavnikom TiO ( Dragan Vladislav ) dogovoreno da njegova ekipa u okviru republičkog projekta Eko-škole „Vršačke planine“ uradi solarni kolektor od aluminijskih limenki koje se mogu naći kao otpad u svim kontejnerima, oko prodavnica pića, u kafićima i na drugim mestima, što narušava sliku bilo koje uređene sredine. Brzo je sakupljeno blizu 200 praznih limenki, izvršena je mehanička obrada skidanjem gornjeg poklopca i probijanjem dna limenke posebnim probojcem koji pravi krilca na mestima bušenja. Krilca služe za stvaranje vrtložnog strujanja vazduha koji odozdo prema gore potiskuje ugrađeni električni ventilator. Limenke su nakon mehaničke obrade dobro oprane i sortirane da nemaju nikakvih oštećenja.

U drugoj fazi rada izvršeno je čvrsto spajanje limenki specijalnim vatrostalnim silikonom 15 redova po 10 komada na kalupima od drveta. Limenke su posle sušenja silikona ofarbane mat-sprejom crne boje. Ovaj posao uspešno je obavljen na trodnevnom kampu Eko-škole na Vršačkom bregu koji je uspešno izveden od 26-28. septembra ove godine. U međuvremenu je napravljena drvena kutija dimenzija 180x120 cm koja je unutra obložena stirodurom debljine 2 cm i ofarbana sa mat-sprejom. Kutija će na kraju biti premazana nekoliko puta  premazom sa voštanom komponentom koji je efikasno štiti od vlage i temperaturnih promena, a biće pokrivena providnom pleksi-pločom.

U trećoj fazi rada, koja se izvodi u prostorijama „Cefiksa“, učenici su postavili pripremljene limenke, čvrsto ih upakovali u kutiju sa dva unutrašnja nosača i odredili mesta bušenja otvora za ulaz hladnog i izlaz toplog vazduha. Završnu aktivnost učenici će obaviti u njihovoj školi, gde su i započeli svoj deo projekta, a ona se odnosi na finalnu obradu kolektora, postavljanje elektronike za automatsko upravljanje ( ventilator sa diferencijalnim termo-prekidačem ) i merenje temperature na ulazu i izlazu kolektora, protoka i brzine vazduha, čime se na najbolji način povezuju teorija i praksa iz gradiva fizike VII ( termodinamika ), što i jeste cilj ovog radnog zadatka.

Učenici su grupno i pojedinačno pokazali veliko interesovanje za ovu akciju, a sve aktivnosti obavljaju van redovne nastave, uglavnom u popodnevim časovima. Posebno im je drago što se korisno upotrebio otpad limenki i što će solarni kolektor služiti za dogrevanje prostorije udruženja “Cefiks” koje je nosilac ovog republičkog projekta. Sve faze rada se pažljivo snimaju što će biti ugrađeno kao video-materijal u nekoliko obrazovnih emisija za učenike osnovne škole.

Tehnički podaci: Kutija unutrašnjih dimenzija 180x120 cm sa ukupno 150 limenki zapremine 0,5 litara, ukupna zapremina 75 litara vazduha, količina toplote ( Q ) se izračunava po formuli: Q = m*c* d(T), gde je m masa vazduha ( m = ρ*V, gustina vazduha iznosi 1,29 kg/m3 ), c - specifična toplotna kapacitivnost vazduha koja iznosi 786,9 J/kg*K, a d(T) promena temperature ( t2-t1 ) koja se izražava u stepenima Celzijusovim , ili u kelvinima ( K ). Na količinu oslobođene toplote utiče i brzina ( v ) protoka  vazduha koja se izražava u m/s. Na kraju se, merenjem svih navedenih fizičkih veličina, računski dobija ukupna količina toplote ( Q ), izražena u džulima ( J ). Dobivena toplota služi za uspešno dogrevanje manjih prostora u uslovima da su limenke obasjane Sunčevim zracima. Regulaciju temperature vrši elektronika sa diferencijalnim temperaturnim prekidačem.