20. Jan, 2021.

Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ i Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda će danas (25. septembra) u Selenči na Forumu o organskoj poljoprivredi predstaviti svoj mobilni robotizovani solarni elektrogenerator. Projekat kombinuje energiju sunca s informaciono-komunikacionim tehnologijama za napajanje sistema za navodnjavanje na malim farmama i upravljanje njime. Uređaj, montiran na prikolicu koja odgovara putničkom vozilu, upravo je završio s terenskim ispitivanjem.

Poljoprivreda u Srbiji trpi ogromnu štetu od suše, iako to nije zemlja bez vode, kaže Aleksandar Rodić, rukovodilac Centra za robotiku. „Solarne energije je u izobilju, a vode je dovoljno, ali se navodnjava samo dva odsto površina u zemlji, tako da naš vredni resurs, veoma plodno zemljište, ne može dobro da se iskoristi“, izjavio je za Balkan Green Energy News (BGEN). Srbija je osiromašena sankcijama i ratovima i drži se u latentnoj pasivnosti, istakao je šef projekta. „Slušao sam neke kolege kako govore da prioritet treba da bude da se ljudi nahrane, a da je robotika za tehnološki napredne zemlje. To me je pogodilo emocionalno, ali je bilo frustrirajuće i u profesionalnom smislu, te sam pomislio kako bi trebalo da konstruišemo nešto kao robotičari i da se pozabavimo tim problemom“, dodao je Rodić.

Tim naučnika je imao ideju da iskoristi ovaj obnovljivi izvor energije za napajanje pumpi za vodu i dovođenje vode na površinu. Mobilni solarni generator, nazvan mobisan (MobiSun), pokreće se sistemom inteligentnog upravljanja koji održava nivo baterije. Može da se programira da radi nezavisno i više meseci, po potrebi, a napredne verzije imaju zaštitu od krađe i daljinsko upravljanje preko smartfona ili drugog sličnog uređaja.

Koncepcija, koja se analizira u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, jeste da na tržište izađe proizvod koji mogu da priušte vlasnici malih i farmi srednje veličine, rekao je naš sagovornik. Institut za ekonomiku poljoprivrede, glavni partner na projektu, učestvovao je s konsultantskim uslugama. Osnovnim modelom mobisana se upravlja ručno, dok napredne verzije mogu biti oko 30 procenata skuplje, kaže Rodić i izražava ambiciju da uređaj izađe na evropsko i svetsko tržište. „Sistem je veoma konkurentan u poređenju s onima koji rade na fosilna goriva, iako je na početku skuplji. Investicija se isplati za tri do četiri godine, ukoliko obračunamo troškove na ime dizel-goriva ili benzina. Računica je napravljena za korišćenje generatora pet meseci godišnje za navodnjavanje“, napomenuo je.

Prototip mobisana ima kapacitet od tri kilovata i pogodan je za pumpe koje ima ciljna grupa korisnika. Projekat je protekle dve nedelje testiran na četiri lokacije u okolini Beograda, uključujući staklenike. Uređaj je angažovan s maksimumom snage na farmama kukuruza i kupusa.

Mobilni robotizovani solarni generator je savršen za organsku poljoprivredu, jer nema opasnosti od curenja ili drugog zagađenja, pa ni bukom, kažu autori projekta. Prototip košta oko sedam hiljada evra a, po rečima Jonela Subića, direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, industrijska proizvodnja bi cenu mogla da umanji za desetinu.

Izvor: balkangreenenergynews.com

ŠTA SVE MOGU ROBOTI

“Roboti od metala su skupi, jeftinije je napraviti robota od čoveka!”

Juče je završen prestižni Developer Week-a, čuveni sajam tehnike u Nirnbergu, koji je počeo 15. juna. Nirnberg je ekonomski i kulturni centar oblasti Frankonije, na severu nemačke Bavarske i drugi grad po veličini i značaju u ovoj pokrajini. Na sajmu je učestvovalo preko 5.000 preduzeća iz 65 zemalja sveta. Nemci su i dalje svetski lideri, a na štandu softverske kompanije SAP mogli su se testirati kontrolni sistemi koji olakšavaju i dovode proizvodne procese do savršenstva. I ove godine sajam je protekao u dominaciji humanoidnih robota koji polako, ali sigurno, ulaze u sve pore našeg života.

Posebnu pažnju izazvao je Roboy, mališa  visine 1,4 m, mase 30 kg, koji ima prelepe mišiće, a bio je počasni gost sajma. Zapanjujuće je sličan čoveku, jer ima tetive i mekan je na dodir. Može da se rukuje i da pokaže prepoznatljive “emocije”. Džastin iz Nemačkog instituta za vazdušne i svemirske letove ima u genima čak iskustvo iz kosmosa. Njegov “otac” je kao robotska ruka proveo pet godina na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tako je nastala Džastinova porodica. On može čak da čisti prozore, a prikazan je i na sajmu u Hanoveru.

Obrazovanom i veštom prepisivaču knjiga i dokumenata potrebno je godinu dana da prepiše svitak jevrejske knjige Tore. Robot “Bios ( Torah )” to uradi za samo deset sedmica. Opremljen je perom za pisanje i mastilom. On brzinom ljudske ruke ispisuje ukupno 304.805 hebrejskih slova na smotuljku papira dugom 80 m. Prednost je u tome što je “Biosov” rad daleko savršeniji, estetski doteran i brži od rada čoveka, kome na kraju dosadi prepisivanje.

U tehnološkim igrarijama sa robotima Kina je u samom vrhu. Prikazani su roboti koji u restoranima i kafićima mogu uspešno preuzeti poslove narudžbe. Male humanoidne mašine mogu da podgreju jelo. Za razliku od konobara, ne mogu da se šale, niti da pričaju neuspele viceve. Jedino što ne razumeju reklamaciju gostiju, ali sigurno obavljaju posao konobara. Najbolje se snalaze za podgrevanje jela, a kolega “čovek” i dalje priprema namirnice i hranu.

Ne podsećaju svi roboti svojim izgledom na čoveka, pogotovo oni u procesu proizvodnje, ili u radu sa mikro-tehnikom i u preciznoj industriji čipova, kod izrade predmeta savršenog dizajna, ili u medicini. To nije manjkavo, bitno je da su savršeni u poslu i uspešna zamena za čoveka. Roboti mogu da čuvaju decu, čak da preuzmu posao dvojnika u nekim biznis-poslovima. Kod njih se vodi posebna briga da što više liče na čoveka koga veoma uspešno menjaju u poslu.

Na kraju recimo da nemačka industrija i ove godine diktira standarde, te da su sva prezentovana dostignuća na sajmu usmerena ka bržoj, preciznijoj i savršenijoj proizvodnji. Promene su toliko brze i velike da s pravom možemo reći da je 21. vek podređen robotima i njihovoj sve uspešnijoj zameni čoveka. Koliko je to dobro postoje oprečna mišljenja, ali nova tehnička dostignuća nam itekako koriste, čine život donekle lakšim i potpuno zanimljivim.

Izvor saznanja: Prezentacija i opis slika, autor, Hana Fuks na linku: dw.de

 

PokloniIOtpadSkloni