16. Jan, 2021.

Šestog  juna 2016. godine Holiday Inn Hotelu u Beogradu biće održana konferencija  Upravljanje rizicima od nepogoda - Prevencija od poplava na Zapadnom Balkanu kao  deo programa RENEXPO® Water Management.

Ovo je prvi organizovani internacionalni izlagački stručni skup i konferencije na temu upravljanja vodom i otpadnim vodama na Zapadnom Balkanu. Pored razmene iskustava i ekspertize u prevenciji i zaštiti, ovaj događaj ima za cilj da povezuje sa ciljnim grupama i predstavnicima nadležnih sa teritorije Zapadnog Balkana u cilju predstavljanja potencijala.

Stanje u regionu Zapadnog Balkana

Sa stanjem u regionu i sistemima za unapređenje prisutne će upoznati ekpert iz UNDP- Program Ujedinjenih nacija za razvoj Žarko Petrović. U okviru ovog bloka stanje klizišta u Srbiji i planu prevencije predstaviće Ratko Ristić, dekan Šumarskog Fakulteta u Beogradu.

Potencijali za investiranje

U okviru teme "Sistemi prevencija od poplava" biće predstavljene mogućnosti kako za projektante, eksperte ali i  za kompanije koje mogu da investiraju u sisteme za prevenciju i zaštitu od poplava. Projekat Svetske Banke:  "Odolevanje klimatskim promenama u basenu reke Drine" predstaviće ekspert Dragana Vasić. Brojnim prisutnim investitorima iz regiona i Evrope biće predstavljeni projekti popravke ali i izgradnje novih rečnih nasipa sa osvrtom na Kolubarski basen.

Interakcija u cilju prenosa dobre prakse iz EU

Nadležne institucije u regionu predstaviće svoja iskustva i planove, kao što su Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavljanje iskustava lokalnih samouprava Kraljevo i Brčko. U okviru ovog bloka biće predstavljen jedan od najboljih sistema odbrane od poplava u EU kroz prenos prakse Grada Beča o kome će govoriti predstavnik Wien Holding

Podrška RENEXPO® događaju

Konferencija je organizovana uz podršku sa ministarstvima Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike. I uz podršku internacionalnih RENEXPO® partnera German Water Partnership (www.germanwaterpartnership.de) and TCC Danubius (www.tcc-danubius.eu)

Za materijal i dodatne informacije kontaktirajte: www.reeco.rs

 

Predsednik Opštine Vršac Čedomir Živković i direktor VDP "Južni Banat" Jovan Basta uputili su apel građanima da ne bacaju otpad u kanale i ne stvaraju divlje deponije, jer na taj način ugrožavaju i svoju i bezbednost objekata. 

Prilikom nedavnih poplava pokazalo se da divlje deponije u potoku Mesić prave ogromne probleme. Nagomilano smeće prepreka je koja dovodi do mogućnosti izlivanja Mesića.

U Vršcu je u toku sanacija brane Mesić i očekuje se da radovi budu završeni do kraja godine. Projekat sanacije brane Mesić kao i proširenja korita i uređenja kanala Mesić realizuje se u saradnji Javnog preduzeća Vode Vojvodine i lokalne samouprave.

Ukupna vrednost investicije je oko trideset miliona dinara. Radove na otklanjanju oštećenja i ojačavanju odbrambene strane na objektu obavlja "Južni Banat".

Izvor: eVrsac.rs

Od utorka, 13. maja, Srbija je pod uticajem ciklona "Tamara", koji će ostati zapamćen kao najkišovitiji ciklon od kada se vrše meteorološka merenja u Srbiji, piše meteorološki sajt "SerbianMeteo"! U analizi situacije u Srbiji bave se posledicama ovog ciklona, kao i na verovatnoću da se ovako nešto dogodi i razloge zašto se dogodilo.

Klima našeg područja?

Veći deo Srbije karakteriše umereno kontinentalna klima. Glavne karakteristike ove klime su: hladne zime, topla leta i umerene padavine tokom cele godine. Kad kažemo umerene, mislimo na mesečne količine padavina uglavnom između 40 i 70mm. Ipak, postoji određeni višegodišnji maksimum padavina krajem proleća i početkom leta, pa su upravo maj i jun najkišoviti meseci u Srbiji, po klimatološkoj statistici. Treba naglasiti da je većina padavina u ovim mesecima konvektivnog porekla (razvoji oblačnosti i kratkotrajni obilni pljuskovi sa grmljavinom).
Statistički, verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju je veoma mala. Dešava se ponekad da neka manja područja zahvati kiša nalik ovoj, ali da zahvati ovako velike površine, jednostavno nije zabeleženo u istoriji meteoroloških merenja kod nas.

Od ove godine smo na "SerbianMeteo" forumu počeli da dajemo imena ciklonima, pa je ovaj ciklon po dogovoru nazvan „Tamara“. Danima su globalni prognostički modeli davali ove neverovatne padavine, tako da se postavlja pitanje zašto na vreme nismo upozorili širu javnost da se sprema nešto nezapamćeno. Verovatno zato što ni sami nismo verovali da će se ovako nešto ostvariti.

Ukupne količine padavina koje je model GFS davao nekoliko dana unapred su se veoma dobro podudarile sa realnim stanjem sada:

Kolika je zapravo verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju?

Teoretski gledano, u Srbiji su mogući i razorni tornadi, ali ipak nisu zabeleženi, osim u vidu jačih trombi (pijavica). Samim tim, uvek postoji mogućnost i za ovakav ciklon. Neverovatno je da se podudarilo da istovremeno bude tolika dubina ciklona, njegovo trajanje i putanja kojom se kretao. Ako analiziramo tu putanju, ona je gotovo nestvarna. Ciklon se danima „vrteo oko Srbije“, a da pritom nije slabio. Ovako je izgledao ciklon na prognostičkoj karti GFS modela: Jasno se vidi da je veći deo centralne i istočne Evrope pod uticajem ovakvog ciklona, a da je Srbija tu praktično u samom centru.

Zašto baš ovolika kiša?

Dubinu ovog ciklona smo već pomenuli kao jedan od razloga. Ciklon je izražen gotovo na svim visinama u troposferi što je redak slučaj u ovo doba godine, kada su najčešće izraženi samo u višim delovima atmosfere. Ovako je jutros izgledalo polje strujanja na 850mb, što je neverovatno jak vetar za ovaj nivo atmosfere:
Rtavn1812 Ciklon koji je ušao u istoriju – ciklon Tamara (13 – 16. maj 2014.)

Cikloni ove dubine se u našem području dešavaju uglavnom u hladnijem delu godine. Ali tada njihov centar obično biva iznad Jadranskog ili Jonskog mora, pa obilne padavine uglavnom dobiju priobalna područja, a oblasti u unutrašnjosti Balkana znatno manje. Sa prodorom centra ciklona na kopno, on naglo gubi energiju i ubrzo se gasi.

Slabljenje večeras

Jedan od glavnih razloga što se ovaj ciklon nije ugasio nad kopnom je relativno visoka temperatura i vlažnost vazduha. Temperaturna stratifikacija sa visinom je nad unutrašnjosti Balkana bila idealna za ciklogenezu i produbljivanje ciklona. Gotovo kroz celu troposferu je postojao sloj potencijalno nestabilnog vazduha sa relativnom vlažnošću blizu 100%, što je stvorilo idealne uslove za formiranje nimbostratusne oblačnosti sa ugnježđenom konvekcijom. Zbog svoje dubine, ciklon se neprekidno „punio“ toplijim vazduhom sa juga i istoka, što je produžavalo život i jačinu ovog ciklona.

Slabljenje ciklona se konačno očekuje večeras, i to prvo u prizemnim slojevima atmosfere, a tek tokom sutrašnjeg dana i na visini. Dakle, to će u petak biti samo visinski ciklon nad Srbijom:

Ciklon koji je ušao u istoriju – ciklon Tamara (13 – 16. maj 2014.)Zašto je je ovaj ciklon ušao u istoriju?
Svedoci smo nezapamćenih poplava koje već dva dana haraju širom Srbije, ali ovaj ciklon je i po meteorološkim podacima ušao u istoriju. U Beogradu, Loznici i Valjevu je uveliko premašen maksimum dnevne količine padavina. Za Beograd je taj masimum do sada iznosio 94mm (litara po metru kvadratnom) iz juna 1994. Jutros je izmerena količina od neverovatnih 108mm za 24h u Beogradu. U Valjevu je 24h palo takođe 108mm, a u Loznici 110mm (najviše u Srbiji).
Kada pogledamo tabelu ukupnih padavina koje je doneo ovaj ciklon u Srbiji do danas u 14h, jasno je da se ponegde radi o količinama koje u proseku padnu za tri meseca:

Izvor: SerbianMeteo

PokloniIOtpadSkloni