19. Apr, 2021.

Ovih dana se Slavko Radosavljević, doktor energetske elektronike, sprema na daleki put u NR Kinu radi dogovora o praktičnoj realizaciji njegovih pronalazaka koji bi mogli da unesu pravu revoluciju kod uštede energije i korišćenja njegovih izuma koji se uglavnom zasnivaju na racionalnom korišćenju energije. Moj nedavni susret sa njim, delimična naučno-tehnička saradnja, razmena mišljenja i iskustava u primeni nekih tehničkih inovacija, te dogovoreni razgovor u Beogradu, nameću jednostavno pitanje: da li je neko napokon u zemlji Srbiji zainteresovan za njegove patente i pronalaske kojima nudi nova radna mesta i pravu revoluciju u racionalnom korišćenju energije.

Navešću samo neke njegove genijalne ideje i pronalaske, od kojih je većinu zaštitio kao patente, koji su okupirali pažnju dela domaće, a više svetske javnosti:

  1. Brzi i super brzi punjači i punjačke stanice, proizvodnja i prodaja u zemljama dalekog Istoka,
  2. Nerotirajući elektromagnetni motori i generatori (NEMMG), genijalna zamisao koja bi unela pravu revoluciju u automobilskoj industriji kod prelaska na električne automobile sa potpuno novim načinom pogona,
  3. Kontrola i korekcija brzine vozila u funkciji poštovanja ograničenja brzine kretanja kojom bi se smanjio broj udesa zbog brze vožnje,
  4. Projekat “Elektronski blokator brave vrata (EBBV)”,
  5. Uređaji za primenu kvantne medicine.

Države dalekog Istoka (Kina, Indija i druge) uveliko koriste vozila na električni pogon, a doktor Slavko nastoji da Srbija i druge zemlje širom Evrope uvedu u saobraćaj električna vozila, posebno električne skutere sa tri i više točkova, radi profesionalne delatnosti. Ovo se odnosi i na aktuelni problem planete koja je sve više zagađena. Značaj ovog projekta je u tome što se mnogo manjim finansijskim sredstvima omogućuje elektrifikacija u saobraćaju, zajedno sa elektromobilima koji su zbog visoke cene prosečnom građaninu još uvek nedostupni. Slavkova stvaralačka i konstruktorska vizija je da ovo bude uvod budućim robot-vozilima na elektro pogon koji bi trošili daleko manje energije i bez zagađenja životne sredine.

Sva dosadašnja tehnička rešenja elektromotora i generatora AC i DC ostvarena su na principu rotacionog kretanja stalnog magneta, ili kalema elektromagneta. Cilj pronalaska, kako uverljivo objašnjava doktor Slavko, je konstrukcija elektromagnetnih motora i generatora u uslovima pravolinijskog kretanja stalnog magneta između elektromagnetnih polja dva kalema. Bez obzira što se to kosi sa važećim zakonima fizike, ovaj konstruktor tvrdi da bi koeficijent korisnog dejstva bio preko jedan, što dokazuje skicama i preciznim matematičkim proračunima, a to se postiže korišćenjem energije snažnog (neodimijum) magneta koji se brzo kreće između dva namotaja.

InovatorskiRad1

 Punjačke stanice – brzi i super brzi punjači

Veoma zanimljivo je rešenje kod kontrole brzine vozila, pri čemu tehnika preko GPS sistema ne bi dozvolila prekoračenje brzine, a tu su još neka rešenja: kontrola pritiska turbine, radne temperature motora, kontrola utroška goriva sa sistemom instaliranih protokomera, ON LINE praćenje dešavanja u vozilu, oko i ispred vozila zavisno od položaja postavljenih kamera za praćenje, audio (glasovna) komunikacija između dispečera i vozača. Neka od ovih rešenja već susrećemo u novim modelima vozila.

Elektronski blokator brave je isproban kao izum, što znači da mu nedostaje masovnija proizvodnja i primena. Ova tehnička inovacija onemogućava otključavanje brave od neovlašćenog lica, pa i ako dođe u posed ključeva te brave. Uređaj je minijaturan, elektronski i namenjen je za sve tipove brava od starih do novijih modela. Montira se sa unutrašnje strane, a rukovanje je jednostavno preko daljinskog upravljača (RF433,92 MHz predajnik sa koderom i RF433,92 MHz prijemnik sa dekoderom).

InovatorskiRad2

 Nerotirajući elektromagnetni motori za nove izvore energije

Što se tiče medicine, Slavko naglašava da je ostvario konstrukciju do sada nepoznatih aparata koji proizvode frekvencije koje mogu da deluju preventivno i da pomognu obolelim od raznih vrsta bolesti. S obzirom na povišenu zagađenost sredine, postoji velika mogućnost da u ljudskom organizmu postoji kritična koncentracija teških metala, opasnih hemikalija i drugih zagađivača, često i lekova koje po savetu lekara svakodnevno uzimamo. Proizvedeni aparati, koje ovaj pronalazač nudi tržištu, su: digitalni EGBF PARS UNI aparat (generiše Rife frekvencije, a namenjen je za uništavanje patoloških mikroorganizama u ljudskom telu), DIGITALNI EGASF aparat (uredjaj koji generiše SOLFEĐO frekvencije koje slušanjem povoljno deluju na ćelije u ljudskom organizmu), DIGITALNI EGFABT aparat (uređaj koji  generiše BINAURALNE MOŽDANE TALASE: alfa, beta, gama, delta i theta), DIGITALNI EGAFC - aparat pomoću koga se vrši rekoneksija organizma audio frekvencijama (uređaj generiše frekvencije koje pobuđuju CAKRE koje su vitalni centri energije organizma).

Uspeh u rešavanju nekih teških životnih situacija našeg sagovornika me doveo u situaciju da ni jednog momenta ne posumnjam u sve navedene pronalaske koji jednog dana treba da se primenjuju u praksi. Nije nikakvo čudo što su ovog pronalazača davno nazvali “Novi Tesla iz Marbelje” koji sa svoje 82 godine izgleda toliko vitalno, zdravo, radno i veoma ubedljivo kada govori o čitavom opusu njegovih inovacija koje baziraju na primeni savremene (digitalne) elektronike. Slavku se, kako reče, zbog godina žuri da svetu podari svoje pronalaske o kojima je najviše razmišljao boraveći u španskoj Marbelji, a neke ideje su se stvarale i ranije tokom radnog veka koji je bio pun izazova.

Svetski hemijski gigant BASF pokrenuo je takmičenje za najbolje inovacije pod nazivom “Otvorene inovacije” (“Open Innovation”) na koje mogu da se prijave i učesnici iz Srbije, a koje ima za cilj da pronađe nove ideje za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Pobednici će dobiti nagradu od 100.000 evra.
Kontekst takmičenja podrazumeva održive tehnologije koje mogu da skladište energiju iz dalekovodne električne mreže, a da je ujedno i napajaju. Ideje se mogu predate putem interneta do 2. juna 2015. godine na internet stranici NineSights (www.ninesigma.com/), a ključnu ulogu među predatim predlozima trebalo bi da imaju inovativna hemijska dostignuća.

Komisija sastavljena kako od BASF-ovih stručnjaka tako i od ostalih specijalista iz ove oblasti izabraće najbolje predloge i nagraditi najviše pet učesnika. Imena pobednika biće objavljena u novembru 2015. godine, a svaki od njih će dobiti nagradu od po 100.000 evra. Pobednici će takođe imati priliku da sarađuju sa BASF-ovim naučnicima u istraživačkom projektu zasnovanom na njihovoj ideji.

Ovo takmičenje važan je deo programa o zajedničkom stvaranju koji je kompanija BASF pokrenula u godini jubileja kako bi došla do novih ideja i kontakata. Ovaj program pod nazivom Creator Space™ sastoji se od inovativnih formata za virtuelne diskusije, ali i diskusije uživo, a uključuje i tri naučna simpozijuma.

Putem njega se prikupljaju nove ideje i započinju pregovori na teme energije, hrane i savremenog načina života. Cilj je da se združe ljudi i ideje kako bi se radilo na iznalaženju rešenja za izazove koje nam naše društvo pruža. Takmičenje „Open Innovation“ koje se bavi skladištenjem energije predvodi BASF-ova istraživačka jedinica „Process Research and Chemical Engineering“ („Istraživanje procesa i hemijski inženjering“).

U celom svetu sve se više električne energije stvara iz obnovljivih izvora energije. Oni, međutim, nisu dostupni na svakom ćošku, budući da energija dobijena od sunca ili vetra u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, doba dana i godišnjeg doba. Postoje, dakle, faze tokom kojih se proizvede višak energije, ali i faze kada se ona uopšte ne proizvodi. Kako bi se osigurao stalan izvor napajanja, električna energija dobijena iz obnovljivih izvora energije mora se skladištiti pre nego što se dopremi do krajnjeg potrošača. Za sada, pak, skladištenje viška proizvedene energije nije nimalo isplativo.

Izvor: bif.rs

Coca-Cola sistem dobitnik je Svetske nagrade za inovacije u industriji napitaka (World Beverage Innovation Award) za projekat obnove vlažnih staništa duž Dunava koji obuhvata i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje.

Beograd - Coca-Cola sistem dobitnik je Svetske nagrade za inovacije u industriji napitaka (World Beverage Innovation Award) za projekat obnove vlažnih staništa duž Dunava koji obuhvata i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Ovu nagradu dodeljuje FoodBev Media Ltd., a ovogodišnja ceremonija dodele nagrada održana je tokom međunarodnog sajma Brau Beviale, u Nemačkoj. Ovo priznanje došlo je kao kruna trogodišnjih zajedničkih napora Coca-Cola sistema i WWF-Svetskog fonda za prirodu na očuvanju vodenih resursa Srbije.

“Očuvanje vode, kao ograničenog resursa, iz godine u godinu postaje sve važnija globalna tema. Kako je voda ujedno i glavni sastojak naših proizvoda, zalažemo se za njeno efikasnije korišćenje kroz održivo poslovanje i partnerstvo sa WWF-om. Konkurencija na ovom prestižnom takmičenju je bila zaista velika, a samo u kategoriji Najbolja incijativa u oblasti održive zaštite životne sredine bilo je preko 15 sjajnih projekta. Ponosi smo što su naši napori prepoznati, ali naš posao je tek započet. Kroz ovaj projekat Coca-Cola sistem nastoji da ispuni svoj globalni cilj – da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo za proizvodnju širom sveta“, izjavila je Milica Stefanović, predstavnica Coca-Cola sistema u Srbiji.

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavljedeo je budućeg UNESCO Prekograničnog rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav”, poznatijeg i kao Evropski Amazon.

Rad na očuvanju vodenih resursa nastaviće se kroz novo sedmogodišnje partnerstvo sa WWF- Svetskim fondom za prirodu za obnovu vlažnih i plavnih područja duž Dunava, u šest zemalja Evrope, među kojima je i Srbija.

Izvor: novosti.rs

Morska trava se često može naći na meniju azijatske kuhinje. Međutim, uskoro će se moći videti i kao kućna dekoracija. Dizajner Nir Meiri iz Tel Aviva je napravio moderne lampe od morske trave i predstavio ih na "Nedelji dizajna 2013“ u Milanu. Ove prefinjene lampe se sastoje od široke metalne baze i metalnog okvira na koji je postavljen abažur napravljen od morskih trava.Visoke su 40cm a široke 33cm. Dizajner pravi ovaj jedinstveni abažur tako što tek izvađenu  i još uvek mokru morsku travu kači na tanki metalni okvir. Kako se trake trave suše, prirodno oblikuju abažur. Kada se trava potpuno osuši, premazuje se raznim premazima kako se abažur ne bi raspao.Ovo su za sada jedine lampe napravljene od morske trave i sigurno će dati mnoge ideje za korišćenje ove biljke.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Studije su nam već pokazale kako beli obojeni krovovi pomažu u hlađenju objekata tako što reflektuju sunčevu svetlost, dok „zeleni“ krovovi pobeđuju toplotu tako što blokiraju sunčevu svetlost i pružaju izvor evaporativnog hlađenja. Sada, tim naučnika sa Univerziteta Stanford su stvorili panel koji ne samo da reflektuje sunčevu svetlost, već takođe i izvlači topotu iz zgrade i emituje je napolje. Pre svega, panel deluje kao veoma efikasno ogledalo, šaljući nazad većinu dolazne sunčeve svetlosti. Reflektivne površine, međutim, i dalje mogu da se ugreju, što je mesto gde sposobnost uređaja da emituje termalno zračenje (toplotu) stupa na scenu.

Kada je toplotno zračenje blokirano od strane Zemljine atmosfere, ono postaje zarobljeno između zemlje i svemira - to je ono što leži iza efekta staklene bašte. Stanford panel je, međutim, napravljen od nanostruktuisanih fotonskih materijala (uključujući kvarc i silicijum karbid), koji uzrokuju da radijacija bude emitovana na talasnoj dužini na kojoj je atmosfera praktično transparentna. Ovo omogućava da zračenje prolazi slobodno kroz atmosferu do ledenog vakuma svemira.

Panel ima kapacitet neto hlađenja od preko 100 vati po kvadratnom metru. Prema istraživanjima, to znači da „tipična, jednospratna, porodična kuća sa samo deset procenata svog krova pokrivenog sa radiacionim rashladnim panelima može da nadoknadi 35 odsto od njegove čitave potrebe za klimom za vreme toplih meseci“. Štaviše, paneli su potpuno pasivni, bez pokretnih delova i ne zahtevaju bilo koji izvor napajanja (uključujući i sunce) da rade.

Takođe je moguće da bi rashladni paneli mogli da zauzmu mesto solarnih panela, koji se trenutno koriste za prozvodnju električne energije za pokretanje klima uređaja. Pored komercijalne primene ove tehnologije, istraživači veruju da bi ona mogla učiniti mogućim hlađenje u vanmrežnim oblastima i zemljama u razvoiju, gde je klimatizacija trenutno nemoguća. Ona bi čak mogla da se koristi da pomogne da parkirani automobili ostanu hladni.

Panel je razvijen od strane profesora Šanhuia Fana i njegovih diplomaca Ašvata Ramana i Edena Refaelija. Istraživanje je nedavno objavljeno u stručnom časopisu Nano Letters.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Nemački proizvođači Kann i NightTec su sarađivali u razvoju završnih betonskih elemenata koji svetle u mraku i koji se zovu NightTec Leuchsteine. Dizajnirani za industrijsku upotrebu, elementi koriste sunčevu svetlost koja napaja njihovo svetljenje, smanjujući potrebu za veštačkim osvetljenjem u tamnim okruženjima, što ih čini ekološkim izvorom energije.Fosforoscentni kristali su ugrađeni u betonsku površinu i oni zarobljavaju energiju sunca i emituju svetlo svake večeri po oko 10 časova. Iako elementi deluju belo na suncu, njihov večernji sjaj će se odraziti bilo u plavoj ili zelenoj boji u zavisnosti od izabranog premaza.

Iz dizajnerske perspektive, betonski elementi koji svetle u mraku pružaju jedinstveni površinski finiš za enterijerske i eksterijerske prostore. U stambenim okruženjima on je popularan za ugradnju u podovima, bazenima, pa čak i stolovima i kuhinjskim elementima. NightTec Leuchsteine elementi međutim, imaju komercijalni fokus kao dizajn koji integriše estetiku sa inovativnim bezbednosnim funkcijama gde se betonski elementi primenjuju na stepeništima nebodera i koriste se da obeleže izlazne putanje u slučaju nužde ili da obeleže ručice vrata. Ovo je posebno korisno ako struja bude nedostupna u opasnim područjima tokom nestanka struje.

Iako svetlost koja se iz elemenata emituje nije intenzivna, kompanija NightTec opisuje kapacitet osvetljenja elemenata kao adekvatnu da osvetli avionske piste ili heliodrome noću.Sa globalnim industrijskim fokusom na ekološke inicijative, koncept unosi novi život u trajne i lako-održive karakteristike betona. Beton nije namenjen da emituje svetlost, tako da su neke zemlje koje se bave energetskim uštedama preuzele agregatnu tehnologiju svetlećih elemenata kao novi održivi materijal.

Kompanija NightTec je inovator u „light cycling“, procesu reciklaže svetlosti. Na osnovu procena budućih građevinskih renoviranja koje koriste iluminacijske materijale, oni su otkrili da bi ovi betonski elementi koji svetle u mraku mogli da imaju godišnji potencijal uštede energije od 212 milion megavat-časova u Nemačkoj.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Kritičari vetroelektrana se uvek vraćaju na istu žalbu: Šta se dešava kada nema vetra? Novi dizajn vetroelektrane istraživača sa MIT-a su konačno ponudili rešenje ovog rebusa obnovljive energije. Inženjeri su zamislili vetroturbinu na moru usidrenu šupljom betonskom sferom koja može pretvoriti morsku vodu u struju. Turbina će omogućiti skladištenje viška energije za vreme kada nema vetra. Vetroelektrane bi koristile masivne betonske sfere (zamislite prečnik kupole na Hramu Sv. Save) koje bi ankerisale plutajuće vetrenjače na dno okeana. Kada je vetrovito i kada trubine proizvode više energije nego što je potrebno, deo energije može biti preusmereno na pumpu koja bi uklonila vodu iz šuplje sfere. Zatim, kada dođe vreme kada energija proizvedena od strane turbine nije dovoljno, vodi će biti dozvoljeno da teče nazad u sferu kroz turbine povezane sa generatorom, a dobijena električna energija će biti poslata nazad na obalu.

Jedna od tih sfera od 25 metara smeštena na dubini od 400 metara bi mogla da sačuva do šest megavat-sati energije, izračunali su istraživači sa MIT-a. To znači da bi hiljadu takvih sfera moglo da pruži onoliko energije koliko i nuklearna elektrana pruža za nekoliko sati, što je sasvim dovoljno da ih učini pouzdanim izvorom energije.

Prema istraživačima, trik je da se pronađe prava debljina zida koja može da izdrži hidrostatički pritisak, a da istovremeno pruži dovoljnu balast masu - ovo će zavisiti od snage betona koji se koristi. Beton može da uključi značajne količine letećeg pepela iz elektrana na ugalj, a sfere mogu poslužiti i kao veštački koralni greben.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Samo drzite ovu prenosivu uticnicu na vas prozor i pocece da koristi solarnu energiju

Videli smo dosta solarnih punjaca u poslednje vreme.A medju svima njima ovaj je prvi koji nam definitivno nece ponestati i kupiti ga cim bude dostupan u SAD. To je prenosna uticnica koja dobija svu moc od sunca, a ne od mreze. Njega prikljucujete u prozor a ne u zid. Veoma jednostavno.

U tome i jeste poenta,prema dizajneru Kyohu Song i Boa Oh: '' Pokusali smo da napravimo prenosivu uticnicu tako da korisnici mogu da je koriste intenzivno i bez posebne obuke''. Pisu oni.

To je veoma jednostavno.Prenosiva uticnica spaja se sa prozorom kao pijavica sa ljudskom kozom. Na svojoj donjoj strani ima solarene panele.

Solarne panele sisaju energiju od Sunca. Punjac pretvara tu energiju u elektricnu energiju.I vi prikljucite na punjac.

Najbolje od svega je sto punjac skladisti tu energiju. Nakon pet do osam sati punjenja, uticnica obezbedjuje 10 sati koriscenja. Mozeta ga skinuti sa prozora,drzati ga u torbi i koristiti da napunite mobilni telefon sa solarnom energijom pa cak i ako sedite u mracnoj sobi.

Izvor: grist.org

Pripremio: Stefan Gasic, III-2

Naučnici kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji je deset puta efikasniji i tri puta jeftiniji od postojećih!

Inspiracija iz prirode

Inspirisani prirodom naučnici američke tehnološke kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji će 80 odsto sunčeve radijacije pretvarati u struju i biće tri puta jeftiniji od postojećih solarnih ploča. Stručnjacima je kao inspiracija za projekat poslužilo cveće, a izgled sistema hlađenja zasnovan je na ljudskoj anatomiji.

Kompjuterska kontrola ugla ogledala kolektora

HCPVT se trenutno testira u IBM laboratoriji u Cirihu, a švajcarska vlada istraživačima je dala oko dva miliona evra da solarni skupljač energije izgrade na Alpima.

Prototip ovog inventivnog sistema sastoji se od velikog tanjira u obliku cveta, u kojem su poređana parabolična ogledala. Ona su dalje povezana s kompjuterom koji određuje najbolji ugao pod kojim može da se skuplja sunčeva energija.

Zraci sunca direktno se reflektuju na fotonaponske ćelije veličine jedan sa jedan centimetar koje proizvode struju. Svaki čip za osam časova rada može da proizvede 250 vati električne energije!

Jednostavno i jeftino

Stotine čipova hladiće voda, koja prolazi kroz mikrokanale nalik na vene i kapilare u ljudskom telu, a sistem 10 puta efikasnije preuzima toplotnu energiju. Ovom tehnologijom, stotine fotonaponskih čipova moći će na potpuno siguran način da pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu na postojeće kolektore. Projektanti kolektora  tvrde da će dizajn i izrada čitavog sistema biti jednostavni i jeftini. Skupe metalne konstrukcije biće zamenjene jeftinijim betonom, a umesto krhkih ogledala koristiće se metalna folija.

Prednosti HCPVT:

  • pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu  na  postojeće kolektore.
  • sistem koristi desetine paraboličnih ogledala.
  • kompjuter određuje najbolji ugao ogledala.
  • stotine fotonaponskih čipova prave struju.
  • 80 odsto sunčeve radijacije pretvara se u struju.
  • mikrokanali 10 puta efikasnije hlade čipove.
  • tri puta jeftinija izrada od postojećih solarnih ploča.

Izvor: Dnevne novine " Kurir"

Mashable je uvrstio solarni punjač za mobilne uređaje Strawberry drvo na listu 25 tehnoloških inovacija koje svaki pametan grad mora da ima.

Do 2030. godine više od pet milijardi ljudi živeće u urbanim sredinama, navodi se na portalu Mashable i dodaje da "pre nego što dođemo do toga, moramo da učinimo gradove optimalnijim za život", a tehnologija će biti od velike pomoći za postizanje tog cilja.

Inovacija iz Srbije, javni solarni punjač Stroberi Drvo, koji je uvršten na Mašablovu rang listu, za sada je postavljen na devet destinacija - u Obrenovcu, Novom Sadu, Kikindi, Vranju, Boru, Valjevu i u Beogradu na Zvezdari, u Tašmajdanskom parku, a uskoro i na Trgu Slavija.

Kompanija mt:s, prepoznajući značaj i potrebu ulaganja u oblast zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije, pomogla je postavljanje pet solarnih punjača širom Srbije, i to u Boru, Valjevu, Kikindi, Beogradu i Vranju.

Na Mashable listi, između ostalog, našli su se i Inicijativa za pristup podacima i hakatoni, kao što je New York City's BigApps takmičenje, gde se razvijaju aplikacije koje unapređuju gradove i građanima pružaju neophodne informacije, na primer o tome kakav je kvalitet vazduha, koji su restorani čisti, i slično.

Izvor: mondo.rs

PokloniIOtpadSkloni