Pre dve godine ( 28.12.2013. ) sam na ovom portalu pisao na sličnu temu, ali se radilo o nazivu „Mašina za pretvaranje prošlosti u budućnost“ i nekim mojim slobodnim razmišljanjima, protkanim naučnim pristupom, o fantastičnom napredovanju nauke i tehnike. Pošto je od vajkada u prirodi sve relativno, tako su nas barem učili već u osnovnoj školi, pitamo se šta bi se desilo ako bi se materija kretala brzinom koja je veća od brzine svetlosti, koja iznosi 299.792.458  m/s.

Za početak, oslanjajući se na Ajnštajnovu teoriju relativnosti, pretpostavimo da je putovanje kroz vreme moguće. Najinteresantnije naučne teorije o putovanju kroz vreme imaju protkanu vezu sa „crvotočinama“. “Pokušajmo to jednostavnim primerom. Zamislimo svet u formi 2D crva. Bića žive na površini ogromne jabuke koju zovu „Jabuka“. Pretpostavljaju da je njihov svet dvodimenzionalan, jer postoje u dve dimenzije. Oni samo mogu zamisliti tri dimenzije. Ali tu je i jedan potpuno uvrnuti crv po imenu X koji uvek ima čudne ideje. Svi ostali se smeju kada ga vide, jer on priča naokolo kako je njihov svet ustvari zakrivljen u treću dimenziju koju niko ne oseća. X želi da dokaže da je u pravu i počinje svoje putovanje. Nakon nekog dužeg vremena stiže na potpuno isto mesto odakle je pošao. Ovo dokazuje postojanje zakrivljenog trodimenzionalnog prostora. Ali, X ne prestaje sa ovom idejom, on tvrdi da postoji kraći put nego što je dvodimenzionalni i progrize svoj put kroz jabuku” ( www.zvezdarnica.com ). Ove male rute kroz jabuku zovu se, kako je dalje navedeno, „crvotočine“.

Mi možemo biti upoređeni sa ovim malim crvima. Za sada poznajemo tri dimenzije i četvrtu temporalnu dimenziju koju nazivamo vreme. Mogli bismo, analogno tome, putovati kroz četvrtu dimenziju koristeći prečicu, a ona je, jednostavno rečeno, putovanje brzinom koja je veća od brzine svetlosti. Brzina svetlosti ( c ), kao posebna fizička veličina, ugrađena je 1905. godine u čuvenu Ajnštajnovu formulu,  koja je potvrđena tek posle 103 godine: E = m*c2, što znači da, ako je masa konstantna, fantastično povećanje brzine dovodi do fantastičnog porasta energije. Ako bi se materija kretala brzinom većom od brzine svetlosti, teoretski je moguće da se budućnost vrati u prošlost. Po navedenoj i nekim drugim Ajnštajnovim jednačinama iz teorije relativiteta, univerzum se ne širi, niti smanjuje, nego rotira i pulsira. Jedna od posledica života u takvom univerzumu, bila bi da je moguće, krećući se potpuno pravim putem, stići na njegov početak. Svaka tačka na rotirajućem univerzumu nalazi se na zatvorenoj vremenskoj krivoj.

Ukoliko bi se desilo da se, ipak, napravi mašina koja pretvara budućnost u prošlost, što je po Ajnštajnu teoretski moguće, pala bi Njutnova klasična mehanika i život bi bio potpuno drugačiji. Naravno, da postoje i druge vremenske mašine sa kojima se treba nositi. Među ostalim, teoretski mogućim rešenjima, je petodimenzionalna rotirajuća crna rupa, poznata kao BMPV crna rupa. One mogu postati vremenske mašine ako se kreću brzinom koja je veća od brzine svetlosti.

Zaključimo da problem vremenskog putovanja još uvek realno nije moguć, ali se prisetimo da je nastala prava pometnja (septembra 2011.) u laboratoriji „Cern“ u Švajcarskoj, kada je, navodno, otkrivena čestica (neutrino) koja ima brzinu veću od brzine svetlosti. Kasnije je to demantovano. Vremenske krive ne mogu biti pristupačne posmatraču i ne mogu biti predmet eksperimentisanja. Na neki način svaka nova ideja o vremenskoj mašini razdvaja stvarnost i iluziju sa zatvorenim vremenskim krivama koje padaju na stranu vremenske iluzije.

Izvor saznanja:
1. www.zvezdarnica.com2. www.planeta.rs

Pojava koja Sunčevim sistemom širi snažnu energiju poput talasa, uočljiva je na svim planetama jer su svi, od Merkura pa do degradiranog Plutona, jednako kao i Zemlja, pogođeni globalnim zagrevanjem i pojavama koje dosad nisu postojale uopšte ili bar ne u tolikoj meri.

U potpunoj tajnosti američka svemirska agencija NASA, već duže vreme posmatra jednu veoma zanimljivu, neverovatnu pojavu, pojavu za koju obični smrtnici uopšte ne znaju, a možda ni ne smeju da saznaju.

Naime, pojava pod nazivom "galaktički talas", može da utiče na baš svako živo biće na ovoj planeti, zbog čega NASA smatra da ne treba govoriti o tome, kako se ne bi širila panika.

"Galaktički talas" putuje iz centra naše galaksije i polako se širi kao vodeni valovi nakon ubačaja kamena. Val kreće iz središta galaksije i, prema nekim računanjima, "mega talas" do Sunčevog sistema dolazi svakih 62.000.000 godina. Ovu je teoriju potvrdila i dr. Rosin Lalement, čije istraživanje govori o takozvanim "svemirskim oblacima" koji putuju kroz međuzvezdani prostor i pritom prolaze kroz naš Sunčev sistem.

Dr. Lalement je otkrila kako upravo ti "oblaci", odnosno ogromna energija, dolaze tačno iz centra naše galaksije i putuju polako prema krajevima. Da će se našem Sunčevom sistemu dogoditi nešto "veliko", kako navode autori Atlantide, dokaz su i neuobičajene pojave koje su zadesile razne planete, prenosi Javno.hr.

Merkur rastrzan magnetnim olujama

Naime, NASA-ina sonda "Messenger" snimila je na Merkuru zapanjujuće fotografije koje otkrivaju kako tom planetom besne silovite magnetne oluje, veliki broj magnetnih tornada neverovatne snage. Potvrđuje to i saopštenje, u kojem se navodi kako su se te oluje ekstremno pojačale u zadnje dve godine, što bi značilo da je i na Merkuru globalno zagrevanje uzelo maha.

Blistavi sjaj Venere

Zadnjih tridesetak godina Venerin sjaj povećao se za neverovatnih 2.500 odsto. To znači da se menja Venerina atmosfera, planeta proizvodi mnogo više energije, toplija je nego što je bila pre tridesetak godina - takođe, pogođena je globalnim zagrevanjem.

I na Marsu globalno zagrevanje

Jednako tako, u zadnjih tridesetak godina pojavili su se oblaci i na Marsu, kojih nikada pre tu nije bilo. Temperatura na Marsu takođe raste, počeo je da se topi led na polovima planeta, što predstavlja globalno zagrevanje i te planete.

Jupiter ostaje bez svojih pega?

Na Jupiteru nestaju njegove karakteristične bele jajolike pege. Veliki stručnjak na ovom području dr. Filip Markus tvrdi da se to događa zbog 18 stepeni globalnog zagrevanja Jupitera. Takođe se na toj planeti pojavljuju ogromne oluje, mnogo jače nego što su ikada pre bile. Jupiterov mesec IO u zadnjih tridesetak godina za 1.000% više sjaji, a mesec Evropa takođe beleži veliki porast svog sjaja. Uz to, NASA je poprilično iznenađena i ostalim promenama na Evropi.

Saturnovi prstenovi sve gušći

Saturnov prsten postaje sve gušći. Na Saturnovim polovima pojavljuju se aurore, kojih nikada pre nije bilo na polovima. Tu je takođe zabeleženo globalno zagrevanje planete, odnosno povećanje topline, pogotovo oko Saturnovog ekvatora.

Uran u mukama

Uran je 1986. godine bila je jednolika, bezizražajna planeta. Danas su na njoj mega-velike oluje koje su jasno vidljive Hablovim teleskopom, koje izgledaju kao narančaste pege. Ali to nije sve - na planeti oko južnog pola se pojavljuje nešto slično belom prstenu.

A i Neptun pati

Neptun je, gotovo kao i Uran mnogo blistaviji. Beli prstenovi se pojavljuju na polovima, a sve to jasno ukazuje na velike promene.

Zajapureni Pluton

I Pluton, koji je degradiran na stepen patuljaste planete, doživljava ogromne promene. Fotografije, koje je objavila NASA, pokazuju da je Pluton puno crveniji nego što je bio zadnjih nekoliko decenija - čak je 20% više crven nego što je bilo pre.

O promenama na Zemlji gotovo da ni ne treba govoriti - one vidljive. Globalno zagrevanje je takođe prisutno kao i na svim planetama Sunčevog sistema. Topi se led na polovima, nivo mora je u dramatičnom porastu, povećala se seizmička aktivnost, jednako kao i vulkanska. Temperatura se povećava, haraju "mega oluje", uragani, tajfuni, tornada i sve su te pojave u dramatičnom porastu. Zagrrva se dno Tihog okeana, što jasno ukazuje na zagrevanje samog jezgra planete Zemlje.

Sve su ovo dokazi o tome da se u Sunčevom sistemu događaju dramatične promene, koje bi mogle imati velikog uticaja na sva živa bića na ovoj planeti.

"Galaktički talas" tako više ne izgleda kao neka imaginarna pojava, naprotiv, dobija izgled veoma realistične pojave, pojave o kojoj jako malo znamo.

Izvor: vesti-online.com

Priredila: Željana Jokić, III-2