Obrenovac je juče bio u mraku, ali ne zato što je ostala bez struje, već zato što je grad prekrio oblak pepela koji je stigao sa deponije Termoelektrane "Nikola Tesla". Koncentracija čestica prašine prema podacima monitoring stanice bila je 28 puta veća od dozvoljene.

Obrenovčanka Katarina T. na povratku sa posla iz Beograda, izlazeći iz autobusa doživela je kako priča za “Blic” pravi šok. Grad je u četiri sata popodne bio obavijen maglom od pepela.

- U prvi mah sam pomislila da je prašina a onda sam shvatila da je nešto drugo upitanju. Sve je bilo žuto, sivo i crno, a vazduh je bio takav da je trebalo nositi gas masku. Živim u Obrenovu trideset pet godina, i to do sada nikada nisam doživela. Sve je bilo sivo, crno i žuto, vidljivost smanjena na oko dvadesetak metara. Kako je duvao vetar tako se oblak prašine spuštao i dizao i to je trajalo u naletima više od dva sata. Ceo centar grada je bukvalno prekrio oblak prašine - priča za “Blic” Katarina.

Prvo što joj je kako kaže palo na pamet bilo je gde joj je sedmogodišnji sin.

- Otišla sam pravo na igralište u blizini naše zgrade da proverim da li mi je sin tamo. Njih nekoliko trčalo je po terenu, igralo fudbal. Sve sam ih poslala kući, jer ono što se dešavalo u Obrenovcu u tom trenutku nije uopšte izgledalo dobro. Nimalo mi nije bilo prijatno da gledam kako trče i udišu zagađen vazduh - priča Katarina.

Ona kaže da Obrenovčani inače imaju višedecenijsko iskustvo sa pepelom, posebno u letnjem periodu.

- Desi se da na vešu koji sušim na terasi bude po malo pepela pa onda sve moram ponovo da perem. To međutim nije tako često, jer živim u gradu. Ono što znam je da je za ljude koji žive u Krtinskoj, Urovcima i selima koja su odmah pored deponije život u prašini od uglja koji koristi TENT, svakodnevica - kaže Katarina.

Deponije pepela se prostiru na 400 do 600 hektara i na njima se deponuje oko dva miliona tona pepela godišnje. Svremena na vreme, posebno u letnem periodu, kada se površina deponije osuši jer prskalice ne rade ili ne vlaže dovoljno površinu, pepeo leti po celom gradu i rubnim opštinama. Ono što se desilo juče, međutim , do sada u ovom gradu, bar prema svedočenju njegovih stanovnika , još nije viđeno.

Izvor: Blic

Gasovi termoelektrana na ugalj na području Evropske unije godišnje usmrte više od 18.000 ljudi, a ako bi se uračunale Turska, Hrvatske i Srbija u EU, ta brojka bi mogla skočiti na 23.000, piše u danas objavljenom izveštaju Udruženja za zdravlje i okolinu (Health and Environment Alliance, HEAL) iz Brisela.

Šteta po zdravlje i okolinu od termoelektrana na ugalj u EU godišnje iznosi 42,8 milijardi evra, a uz još tri navedene zemlje, skače na 54,7 milijardi.

Izveštaj na 46 strana pod nazivom "Neplaćeni račun za zdravlje" ukazuje da termoelektrane na ugalj ključno doprinose zagađenju vazduha. One su "nevidljive ubice" i bitna opasnost po javno zdravlje, kažu zdravstveni stručnjaci.

Termoelektrane na ugalj izazivaju preranu smrt po 18.200 ljudi godišnje, oko 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa i oko četiri miliona izgubljenih radnih dana svake godine. S Hrvatskom, Srbijom i Turskom, broj potencijalnih žrtava tih centrala raste na 23.000.

- Naročito zabrinjava što korišćenje uglja raste posle godina opadanja - rekao je Dženon Jensen, šef Udruženja.

Nemačka, na koju, zajedno s Poljskom i Rumunijom otpada gotovo polovina zdravstvenih troškova EU, ponovo pokreće termoelektrane na ugalj pošto je odlučila da zatvori nuklearne centrale.

Po Jensenu, zaprepašćujuće visoke posledice po ljudsko zdravlje morale bi da podstaknu reviziju energetske politike EU.

Žan-Pol Sulije iz Evropskog društva za respiratorna oboljenja ukazuje da bi otklanjanje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj donelo značajnu uštedu novca koji se sada izdvaja za lečenje, tim više što je prosečan vek termoelektrana duži od 40 godina.