Kamen koji sadrzi energiju

Grupa istraživača iz raznorodnih oblasti nauke na čelu sa Đorđem Špirićem Fraksonom, naučnim istraživačem paranormalnih pojava, tvrdi da je u okolini Niša pronašla kamen koji sadrži energiju, odnosno koji proizvodi struju manje voltaže!

Špirić pojašnjava da se u Srbiji nalazi najmanje sedam, a u okolini Niša tri takozvana majdana sa ovim kamenom, koji planira da u saradnji sa državnim organima, dalje istražuje.

On je krenuo pre nekoliko meseci sa istraživanjem niškog područja za koje je tvrdio "da je parče zemlje koje na neki način komunicira s kosmosom odnosno da okolina ovog grada ima najveći potencijal za razmenu magnetnih talasa sa vasionom".

- Postoji u okolini Niša, odnosno njegovom prečniku od oko 40 kilometara, epicentar razmene te energije koju sada možemo tvrditi zapravo emituje ovaj kamen. On je iz porodice pirita i naziva se Genezis. Ne smem da odam te lokacije gde se nalazi kamen sa samoakumulirajućom električnom energijom, ali zato pripremam pismo Ministarstvu energetike čijim stručnjacima ću predstaviti rezultate svih istraživanja - priča Špirić.

On dodaje da je nepoznato, ali sumnja da elektricitet ovom kamenju zapravo obnavljaju gromovi.

 - To bi tek trebalo da se istraži. Nedavno na Sajmu kamena u Nemačkoj predstavio sam ovo bogatstvo Niša. Oni su se zaprepastili jer Nemci nemaju ni deseti deo onog što se nalazi u okolini najvećeg grada na jugu Srbije - kaže Špirić.

On je dao deliće kamena već nekim niškim geolozima i hemičarima da istraže svojstva ovog "strujnog kamena".

 - Neverovatno je kako voltmetar deluje na ovaj kamen, tačno se struja može izmeriti. Jedna doktorka hemije ga je odnela kući i navela da se sjajno spava kada stoji pored kreveta - kaže Đorđe Špirić.

To nije jedina priča koju prenosi Špirić.

- U okolini gde sam istraživao kamen čuo sam od nekih meštana da su radio-aparate "prikačili" na ovaj kamen i slušali program. Prve laboratorijske nalaze njegovog sastava ne bih da otkrivam javnosti, ali sigurno da bi njegova eksploatacija donela novo poglavlje u rudarstvu u Srbiji. Zato od države i tražim pomoć jer ja ne mogu sam da finansiram istraživanja - navodi Špirić.

On kaže da će uskoro organizovati konferenciju za novinare gde će obaviti prezentaciju ovog kamena, ali i na licu mesta izmeriti stepen elektriciteta.

Izvor: okradio.rs

Priredila: Kristina Ristić II-2

Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće proizvodi i struju kako bi njome mogla biti i osvetljena. Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće.

Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke. “Međutim, biljke nisu u glavnoj ulozi”, kaže David Sirk. On nije biolog, nego biohemičar, a o čemu se radi, odaju nam žice koje izlaze iz kanti: „Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama – bakterija i plesni. A šta smo mi uradili – mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet.“

Mikrobska baterija

Ovaj naučnik se koristi saznanjem koje je staro nekih 50-ak godina. Naime sva živa bića prilikom varenja – tačnije sagorevanjem glukoze – proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu. Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. Međutim u anaerobnom okruženju, dakle kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skraćeno MFC.

Hrana za bakterije

Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol – u anodu. Struja teče. Ali za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi – iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo. To znači – za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije. To je zadatak biljaka u plastičnim kantama na krovu univerziteta. One rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu, kaže David Sirk: „To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Jedino je prošle zime nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim se sve otopilo, proces je nastavljen.“

Proizvodnja struje varira

U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru se sada proizvodi 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata – na istoj površini. Ali, šta s tim može da se uradi…?

„Pa većini mobilnih telefona je potrebno baš tri vata da se napune”, kaže David Sirk koji je patent za ovaj izum preuzeo od univerziteta u Vageningenu i koji sa njim planira da se pojavi na tržištu, preko svoje firme Plant – E.

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremio: Matej Hana

Marketinška agencija DDB iz Pariza je osmislila ovu kampanju za sokove Tropicana. Oni su želeli da poruče da ovo piće pruža više prirodne energije. Zato su od pomorandže napravili pravu prirodnu bateriju. Pogledajte spot!

Izvor: Domino magazin

Stiže još jedna radikalna promena iz Južne Koreje. Budući da su tamo svi do jednog trendseteri, nije im puno trebalo da shvate da su solarne baterije jučerašnja vest. Zato su uveli novi fazon - Metalcell bateriju od magnezijuma. Ova jedinstvena i nimalo dizajnirana baterija se puni urinom ili u nedostatku istog slanom vodom.

Sadrži pločice magnezijuma koje uz pomoć natrijuma ( iz urina ) stvara struju niskog napona, dovoljnu za recimo laptop. Tako da sada vojska ( kojoj je ova napravica prvenstveno namenjena ) može da se opusti, israzni bešiku i u rovu pogleda neko novo holivudsko ostvarenje.

Izvor: Domino magazin

Potpuno neverovatno otkriće, može da dovede do novih načina za pravljenje struje

Štedljive sijalice su prvo reklamirali, govorili nam da ćemo zaštiti ovu našu jadnu planeticu a mi uštedeti parice za struju. Onda su nas upozoravali da su opasne, ako se razbiju. A sada je NASA došla do još luđih zaključaka o njima.

Vrlo je verovatno da se u štedljivim sijalicama događaju bezopasne niskoenergetske nuklearne reakcije, zaključili su NASA-ini istraživači.

Oni su, naime, u odbačenim sijalicama pronašli jedinstvenu kombinaciju izotopa žive koja se obično dobija u laboratoriji.

"Živa zarobljena u iskorišćenoj sijalici pokazuje neuobičajeno veliku podelu tog elementa na različite izotope. Taj je uzorak potpuno različit od onoga koji smo posmatrali u ranijim istraživanjima, osim ako ne govorimo o namernom obogaćivanju izotopa", navodi za Forbes Lewis Larsen.

Podaci o tim živinim izotopima ukazuju da bi se te nuklearne reakcije mogle dešavati na ekstremno niskom nivou u milionima porodica za vreme normalnog rada štedljive sijalice. Ali nemojte paničiti.

"Odvedemo li ovo istraživanje korak dalje, mogli bi pronaći istinski zelenu i sigurnu nuklearnu energiju", kaže Larsen.

Već dugo se pokušava da se nuklearna energija izvuče iz materijala koji nisu tako pogubni za ljude i okolinu poput urana i plutonijuma, koji emituju radijaciju. Zato se okrenulo istraživanju niskoenergetskih nuklearnih reakcija nikla, vodonika i bakra.

Eto, možda će sijalice biti revolucija!

Izvor: Domino magazin