Potencijali biomase u Srbiji

Potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Obnovljivi izvori energije trenutno su najpropulzivnija privredna grana i od 2004. godine u svetu su petostruko povećane investicije u tu oblast.

Srbija ima velike mogućnosti za korišćenje biomase koja može da zameni energiju od dobijenu od nafte i drugih skupih izvora. U Srbiji su još krajem osamdesetih godina prošlog veka bila izgrađena tri postrojenja na farmama za biogas. Samo sa jednog hektara pšenice od ostatka biomase mogu da se proizvedu značajne količine energije. Dakle, u Srbiji sad raste pokret za korišćenje biomase koja može da zameni značajne količine energije koja se dobija iz uvozne nafte. Na tom polju najdalje se otišlo u Vojvodini. Ovo je, između ostalog, istakao potpredednik Privredne komore Srbije (PKS) dr Stojan Jevtić na forumu „Obnovljivi izvori energije – biogas i biomasa“. Forum su organizovali YU Kapital u saradnji sa PKS, uz podršku Erste banke. Jevtić je na otvaranju skupa još rekao da se dva problema – zaštita životne sredine i energija spajaju u jednu celinu, a to je korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se rešavaju oba ta problema.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić je, između ostalog, istakao da u Srbiji od ukupnih potencijala obnovljivih izvora energije, čak 60 odsto odlazi na biomasu. Dakle, po njegovim rečima, potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Istakavši da je budućnost Srbije u korišćenju obnovljivih izvora energije, što je u skladu i sa evropskim integracijama Srbije, on je podsetio da je cilj da se do 2020. godine u našoj zemlji iz tih izvora dobija 18 odsto energije. Đurić je još ukazao i na značaj kreiranja „zelene ekonomije“, koja podrazumeva racionalnu potrošnju energije uz održivi razvoj i zaštitiu životne sredine, upotrebu čistih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije.

Savetnik u Ministarstvu životne sredine rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković rekao je da su obnovljivi izvori energije trenutno najpropulzivnija privredna grana i da su od 2004. godine u svetu petostruko povećane investicije u tu oblast. On je naveo da je prošle godine u svetu u obnovljive izvore energije investirano 200 milijardi dolara i to najviše u Kini, SAD i Zapadnoj Evropi. Cvetković je još rekao da Srbija trenutno slabo koristi potencijale biomase, naglasivši da 1,6 miliona tona ekvivalentne nafte počiva na biomasi. Po njegovim rečima, novi zakon o energetici daće novi podsticaj za veću upotrebu biomase. Živimo u vremenu velikog energetskog deficita, velikog zagađenja životne sredine i velikog smanjenja radnih mesta, pa je neophodno tražiti alternativna rešenja, a to su obnovljivi izvori energije.

Menadžer za međunarodne odnose i projekte u Bavarskom Ministarstvu prehrane, poljoprivrede i šumarstva Martin Šubler je govorio o korišćenju biomase u bavarskoj poljoprivredi, dok je projekt menadžer C.A.R.M.EN. iz kancelarije za koordinaciju obnovljivih izvora energije u Bavarskoj govorio o primerni različitih oblika proizvoda bioeneregije, na primerima etanola i drveta.

Autor: Čedomir Keco

Izvor: poljoprivreda.info

Priredio u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSOVJI": Tomislav Milunov, II-7

Kako iskoristiti neiscrpne izvore solarne energije?

Globalna energetska kriza sve više tjera stručnjake širom planete u potragu za alternativnim izvorima energije. A tih izvora, poput sunčeve toplote ima u izobilju, dok je jedini problem tehnologija kojom bi se taj nepresušni rezervoar mogao djelotvorno iskoristiti. Stoga je ideja vještačke fotosinteze iz koje bi se dobijala energija za različite svrhe, postala jedan od najvećih naučno-tehnoloških izazova našeg vremena.

Ovom pitanju bio je posvećen međunarodni simpozijum - Prirodna i vještačka fotosinteza, bioenergetika i održivost koji je od 11. do 14. juna održan na Tehnološkom univerzitetu Nanyang u Singapuru. Eksploatacija fosilnih goriva, eksponencijalni rast globalnog stanovništva i globalne klimatske promjene potakle su posljednjih godina intenzivna istraživanja procesa fotosinteze. Naš život na Zemlji u potpunosti zavisi od ugljikohidrata stvorenih vezivanjem ugljen-dioksida iz atmosfere kroz proces fotosinteze. Istovremeno kiseonik koji pri tome nastaje cijepanjem molekula vode neophodan nam je za disanje.

Mogućnost tehnološkog osmišljavanja vještačke fotosinteze koja bi umjesto ugljikohidrata stvarala električnu energiju, vodonik ili čak ugljikovodonike iz ugljen-dioksida iz atmosfere, veliki je izazov za neke od najboljih svjetskih naučnih grupa.

Ovim procesom bi se u skoroj budućnosti mogao redukovati i nivo CO2 u atmosferi što bi dodatno pridonijelo zaustavljanju globalnog zagrijavanja. Razumijevanje kako biljke regulišu proizvodnju energije fotosintezom u konstantno promjenljivim uslovima veoma je važno za razvoj novih tehnologija. Biljke znaju kako da kontrolišu višak energije kada je dan veoma sunčan ili manjak kada je oblačno ili kada se nalaze u sjeni. Mi to možemo da naučimo od njih.

Konferencija u Singapuru okupila je stručnjake iz 18 zemalja, među njima i brojne nobelovce i ugledna naučna imena. Mihael Gracel (Graetzel) s Politehničkog fakulteta u Lozani u Švajcarskoj, izumitelj fleksibilnih i prozirnih solarnih ćelija, na konferenciji je predstavio novi razvoj ovih tehnologija i povećanje njihove efikasnosti. Takođe je opisao jeftine fotoelektrode zasnovane na željeznom i bakrenom oksidu, kao i modifikovanom hematitu.

Nobelovac Rudolf Markus predstavio je napredak u razumijevanju prenosa elektrona u pretvaranju energije fotona u tok elektrona kod solarnih ćelija.

Denijel Nokera s Instituta za tehnologiju u Masačusetsu razvio je revolucionaran jeftin sistem za cijepanje molekula vode na elektrone, kiseonik i protone, i to samo pomoću kobaltnog katalizatora i sunčeve svjetlosti. Ovaj sistem nazvao je “Vještački list”, jer pločica prekrivena katalitičkim slojem uronjena u običnu vodu na svjetlu stvara mjehuriće čistog kiseonika.

Filip Kurc sa Univerziteta u Kilu u Njemačkoj, razvio je jedinjenja magnezijuma koja služe kao katalizatori za cijepanje vode pomoću sunčevog svjetla.

Lesli Duton i Kris Mozer iz SAD-a prikazali su izgradnju sintetičkih proteina, tzv. “maketa”, koji vežu fotosintetske pigmente, hvataju fotone i prevode ih u tok elektrona.

Nobelovac ser Džon Voker s Kembridža u Velikoj Britaniji i Volfgang Junge iz Njemačke detaljno su opisali princip biološkog motora enzima ATP sintetaze koji se pokreće protokom protona, a može se povezati s procesima fotosinteze.

Na konferenciji je učestvovao i nobelovac Alan Hidžer sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, poznat po radu na razvoju jeftinih plastičnih solarnih panela.

Nobelovac ser Hari Kroto održao je predavanje o važnosti održivog razvoja i upozorio na opasnosti iscrpljivanja energetskih resursa Zemlje, kao i na problem eksponencijalnog rasta broja stanovnika na Zemlji.

Stručnjaci predviđaju da će tehnologija vještačke fotosinteze kroz 15-ak godina biti veoma važna. Ukoliko bi se postiglo povezivanje hvatanja sunčeve energije s proizvodnjom tekućih goriva, bila bi to prava revolucija.

Izvor: vijesti.me

Pripredila: Kristina Ristic II-2 

Specijalne solarne ćelije proizvode električnu energiju iz podvodne sunčeve svetlosti

Iako se solarne ćelije pokazuju kao neophodne za napajanje elektronskih stvari kao što su senzori na suvom, senzori koji se nalaze pod vodom su obično morali da se oslanjaju na baterije ili struju kanalisanu od fotonaponskih panela koji se nalaze iznad površine. To bi se moglo promeniti pošto naučnici iz američke Mornaričke istraživačke laboratorije (U.S. Naval Research Laboratory Navy) su nedavno razvili funkcionalne podvodne solarne ćelije.

Voda apsorbuje veliki deo spektra sunčeve svetlosti – plavo-zeleno svetlo je poslednji deo spektra koji se apsorbuje, i samim tim prodire najdalje ispod površine. Zbog toga što su tradiconalni gornji delovi silicijumskih solarnih ćelija napravljene tako da apsorbuju puni sunčevi spektar to ih sprečava da rade kada se postave ispod vode.

Ispostavilo se, međutim, da su galijum indijum fosfid (GaInP) ćelije veoma efikasne u pretvaranju svetlosti sa manje intenzivnim plavo-zelenim talasnim dužinama u elektricitet. Kada se koriste pod vodom na dubini, GaInP ćelije ne primaju ništa drugo osim talasne dužine za koje su optimizovane, što im omogućava da budu efikasnije mnogo više od standardnih silicijumskih ćelija pod istim uslovima.

Do sada je utvrđeno da GaInP ćelije postavljene na maksimalnoj dubini od 9,1 metara pružaju proizvodnju od 7 vati po kvadratnom metru, što je dovoljno za napajanje uređaja kao što je senzor životne sredine

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremila: Milica Trajilovic, II-7

Sunčevo zračenje na Zemljinu površinu ima snagu od oko 50 milijardi megavata što je 10 hiljada puta više nego što su potrebe naše civilizacije. Ono se može transformisati primenom različitih tehnologija u toplotnu ili električnu energiju. Električna energija se može proizvesti direktnom transformacijom sunčevog značenja pomoću fotonaponskih ćelija ili na indirektan način gde se sunčevo zračenje prvo pretvara u toplotnu energiju visoke temperature, a zatim ova u električnu.

Šemu tipičnog solarnog sistema čine: sunčevi kolektori, akumulator toplote sa izmenjivačem toplote, pumpa i regulacioni sistem. Tehnološki najjednostavnija je transformacija sunčevog zračenja u toplotnu energiju niske temperature, obično ispod 90 stepeni C. Ona se dalje može koristiti za grejanje potrošne tople vode, stanova, poslovnih prostora, kao i u nekim industrijskim procesima.

Za ove namene koriste se ravni sunčevi kolektori. Najveće instalacije ovog tipa nalaze se u Danskoj i Švedskoj, gde su povezane na sisteme daljinskog grejanja. Postrojenje u mestu Marstal u Danskoj ima snagu od 12,8 MW, što je nešto više nego jedna petina zemunske toplane (60 MW).

U klimatskim uslovim Beograda, 0,5m2 solarnog kolektora po članu domaćinsktva može da zagreje više od 30% potrebne potrošne sanitarne tople vode godišnje.

Fotonaponski sistemi koriste svojstva poluprovodničkih materijala za direktnu transformaciju sunčevog zračenja u električnu energiju. Fotonaponska tehnologija ima potencijalno veoma široku primenu, od upotrebe kod vrlo malih sistema – prenosne elektronike (satovi, digitroni, i sl.), malih izolovanih sistema za snabdevanje potrošača koji nisu vezani ne električnu mrežu (pojedinačna domaćinstva u ruralnim krajevima, manji turistički brodovi i sl.), ili mali sistema vezanih na mrežu (obično krovne ili fasadne instalacije na zgradama) do velikih sistema vezanih na mrežu.

Efikasnost fotonaponskih panela, u zavisnosti od poluprovodničkog materijala koji se koristi je relativno niska – između 7 i 18%. Tipična instalacija za porodičnu kuću spada u kategoriju malih sistema vezanih na mrežu, njena snaga je oko 2-5kW i ostvaruje se upotrebom 15-40 panela.

Karakteristike solarnih sistema

Postoje dva različita pristupa u korišćenju solarne energije u zgradarstvu koji se baziraju na:

• Pasivnim sistemima, koji prevode energetske fenomene u arhitektonski koncept, u kome kuća postaje prijemnik koji zahvata i čuva najveći deo sunčeve enrgije i
• Aktivnim sistemima, koji u prvi plan stavljaju instalacionu opremu (solarni kolektori, fotonaponske ćelije, fokusiranje sunčeve energije – upotreba u velikim energetskim postrojenjima).

Najveća prednost pasivnih solarnih objekata je prijatan unutrašnji ambijent, posebno u stambenoj arhitekturi. Uspešne pasivne solarne kuće grade se čak i u klimama sa skoro konstantnom oblačnošću i lošim vremenskim uslovima. Za razliku od aktivnih, kod pasivnih solarnih sistema ne postoji poseban sistem uređaja već čitav objekat radi kao kolektor sunčevog zračenja: sve funkcije aktivnog sistema na sebe preuzimaju delovi i elementi objekata. Kuća koja zahvata sunčevu energiju može da je koristi skoro svakog dana.

Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjefitniji način upotrebe energije iz okoline. Osim toga, kao značajan element sistema sunčeve energije, odnosno ponašanja kao energetski efikasnog objekta uzimaju se u obzir prirodni faktori okruženja: klima, konfiguracija terena, orijentacija, vetar, vegetacija, međusobni odnosi zgrada itd.

Pored prirodnih i stvorenih uslova lokacija važno je i društveno (političko, ekonomsko, socijalno) okruženje (subvencionisanje, feed-in tarifa, poreske olakšice, cena električne energije i sl.) od čega zavisi vreme povraćaja investiranja u ove sisteme. Istraživanja pokazuju da bi pasivni sistemi za solarno grejanje – dopunsko grejanje moglo da podmiri od 30% do 60% potrebne toplotne energije.

Značajna prednost korišćenja solarne energije u stambenim naseljima je da je naročito pogodno za individualne stambene zgrade što može da doprinese smanjenju potrošnje klasičnih izvora energije u naseljim malih gustina. Planovi za uvođenje nisko-temperaturnog daljinskog grejanja na bazi solarne energije treba da budu povezani sa regulativnim i podsticajnim merama za sprovođenje programa poboljšane toplotne izolacije zgrada.

Potencijal u Srbiji

Na većini teritorije Srbije broj sunčanih dana je znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (između 1500 i 2200 časova godišnje). Potencijal solarne energije u Srbiji iznosi 0,64 miliona toe godišnje (ili oko 16,7% ukupnog potencijala obnovljivih izvora). Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu Srbije – Niš, Kuršumlija, Vranje.

Najveći godišnji prihod energije se dobija ako je površina orijentisana prema jugu i ima nagib od 30 stepeni; ova orijentacija i nagib su optimalni i za periode mart-april i avgust-septembar. Procena ukupnog potencijala za uštedu u Srbiji ima 2,65 miliona stambenih jedinica. Ako bi se na svaku stambenu jedinicu postavilo po 4kvm solarnih kolektora, godišnje bi se uštedelo oko 7.420GWh električne energije čija je vrednost oko 370 miliona evra. Iskorišćavanjem ukupnog potencijala solarne energije za zagrevanje vode bi se smanjila i emisija ugljen-dioksida – za 6,5 miliona tona godišnje. Nezvanični podaci govore da se u Srbiji godišnje ugradi 15.000 kvm solarnih kolektora, što je po opštoj proceni malo. Vlada Srbije je nedavno usvojila uredbu o podsticajnim otkupnim cenama za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. U skladu sa tom Uredbom, cena jednog kWh dobijenog iz sunčeve energije biće 23 evrocenta.

Izvor: www.blic.rs

Priredila: Sladjana Knezevic, II-7

Sa tehničko tehnološkim razvojem u dvadesetom veku, jedan od najvećih pratećih zahteva bila je konstantna potreba za povećanjem proizvodnje električne energije. U današnjem svetu gotovo je nemoguće zamisliti neki proizvod za čiju proizvodnju nije bilo potrebno korišćenje električne energije. Povećana potreba za električnom energijom uslovila je razvoj tehnologija za proizvodnju električne energije, pa tako danas postoje pet tipova elektrana: hidroelektrane, termoelektrane, solarne elektrane, vetro-elektrane i geo-termalne elektrane.

Kako je krajem dvadesetog veka sve više ojačala svest o zagađenju planete i njenim efektima, počelo se razmišljati i o prihvatljivim i manje prihvatljivim načinima proizvodnje električne energije. Sve ono što u proizvodnom procesu podrazumeva emisiju ugljen dioksida i ostalih gasova staklene bašte smatra se nepoželjnim u ekološkom smislu. Tako su termoelektrane u kojima se sagoreva ugalj i naftni derivati postale nepoželjne, iako trba reći da se u mnogim zemljama u razvoju upravo ove vrste elektrana još uvek najviše koriste i čak i danas izgrađuju nove. Nuklearne elektrane koje takođe spadaju u termoelektrane su sa stanovišta emisije gasova staklene bašte ekološki prihvatljive. Termoelektrane na zemni gas i biomasu su nešto prihvatljivije od termoelektrana na ugalj i naftne derivate, jer je kod njih emisija gasova staklene bašte manja, a u slučaju biomase izvor energije je obnovljiv.

Energija vetra o kojoj se puno govori u poslednje vreme, je sa stanovišta distributera električne energije ne baš previše poželjna jer je količina proizvedene električne energije u direktnoj korelaciji sa količinom vazdušnih strujanja. Iz tog razloga teško je planirati količinu proizvedene električne energije u ovim elektranama, a i veoma često je nemoguće pravovremeno odgovoriti na povećanu potražnju, što je osnovni zahtev elektro-distributivnih sistema. Solarne elektrane imaju slične osobine kao i vetro-elektrane: nemoguć je čovekov uticaj na raspoloživost izvora energije, proizvodnja osciluje u relativno kratkim intervalima, odnosno nije stabilna i teško ju je dovesti u sklad sa promenom potreba za proizvedenom količinom električne energije.

Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.

Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije.

Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34 400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10 900 GWh/god).

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom „Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili „Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut „Jaroslav Černi" (u daljem tekstu: Katastar MHE), kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana („Hidroinvest" DTD, 1989. godine).

Izuzetno je moguće graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih nadležnih ministarstava i institucija. Za postojeće višenamenske akumulacije, hidroenergetske parametre za izgradnju malih hidroelektrana, koji definišu i maksimalnu snagu postrojenja, određuje JVP „Srbijavode", Beograd, odnosno za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu JVP „Vode Vojvodine" Novi Sad.

Ukoliko na nekoj od lokacija predviđenih katastrima iz stava 2. ovog pododeljka, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnijih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja male hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od snage navedene u katastarskom listu, izgradnja male hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje energetsku dozvolu za izgradnju malih hidroelektrana nazivne snage od 1 MW do 10 MW

Izvor: www.obnovljiviizvorienergije.rs

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

U prirodi postoje procesi toka energije mimo čovekovog delovanja ali itekako sa uticajem na njegov život. Nastaju kao direktna posledica dospele Sunčeve energije na Zemlju, u većini slučajeva. Međutim, zbog svog kretanja, oblika i nagnutosti ose rotacije, istovremeno površina planete ne dobija ravmnomernu količinu energije. Tome treba dodati i raznolikost reljefa čime se neki efekti povećavaju ili ublažavaju (različite vrste zemljišta i voda različito absorbuju Sunčevo zračenje). Zbog toga se javlja razlika u temperaturi koja za posledicu ima kretanje vazduha-vetar. Iako se svega 3% energije Sunca dospele na površinu planete pretvara u kretanje vazdušnih masa, snaga nije zanemarljiva. Naprotiv, radi se o ogromnoj količini energije dostupne svuda, više ili manje, uz jednu pogodnost da je ima na jako nepristupačnim mestima svih 24h. To ih je učinilo jako atraktivnim i investiciono privlačnim a zemlju bogatijom. U Evropi projekat da se eksploatiše energija vetra u punom je mahu, ali na Balkanu to, kao po običaju, nešto kasni ali u najavi su ozbiljni koraci.

Budući razvoj energetijke u Srbiji bi trebalo da se oslanja na obnovljive izvore jer prema rečima ministra Petara Škundrića “Ukupni potencijali obnovljivih izvora energije u Srbiji su na nivou godišnje potrošnje naftnih derivata u zemlji”. Ovakva pozicija daje dosta prodstora za buduća ulaganja u zelenu energiju. Srbija do sada je jedino ulagala u hidroelektrane, mada u poslednje vreme su u najavi mnogi projekti u vezi solarnih elektrana i vetroelektrana. Prema analizama stručnjaka ovo područje Balkana ima kapacitet u vetrovima od 1300MW-1500 MW, ili oko 2.3-2.4TWh/god. Najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj Planini sa prosečnom brzinom vetra od 7.66m/s, Suva planina 6.46m/s, Vršački Breg 6.27m/s, Tupižnica 6.25m/s, Krepoljin 6.18m/s, Deli Jovan 6.13m/s, Juhor i Jastrebac, ali ne treba izostaviti i druge oblasti u dolini Dunava, Save i Morave. Za tačne podatke snage vetrova i ocene opravdanosti izgradnje vetroelektrana potrebno je sprovesti merenja tako da je Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije obavila merenja parametara vetra na visini od 10-50 metara u Negotinu, Velikom Gradištu i Titelu.

Ovo je tek početak opsežnog istraživanja u izradi Studije Atlasa Vetrova Srbije. Ovakav projekat je urađen u Vojvodini. Snimanje traje od 18-24 meseca na visini do 50m. Prema savetu Ministarstvo rudarstva i energetike da bi neka lokacija bila isplativa za ulaganje u vetroelektrane potrebno je da se najmanja godišnja brzina vetra kreće u rasponu od 4.9 – 5.8 m/s. Zato je potrebno uraditi merenje svake mikro-lokacije kako bi se tačno imao uvid u budući prinos investicije. Ovakva istraživanja zahtevaju ulaganja od oko 5000 evra ia svaki merni stub. Njime se mere brzine vetrova na 50m, 40m i 30m, kao i pritisak i vlažnost vazduha, tako da konačna cifra iznosi 10 do 12 hiljada evra. Prikazom ovih podataka želi se dati uvid u cenu samog istraživanja koja mogu biti na kraju samo statističke vrednosti.

Energija vetra je bazirana na kretanju vazduha, tj. kinetičkoj energiji vazdušne mase koja se kreće na visini do 150m od same površine tla (najveća visina vetrenjače). Naravno, ovo je samo jedan mali deo kretanja vazduha ali jedino on može biti korišćen zbog tehničkih rešenja principa konverzije. Energija koja se tom prilikom dobija zavisi od brzine vetra (dobijena energija raste sa porastom brzine vetra), ali kako izraz za kinetičku energiju kaže zavisi i od mase vazduha, upošteno govoreći, preciznije, od gustine vazdušnog fluida. Na samu gustinu utiču temperatura i pritisak vazduha, kao i visina. Pored fizičkih parametara na brzinu vetra utiče reljef terena, ako ima većih prepreka vetar je slab, dok u ravnicama, kotlinama, kanjonima, uvalama, i vrhovima je dosta jači.

Danas, vetrogeneratori (ili jednostavnije rečeno vetrenjače) pretvaraju energiju vetra u električnu energiju. Ceo sistem je složen tako de se neće ulaziti u njegov opis, samo će se navesti neke karakteristike. Savremene vetrnjače imaju elisu od tri krila i horizontalnom turbinom, mada ih ima i sa vertikalnom. Elisa se preko senzorsko-mehaničkog sistema okreće ka pravcu vetra. Problem je da se dobije što ujednačenija rotacija generatora tj. ujednačena proizvedena snaga. Visine vetrenjača mogu biti 50-80m, one jeftinije, kao i 100-150m skuplje ali i snažnije, sa rasponom cena od €1.5-4 miliona instaliranog sistema, tj. od $1-2 miliona po MW nominalne snage. Međutim, iako su njihove nominalne snage od 1MW do 6MW vetrogenerator daje 40-60% od te vrednosti zbog variranja brzine vetra.

Pema merenjima i analizama pokazala se isplativost vetroelektrana na nekoliko lokacija. Energetske dozvole za postavljanje vetroelektrana dobilo je šest kompanija, sa ukupnom snagom od 1.2GW, i dinamikom ralizacije da do 2012. u funkciji bude 450MW. Još 2006. god. bilo je planorano da u opštini Inđija austrijsko-srpska firma ”Re-energy” postavi jednu vetrnjaču od 1MW i cenom od 1.5 miliona evra kao probno ulaganje. Ova oblast je pogodna tako da se planira još oko 20 vetrenjača. U Pančevu  ”Loger” planira vetropark Dolovo u kome će biti izgrađena vetroelektrana ukupne snage 25 MW, tj. 25 vetrogeneratora svaki snage 1MW. Potom još jedan grad se usmerio ka eksploataciji zelene energije. Negotin je svojoj dijaspori ponudio investicioni projekat vetroelektrana ”Popadija” sa vremenom otplate od osam godina. Zatim, u Vojvodini, koja je završila projekat Atlas vetrova AP Vojvodine (Wind Atlas), planiraju se na samom istoku opsežni radovi. U opštini Irig se planira farma od 20 vetrenjača farma, investitor bi bila austrijska kompanija Vindrajz. Kompanija ”MK Fintel” će napraviti vetropark sa 52 vetrogeneratora snage 2.5-3MW svaki, u selima Izbište, Parta i Grebenac kod Vršca. Firma ”Vingtim” planira elektranu od 60 megavata sa 24 vetrnjače postavljenih na obodu Deliblatske peščare (Zagajička brda). U Plandištu je ”Energovind” planiraju da ulože 140 miliona evra u 50 vetrogeneratora, snage 100MW. Pored Bele Crkve firma ”Bondkom Italija” planira investiciju od 120 miliona evra sa 40 vetrnjača i maksimalne snage 120MW. U Alibunaru belgijska firma ”Vind vižn” vrši analizu potencijala na većim visinama, 50-100m, tako da se može očekivati da se intaliraju genrtori snage 2-5MW.

Dakle, energija vetra kao deo obnovljivih izvora energije počinje se sve više istraživati i iskorišćavati. Njeni potencijali iako poznati još starim Egipćanima počinju se danas smatrati za ozbiljne resurse tako se investiranje može očekivati u još većem obimu. Sa rastom popularnosti ideje o energiji vetra, počinje blagi pad troškova proizvodnje iste, i sa tim energija vetra postaje sve konkurentnija tradicionalnim fosilnim gorivima. Zašto onda ne koristiti ono što nam je darovano?

Izvor: www.solarnipaneli.org

Priredio: Albert Mesaroš, II-7

MUS vetrenjače

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

MUS SWG 300-vetrogenerator

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Komplet sadrži:

• Trofazni alternator sa stalnim magnetima neodymijum
• Krila od Drveta precnika 2.0m trokraka
• Ploče za stezanje krila
• Rep sa sistemom zaštite od prevelikog vetra

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

Izvor: vetrogeneratori.blogspot.com

Priredila: Milana Vezmar, II-4

Tajvanski istraživači su razvili punjač za mobilne telefone napravljen na osnovi vodonika koji je ekološki prihvatljiv proizvod i energedski veoma efikasan. Istraživači Instituta za istraživanje industrijskih tehnologija iz grada Hsinchu objavili su da su razvili punjač koji kao izvor energije koristi vodonik. Punjač bez asistencije bilo kakvog drugog izvora energije puni telefonsku bateriju za manje od dva sata. Istraživači posebno navode da je izum ekološki pogodan, zbog činjenice da je vodonik obnovljiv element koji se nalazi svuda oko nas, a sam proces punjenja ne ispušta nikakve štetne materije.

Izvor: Domino magazin

Naučnici iz Južne Koreje kažu da su napravili revolucionarnu tehnologiju za proizvodnju električne energije, koja koristi samo zvuk. Očekuje se da će ovo otkriće pomoći da se uskoro naprave baterije na mobilnim telefonima koje se pune razgovorom i bukom.

“Energija zvuka može se koristiti za razne primene, uključujući mobilne telefone koji se mogu puniti za vreme razgovora. Takođe zidovi pored auto puta mogu se iskoristiti za pravljenje električne energije”, rekli su Young Jun Park i Sang-Woo Kim, dvoje autora članka koji je objavljen u časopisu Advanced Materials.

Kada malo bolje razmislimo, mobilni koji se nikada ne prazni možda baš i nije dobra ideja. To znači da neki naši prijatelji verovatno nikada ne bi prestali da razgovaraju.

Izvor: Domino magazin