Trećina svih svetskih useva zavisi od oprašivanja koje vrše pčele. Međutim ovi vredni insekti sve više i više nestaju s naše planete.

Jedan podatak ukazuje da je tokom prošle decenije uginulo toliko pčela da ako se taj negativan trend nastavi, svet će zadesiti globalna katastrofa. Pesticidi, bolesti, paraziti kao i promenljivo vreme glavni su uzroci umiranja pčela, a njihov manjak utiče na farmere koji zavise od ovih, žuto-crnih, insekata.

Na internet stranici Whole Foods je prikazano kako bi svet izgledao da populacija pčela naglo opadne:

• Pčelari bi ostali bez posla: ova industrija je samo u Americi zaradila 4 milijarde dolara u 2012. godini.
• Bez pčelara, farmeri neće imati dovoljno pčela koje oprašuju biljke: Drugim rečima, bez oprašivanja, čitavi usevi mogu biti izgubljeni.
• Većina voća i povrća će nestati: ostali bi bez jabuka, trešanja, borovnica, avokada, brokolija, svih vrsta zelenih lisnatih biljaka, krastavaca, bundeva i još mnogo toga.
• Nestali bi i bademi koji nisu samo poslastica već i jedan od glavnih sastojaka koji se koristi za kolače, neke vrste hleba i mnoge namaze. Osim toga, njihove ljuske se koriste za ishranu krava.
• Bez pravilne ishrane, krave bi proizvodile manje mleka, odnosno bilo bi manje mlečnih proizvoda kao što su sir, jogurt i sladoled.
• Nestao bi i med koji osim kao prehrambena namirnica, se koristi i u kozmetici.
• Biljke kao što su pamuk, suncokret, kokos i palme zavise od oprašivanja putem pčela, a s njihovim nestankom pola svjetske populacije bi izgubilo masti i ulja kao osnovne prehrambene namirnice.
• Nedostatak takvih namirnica smanjio bi uhranjenost, povećao cene i na kraju pokrenuo svetski rat zbog gladi.

Izvor: doznajemo.com

Koja su vaši utisci? Da li pčele zaista izumiru? Da li smo u opasnosti zbog toga? Iznesite vaša saznanja u okviru komentara.

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Po zaključcima studije objavljene u američkom časopisu "Plos one" (PLOS One - Public Library of Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. Zbog toga sada Evropa ima samo dve trećine rojeva pčela koje su potrebne, tj. nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela. U polovini od 41 istražene zemlje dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće, jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i Nemačkoj, gde ima 25 do 50 odsto neophodnih rojeva pčela. Zato je poljoprivreda sve zavisnija od drugog, sporadičnog oprašivanja u kojem učestvuju divlje pčele i bumbari, a to su još osetljiviji insekti. Studija pokazuje da evropska politika masovnog gajenja uljarica za biogorivo, kao "monokulturalna" - uskraćuje raznovrsnost ishrane insekata. To je dovelo do nepredvidivih posledica - do zavisnosti od neizvesnog, slučajnog oprašivanja, uz sve manje učesće "domaćih", gajenih pčela, rekao je Tom Briz, jedan od autora studije. To znači, rekao je drugi autor, Sajmon Pots, da je sve nužnija bolja zaštita "divljih oprašivača" - divljih pčela i bumbara, jer ako i njihov broj počne da opada, neizbežna je propast poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: b92.net (BETA)

Philips ima ideju kako da se pčele presele i žive sa vama

Možda su neki čobani gajili sitnu stoku na terasi, ali nemojte da vas to obeshrabri. Philips ima bolju ideju. Beehive koncept je ova košnica za pčele prilagođena urbanom okruženju. Holandska kompanija ukazuje da su kolonije pčela globalno ugrožene, pa bi vaše gostoprimstvo u gradovima moglo da pomogne u njihovom preživljavaju u teškim trenucima. Unutar košnice su već napravljena saća, kao i otvori za ulazak pčelica. Uz ideju koja bi trebalo da pomogne očuvanje prirode, ovaj koncept i izgleda totalno dobro, a na kraju krajeva uvek možete i da im ukradete i malo meda za jutarnji čaj!

Izvor: Domino magazin