Nostalgično se sećam prohujalog vremena uz crno-bele televizore, kada smo najpre imali samo jedan, a onda dva kanala. Program je bio dosta siromašan, ali manje dosadan, bez psovki i onoga što se danas planski provlači kroz rijaliti programe. Posle crno-bele, dolazi televizija u boji čija je uvertira bio panel ispred crno-belog monitora sa prelazom od zelene do plave boje. Poznavaoci teorije o svetlosti dobro znaju da se pomoću samo tri boje ( crvena, zelena i plava ) mogu dobiti i druge boje Sunčevog spektra: crvena, narandžasta, žuta zelena, plava, modra i ljubičasta, a od njih tzv. tercijalne boje. Ako osnovne boje, svrstane u jednake  isečke kruga po navedenom redosledu, brzo zavrtimo, zbog tromosti oka, videćemo samo belu svetlost, a to je svetlost Sunca. Igra spektra boja i nove varijante protoka elektrona dovode do nekih fantastičnih otkrića. Od kraja 2013. godine se govori o OLED tehnologiji, a u 2014. i 2015. godini i o prodaji, za koju je već izvesno da će u potpunosti izmeniti evoluciju TV uređaja i pametnih telefona.

OLED ( Organic Light Emitting Diode ) je organski materijal koji je napravljen od ugljičnih vlakana koja imaju fantastičnu elastičnost i posebnu osobinu da emituju svetlost kada se kroz njih propusti slaba električna struja. Za razliku od LCD i LED tehnologije, njima nije potrebno pozadinsko osvetlenje, niti dodatni filteri kojima se popravlja kvalitet boje i slike. Na taj način ova tehnologija je energetski efikasnija, jednostavnija i omogućava proizvodnju veoma tankih ekrana koji će moći da se presavijaju bez oštećenja. Ova tehnologija, koja je već uveliko prisutna i na našem tržištu, pruža izvanredan kvalitet slike, posebno u pokretu, postojane i jarke boje, duboko crne tonove, veoma brzo osveženje slike, kao i širok ugao gledanja zbog elastičnosti i zakrivljenosti ekrana svih dimenzija.

Poređenje LED/LCD i LG OLED tehnologije

 Navedena ( OLED ) tehnologija pruža niz novih pogodnosti kada su u pitanju proizvodnja i dizajn, jer su novi TV prijemnici debljine do fantastičnih 4 mm, a “pametni” telefoni još tanji, manje su osetljivi na potrese i padove i drastično im je smanjena potrošnja struje. Kada se tome dodaju druge prednosti, udružene sa Internet tehnologijama, daljinskim komandama ( Magic Motion ) i jednostavnim rukovanjem putem dodira, zaključavanje putem otiska prsta, možemo zamisliti savršenost uređaja koji u svojoj osnovnoj konstrukciji imaju organsku strukturu.

Ipak, konstruktori LG OLED panela načelno su naišli na problem potpune kalibracije boja i oštrine slike. Kao pionir u ovom domenu, južnokorejska kompanija LG prevazišla je ovu prepreku tako što je svojim bojama dodala beli piksel ( specijalni dodatak organskoj strukturi panela za optimizaciju boje ). OLED panele već možemo naći na domaćem tržištu sa drastično sniženim cenama.

Izvor saznanja: Mondo.rs

Termometar je merni instrument za merenje temperature ( jedinica u SI: kelvin, oznaka K ). Pogrešno ga je zvati toplomer, jer on ne meri toplotu, već temperaturu ( T ), koja se, kao veličina, razlikuje od toplote ( Q ). Može biti sa tečnostima ( živin i alkoholni ), gasni, metalni i elektronski. Njegova upotreba zasniva se na pravilnom  temperaturnom širenju nekog tela prilikom zagrevanja, odnosno njegovom skupljanju prilikom hlađenja. Interesantno je da se termometrom ne meri temperatura apsolutno, već samo razlika temperature. Danas obično koristimo živin ( Hg ), ili alkoholni termometar, ređe metalni, a sve više digitalne termometre koji su nekada bili skupi, a već se mogu naći po veoma povoljnim cenama, ne samo u specijaliziranim radnjama. Za prave sladokusce elektronike izazov je samostalna konstrukcija  digitalnog termometra. Povod za njegovu konstrukciju bilo je stalno praćenje temperature u prostoriji koja se dogreva pomoću solarnog kolektora. U njegovoj elektronici, pored diferencijalnog temperaturnog prekidača, svoje vidno mesto zauzeo je i digitalni termometar.

Prednosti digitalnog termometra nad ostalim termometrima su: njegova preciznost i mogućnost očitavanja temperature na mestima sa izraženo niskom, ili visokom temperaturom, pri čemu koristimo odgovarajuću osetljivu sondu. Kao manu možemo navesti potrebu stalnog napajanja odgovarajućim naponom jednosmerne struje, što se, ako koristimo odgovarajuću bateriju, uopšte ne isplati. Zbog toga je najbolje da imamo mogućnost napajanja iz namenskog ispravljača. Termometar, koji je sagrađen iz kompleta RK 3269, podešen je da se napaja preko stabilisanog ispravljača napona 12 V, strujom od 0,2 A. Merni opseg mu je od -50 do +150 stepeni Celzijusovih. Rezolucija, odnosno mogućnost očitavanja temperature, mu je 0,1 stepen C. Skalu mu čine četiri sedmosegmentna 13,5 mm LED displeja. Dimenzije štampane pločice RK 3269 su 85 mm x 64 mm.

Elektronski termometar u principu predstavlja digitalni voltmetar koji meri napon zavisno od temperature, a koji nastaje na temperaturnom senzoru ( videti sheme ). Koristi se standardno integrisano kolo ICL7107 koje se koristi kao upravljački modul za digitalne voltmetre, koje ima potrebnu automatiku, uključujući i drajvere za LED sedmocifrene displeje sa zajedničkom anodom. Ovaj komplet nije za baterijsko napajanje, što se ne odnosi na RK 3270 sa LCD displejem ( koristi bateriju od 9 V, a troši samo 0,002 A struje, 100 puta manje ).

Pored donekle složene konstrukcije LED termometra, posebno je zanimljiva njegova kalibracija, koja se vrši eksperimentalno. Temperaturu od nula stepeni C dobićemo ako istucani led stavimo u čašu i mešamo ga sve dotle dok se led prestane topiti. U toj zasićenoj mešavini leda i vode stabilna je temperatura nula stepeni. Pozitivnu referentnu temperaturu od 100 stepeni najlakše je pronaći u lončetu ključale vode. Plus 100 stepeni C podešava se potenciometrom P1, a nula stepeni sa potenciometrom P2. Radi sigurnosti, navedene operacije proveriti  nekoliko puta, a radi tačnosti, referentne temperature ( „0“ i „100“ stepeni Celzijusa ) proveravati kvalitetnim živinim termometrom. Tek nakon nekoliko poređenja postiže se velika preciznost merenja ( 0,1  ͦ C ) digitalnim termometrom. Bilo kakvo kolebanje napona neće obezbediti željenu preciznost u radu.

Na kraju recimo da se konstrukcija isplati, ali je dosta precizna i da treba koristiti lemilicu sa regulacijom temperature, pošto sam imao neprijatno iskustvo da sa jakom lemilicom„spržim“ jednu štampanu pločicu. Naime, štampa na pločici je sitna i osetljiva, što za pažljivog konstruktora ne predstavlja poseban problem.

Izvor saznanja i nabavke delova za konstrukciju:
1. “Mala škola elektronike”, Vladimir i Željko Krstić, Beograd, 2002. godine,
2. Radio-kompleti ( RK 3269 i RK3270 ), “Kelco Doo” Beograd.