Postoje različite namene komjuterskog napajanja koje, ako je ispravno ne bismo trebali odbaciti kao elektronski otpad. Od njegove elektronike možemo izvući napajanja različitih napona od 3 do 24 V. U konkretnom slučaju radi se o naponima od +5 V i +12 V koji su potrebni za pogon step motora sa hard diska koji smo zadržali, takođe, za drugu namenu.

Kod starog „čoperskog“ napajanja zadržavamo provodnike sledećih boja: dva crna, zeleni, crveni i narandžasti. Spajanjem jednog crnog i zelenog provodnika napajanje se pokreće sa radom, a +5 V se nalazi na crvenom, dok je +12 V na narandžastom provodniku. Izvod za stabilno napajanje step motora hard diska ( u daljem tekstu HDD ) doveden je na petopolnu din-utičnicu koja se nalazi na kućištu. Posebnim trožilnim kablom, preseka 0,75 mm, sa muškim din-priključkom i plastičnom stopicom za HDD povezuje se alatka za finu obradu. Na kućištu je smešten mikro-prekidač ( spaja zelenu i crnu žicu ) i signalna LED dioda.

Vađenjem snažnih neodijumskih magneta iz kućišta HDD oslobađamo deo prostora, a onda na disk zalepimo sitni šmirgl-papir skrojen po njegovim dimenzijama. Elektronika u kućištu diska obezbeđuje da se step motor HDD obrće sa oko 5.000 obrtaja/min. Sa takvom brzinom i velikom kinetičkom energijom stvaramo mogućnost za finu obradu preciznih alata, odvijača, nožića, makazica. Da bismo obezbedili potreban prostor za pristup alata moguća je obrada dur-aluminijskog kućišta kojom se uklanjaju rubovi koji smetaju prilazu kružne ploče diska.

Na kraju, uvek se zapitamo o opravdanosti ulaganja u ovakvu gradnju u koju nije uložen ni jedan dinar. Kao prvo, dobili smo korisnu mašinicu za finu obradu preciznih alata, za brzo oštrenje i poliranje. Drugo što je značajno, je preinačena namena elektronskog otpada ( ispravno napajanje i pokvaren HDD ) koji neće završiti u kanti za smeće i treće, primena nauke u tehnici, pošto ovakve mašinice nećemo naći u slobodnoj prodaji. Za prave ljubitelje elektronike otvara se mogućnost za ispitivanje različitih vrednosti i primenu napona i struje iz „čoperskog“ napajanja koje je ispravno, a nije dalje upotrebljivo za nadograđenu kompjutersku konfiguraciju. Mnogi to bacaju u smeće, ili drže kao elektronski otpad bez korisne namene.

Zaljubljenicima elektronike i onima koji vole da eksperimentišu sa malim naponima jednosmerne struje  nudim praktično rešenje kako da kompjutersko napajanje pretvore u laboratorijski ispravljač.

ČEMU MOŽE JOŠ POSLUŽITI KOMPJUTERSKO NAPAJANJE
ATX napajanje služi kao izvor nekoliko jednosmernih napona za različite komponente računara. Razlikuje se od klasičnog napajanja sa transformatorom, gde se prvo vrši transformacija višeg u niži napon, pa onda dvostrano ispravljanje, filtracija, ili stabilizacija napona, koja se može uraditi na nekoliko načina. Danas postoje gotovi stabilizatori različitih jačina struje na izlazu, kojima se na ulaz i izlaz dodaje po jedan elektrolit, ili blok kondanzator, što se može naći u različitim varijantama. Ovakvo napajanje, pored jednostavne konstrukcije, ima prednost što se dobrom filtracijom i stabilizacijom napona može svesti na veoma mali stepen brujanja, što je dobro za predpojačala i pojačala različitih klasa i namena. Međutim, ATX napajanje može poslužiti i kao dobar laboratorijski ispravljač. Potrebno je samo malo prepravki i dobijamo napone od 5 i 12 volti ( V ), koji su pogodni za različite eksperimente i za praktičnu namenu.

NEKE OSOBINE ATX NAPAJANJA
ATX napajanje je dosta složenije, nema mrežni transformator i predstavlja tzv “čoper” napajanje. Drugačija mu je sinusoida izlaznih napona i nije preporučljivo za predpojačala i pojačala zbog pojave brujanja. Neki konstruktori su pokušavali da to otklone sa dobrom filtracijom, ali se ne dobije baš najbolji efekat. Brujanje i dalje ostaje zbog naizmenične komponente struje. Može dati dosta jaku struju, ali je poznato i po tome što kod većih opterećenja, ili kratkih spojeva dolazi do automatskog blokiranja izlaznih napona, što je dobro jer neće pregoreti vitalni delovi ovog napajanja. Zbog grejanja nekih komponenti i delova, kao što su hladnjaci i zavojnice, ovo napajanje mora imati ventilator sa zadnje strane kutije.

KAKO IZVUĆI ODGOVARAJUĆE NAPONE
Na jednom od manjih izvoda ATX napajanja se nalaze crvena, dve crne i jedna žuta žica, gde crna predstavlja minus pol izvora, crvena je +5 V, a žuta  +12 V. Crni provodnik (ima ih poprilično) je vezan na masu (uzemljenje), tako da se i to može koristiti zbog određenih mera bezbednosti. Korišćenjem navedenih izvoda mogu se praviti različite kombinacije napona, posebno kada se uzme u obzir da realno postoje različite varijante. Ovakav ispravljač efikasno se koristi u laboratoriji za raličite oglede, bušilice manje snage, odvijače i zavijače.

EKONOMIČNOST PREPRAVKE
Zaključimo, prepravka ATX napajanja u višenamenski ispravljač se isplati, ali sada je stvar spretnosti kako to izvesti na samoj kutiji. Višak provodnika se može pažljivo eliminisati (odseći), tako da ostanu oni koji samo trebaju. Da bi se pokrenuo rad napajanja, podsećamo, spajaju se zelena i jedna od crnih žica, koje se nalaze u spletu koji se spaja za matičnu ploču računara. O kojim provodnicima se radi, vidi se na šemi rasporeda tih provodnika.

U praksi se ova konstrukcija pokazala isplativom, zanimljivom i kao dobro rešenje za eksperimente sa jednosmernim naponima koji nisu opasni po život. No, i pored toga, neophodno je izvesti ogovarajuće mere zaštite, kao što su: propisno vezanje mase za žuto-zeleni provodnik kabla za napajanje, dobra izolacija provodnika na kojima se javlja visoki napon, sigurna montaža priključaka jednosmernog napona na samoj kutiji, ili dodatno na nekom drugom mestu, što kraća veza provodnika, označavanje izvedenih napona sa njihovim merenim vrednostima pomoću mernog instrumenta analognog, ili digitalnog tipa. Na kraju, ovaj ispravljač, nažalost, ne može služiti za dobro punjenje Ac baterije 12 V, zbog potrebe nešto višeg napona (12,8 V), mada spretan konstruktor može naći rešenje i ovog problema.

                                                                                              Hasan Helja, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.