Članak posvećen godišnjici smrti Nikole Tesle, 07.01.1943.

Pošto sam pročitao većinu do sada objavljenih knjiga, pregledao dobar deo članaka, dokumentarnih i igranih filmova o slavnom naučniku, Nikoli Tesli, dajem sebi za pravo da napravim opservaciju njegovog poimanja realnosti, koja fundira od najdublje spoznaje prirode do asocijalne fantazije ispoljene u godinama duboke starosti kada je svojim izjavama zbunjivao naučne krugove, ali i njegove najbliže saradnike. Neki od njih su tvrdili da je Tesla skrenuo s uma i da govori besmislice, kao što je tvrdnja da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već nije bio među živima. Teslino shvatanje realnog i nadrealnog sveta spada u duboke tajne nadarene svesti naučnika, a ne poremećenosti genijalnog uma.

Tesla je umro tiho u hotelskoj sobi broj 3327. u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Teorija zavere da ga je neko od nemačkih agenata navodno ugušio jastukom nikada nije dokazana, ali je još uvek nepoznato ko je i kako je prisvojio pozamašnu zaostavštinu i javnosti nepoznate projekte koji nisu pronađeni, a znalo se da postoje. Priča se uglavnom vrti oko Teslinog tajnog oružja i „zraka smrti“ čija upotreba bi navodno promenila odnos snaga velikih sila u bilo kom savremenom ratovanju.

Ono što je u nauci poznato je veza između prirode i Teslinih pronalazaka koji su imali duboke korene u izvorima energije koje je Tesla pokušavao učiniti dostupnim i besplatnim za sve ljude na Zemlji, što nije odgovaralo bogatašima kojima je prilikom svakog ulaganja kapitala u Tesline projekte primarno  stalo do sticanja profita. Teslu nije zanimao novac, ali bez kapitala nije mogao razvijati napredne ideje i otkrića koja su zadivila svet. Kao najznačajnija otkrića su: pronalazak naizmenične struje ( generator naizmenične struje ), zatim VF struja, daljinski prenos energije, primena struje u medicini, bežično upravljanje itd. Imao je oko hiljadu naučnih otkrića od kojih je oko 700 prijavio kao patente. Neka Teslina otkrića su pokradena, primera radi otkriće radio prenosa i „X“ zraka čije otkriće je pripisano Konradu Rendgenu, što Tesla nije nikada osporavao, priznavši da je zakasnio. Vrhovni sud SAD-a je nekoliko meseci posle Tesline smrti,  juna 1943. godine, oduzeo Marconiju prvenstvo nad izumom radija te je presudio da je Nikola Tesla svojim osnovnim patentima preduhitrio sve ostale znanstvenike. No, zapravo se radilo o tužbi “Tvrtke Marconi Wireless Telegraph Company protiv države SAD”.

Tesla je često povezivao naučno sa religijskim, što predstavlja specifičan pristup u shvatanju religije. On je tvrdio da je Bog priroda, da ona svojim zakonima upravlja svetom i da joj se niko ne može suprostavljati. Za one koji čine zla i nedela tvrdio je da će ih prirodna sila jednog dana kazniti. Interesantan je detalj kada je na jednoj promociji o struji Tesla iznenada napustio veliki naučni skup gde su bili i bogati industrijalci, jer je predosetio da mu je majka na samrti. Odmah je otputovao u rodni Smiljan i zatekao majku još živu koja mu je u rodnoj kući umrla na rukama.

Interesantna je situacija pronalaska motora naizmenične struje bez četkica, kada je, kao student, šetajući 1882. godine sa kolegom Antalom Sigeti u gradskom parku u Budimu, to povezao sa zalaskom Sunca i obrtanjem magnetnog polja, što je odmah skicirao na pesku i sa tom idejom otisnuo se u daleku Ameriku. Vizija modela motora nacrtanog na pesku bila je sa četiri faze. Кomplikovana, ali sve će ovo  naučnik otkloniti i dovesti sistem do savršenstva. Sa četiri faze Tesla je model unapredio u dve faze ( danas se u energetici  koriste tri faze ). “Struja će moći da se prenosi na daljinu”, uskliknuo je Tesla. “Motor koji sam otkrio, činiće ogromne usluge čovečanstvu”. Proročanska vizija se i ostvarila.

Na kraju je opravdano zapitati se, šta bi svet danas bez Tesle?! Na to pitanje teško je dati bilo kakav razuman odgovor, jer se takvi ljudi rađaju jednom u stotinu godina. To potvrđuju njegove čudne radne navike i postupci koji su zbunjivali savremenike. Živeo je u nekom svom posebnom svetu mašte, ali i realnosti koja je počivala na dubokoj vezi sa prirodom, njenim zakonima, ali i kosmičkim tajnama koje još nisu otkrivene. Izdvajamo jednu njegovu mističnu izjavu: „Velika misterija našeg postojanja tek treba da bude razrešena, čak ni smrt možda nije kraj.“

Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, umro je slavni naučnik, Nikola Tesla. Otišao je tiho kao jedan od najvećih umova čovečanstva koji je bio zagonetan dok je bio živ i tajnovit kada je svet počeo da ga otkriva. Niko od Teslinih bliskih prijatelja se nije mogao pohvaliti da ga zaista poznaje, ili dovoljno dobro razume. O Tesli je do sada puno rečeno, ali uvek ostaje nešto što je rezultat istraživanja bogatog arhivskog i dokumentarnog materijala.

Na ovaj deo priče o Tesli decenijama se oslanja čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, što nikada nije dokazano. Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o opravdanim strahovima da ti projekti ne dođu u pogrešne ruke. Tesla je za sobom ostavio niz zagonetki. Tri spadaju među glavne: Da li je njegov neostvareni koncept o bežičnom prenosu energije naučno osnovan i izvodljiv? Kakve su prirode bili njegovi eksperimenti o zracima smrti i da li ih neko danas koristi? Treće, šta je bilo sa njegovim neprijavljenim  radovima i drugim osetljivim dokumentima neposredno posle smrti?

Tesla će verovatno još mnogo godina izazivati zabune i rasprave o neobičnim idejama koje nikada nije detaljno objasnio. Mnoga otkrića našeg vremena, kao što su laseri, snažni mikrotalasni predajnici, infrazvučni generatori i druga, veoma podsećaju na Tesline ideje. To je jedan od razloga što Teslini radovi i dalje privlače pažnju šire naučne i stručne javnosti u svetu.

Na kraju pomenimo kada je Tesla umro mislilo se da hiljade dokumenata i zabeleški koje je ostavio obuhvataju sve njegove pronalaske. Često su, međutim, iznošene, a mnoge i potvrđene pretpostavke da je Tesla napisao mnogo više nego što se verovalo i da sve njegove beleške nisu prispele u muzej u Beogradu. Da li su neke od njih koristile i dve, tada najveće sile sveta? Danas nam se čini da je konačno jasno da eksploatacija nekih Teslinih izuma traje već decenijama, ali na način koji on nikada nije želeo.

Izvor saznanja: „Tesla - pronalazač za treći milenijum“, Aleksandar Milinković, 4. izdanje „Beoknjiga“, Beograd, 2002. godine

Članak posvećen Teslinom rođendanu

Dok sam se aktivno bavio nastavom i prenošenjem savremenih znanja iz elektronike imao sam retku životnu priliku da sa učenicima Osnovne škole iz Izbišta pre 20 godina izvedem posetu Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Učenici su bili aktivni u radu tada popularne školske sekcije „Mladi fizičar“. Tadašnji kustos Muzeja Nikole Tesle, Zorica Civrić, omogućila je da snimimo završnu emisiju serijala „Mala škola elektronike“. Posle povratka sa ove jednodnevne naučne ekskurzije uključio sam se, na predlog odabrane grupe učenika,  koji su danas uspešni elektroinženjeri, na izradi projekta Teslinog transformatora koji se u početku činio jednostavnim, ali se ispostavilo da nije baš tako. Mnogima je poznat princip rada Teslinog trasformatora, mada su detaljan proračun i sama konstrukcija složeni, posebno nakon saznanja koje se retko pominje u knjigama, da se rezonancija primarnog i sekundarnog kalema najbolje postiže ako su jednake mase bakarnih provodnika dva kola, pri čemu je primar sa debljim presekom provodnika, a sekundar je manjeg preseka bakarne žice sa velikim brojem namotaja.

Kao skoro svi standardni transformatori, Teslin VN transformator poseduje dva odvojena kola – primar i sekundar. Na primaru je dodat HV kondenzator i  tako povezan formira LC kolo, ili rezonantno ( oscilatorno ) kolo. U kolu se nalazi još i zazor, tzv. iskrište. Kondenzator skladišti energiju u svom električnom polju, dok kalem skladišti energiju u svom magnetnom polju. Skladištena energija osciluje u rezonantoj frekvenciji strujnih kola. Kada na primar Teslinog kalema dovedemo električni izvor dobija se sistem isporučivanja naelektrisanja visokog napona i visoke frekvencije.

Sekundar Teslinog transformatora, uzemljen donjim krajem, sastoji se od namotaja žice i kapacitivne elektrode ( kugla, šiljak, ili ploča ). Namotaji se nalaze u istom delu prostora gde, za razliku od klasičnih tansformatora, nema gvozdenog jezgra. Promenljivo magnetno polje primara stvara jako električno polje koje pomera naelektrisanje duž sekundarnog namotaja, pri čemu dolazi do rezonacije ova dva kola koja dovodi do stvaranja napona na metalnoj kugli od nekoliko desetina hiljada volti sa strujom visoke frekvencije. Tesline struje, sa pravilnom upotrebom, nisu opasne po život čoveka u što su se uverili moji bivši učenici prilikom posete Muzeju Nikole Tesle i nakon uspešne konstrukcije u školi. Posebno ih je iznenadilo statičko naelektrisanje na delovima odeće i svetlenje neonki bez provodnika u njihovim rukama.

Nikola Tesla je ovaj VN transformator uglavnom koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju fascinantnih dugih munja, istraživanje električnog osvetlenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.

Kod većine kola koja moraju da imaju zatvorene petlje, sekundar Teslinog kalema to ne mora. Pošto se pravac elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad zbog oscilatornog kola, Teslin kalem predstavlja visokofrekventni uređaj čije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja, kao i promenljivo električno i magnetno polje čine Teslin kalem, između ostalog i veoma snažnim emiterom elektromagnetnih talasa ( EMT ) koji mogu da se prostiru na velike daljine.

Na kraju, što se tiče bežičnog prenosa električne energije veće snage, još uvek se nije ubedljivo uspelo. Sam Tesla je tvrdio da je efikasnost njegovog VN transformatora u prenosu energije veća od prenosa energije klasičnim Hercovim oscilatorima. To je demonstrirao svojim čuvenim eksperimentima u Kolorado Springsu, gde je uspeo da upali sijalicu od 25 W priključenu na transformator podešen kao prijemnik. Prijemni kalem je jednim krajem uzemljen, ali nije bilo nikakve direktne žičane veze između predajnika i prijemnika. Daljina između prijemnika i predajnika bila je nekoliko desetina metara. Neki detalji ovog eksperimenta obavijeni su velom tajne, što dokazuje da je Tesla bio daleko ispred vremena u kome je živeo, te da i danas zbunjuje pronalascima koji zadiru u domen fantazije.

Izvor: https://www.automatika.rs/baza-znanja/tutorijali/teslin-kalem-ili-teslin-transformator.html (sa ovog izvora je preuzeta načelna shema).

(Članak posvećen 165 - toj godišnjici od rođenja naučnika)

Nikola Tesla, nenadmašni genije, koji je bio daleko ispred svog vremena, patentirao je 1920. godine izum, po njemu nazvan "Teslin ventil", ali čitav vek kasnije naučnici su otkrili da je taj izum puno korisniji nego što se prethodno mislilo, odnosno da može imati neke nove epohalne načine primene, poput kontrolisanog upumpavanja goriva u motore.

Neverovatno je da taj, stotinu godina star izum nije do kraja shvaćen, te da bi mogao da se koristi u modernim tehnologijama dotoka goriva na načine o kojima se dosad nije razmišljalo“, rekao je Leif Ristrof, jedan od veoma zapaženih autora nedavnog naučnog istraživanja kao istaknuti asistent na prestižnom Univerzitetu u Njujorku. „Dok je Tesla više poznat kao čarobnjak električne energije i strujnih kola, konstruktor generatora naizmenične struje, njegov manje poznati rad kontrole toka strujanja tečnosti bio je istinski ispred svog vremena“, ubedljivo dodaje Ristrof.

Tesla je svoj izum nazvao „ventilski vod“, iako je u međuvremenu on dobio ime po njemu. Teslin ventil sastoji se od serije pravilno raspoređenih petlji u obliku suza koje su povezane u nizu. Taj izum napravljen je tako da omogućava protok tečnosti samo u jednom smeru bez potrebe za drugim pokretnim delovima, poput ventila.

Naime, Teslin ventil na neki način radi poput diode za tečnosti, odnosno tek kad kroz njega prolazi dovoljna količina tečnosti, on sprečava da se ona kreće u pogrešnom smeru. Princip rada je takav da u propusnom smeru  komore ne ometaju protok tečnosti ( gasa ), ali u nepropusnom smeru svaka komora deli tečnost na dva dela, od kojih jedan nastavlja da teče slobodno, a drugom se menja smer i zatim meša nazad sa onim delom koji je propušten slobodno. Mešanjem tečnosti koje se kreću u suprotnim smerovima stvara se otpor protoku. Broj ovakvih komora u ventilu određuje koliki će ukupan otpor, ali i pritisak, pri protoku da se stvori.

„Ključno je to da se uređaj pravovremeno uključi kad se u njemu stvore turbulentna strujanja tečnosti u suprotnom smeru, koja začepe cev vrtlozima i ometajućim strujama“, slikovito pojašnjava Ristrof i dodaje da je ta turbulencija mnogo slabija od npr. turbulencije tečnosti u klasičnim cevima, odnosno i do dvadeset puta slabija nego u cevima pravilnog cilindričnog oblika. Upravo zbog toga Ristrof smatra da je Teslin izum veoma moćan u kontrolisanju tokova bilo koje tečnosti, ili gasa, te da se može upotrebiti na više različitih načina, piše “Independent”. 

Danijel Bernuli (1700 - 1782.), poznati švajcarski matematičar, postavio je formulu ( Bernulijeva jednačina ) koja povezuje parametre idealnog fluida pri kretanju ( pritisak, gustina i brzina ). Ovom formulom definiše se raspodela pritiska fluida duž jedne strujne cevi. Do nje se dolazi primenom zakona održanja energije na slučaj stacionarnog proticanja idealnog fluida kroz strujnu cev promenljivog poprečnog preseka. Izazovno je za bolje poznavaoce teorije fluida kako odavno poznatu Bernulijevu jednačinu adekvatno primeniti na Teslin izum, što je veliki domet za fizičare, jer sama jednačina dobija složeniju formulaciju zbog specifičnog oblika cevi. Manje je poznato koliko se Tesla bavio ovim teoretskim problemom, njemu tada poznate Bernulijeve jednačine, pošto su ga više interesovala moguća praktična rešenja.

Mnogi naučnici su se našli u čudu da se o korisnoj primeni izuma dolazi tek posle stotinu godina, što samo još jednom potvrđuje koliko je Tesla bio daleko ispred svog vremena, a nama neminovno preostaje pitanje da li ima još nešto do kraja nedorečeno u bogatoj riznici njegovih pronalazaka. Primera radi, koja je misterija Teslinonog tajnog oružja, da li je moguće potpuno osvetlenje naše planete besplatnim izvorima energije, da li je zaista ostvaren navodni Teslin kontakt sa  dalekim civilizacijama i koju naučnu podlogu može da ima verovanje da je za Teslu Bog priroda sa svojim neprikosnovenim zakonima, koja obične smrtnike, “zasluženo kažnjava za sva loša dela koja čine svom bližnjem!”

Prilog: Aplikacija patenta