Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Baut" pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto.

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić kaže da ga ovaj podatak ne čudi, jer je na Srbiju tokom NATO bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je i najmanjim količinama izuzetno kancerogen - izaziva rak, ali dovodi i do genske mutacije - rađanje potomaka sa psihofizičkim deformacijama.

On je objasnio da će osiromašeni uranijum, koji je bačen na Kosovu i Metohiji i po rubovima Pčinjskog okruga ostati na ovom terenu večno, jer je njegovo vreme raspadanja četiri i po milijarde godina.

Medutim, nisu samo stanovnici Srbije ugroženi njegovim dejstvom, jer nošena vetrom prašina osiromašenog uranijuma je stizala u mnoge evropske zemlje.

Dokle je sve osiromašeni uranijum mogao da stigne u Evropi i kakve posledice ostavlja na zdravlje ljudi zanimalo je i delegaciju nemačkog Bundestaga, koja je ovih dana posetila Društvo Srbije za borbu protiv raka.

"Taj uranijum se prvo pretvarao u prašinu koja je nošena vetrom po celoj Srbiji, ali i po celom Balkanu, čak je stizala i u Avijano, odakle avioni nosili bombe. Nakon toga čestice prašine su se taložile na zemlju i tako dospevale u površinske vode, biljke i životinje i ulazile u lanac ishrane", objasnio je prof. Čikarić.

On je dodao da se bolest ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije, već da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore - karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva.. taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina.

Čikarić napominje da je latentni period za leukemije i limfome prošao i da je najveći broj obolelih zabeležen posle osme godine od bombardovanja.

"Pratili smo kretanje malignih tumora od 2001. godine do 2010. godine i uočili da je pojava malignih leukemija i limfoma povećana za 110 odsto, dok je učestalost pojave svih tumora zajedno i leukemija i solidnih tumora povećana za 20 posto", kazao je Čikarić.

On je dodao da sledeće godine očekuje eksploziju solidnih malignih tumora, jer je to godina njihove kliničke manifestacije od dejstva osiromašenog uranijuma.

"Naša istraživanja su pokazala da se od 2001. do 2008. godine broj novoobolelih od raka povećavao za dva posto, da bi 2009. godine u odnosu na 2008. bio povećan za šest odsto, a 2010. u odnosu na 2008. deset posto. To nam je znak da iduće godine možemo očekivati eksploziju solidnih malignih tumora, kao što se desilo 2006. godine sa leukemijama i limfomima”, naglasio je Čikarić.

Prevedeno u brojeve 2001. godine u Srbije je otkriveno 30.744 novobolelih od raka, dok je 2010. godine otkriveno 37.412 novoobolelih.

Kako procenjuje profesor Čikarić samo u ovoj godini u Srbiji će biti otkriveno 40.000 novoregistrovanih malignih tumora, dok će od malihnih tumora umreti 22.000 do 23.000 ljudi.

Nuklearni fizičar Vladimir Ajdačić dodaje da su već na jugu Srbije, u područjima gde je bačeno najviše osiromašenog uranijuma, uočene genske mutacije na životinjama.

"Te promene se prvo uočavaju kod životinja koje su puno kreću, lisice, psi, mačke, jer bilo je mesta gde je municija sa osiromašenim uranijumom bačana u velikim količinama", naglasio je Ajdačić.

On je podsetio da je najviše ove municije bačeno na Irak i da su istraživanja koja su kasnije rađena pokazala da su potomci američkih vojnika koji su boravili u Iraku u 67 odsto slučajeva imali genske deformacije.

Štetne posledice osiromašenog uranijuma nisu osetili samo građani Srbije, već i strani vojnici koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu.

Tužilaštvo u Italiji nedavno je pokrenuli istragu zbog sve većeg broja obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama uključujući i Kosovo.

Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma.

Prema podacima Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo.

Međutim, pretpostavlja se da je broj obolelih znatno veći, jer se bolest ne javlja odmah, a u raznim mirovnim misijama, u Bosni i Hercegovini, na Kosmetu, u Iraku, Avganistanu bilo je više od 70.000 italijanskih vojnika.

Foto: twobee / freedigitalphotos.net

Izvor: Tanjug

Prvi ekološki fond u Srbiji, Ecotopia, pokreće edukativan projekat "Izeš naviku", sa ciljem podizanja ekološke svesti građana Beograda i Srbije o neophodnosti promena ružnih navika ljudi, koje značajno doprinose zagađenju sredine u kojoj živimo.

Pozivamo Vas da se uključite u projekat tako što ćete fotografisati "lepe navike" Vaših sugrađana/komšija, i učestvovati u Konkursu Izeš naviku - za najbolju i najautentičniju fotografiju, u sledećim kategorijama:

1. GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO, TU ĐUBRE POSADI (prizor bačenog đubreta kroz prozor i na druga zgodna mesta)
2. LEPŠE JE NA ZELENOM (fotografija automobila na zelenoj površini, polomljeno drveće, klupe i sl.)
3. ČUDNA VOĆKA (fotografije kesa po drveću, flaša u žbunju i sl.)
4. SLOBODNA TEMA (važno je da je u vezi sa životnom sredinom)

Svi učesnici konkursa svoje fotografije mogu postavljati na foto-konkurs na Facebook fan stranici fonda Ecotopia www.facebook.com/EcotopiaFond, putem svog Twitter naloga uz korišćenje heštaga #izesnaviku , ili ih mogu poslati na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Svi učesnici konkursa su u obavezi da navedu ime i prezime autora fotografije, kada i gde je fotografija nastala, kao i kojoj od navedenih kategorija pripada. Na primer: Đorđe Đorđević, novembar 2012. godine, Savski nasip, Novi Beograd, kategorija: Gde god nađeš zgodno mesto, tu đubre posadi.

Pristigle fotografije biće objavljene na Facebook stranicama http://www.facebook.com/fond.ecotopia, fan stranici www.facebook.com/EcotopiaFond, i na Twitter nalogu: www.twitter.com/ecotopiafond.

Na kraju svake sedmice biće izabrana fotografija nedelje, koju će Fond Ecotopia dalje plasirati u medijima i dnevnoj štampi, uz potpis autora, sa navedenom lokacijom i kategorijom fotografije.

Žiri koji odlučuje o fotografijama je u sastavu: Srdja Popović - osnivač fonda Ecotopia, Darinka Radojević - savetnica generalnog direktora Instituta Kirilo Savić za pitanja životne sredine, Zlata Kureš - zamenica direktora agencije Beta, Gordan Paunović - direktor korporativno - društvene odgovornosti Fonda B92 i Nebojša Babić, fotograf.

Konkurs je otvoren do 15. januara 2013. godine.

Nagrade najboljima - mobilni telefon Galaxy S III, HTC One X, Nokia Lumia 920, Galaxy Note II N7100 biće uručene na događaju koji će se održati 4. februara 2013. godine, kada Fond Ecotopia slavi 5 godina postojanja.

Tim povodom biće dodeljene i specijalne nagrade - Zelene zvezde - institucijama, kompanijama, medijima i pojedincima za poseban doprinos u oblasti zaštite životne sredine.

O svim detaljima projekta, osim na ovoj stranici, možete se obavestiti i na Facebook i Twitter stranicama fonda Ecotopia.