Japanske i američke svemirske sonde pronašle su vodu na više mesta na Mesecu: u mesečevoj prašini, na njegovoj površini, u vidu leda u senovitim kraterima i na polovima, a takođe i u vezanom obliku, unutar stena.

U najnovijem broju naučnog časopisa “Nauka” (Science) osvanuo je, međutim, članak koji na osnovu analize Mesečevih stena tvrdi da su sastav i poreklo vode na Mesecu i na Zemlji identični.

O pravom poreklu te vode naučnici, pak, mogu samo da nagađaju, a njihovo nagađanje izgleda od prilike ovako: brojni stenoviti meteoriti u svojoj unutrašnjosti imaju sastavne delove vode, vodonik i kiseonik, ili čak vodu.

Takozvani ugljeni hondriti, vrlo star oblik meteorita, raspolažu vodom. U fazi nastanka našeg Sunčevog sistema, oni su se spajali u sve veće objekte, koji su konačno formirali pra-Zemlju.

Pre oko 4,5 milijardi godina, pra-Zemlju je okrzla druga velika proto-planeta, a toplota udara je rastopila male delove pra-Zemlje.

Oni su se odvojili i formirali prsten stenovitih formacija, od kog je kasnije nastao Mesec, a voda sadržana u stenju pra-Zemlje preživela je ovaj proces.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Srpski Zakon o vodama

1) utvrđuje da su vode „dobro od opšteg interesa“ i da su „u državnoj svojini“, kao i to da vode i vodno zemljište u javnoj svojini predstavljaju „javno vodno dobro“, koje je „neotuđivo“. Takođe je propisano da se nad javnim vodnim dobrom može steći „pravo korišćenja“ isključivo u skladu sa zakonom. Kroz desetogodišnji proces privatizacije i tranzicije u Srbiji na improvizovanim tenderima i javnim aukcijama režim je nemilice rasprodao fabrike vode bez utvrđenih kriterijuma i uslova koncesije.

Neke od poznatih stranih kompanija postale su vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji, a uz kupljenu fabriku stekli su pravo od 99 godina na eksploataciju prirodnih izvorišta vode. Stranci su do izvorišta vode dolazili i preko Beogradske berze kupovinom akcija punionica vode, što je slučaj prehrambene industrije „Kolinska“ iz Slovenije. Ova strana kompanija je 2002. godine prva stekla vlasništvo nad domaćom punionicom vode „Palanački kiseljak“ iz Smederevske Palanke tako što je otkupila kontrolni paket akcija na berzi.

Jedna od najznačajnih privatizacija fabrika vode u Srbiji odigrala se 2004. godine, kada je većinski paket akcija srpskog brenda „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca otkupila kompanija Danube Food Grupe. Inače, ova kompanija je registrovana na Britanskim Devičanskim Ostrvima i posluje u sastavu investicionog fonda „Salford“.

U februaru 2005. godine svetske kompanije Coca-Cola i Coca-Cola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka koja proizvodi mineralnu vodu Rosa. Za 26,5 miliona evra Beogradsku industriju piva, koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kupili su u julu 2007. godine litvanska firma Alita i švedska firma United Nordic Baverages. U septembru 2008. godine za četiri miliona evra država je prodala preduzeće Nova Sloga iz Trstenika, koje proizvodi Mivelu, jednu od najkvalitetnijih domaćih voda. Kupac Mivele je beogradski Frikom, čiji je zapravo vlasnik Agrokor hrvatskog tajkuna Ivice Todorića.

Fabrika mineralne vode Heba iz Bujanovca prodata je u novembru 2008. godine, za 2,5 miliona evra preduzeću Nectar iz Bačke Palanke. U aprilu 2011. godine država je za 165 miliona dinara beogradskom preduzeću Invest-import international prodala fabriku mineralne vode Milan Toplica iz Prokuplja. Međutim, na prodajama svih ovih fabrika i izvorišta mineralne vode u Srbiji režim se neće zaustaviti dok ne rasproda sve što može.

Šta sve znate o vodi? Koliko podataka možete da nabrojite bez dužeg razmišljanja? Pored oznake hemijskog jedinjenja vode, ubedljivo najpopularnije hemijske formule na svetu, da li znate još nešto u vezi sa ovim čudesnim izvorom života?

Podsetimo se gradiva iz trećeg razreda osnovne škole: voda pokriva 71 odsto površine Zemlje, i svima je dobro poznato da predstavlja vitalni resurs za opstanak života. Procena je da na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina čine okeani, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antarktiku.

Pažljivi čitalac je zapazio da u ovoj računici nedostaje 0,01 odsto vode, a logično je pretpostaviti da se taj restl vode nalazi u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda, gde se 98,8 odsto nalazi u ledu i podzemnim vodama.Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto vode čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatke vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.

Svi izvori vode su povezani. Voda koja teče rekom Gang se u sledećem trenutku nalazi u reci Hadson, pada na ravnice u Africi, ili služi za pripremu čaja u Bakingemskoj palati.

Kako bi se zadovoljila prosečna potrošnja pijaće vode u Sjedinjenim Američkim Državama, nepohnodno je, u proseku, duplo više vode nego što je potrebno ostatku planete.

Bliski istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Ta činjenica, ipak, nije dovoljno snažna da spreči rasipanje vode velikih razmera u Dubaiju, pustinjskom gradu, u kom voda koja služi za navodnjavanje trave pored auto-puteva, ispari do čitavih 60 odsto pre nego što i stigne do prskalice.

Pre nekoliko godina jedna uporedna studija o stavu prema čuvanju vode među građanima Švedske i Indije dala je krajnje neočekivane rezultate: Indijci su pokazali mnogo viši nivo svesti o značaju čuvanja vode od Šveđana.Posledica ovakvog ponašanja je, pretpostavlja se, upravo u tome što su Indijci bili više puta izloženi sušama, te su samim tim više zainteresovani da sačuvaju izvore vode i racionalno je troše. Arapske zemalje, pak, iako izložene sušama, još nisu razvile svest o značaju voda.

Porast broja stanovništva ovog dela sveta prati i povećani zahtev za raskošnim životom koji podrazumeva raznovrsnu hranu i mnogo pijaće vode. Takav sve učestaliji životni stil doveo je do toga da Bliski istok praktično ima najlošiju poziciju kada je reč o upotrebi sveže vode.

Jordan je država koja zadovoljava svoje potrebe za vodom sa svega 135 kubnih metara godišnje, što je daleko od granice oskudice vode, što je 1000 kubika godišnje. Katar i Saudijska Arabija su države koje su bile prinuđene da proizvodnju hrane prebace u neke afričke zemlje kako bi smanjile potrošnju vode.

Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe.

Zagađenje i upotreba vode, direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.

Na primer, za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Dakle, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Drugim rečima, mi smo praktično potrošili čak i zalihe vode za nekoliko generacija koje se još nisu rodile.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Put do vašeg zdravlja

Doktor Vejn Garland je uspeo da pre 25 godina izleči svoj kancer i to u terminalnom obliku, iako su mu predviđali maksimalno 6 meseci života. Od tog vremena njegova vizija je “zarazno zdravlje”, a njegova misija je izlečenje svih ljudi na ovom svetu, jednog po jednog.  

Danas doktora Garlanda možete kontaktirati preko njegovog sajta www.askdrgarland.com gde besplatno možete da dobijete savet u vezi ishrane, jer je ishrana zapravo baza zdravlja. Po rečima dr. Garlanda lek za svoju bolest pronašao je u maloj bolnici u Koreji gde ga je tretirala tada već stara doktorka. Ishrana bolesnika se zasnivala na prirodnom svežem povrću uz dodatke lekovitih biljaka. I možda važnije od toga bio je sam dnevni tretman. Koreanska doktorka je svakog dana u 5 ujutru budila sve pacijente i vodila ih 45 minuta kroz džunglu. Neki su skoro puzali, drugi se poštapali, treći su ipak hodali. Telo mora da se pokreće i mora da se koristi, to je takođe jedan od tri temelja zdravlja, pored disanja i ishrane. Pošto bi ih tako dobro izmorila, doktorka Kim Sukh bi ih izvela na plažu gde su se sunčali ukupno 20 minuta (u intervalima po 5 minuta ležeći na stomaku i leđima). Što nam naravno govori da je izuzetnu pažnju poklanjala vitaminu D3 koji je esencijalno važan ne samo vitamin, već hormon u našim telima. Sunčanje je izvođeno oko 6 sati ujutru, a nije bilo preporučivano posle 9, maksimalno do 10 sati, jer telo tada reaguje drugačije na zračenje. Što je sjajan savet i u današnje vreme.

Od tog vremena doktor Garland se zainteresovao za TCM postulate (tradicionalna kineska medicina) i počeo da se bavi predavanjima u cilju širenja ispravnih informacija u zapadnom svetu. Prvo što ističe jeste da je voda preovlađujuća supstanca na ovoj planeti. Ne obična, već morska voda. Tim pre je ova informacija značajna za ljudski rod, jer u svakoj osobi postoji 73% morske vode. Ono što je razlikuje od obične vode je smeša minerala u njoj, i to ne onih običnih već minerala u jonskom stanju.

Da bi telo funkcionisalo, da bi bilo živo, potrebno je da kroz njega protiče električna energija. Mi smo zapravo pokretne baterije i funkcionišemo u spektru elektro-magnetnih sila. Kada nema elektro-magnetnih talasa živo biće više nije „živo“, što otprilike znamo preko merenja moždanih talasa i srčane aktivnosti. A da bi naša telesna „baterija“ funkcionisala ispravno potrebna joj je redovna doza punjenja morskom vodom, to jest vodom u kojoj se nalaze dovoljne i raznovrsne količine minerala u jonskom obliku, dakle tu gde su atomi ili molekuli minerala sa dodatim ili oduzetim elektronom, te su „živi“, pokretni, spremni da interreaguju u organima.

Morska voda upravo iz tog razloga sprovodi struju, što nikako nije istina za stenski materijal, koji se tretira kao izolator. Minerali dobijeni iz stena su stabilni i u telu ne proizvode reakcije. Savet je da ne ulažete novac u tako dobijene minerale i vitamine, jer zapravo ulažete novac samo u skup urin.

Našim telima je potrebna redovna doza od 84 minerala, a svaki organ je pod vođstvom jednog ili više od njih. Tako znamo da urgentna medicina u slučaju srčanog udara osobi ubrizgava kombinaciju magnezijuma i natrijuma, jer magnezijum relaksira srčani mišić, a natrijum ga steže. Pankreas je pod upravom hroma, stroncijum i bor su odgovorni za koštanu strukturu, za rak prostate na primer odgovoran je nedostatak cinka, a tipovi kanceroznih oboljenja generalno se javljaju zbog masivnog nedostatka selena. Imunosistem pada zbog nedostatka germanijuma, a on je zajedno sa selenom sposoban da proizvede interferone, našu prirodnu hemoterapiju.

I naravno sve ovo važi samo za jonski oblik minerala u vodi. I samo ako se krećete i opterećujete dovoljno svoje telo, dišete duboko i sunčate se.

A kako da u kućnim uslovima spravite jeftine potpuno prirodne biljne infuzije prepune jonskih minerala, takozvane „transfuzije života“ objaviću u sledećem tekstu.

Izvor: kira-zdravlje.blogspot.com

Priredila: Željana Jokić, III-2

Vrste otpadnih voda

Prirodna ili kondicionirana voda, pošto je jednom iskorišćena za određenu namenu postaje upotrebljena ili otpadna voda. Tom prilikom u njen sastav ulazi manja ili veća količina različitih primesa – zagađivača, odnosno njene fizičke, hemijske i biološke karakteristike se u toku upotrebe toliko menjaju da ona postaje nepodobna za onu upotrebu pri kojoj je i nastala.

Domaće otpadne vode

Domaća otpadna voda predstavlja vodovodsku vodu ili prirodnu vodu približnog kvaliteta koja je upotrebljena za kuvanje, pranje ili sanitarne potrebe u domaćinstvu. Pored mineralnih i organskih materija koje su već bile prisutne u vodi čijom je upotrebom ova otpadna voda i nastala, ona još sadrži i značajne količine humanih ekskrementi, papira, sapuna i drugih sredstava za pranje, otpadaka od hrane, mineralnih otpadaka i velikog broja drugih otpadnih materijala. Najveći deo zagađivača domaće otpadne vode ipak je organskog porekla i, zbog svoje visoke energetske vrednosti, podložan je delovanju saprofitnih mikroorganizama, odnosno mikroorganizmima koji se hrane mrtvim organskim materijalom. Zato je ova otpadna voda podložna mikrobiološkoj razgradnji, odnosno truljenju. Otuda ona može imati vrlo neprijatan miris, na primer na sumporvodonik.

Za domaće otpadne vode iz čitavog jednog naselja ili grada, sa malim ili nikakvim udelom industrijskih otpadnih voda, i koje sadrže i značajan udeo otpadnih voda iz različitih ustanova i javnih institucija, često se koristi naziv sanitarne otpadne vode.

Ukoliko je za to naselje ili grad karakteristična i razvijena industrijska proizvodnja i ukoliko se i industrijske otpadne vode (uz određeni stepen obrade) ispuštaju u gradsku kanalizacionu mrežu i mešaju sa domaćim, odnosno sanitarnim otpadnim vodama, onda se tako nastala smeša naziva komunalna ili gradska otpadna voda.

Otpadne vode u čijem sastavu dominiraju humani ili životinjski ekskrementi, a koje uglavnom potiču iz nužnika, pisoara, štala i slično, nazivaju se fekalne otpadne vode.

Industrijske otpadne vode

Industrijske otpadne vode obuhvataju sve one otpadne vode koje ne vode neposredno i isključivo poreklo iz domaćinstva. Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje. Osnovna karakteristika ove grupe otpadnih voda je veoma velika raznovrsnost sastava.

Atmosferske vode

Atmosferske (kišne) vode se pojavljuju povremeno za vreme padavina ili pri topljenju snega i koje najčešće nisu značajnije zagađene. One, međutim, u toku relativno kratkog vremenskog perioda, i ukoliko se radi o takozvanom kombinovanom kanalizacionom sistemu, mogu predstavljati veliko hidrauličko opterećenje za kanalizacionu mrežu i samo postrojenje za obradu komunalnih otpadnih voda.

Jedini zagađivači ove vrste voda su inertne, mineralne materije (prašina, pesak, i slično), a u određenim periodima godine i suvo lišće, te se one najčešće mogu bez ikakve prethodne obrade ispuštati direktno u prijemne vodotoke.[1]

Kada je reč o atmosferskim vodama sa lokacija pojedinih industrijskih preduzeća, pokazalo se da one mogu biti značajnije zagađene i to uglavnom istim zagađivačima kao i industrijske otpadne vode tih istih preduzeća. Ovakve kišne vode moraju se podvrgnuti određenom stepenu obrade pre ispuštanja u vodotokove.

Infiltracione vode

Infiltracione (podzemne) vode su, u suštini, vode za koje se koriste najjednostavnija tehnološka rešenja. Ovakve vode karakteriše stabilna temperatura i odsustvo bakteriološkog zagađenja, suspendovanih materija i mutnoće i relativno nizak sadržaj organskih materija. Ovim vodama su obično svojstveni povećani sadržaji gvožđa i mangana i povećana tvrdoća. U nekim vodama iz dubokih bunara mogu biti prisutni i sumporvodonik i metan, dok druge mogu imati povećane sadržaje hlorida, sulfata i karbonata.

Sistemi za obradu otpadnih voda

Osnovni cilj obrade svake otpadne vode je njeno što potpunije oslobađanje od neželjenih komponenti – zagađivača, što se ostvaruje primenom jednog ili više osnovnih procesa obrade. Jedan ili više osnovnih procesa koji se koriste za ostvarenje određenog efekta obrade, čine liniju obrade. Više linija obrade čine sistem obrade, odnosno sistem za obnavljanje kvaliteta vode.

Parametri zagađenosti otpadnih voda

Parametri koji se koriste za određivanje sadržaja organskih materija u otpadnim vodama su:

• biohemijska potreba kiseonika (BPK)
• hemijska potreba kiseonika (HPK)
• ukupan organski ugljenik (TOC)
• Direktive Evropska unije iz oblasti zaštite voda

Direktive Evropska unije iz oblasti zaštite voda su:

• Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EC
• Direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i njena dopuna Direktiva 98/15/EC
• Direktiva 91/676/EEC o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora
• Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine, a posebno zemljišta pri korišćenju kanalizacionog mulja u *poljoprivredi
• Direktiva 76/464/EEC o graničnim vrednostima za ispuštanje opasnih supstanci u vode
• Direktiva 80/68/EEC o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja
• Direktiva 96/61/EEC o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja

Izvor:  wikipedia.org

Izvor: Kristina Ristić, II-2

Digitalni budilnik radi na vodu – bez baterija

Sve što je potrebno da uradite je da ga s vremena na vreme - svakih 8 do 12 nedelja - otvorite i dopunite vodom: radiće bez baterija, hemikalija i struje, a pri tom je i potpuno ekološko rešenje.

Šta bi bilo kada biste se zatekli u šumi, na kampovanju, bez baterije, a morate da se probudite u tačno određeno vreme?

Međutim, ako vam je potreban malo verovatniji životni scenario, probajmo sa ovim: nestala vam je struja zbog ozbiljne havarije koja je pola države ostavila u mraku ,a vi morate da ustanete tačno u osam sati pošto u devet imate zakazan razgovor sa poslodavcem koga treba da impresionirate, jer je to posao vašeg života. Ali da biste sve to uspeli – prvo morate da stignete na vreme.

Uvidite svu genijalnost ovog časovnika sa ugrađenim budilnikom koji radi u potpunosti na vodu – bez baterija, hemikalija ili struje, i ne proizvodi nikakvo zagađenje.

 Vreme, zahvaljujući ugrađenom memorijskom čipu, neće biti izgubljeno dok menjate vodu.

Postoji više verzija ovakvih časovnika na vodu. Njihova cena se kreće od 16 - 39 dolara. Zvaničan sajt proizvođača ovog časovnika je: bedolwhatsnext.com

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Milan Prijić II-4

Specijalne solarne ćelije proizvode električnu energiju iz podvodne sunčeve svetlosti

Iako se solarne ćelije pokazuju kao neophodne za napajanje elektronskih stvari kao što su senzori na suvom, senzori koji se nalaze pod vodom su obično morali da se oslanjaju na baterije ili struju kanalisanu od fotonaponskih panela koji se nalaze iznad površine. To bi se moglo promeniti pošto naučnici iz američke Mornaričke istraživačke laboratorije (U.S. Naval Research Laboratory Navy) su nedavno razvili funkcionalne podvodne solarne ćelije.

Voda apsorbuje veliki deo spektra sunčeve svetlosti – plavo-zeleno svetlo je poslednji deo spektra koji se apsorbuje, i samim tim prodire najdalje ispod površine. Zbog toga što su tradiconalni gornji delovi silicijumskih solarnih ćelija napravljene tako da apsorbuju puni sunčevi spektar to ih sprečava da rade kada se postave ispod vode.

Ispostavilo se, međutim, da su galijum indijum fosfid (GaInP) ćelije veoma efikasne u pretvaranju svetlosti sa manje intenzivnim plavo-zelenim talasnim dužinama u elektricitet. Kada se koriste pod vodom na dubini, GaInP ćelije ne primaju ništa drugo osim talasne dužine za koje su optimizovane, što im omogućava da budu efikasnije mnogo više od standardnih silicijumskih ćelija pod istim uslovima.

Do sada je utvrđeno da GaInP ćelije postavljene na maksimalnoj dubini od 9,1 metara pružaju proizvodnju od 7 vati po kvadratnom metru, što je dovoljno za napajanje uređaja kao što je senzor životne sredine

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremila: Milica Trajilovic, II-7

Radi na vodu zbog čega će vam pružiti struju baš uvek

Našli smo spravu koju ćemo odmah da poručimo i odemo na kampovanje. PowerTrekk je punjač koji će raditi u najgorim mogućim uslovima. To znači da možete da ga ponesete na kampovanje i bezbrižno gledate omiljene serije u šatoru dok se lavina približava velikom brzinom. Naravno, nećete to primetiti pošto ste uši zapušili slušalicama, što možda i nije loše - zašto biste se džaba nervirali oko takve sitnice kao što je sigurna smrt.

PowerTrekk ne radi na baterije ili solarnu energiju već na posebne energetske ćelije. Sve što bi trebalo da uradite jeste da dospete malo vode u punjač i on će vam za uzvrat pružiti gomilu električne energije. Pogledajte video!

Izvor: Domino magazin

Preko milijardu ljudi ili svaki šesti čovek nema pristup čistoj vodi za piće. Uglavnom su to područja sa teritorije Afričkog i Azijskog kontinenta ali iznenaće Vas i podatak da čistu vodu za piće nema i određeni procenat stanovništa koji živi u razvijenim zemljama.

Prljava voda UBIJA. Problem leži u činjenici da voda utiče na sve. Posledica nedostatka dovoljnih količina čiste vode je veliki broj smrtnih slučajeva. Više ljudi umre od toga što nema pristup čistoj vodi nego od svih vidova nasilja uključujući ratove.

Zanimljiva je činjenica da neke od najsiromašnijih država imaju najveću potrošnju vode po glavi stanovnika. Najveća potrošnja vode nije u domaćinstvima već u industriji i poljoprivredi, a pogotovo na velikim farmama. Ni sve farme ne troše vodu podjednako pa tako na primer da bi se proizveo kilogram govedine potrebno je četiri puta više vode od kilograma piletine.

Za proizvodnju 1 jabuke potrebno je 70 litara, šolju kafe 140 litara, šolju čaja 35 litara, čašu mleka 200 litara, krišku hleba 40 litara, šniclu svinjetine 1440 litara, za pileće grudi potrebno je 1170 litara, za jedan hamburher 2400 litara, veću krišku kačkavalja 2500 litara, dok je za jedan goveđi stek potrebno čak 4650 litara vode.

Najviše resursa kada je čista slatka voda za piće u pitanju, po glavi stanovnika, imaju: SAD, Kanada, Australija, Portugal, Italija, Španija, Grčka, Mexico, Belgija i Japan. Najmanje je imaju u Danci, Luksemburžani, Česi, Englezi, Poljaci, Šveđani, Irci, Austrijanci, Finci i Nemci.

Čista voda za piće spada među osnovna ljudska prava pa se iz tog razloga prema njoj treba ponašati racionalno i veoma pažljivo.

Kada bi se samo mala curenja na slavinama ili cevima zaustavila moglo bi se uštedeti preko 10.000 litara čiste vode godišnje. Na svetu se koristi preko 3.542.000.000.000.000 litara vode godišnje. Engleska ima preko 338000 kilometara vodovoda ne računajući male vodove u domaćinstvima. To je dovoljno cevi da se osam puta okruži zemaljska kugla.

Nije previše zahtevati da svi imaju pristup čistoj vodi. U razvijenim zemljama potrebno je racionalnije koristiti čistu vodu dok siromašnim zemljama treba pomoći da dobiju pristup kako sanitarnoj vodi tako i vodi za piće.

Svakog dana samo u Americi potroši se i baci 60 miliona plastičnih boca. Neke zemlje poput majke Srbije još i nemaju razvijene sisteme za reciklažu što znači da će ova Pet ambalaža kojih 300 godina ulepšavati parkove, šume i ostalu netaknutu prirodu.

Zato je tu nova 360 Paper Bottle napravljena od 100% recikliranih materijala koja će se sama raspasti posle par dana. Idealna je za čuvanje pića, a može i da se otvara i zatvara. Čak je i pakovanje od šest komada potpuno ekološki ispravno a tu je i karton sa takođe recikliranom ručicom. I na kraju, izgleda tako retro kul. Mi smo za!

Izvor: Domino magazin