MUS vetrenjače

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

MUS SWG 300-vetrogenerator

Vetrogeneratori su namenjeni za punjenje baterija, napajanje električnih pumpi kao i priključivanje na električnu mrežu. Vetrogenerator SWG-300 je uređaj, izrađen veoma robusno. T.j .8-polni generator radi pri relativno malom broju okretaja u minuti (o/min), što zajedno sa samo 3 pokretna dela osigurava veoma dug vek trajanja uz minimalno održavanje. Veliki radni raspon osigurava proizvodnju energije pri niskim brzinama vetra , uz postizanje dobrih rezultata i pri velikim brzinama vetra. Jednostavan sistem zaštite štiti uređaj zakretanjem rotora pri vetrovima bržim od 11m/s.

Komplet sadrži:

• Trofazni alternator sa stalnim magnetima neodymijum
• Krila od Drveta precnika 2.0m trokraka
• Ploče za stezanje krila
• Rep sa sistemom zaštite od prevelikog vetra

Pozicioniranje vetrogeneratora:

Za osiguranje dobrog učinka vetrogeneratora posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju uređaja. Građevine, stabla i stenovite strmine ometaju dobar protok vetra uzrokujući vertikalnu promenu smera vetra te smanjenje brzine na manjim visinama. Te prepreke takođe uzrokuju turbulencije. Turbulencije su štetne zato što kovitlanje vetra izaziva neprestano zakretanje vetrogeneratora oko vertikalne ose, koje rezultira naprezanjem mehaničkih dielova uređaja i znatno povećava habanje. Iz tog razloga vetrogenerator treba postaviti barem 10m iznad svih prepreka u krugu od 100m od stuba vetrogeneratora. Snaga vetra proporcionalna je brzini vetra na kub, a brzina vetra raste s povećanjem visine. Povećanje brzine vetra od 26% pomoću višeg stuba znači povećanje izlazne snage vetrogeneratora od 100%.Veća investicija u viši stub rezultirat će isporukom energije ekvivalentne snazi 2 vetrogeneratora. Prednost treba dati najčešćem smeru iz kog vetar duva, ali takođe treba uzeti u obzir da visoke prepreke iza vetrogeneratora takođe mogu prouzrokovati smanjenje protoka vetra kroz vetrogenerator.

Izvor: vetrogeneratori.blogspot.com

Priredila: Milana Vezmar, II-4

Austrijski arhitektonski biro Coop Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“, struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj strani.

„Energetski krov“ imaće ulogu baldahina (nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu tačku u arheološki podzemni prolaz koji vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija (Piazza Giacomo Matteotti), za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“.

Biro Coop Himmelb(l)au je razvio dizajn krova sa ciljem stvaranja energije za grad. Orijentacija zapadnog krila je optimizovana u odnosu na sunčevo zračenje, dok istočno krilo prihvata vetar. Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i providnih pneumatskih jastučića.

Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni.

Novi paradigmatičan dizajn „Energetskog krova“ stvara jedinstven i veoma prepoznatljiv reper za grad, i predstavlja izjavu estetske održivosti koja odgovara istorijskim objektima ulice Via Maciani.  

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Vetrenjače Branislava Savića iz Deronja postale su simbol ovog mesta, jer ovaj mašinski inženjer voćnjak na šest jutara zemlje zaliva koristeći snagu vetra. Prvu je sam podigao pre više od dve decenije, a pre pet još jednu, mnogo veću.

Branislav je radio u Australiji deceniju i po i dobro naučio kako se na imanjima racionalno koriste sve mogućnosti. Pored toga što obrađuje 26 jutara zemlje, Savić brine i o velikom voćnjaku u kome gaji nekoliko sorti bresaka za tržište, ali i zasadima vinove loze od kojih spravlja kvalitetno crno vino.

U sredini voćnjaka podigao je vetrenjače, a kapacitet manje je 120 litara vode u minutu. Veća vetrenjača, koju je napravio pre pet godina, ima propeler u prečniku od osam metara, dok je visina stuba nepunih jedanaest metara.

Koristeći vetar ona pokreće pumpu i može izvući iz zemlje i do 500 litara vode u minutu. Na ovaj način on zaliva svoj voćnjak koji je sav premrežen plastičnim cevima.

- Trebalo mi je dosta strpljenja, eksperimenata, znanja i iskustva dok nisam usavršio rad prve vetrenjače - objašnjava Savić.

- Sa izgradnjom druge nisam više imao mnogo problema, iako je i tu trebalo mnogo preciznog rada, kako bi se sve sve uklopilo na najbolji mogući način. Upoređujući ih sa nekim švapskim žitnim vetrenjačama, mogu sa zadovoljstvom da kažem da moje nisu ništa slabije.

- Često su mi dolazili mnogi koji su želeli da ih prave, ali kad sam im ukazivao na sve probleme koji to prate, odustajali su brzo. Bilo bi dobro kada bismo ih imali više, jer sa ovim svojstvima one su pogodne i za proizvodnju struje. Država bi to trebalo više da stimuliše jer bi se to sasvim sigurno brzo isplatilo. Na zapadu se one koriste maksimalno - naglašava Savić.

Ovaj zaljubljenik u prirodu kaže da su mu se obe investicije već isplatile, iako ga je poslednja vetrenjača koštala oko 25.000 evra.

- Dok sam ih konstruisao i postavljao, naučio sam toliko toga o vetrenjačama da bih mogao steći još jednu diplomu - objašnjava Savić.

- Pročitao sam na desetine knjiga, proučio mnogobrojna upustva i niko mi nije verovao da ću uspeti da ih stavim u pogon. Upravo zbog toga tvrdim da se ulaganja u vetrenjače veoma brzo vraćaju, posebno na velikim imanjima jer zalivanje je jedan od najvećih problema za ratare. Nažalost, većina zemljoradnika ne može da uloži dvadesetak hiljada evra u podizanje vetrenjače, i zbog toga bi trebalo da država omogući kredite proizvođačima koji žele da koriste takozvanu zelenu struju - naglašava Savić, dodajući da je ipak najveći trošak upropašćeni rod zbog suše.

Izvor: Blic

Prave struju na vetar, ali i od solarne energije što ih čini ekološkim šampionima.

Zašto bismo se zadovoljili samo jednim konceptom održive energije kada možemo da iskoristimo recimo dva? Kao što je istraživački tim na čelu sa profesorom Joe Kingom napravio ovaj koncept vetrenjača. Ali ne običnih, pošto one koriste snagu vetra, ali i sunčenu energiju za proizvodnju energije. Propeleri ovih super ekoloških vetrenjača su tako prekriveni solarnim panelima, što znači da baš efikasno prve struju. "Postoje regioni u svetu gde su vetar i sunce stalno prisutni. Recimo u Maroku, Italiji ili Španiji", kaže dr. King.

Izvor: Domino magazin