Samo kilogram baterija koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu zagadi osam hiljada litara vode. Uprkos tome, u Srbiji ne postoji pogon za njihovu reciklažu, već se one, uglavnom, odlažu sa ostalim komunalnim otpadom. Međutim, slika ne bi bila toliko strašna da u opasan otpad ne spadaju i mnoge stvari koje svakodnevno okoristimo u domaćinstvu, a nakon upotrebe bacimo u kantu za đubre. Ko je ustvari kriv što svakodnevno zagađujemo životnu okolinu? ...
Potrošene baterije i sijalice, stari frižider, farba ili najobičnije jestivo ulje koje ostane nakon kuvanja. Šta s tim kada nam više ne treba? Na pojedinim ambalažama postoje znaci upozorenja, poput lako zapaljivo, štetno po zdravlje ili odlagati na posebnim mestima. Međutim, tih posebnih mesta nigde u Srbiji nema.

Iako u Srbiji ne postoje posebna mesta za odlaganje opasnog otpada, postoji način da ga se rešite na donekle bezbedan način. Pojedine kompanije bave se njegovim sakupljanjem i transportuju ga na reciklažu. U borbi protiv vetrenjača trude se da ukažu na opasnost prilikom odlaganja električnog, elektronskog i drugogo opasnog otpada.

"Kilogram portabilnih baterija zagadi 8000 litara podzemnih ili nadzemnih voda ili jedna dugmasta baterija, koja je punjena živom zagadi 1 kubni metar zemljista. uništi je bude neupotrebljiva za poljoprivredu", kaže za RTV Svetozar Jovičić iz udruženja građana "Komšija".

Jovičić kaže da bi ova situacija mogla da se promeni od septembra, kada se, prema njegovim rečima, očekuje ponovno oformljenje Fonda za zaštitu životne sredine.

"Šta do tada nama preostaje da radimo? Da se molimo bogu", veli Jovičić

Umesto molitve, možda ipak možemo nešto i da uradimo. Na primer, baterije su male, ne zauzimaju mnogo mesta i sigurno postoji kutak u vašem domu gde mogu da sačekaju neko bolje vreme kada ćemo i mi poput dobrog dela Evrope moći da ih recikliramo.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

Ispred Tempo Centra u Novom Sadu i Nišu postavljena su „eko ostrva“ - prostor sa reciklažnim kontejnerima u kojima će ubuduće potrošači svakodnevno moći da odlažu ambalažni otpad od plastike, metala, stakla i papira koji će se potom slati na reciklažu.

Tempo Centri i Ekostar Pak žele da skrenu pažnju potrošača i javnosti da se ambalaža velikog broja proizvoda može uspešno reciklirati u Srbiji. Ukoliko se još u kući ambalažni otpad selektivno odvaja prema kategorijama, on služi kao sirovina za dobijanje novih proizvoda. Ujedno, time se umanjuje količina otpada koji završava na deponijama, kao i zagađenje životne sredine.

Iako je sve veći broj građana Srbije svestan značaja reciklaže i upravljanja otpadom, mnogi od njih nemaju informaciju kako sami mogu da se uključe u taj proces. Tempo Centri i Ekostar Pak postavljanjem „eko ostrva“ ispred objekata omogućavaju većem broju građana Srbije da recikliraju. Pored tri Tempo centra u Beogradu, protekle nedelje su i građani Niša i Novog Sada dobili „eko ostrva“ sa specijalnim kontejnerima.

Otpad koji se sakupi na „eko ostrvima“ se redovno odnosi na dalju preradu u neke od reciklažnih centara u Srbiji.

Zanimljiv podatak je da se do septembra 2013.godine na „eko ostrvima“ ispred Tempa prikupilo 13 tona materijala koji je poslat na reciklažu.

Ekološka akcija "Do plaže, preko reciklaže" biće održana 9. i 10. juna na Novom Beogradu, a građani će tada moći da zamene eletkrični i elektronski otpad za novac i time utiču na očuvanje životne sredine, saopštili su danas organizatori.

Kako je saopšteno, građani Novog Beograda koji donesu rashodovane električne ili elektronske uređaje biće nagrađeni i dobiće novac prema cenovniku koji će biti istaknut na namenskom kontejneru ispred Gradske opštine Novi Beograd, u Bulevaru Mihaila Pupina.

Svi koji žele da recikliraju, kako je navedeno, treba da ponesu đačku knjižicu ili ličnu kartu, a "ekološki džeparac" čekaće ih od 10 do 18 sati, 9. i 10. juna, ispred namenskog kontejnera u Bulevaru Mihaila Pupina.

Dodaje se da otpad koji se predaju mora da bude kompletan, odnosno da mu ne nedostaju delovi koji se recikliraju (kabl, ringla i drugo).

Svi prikupljeni uređaji biće reciklirani u pogonima "BiS Reciklažnog centra".

Ekološku akciju, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, organizuje Opština Novi Beograd u saradnji sa pančevačkim reciklažnim operaterom "BiS Reciklažni centar".

Izvor: Blic

U Zrenjaninu počinje izgradnja reciklažnog centra u čije opremanje će biti uloženo 56 miliona dinara. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obezbedilo je 27 miliona, a grad učestvuje sa 29 miliona dinara.

Zrenjanin će u narednih 50 dana dobiti moderan reciklažni centar u kojem će se godišnje pakovati 2.300 tona otpada, a biće zaposleno dvadesetak radnika. Centar će biti na površini od 1.100 kvadratnih metara.

Izvor: Blic

Živa iz sijalica dugoročno može da ugrozi životnu sredinu. Fluorescentne lampe i sijalice štede potrošnju električne energije, ali sa druge strane sadrže određenu količinu žive koja je visokotoksična materija.
Gordana vlajić, iz BiS reciklažnog centra,  kaže da ukoliko se živa neadekvatno odloži na deponije a ne u reciklažni centar, lako može doći u prehrambeni lanac ishrane i dugoročno ugroziti životnu sredinu.
Zakon o upravljanju otpadom nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojemo sakupljati i da se ne smeju odlagati na komunalni otpad.

Izvor: Blic