U 43. idanju emisije Energija na pametan način pogledajte da li su klimatske promene realnost ili zabluda i na koji način globalno zagrevanje utiče na poljoprivrednu proizvodnju. Zatim pogledajte kako funkcionišu toplotne pumpe i zašto za njih kažu da su najefikasniji način grejanja i hlađenja. A saznajte i zašto je važno smanjiti potrošnju energije u stambenom zgradarstvu i na koji način to možemo uraditi.

Takođe Vas obaveštavamo da emisiju "Energija na pametan način" možete pogledati i na B92 Info kanalu, i to u 7 termina: ponedeljak 18:30h, sreda 07:30h i 20:10h, četvrtak 10:00h, subota 11:15h i  17:10h, i nedelja 14:40h, kao i na još 75 lokalnih i regionalnih TV stanica u Srbiji i regionu.

Koliko je velik internet i koliko se brzo širi?
Verovatno ste se nekada pitali koliko struje se na svetu potroši samo na korišćenje i održavanje interneta, a sada imamo i blagu pretstavu. Svi ti mailovi, poruke na facebooku, informacije o kupcima na najvećim svetskim prodavnicama, porno filmovi i muzika za download zahtevaju ozbiljna ulaganja i zagadjenja.

Časopis US Infrastructure je rešio da proveri koliki je internet zaista potrošač, pa smo dobili prilično interesantne brojke. Prema rezultatima njihovog istraživanja, u periodu između 2000. i 2005. godine, količina energije koju potroše serveri širom sveta je porasla dvostruko. Takvi serveri troše oko 1.5% od ukupne električne energije u SAD, što je više nego sve TV stanice zajedno u toj zemlji. Godišnje se na plaćanje računa za struju koju troše serveri širom sveta potroši 4.5 milijardi dolara i to bez propratnih troškova. Ako bi uključili i troškove izgradnje infrastrukture i održavanja (na primer hladjenje), tada se ukupni godišnji trošak penje na neverovatnih 7.2 milijarde dolara. I sve to ne uključuje troškove krajnjih korisnika zbog kojih internet i postoji.

KOLIKO JE VELIKI INTERNET I KOLIKO SEBRZO ŠIRI?

Nema lakog načina da se utvrdi odgovor na ovo pitanje. Iako postoji nekoliko upravnih tela i konzorcijuma, ne postoji ni jedan centralni kontrolni sistem za internet. Niko ne zna sa sto posto sigurnosti da kaže koliko veb stranica postoji ili koliko se novih svakoga dana otvara. Postoje organizacije kojima je posao da paze na imena domena koji čine internet mestom koje se konstantno širi kroz beskonačnost sajber prostora. Iako njihovi podaci nisu nepogrešivi, daju nam okvirni uvid u veličinu i rast veba.

Koliko je star veb?
Trenutno najstariji registrovani URL je Symbolics.com, koji je registrovan 15. Marta 1985. godine. Ostali URL koji spadaju pod prvih deset registrovanih su Northrop.com, Xerox.com i HP.com, svi registrovani 1985.

Ko registruje veb domene?
GoDaddy je najveci ICANN (Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva) registar domena, i kontroliše skoro trećinu ukupnog tržišta domena i skoro polovinu domena koji su u top 10. Enom, Tucows i Network Solutions su pratioci i svaki od njih kontroliše 5-9 procenata.

Koliko TDL-a postoji?
TDL je deo URL-a koji dolazi posle tačke. Postoji 324 TDL-a. Samo 5 TDL-a nisu rezervisani za specifične vrste sajtova, i dostupni su običnim korisnicima: .com, .net, .biz, .info i .org. Kada se oduzmu specijalni i ovi za obične korisnike ostaje 291 TDL, koji su kodovi za države.

Koliko brzo veb raste?
Godine 2009. oko 3.7 miliona novih domena je registrovano svakog meseca. Od juna 2011. godine nije više bila čudna pojava da se svakog dana registruje 150,000 novih domena.

Koliko je veliki veb?
Koliko postoji veb sajtova? To je teško pitanje za odgovoriti, jer ne postoji centralni sistem za kontrolu. ali ipak evo nekih podataka:

• 1992. je registrovano manje od 15,000 URL.
• do 1988. Google kaže da je indeksovao 26 miliona strana.
• do 2007. bio je samo jedan pokušaj prikupljanja statističkih podataka svih veb strana.
• 2008. Google je otkrio da je indeksovao 1,000,000,000,000 jedinstvenih URL.

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Stambeni fond Srbije, prema poslednjem popisu iz 2002. godine raspolaže sa 2.035.831 zgrada, od čega preko 90% čine porodične kuće. Skoro 90% tog stambenog fonda izgrađeno je pre 1990, odnosno pre uvođenja strožije regulative u domenu energetske efikasnosti u građevinarstvu.

Zbog toga srednja godišnja specifična potrošnja energije za grejanje objekata u Srbiji iznosi preko 150 kWh/m2, dok je prosek EU 138 kWh/m2, a u nekim zemljama-članicama EU i ispod 90 kWh/m2.

Izvor: Videti energiju

IES (Integrated Environmental Solutions) lansirao je plug-in za Google SkatchUp koji prikazuje osnovne simulacije emisije ugljenika i potrošnje energije objekata u ranim fazama projektovanja. Nije potreban nikakav dodatni softver, osim što vlasnici IES-ovog softverskog paketa Virtual Environment, tj. njegovih alata VE-Toolkits, mogu da urade dodatne analize, npr. dnevnog osvetljenja ili strujanja vazduha.

Ova alatka pomaže projektantima da definišu najbolju lokaciju za objekat (ukoliko već nije učitana u Google Earth), gde projektant uz pomoć nekoliko padajućih menija učitava funkciju, vrstu konstruktivnog sistema, stepen opremljenosti objekta itd. Uz pomoć ovih vrednosti softver prikazuje okvirnu skicu prostora i procenu utroška energije.

Komercijalni programi ove vrste već su odavno u ponudi najvećih softverskih kuća poput Autodesk-a ili Bentley-a. Oni nude detaljne proračune potrošnje budućeg objekta kako bi projektant mogao da pronađe optimalna konstruktivna i oblikovna rešenja, da izabere materijale, dodatne sisteme upravljanja objektom, itd.

Nešto slično se već neko vreme moglo pronaći na sajtu Ministarstva za energetsku efikasnost SAD, međutim, nije bilo dostupno svima. Sada potpuno otvorena ponuda treba da zainteresuje što veći broj projektanata da usvoje energetsku efikasnost kao prvi i osnovni kriterijum za oblikovanje svakog objekta. Pomeranje granice energetskih proračuna u prvu fazu, kada se o objektu još uvek razmišlja na nivou skica, svakako će doprineti manjem broju kompromisa koji slede, kada već oblikovan objekat treba prilagoditi što nižoj potrošnji energije.

Iako su modeli energetske potrošnje sve češće deo projektne dokumentacije koju investitor zahteva od projektanta, njihova primena već u najranijoj fazi pre svega treba da usmeri projektante da energetsku efikasnost podrazumevaju kao deo svog posla.

Izvor: Build magazin