Kompanija Monsanto, jedan od najvećih svetskih veletrgovaca GMO proizvodima, na hrvatskom portalu "Moj posao" je objavila oglas u kojem traži predstavnika za prodaju na području cele Hrvatske.

Zadatak predstavnika Monsanta u Hrvatskoj biće, kako je navedeno, stvaranje veza s poljoprivrednicima, organizovanje sastanaka s poljoprivrednom zajednicom, skupljanje informacija i plasman Monsantovih proizvoda, preneo je portal Index.hr.

Budući prodajni predstavnik Monsanta morao bi da ima diplomu iz oblasti agronomije, tri godine iskustva u poljoprivrednoj industriji i barem godinu do dve iskustva u prodaji.

Američka kompanija Monsanto, u svetu najpoznatija po kontroverzama u vezi sa njenim genetski modifikovanim proizvodima, ime je izgradila u 20. veku kao proizvođač plastike, ali se kasnije okrenula drugim poslovnim poduhvatima.

Monsanto je 1980-ih godina među prvima počeo da proizvodi genetski modifikovane biljke i vrlo brzo se u potpunosti okrenuo biotehnologiji. Rezultat njihovih eksperimenata bio je čitav niz pesticida i GMO proizvoda koji su, prema navodima njihovih protivnika širom sveta, izuzetno štetni po zdravlje.

Protiv Monsanta su zbog toga, kako u SAD, tako i širom sveta, često pokretane istrage, kao i privatne sudske tužbe. Godine 2003. ova firma morala je da plati 300 miliona dolara odštete zbog toga što su proizvodnjom i nestručnim odlaganjem toksičnih hemikalija naneli štetu zdravlju stanovnika američke savezne države Alabame.

U Argentini je, na primer, gajenje Monsantove GMO soje mnoge farmere gurnuo na ivicu egzistencije, jer su drastično pali prinosi mnogih drugih kultura, poput pirinča, kukuruza i krompira.
Zbog ovakvih i sličnih slučajeva Monsanto je redovno na meti kritike.

Glavni zahtev njegovih protivnika je ispravno označavanje GMO namirnica, pošto na mnogim GMO prehrambenim proizvodima ne navodi se da je reč o hrani koja je proizvod genetske modifikacije.

Izvor: Tanjug

Poštovani građani, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis Ne–GMO kompanija.

Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorima.

Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena na način koji menja strukturu prirodnih stvari. Ovi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogu da se rašire i van svog nameravanog staništa i ukrste sa prirodnim organizmima, čime se zagađuje čisto okruženje.

Usled toga, buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

Zbog poslovnih interesa, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

Ovako izgleda deo Grinspisove lista proizvoda koji u sebi sadrže GMO:

1 – “Snickers”
2 – “Campbell” supe
3 – Pirinač “Uncle Bens”
4 – Čaj “Lipton”
5 – “M & M”
6 – “Twix”
7 – “Milky Way”
8 – “Cadbury” čokolada
9 – “Ferrero Roche”
10 – “Nestle” čokolada
11 – Čokoladni napitak “Nesquick”
12 – “Coca–Cola”
13 – “Sprite”, “Fanta”
14 – “Pepsi–Cola”
15 – “7 Up”
16 – “Knorr” sosovi
17 – Keks “Parmalat”
18 – “Hellman ‘s” začini, majonezi, sosovi
20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci
21 – Dečiji napitak “Nestle”
22 – “Hipp” kašice za bebe
23 – “Abbot Labs Similac” (mleko u prahu za bebe)
24 – “Danone” jogurt, kefir, sir, dečji napitak
25 – “McDonalds”
26 – “Kraft” čokolade, čips, kafa, dečji napitak
27 – “Heinz Foods” kečap, sosovi
28 – dečji napitak, proizvodi “Delma Unilever”

Pogledajte listu svih kompanija koje narod širom planete truju GMO sastojcima, ali i onih čiji proizvodi ne sadrže ove štetne elemente.

(Informativna služba Ekološkog pokreta)
Novi Sad – Na sledećem linku dostavljamo javnosti krunski dokaz o maršuti zločinačkih aviona iz kojih se zaprašuje stanovništvo i priroda Srbije opasnim hemijskim otrovima, kao i dokaz da poleću i sleću na beogradski aerodrom.

http://www.flightradar24.com/#!/2013-06-02/15:26/FPO101T

Flightradar24.com – Live flight tracker!

www.flightradar24.com

Flightradar24 is the best live flight tracker that shows air traffic in real time. Best coverage and cool features!

Nažalost, skoro smo sigurni da tim avionima upravljaju penzionsani piloti ratnog i civilnog vazduhoplovstva za debelu nadoknadu, po našim informacijama, uljuljkanih ocenom da ako država to dozvoljava, onda nema opasnosti ni po koga. To što je prošle godine šteta samo u poljoprivredi bila veća od 4 milijarde dolara, što je na stotine mladih ljudi (25-30 god.) umrlo u epidemiji naprasnih (iznenadnih) smrti, što je na desetine hiljada i hiljada ljudi obolelo od najrazličitijih bolesti, neke koje vode i smrtnom ishodu, to nikog ne zabrinjava.

Ovo je ključni dokaz da se nad Srbijom sprovodi genocid i ekocid. Ubijaju se ljudi i ostavljaju nepoznate posledice po buduća pokoljenja, zagađuju se i uništavaju plodna polja posle čega će na njima moći da se gaje samo genetički modifikovane (izmenjene) kulture (GMO), a mi ćutimo.

Pozivamo sve elektronski pismene ljude da kopiraju navedeno saopštenje i link o genocidu i proslede ga na što veći broj imena i adresa. Stanovništvo Srbije se mora informisati i uzbuniti, jer će nestati sa lica zemlje. Pozivamo sve građane Srbije da pišu proteste predsedniku Srbije (vrhovnom komandantu), Generalštabu VS, Vladi, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu zdravlja, Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima iz svog mesta, oni se moraju zatrpati protestima da znaju da znamo za njihovu izdaju naroda i države, da znaju da znamo za njihov zločin kakav se nije dogodio u ljudskoj civilizaciji, da jedan režim preda svoj narod i teritoriju na milost i nemilost neprijatelju da se zatre i uništi.

Pišite proteste, zovite ih telefonom, ako već niste spremni da izađete ispred Narodne skupštine i Generalštaba da sledite Nikolu Aleksića u prozivanju izdajnika naroda i države, možete iz svoje kuće slati poruke i zvati ih telefonom, garantujemo da se ne mogu snositi posledice zbog izražavanja nezadovoljstva zbog izdaje naroda i države na opisani način zbog sprovođenja genocida nad nama i našom decom. Zatrpajmo ih porukama i protestima, neka znaju da znamo za njihovu izdaju, neka strepe noću zbog svoje izdaje, neka se trzaju na pucanje iz auspuha automobila.

Adrese: Generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije (vrhovnog komandanta): Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tel:  011 323 63 30 , Generalštab vojske Srbije, načelnik general Ljubiša Diković: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tel:  011 20 63 901 , komandant vazduhoplovsta i protivvazdušne odbrane Ranko Živak : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., tel:  011 31 63 969 , komandant kopnene vojske Aleksandar Živković: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., tel:  018 555 897 , kabinet predsednika Vlade i ministra policije: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , tel:  011 36 14 621  , Ministarstvo odbrane: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , tel:  011 30 06 311 , Ministarstvo zdravlja: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , tel:  011 36 16 251
Narodna skupština: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , tel:  011 30 26 100 .

Probudite se narode, nestaćemo u snu!

Crtani film koji na zanimljiv i jednostavan način objašnjava sve što bismo trebali da znamo o GMO i industriji koja stoji iza toga.

Molim vas da ovaj snimak širite što više, upoznajte najpre seljake i poljoprivrednike sa istinom o genetski modifikovanim organizmima. Ne dozvolimo da se donese zakon o prometu ili proizvodnji GMO u Srbiji !

Zašto skoro sve vlade sveta putem raznih propisa, normi podržavaju i nameću GMO seme i GMO proizvode mimo volje naroda, a za koje je u nekoliko navrata dokazano ne samo da ostvaruju manji prinos, iziskuju više đubriva, vode i pesticida, već i dokazano štetno deluju na zdravlje ljudi i životinja, kao i na samu genetičku raznovrsnost?

Iako živimo u vremenima kada bi bilo logično da zbog finansijske krize, nezaposlenosti, poskupljenja energenata i hrane i gladi u svetu vlade država na sve mile i nemile načine podstiču i ohrabruju ljude na uzgoj / proizvodnju vlastite hrane, u Hrvatskoj kao i u većini zemalja sveta događa se upravo suprotno, mala gazdinstva, mali proizvođači putem raznih propisa i normi doslovno su uništeni, a sadnja vrta za vlastite potrebe na korak je da bude proglašena kažnjivim delom.

Da li ste se ikada zapitali zašto u doba kada hrvatskom trese najveća kriza, nezaposlenost, nemaština, pad standarda, kada ljudi nemaju novaca kako bi prehranili sopstvenu porodicu, Hrvatska vlada 2012. g donosi zakon, odnosno Pravilnik o sporednim šumskim proizvodima koji ne samo da ograničava, iziskuje dozvolu za kretanje Hrvatskim (dakle našim) šumama, već iziskuje i dozvolu koja se naplaćuje 50, 100 ili 200 kuna, ovisno o tome želimo li dnevnu, nedeljnu ili mesečnu dozvolu za branje gljiva, kestena i drugih šumskih plodova?Kazna za sakupljanje šumskih plodova bez dozvole iznosi od hiljadu do čak sedam hiljada kuna.

Da li ste se ikada zapitali zašto Evropska komisija želi ubuduće nametnuti poljoprivrednicima i baštovanima upotrebu standardizovanog semenja, čime stare i retke sorte imaju malu verovatnoću da će biti odobrene, te zašto se za njihovu kultivaciju predviđa zakonska kazna, čak i kada se bilje sadi na privatnom zemljištu?

Sad kada nam je to najpotrebnije, ako se pitaju birokrate iz EU, uzgajanje sopstvene hrane možda će postati protivzakonito i kažnjivo.

Zašto skoro sve vlade sveta putem raznih propisa, normi podržavaju i nameću GMO seme i GMO proizvode mimo volje naroda, a za koje je u nekoliko navrata dokazano ne samo da ostvaruju manji prinos, iziskuju više đubriva, vode i pesticida, već i dokazano štetno deluju na zdravlje ljudi i životinja, kao i na samu genetičku raznovrsnost?

Zašto vlade država vode politiku uništavanja malih proizvođača pa i onemogućavanja sadnje vrta za vlastite potrebe?

Odgovore na sva ova pitanja daje famozni Zakon o hrani, iliti Codeks Alimentarius.

Zakon o hrani (Codeks Alimentarius)

Službeno, Zakon o hrani (Codeks Alimentarius) uveden je radi brige o sanitarnoj bezbednosti prehrambenih proizvoda. No, budući da je u sukobu s alternativnom medicinom ili s dodacima ishrani, otkrivaju se sasvim druge ambicije.

Iako ljudi širom sveta smatraju da je proizvodnja hrane za vlastite potrebe deo osnovnih ljudskih prava (što i jeste) zajedno sa sakupljanjem semena, kišnice, prava na čist vazduh i zdravu biosferu, sve češće možemo videti kako se ta prava krše i limitiraju upravo putem propisa i normi koje nameće Zakon o hrani.

Zakon o hrani je zbirka međunarodnih normi, smernica i preporuka o ishrani. Tekstove je prikupila i razradila Komisija za Zakon o hrani, telo formirano 1962. godine u okviru dve ustanove UN-a: Organizacija za prehranu i poljoprivredu (engl. FAO), i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Zakon o hrani svoj nastanak delimično duguje napretku hemijske industrije, i svojim vezama s njom, a njihova je međusobna povezanost, bez obzira radi li se o farmaceutskoj ili fitosanitarnoj grani, iz dana u dan sve očitija.

Codeks Alimentarius, odnosno Zakon o hrani nije osmišljen od strane naše vlade i lokalnih zakonodavaca, njegovim formiranjem su upravljali i još uvek diriguju veliki igrači iz UN-a, tačnije lobisti najvećih korporacija za proizvodnju, trgovinu i distribuciju semena, hrane i lekova.

Očito je da se prehrambena i agrohemijska industrija zalaže da se mi hranimo upravo onako kako je ona odlučila, i nikako drugačije. Zbog toga se, je li, treba pobrinuti da proizvodi koji nisu došli iz velikih multinacionalnih fabrika agrobiznisa već iz malih seoskih domačinstva nestanu s naših jelovnika.

Ovde u igru ulazi Zakon o hrani, i tome služe norme koje on donosi: pod maskom osiguranja kvaliteta naše hrane, on zapravo osigurava da nekoliko multinacionalnih grupacija preuzme potpunu kontrolu nad onim što imamo mogućnost i pravo konzumirati.

Da, radi se o kontroli snabdevanja sveta hranom, o njenoj sledljivosti od proizvođača do potrošača (od polja do stola), kako to kaže PA Tailor, i nastavlja: “Kontrolišući pristup zdravoj ishrani i prirodnim lekovima, privredni interesi koji se skrivaju iza zakona o hrani žele kontrolisati naše živote. „

Prema Tejloru, tom kontrolom, i takvim ograničavanjem našeg pristupa zdravoj hrani i zdravim dodacima ishrani, Zakon o hrani zapravo štiti interese nekolicine multinacionalnih farmaceutskih kompanija. Za tu industriju, sve što razvija dobro zdravlje nauštrb bolesti predstavlja direktnu pretnju prodaji hemijskih i sintetičkih lekova.

Pravila, koja nameće Zakon o hrani razrađena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnih korporacija koje proizvode hranu, i za kompanije, koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost za zdravlje svake osobe na ovoj planeti, jer to što oni predlažu je apsurdno.

Prirodni dodaci ishrani, alternativni lekovi, vitamini i minerali će postati nezakoniti, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dodaci ishrani i aditivi. Većina hrane će biti podvrgnuta zračenju, a na genetski modifikovane proizvode neće se smeti staviti oznaka GMO.

Paul A. Tejlor i neki drugi ovo nazivaju „trgovanjem bolešću“, jednom vrstom biznisa. Optimalno zdravlje i dobra ishrana oduvek su pretnja farmaceutskoj industriji koja zapravo ‘trguje bolešću’, jer joj smanjuje tržište sintetičkih prehrambenih proizvoda.

Ishrana oslobođena ostataka pesticida, veštačkih aditiva i drugih zagađivača po definiciji zavisi o smanjenju, ako ne i o potpunoj eliminaciji hemijskih proizvoda iz hrane. Takva evolucija nikako ne može biti u interesu farmaceutskih i hemijskih kompanija koje ih prizvode.

Kao što stoji na početku jednog zanimljivog članka:

… Zamislite svet bez vitamina i minerala. Svet, u kojem je proizvodnja i prodaja prirodnih lekova kažnjivo delo. Trgovine, pune genetski modifikovanih proizvoda bez oznake GMO. Krave, koje moraju biti tretirane sa genetski modifikovanim hormonima rasta sa dodatkom antibiotika. Hranu, koja da bi dospela na police trgovina, mora biti podvrgnuta zračenju.

Mislite, da je to scenario još jednog sci-fi filma? Grešite!

Ovo je – moguća bliska budućnost!

Evo nekih od kriterijuma koje nameće Zakon o hrani:

• uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou

• GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod njihovim pritiskom

• biće dozvoljeno da se seme „Terminator“ prodaje na međunarodnom nivou

• stižu novi genetski modifikovani životinjski proizvodi

• genetski modifikovani proizvodi više ne moraju imati oznaku GMO na etiketi

Ekološki uzgoj:

• smanjenje standarda eko uzgoja

• podrška ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa „isplativijom“ proizvodnjom

• uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda

• procesiranja u eko-proizvodnju

• prema zakonu eko-uzgajivači od sada smeju podvrgnuti svoje proizvode zračenju

• na etiketi eko-proizvoda ne moraju biti navedeni sastojci ne-organskog porekla

Aditivi:

• više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao „sigurni“. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd

• ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog korišćenja namirnica sa tim aditivima

Procenat pesticida u hrani:

• dopuštaju se visoke količine više od 3,275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i te, za koje se zna da su kancerogeni ili poremećuju rad endokrinog sistema, na primer, 2,4-D, atrazine, methil bromide

• ne uzima se u obzir rizik za zdravlje usled dugoročnog korišćenja namirnica sa pesticidima

Hrana i dodaci ishrani

• minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%

• postavljena je oštra granica između hrane i lekova. Nutrijenti će od sada spadati u kategoriju lekova

• dodaci ishrani će morati prolaziti klinička ispitivanja, što je preskupo za većinu proizvođača. Ovo daje zeleno svetlo velikim korporacijama i uništava male proizvođače.

• spuštanje minimalne dnevne doze nutrijenata će imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje čovečanstva

Neki upozoravaju kako je krajnji cilj Codeksa:

• tretiranje svih životinja sa antibioticima i hormonima

• 100% genetski modifikovani usevi

• hrana, podvrgnuta zračenju

• izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova

• svi nutrijenti (npr vitamini i minerali) se moraju smatrati toksinima / otrovom, i biti uklonjeni iz sve hrane jer Zakon o hrani zabranjuje upotrebu nutrijenata za „sprečavanje, lečenje bilo kojeg stanja ili bolesti“.

• smanjenje populacije

„Ko kontroliše hranu, kontroliše ljude“ Codeks Alimentarius (zakon o hrani) je savršeni alat za preuzimanje potpune kontrole nad hranom, odnosno ljudima.

Tokom zadnjih par decenija postali smo svedoci masovnog gubitka genetičke raznovrsnosti, industrijalizacija poljoprivrede stvorila je ogromne ekološke probleme, dok je agro-hemijska industrija nastavila da dominira nad tržištem semenja – stoga regulativa za marketing reproduktivnog biljnog materijala koju pokušava nametnuti Evropska komisija nastavlja isti destruktivni pristup prema izvorima hrane.

Sistem obavezne registracije i sertifikacije će biti još više totalitaristički, restriktivniji i regulisan do najsitnijih detalja – kakav nije bilo u prošlosti. I naravno, malo je mehanizama zaštite ostalo u rukama država članica EU koje sada neće moći osigurati suverenitet hrane na sopstvenoj teritoriji.

Baštovani, mali poljoprivrednici, seljaci, farmeri i svi oni koji žele da sačuvaju biljno seme sa svojih poseda i koji će ga razmenjivati baviće se protivzakonitim radnjama!

Ili još gore, kao u primeru Novog Zelanda, umesto da vlasti podstiču porodice na uzgoj vlastite hrane, oni će nam to pravo u koliko se ne informišemo, pokušati oduzeti.

Koje je rešenje i šta se može učiniti?

Širite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, školskim prijateljima, saradnicima, porodicom i jednostavno svima koje poznajete. Pišite blogove, šaljite mailove, pričajte o tome. Vremena je malo, ali još nije prekasno. 1994. godine su pokušali uvesti Zakon o hrani u SAD, ali su ljudi uvideli o čemu se radi i naveliko pisali lokalnim političarima, kongresmenima.

Trgovačkim lancima je postalo jasno da će propasti ukoliko se uvede Zakon o hrani, pa su sami lobirali za sprečavanje njegovog uvođenja i zajedno postigli da Zakon o hrani na kraju nije uveden.

Izvor: vestinet.rs

Autor: Velimir Gašparić

Iako zvanično zabranjena, u Srbiji je genetski modifikovana hrana ipak prisutna. Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.

Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe. Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic” kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.

- Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane - kaže Ševarlić.

On kaže da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju.

- Najproblematičniji su, u tom pogledu, meso i mleko, koje uvozimo iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO u ishrani stoke, mada je moguće da postoji i u drugim namirnicama.

Osim legalnog uvoza, koji je koliko-toliko kontrolisan, velike količine mesa dolaze u Srbiju iz Brazila i Agrentine, a posle završavaju u suvomesnatim proizvodima, a naši građani piju i velike količine gaziranih napitaka bez šećera koji se često zaslađuju sladom kukuruza koji je prošao proces genetskog inženjeringa.

Profesor Ševarlić ističe i da sumnju podgrevaju primeri kao što je onaj da kilogram najlošije kategorije živine, bude skuplji nego kilogram nekih pilećih proizvoda.

- Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine - tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

GMO u Srbiji i svetu

• Države u kojima je obavezna oznaka proizvoda sa GMO: EU, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska...
• Države u kojima ne postoji obaveza da se označi GMO: SAD, Kanada, Argentina, Brazil
• Proizvodi za koje se najviše sumnja da su GMO porekla: soja, kukuruz, krompir, paradajz, luk, pasulj...
• Najveći proizvođači GM hrane: SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Genetski modifikovana hrana, šećeri i prerađene omega masne kiseline mogu biti potencijalni izazivači raznih bolesti

1. Genetski modifikovana hrana (GMO)

Ono što naučnici rade s hranom moglo bi se uporediti s genetskim ruletom. Hoće li novi gen koji se uvede u genom neke biljke ili životinje dovesti do "poboljšanja" ili destabilizovati inače sigurnu hranu i učiniti je otrovnom za ljude, ne znaju ni oni sami.

Istina, vekovima su ljudi menjali genetske karakteristike biljaka i životinja. Kao selekcije semena biljke koja ima poželjne karakteristike. Ali, uzgoj je nešto sasvim drugo od genetskog inženjeringa, koji stvara monstrume koji nam se danas nude kao hrana. Naime, dok je genetski kod GM biljke modifikovan od strane ljudi, hibridna biljka kreirala je sopstvenu genetsku strukturu.

Naučnici Ian F. Prime i Rolf Lembke sproveli su "in vivo" studije o mogućim zdravstvenim posledicama GM hrane, i zaključili da genetski inženjering stvara raširene genetske mutacije na stotine hiljada mesta određenog genoma.

Hranu koja je stvorena u laboratoriji naše ćelije neće prepoznati, pa će se puno toga gomilati kao toksični materijal.

Što je najgore što bi moglo da se dogodi? Počinje s problemima u probavnom sistemu, smanjuje se imunitet, a eventualno nastaju i tumori.

2. Prerađene omega-6 masne kiseline i transmasti

Industrijskom revolucijom i obradom biljnih ulja bogatih omega-6 masnim kiselinama, poput kukuruza, soje, koja su sveprisutna u ishrani savremenog čoveka, došlo je do velike neravnoteže.

Naime, uravnotežen unos omega-6 i omega-3 masnih kiselina, uz koji je do tad ljudski genom napredovao, drastično se promenio. Ovih dana, procenjuje se da jedemo desetinu iznosa omega-3 masnih kiselina potrebnih za normalno funkcionisanje.

Smatra se da je to jedan od ključnih razloga zbog kojeg veliki procenat modernog stanovništva pati od bolesti srca, raka, otpornosti na insulin i dijabetesa, preterane ishrane, artritisa i ima druge upale promene.

Samo bi eliminacija otrovnih transmasti mogla da spreči pojavu na stotine hiljada kardiovaskularnih bolesti.

Tim molekularnih biologa na Nacionalnom institutu za ishranu u Indiji sproveo je studiju na pacovima jer su želeli da vide kako su geni pogođeni transmasnim kiselinama. Naučni tim je otkrio da su pacovi hranjeni većom količinom transmasnih kiselina imali tri vrste gena koji podižu otpornost na insulin. Ova zapažanja pomogla su da se objasne kako konzumiranje transmasnih kiselina povećava rizik od dijabetesa i srčanih bolesti.

3. Šećer

Procenjuje se da je 1820. prosečna godišnja konzumacija šećera po osobi bila manja od devet kilograma. Danas ona u proseku iznosi nešto više od 68 kilograma godišnje.

Ostavlja li toliko šećera neki "otisak" na genetskom materijalu? Epidemiologinja Lisa Đovaneli sprovela je studiju o uticaju šećera na organizam i zaključila da što više jednostavnih šećera (iz zaslađenih napitaka i raznih slatkiša) osoba jede, veće je oksidativno oštećenje DNK na krvnim ćelijama (lumpocitima).

4. Visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS)

Nova tehnologija prihvaćena 1970-ih omogućila je proizvodnju jeftinog visokofruktoznog kukuruznog sirupa (HFCS). Danas se on dodaje u hiljade polugotovih i gotovih proizvoda uključujući slatkiše, napitke i soseve.

Najveći poznati problem s HFCS-om je to što ga mozak ne prepoznaje kao izvor kalorija – iako njima obiluje. Mozak ne dobija signale i šalje signale kao da niste dovoljno jeli, tako da i dalje imate želju za hranom. Rezultati su vidljivi, a debljina je tek jedan od njih.

HFC može oštetiti i gen. Naime, tokom same proizvodnje ili naknadno, ovaj štetan spoj se greje i dolazi do stvaranja hidroksimethilfurfurala (HMF), a on je poguban za DNK.

Izvor: kurir.rs

ISAK ESTELA

ISTINA O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI - Stop GMO - Stop Monsanto

Genetski Modifikovani Organizmi (GMO) su vestački stvoreni organizmi, čijom upotrebom izazivamo bolesti i smrt. Genetski Modifikovani Organizmi su oni čiji je genetski materijal promenjen in vitro (u laboratoriji) tehnikama nukleinskih kiselina, uključujući rekombinaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktnim injekciranjem nukleinskih kiselina u ćelije ili organele. Efekte upotrebe ovakvih organizama kao hrane zvanične institucije ne objavljuju. Nezavisne institucije i stručnjaci nasuprot tome godinama upozoravaju na kako kratkoročne, tako i na dugoročne negativne posledice konzumacije GMO, kroz efekat na pokoljenja.

Logično razmisli: Koliko Srbija ima njiva?

Više od četiri miliona hektara!

To je kao: jedna Švajcarska, jedna i po Belgija, dve Slovenije, tri Crne Gore, 140 Malti.

Pa šta će nam onda veštačka hrana?!

Plakat možete preuzeti ovde.

Osnovno o GMO

Kako prepoznati GMO hranu?

10 razloga zašto GM hrana ne može prehraniti svet

Pogledajte video klipove na youtube kanalu,

klikom na sliku :

Izvor: srbijabezgmo.wordpress.com