17. Jan, 2021.

Novac je zaista energija

Sve oko nas je energija, jer sve je pokret.

I sam čovek je energija: energija telesna, energija volje, energija misli, energija emocija i energija duha.

Sve što u životu radimo – radimo sa energijom, snagom.

Mi smo okean snage koja počiva u dubinama našeg bića. Te snage otkrivamo kada se projave u određenim okolnostima i bivamo zatečeni njima. Kao da to nismo mi, kao da je to neko koga ne poznajemo.

Energije su nam date da ih koristimo na sopstveno dobro i dobro naših bližnjih kako bismo živeli život dostojan čoveka – smiren, čovekoljubiv i u blagostanju.

Kao što smo energija, tako smo i okruženi drugim energijama. Sa tim energijama se borimo, njih savlađujemo, stavljajući ih u službu lične dobroboti i dobrobiti drugih ljudi.

Živimo u vrtlogu sudaranja raznih energija, u njihovom preplitanju i razrastanju. Iz svega toga izlazimo prekaljeni i drugačiji – jači ili slabiji. U tim sučeljavanjima učestvuje i energija novca.

Može zvučati ekscentričnom teza da je novac energija, ali on to jeste, i to višestruka energija. Još od vremena kada je izrastao iz konvencije ljudi da olakšava procese razmene, novac je sila koja pokreće svet.

Novac je energija – kad ga ima. Kada imamo viška novca po sopstvenim merilima, trčimo da zadovoljimo svoje želje.

Novac je energija – kad ga nema. Kada nemamo dovoljno novca za nužne potrebe jurimo da ga zaradimo.

Novac je energija – kao izvor slobode. Kada imamo novca imamo i  slobodu da raspolažemo svojim vremenom, obrazujemo se i putujemo, što su želje gotovo svih ljudi.

Novac je energija – koja pokreće druge energije. Novcem je moguće pokrenuti ljude, njihove umove. Moguće je uzburkati ljudske emocije i smiriti ili uznemiriti njihove duhove. Moguće je ubrzati vreme i civilizacijski  razvoj, moguće je otkrivati nove dimenzije sveta.

Da, novac zaista jeste energija. Gradilačka ili rušilačka, to zavisi od energija koje čine Vašu moć.

Naučiti vladati energijom novca uvek je bio, jeste i biće izazov.

Izvor: virtuelnimentor.com

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Postoje tri glavna oblika fosilnih goriva: ugljen, nafta i prirodni plin. Sva tri su nastala prije stotine milijuna godina, prije vremena dinosaurusa  otuda potiče ime fosilna goriva. Period u kojemu su nastala fosilna goriva zove se karbon, dio geološke ere paleozoika. Ime karbon nastalo je od ugljika (lat. carbonus), osnovni element ugljena i ostalih fosilnih goriva.

Period karbon traje od 360 do 286 milijuna godina prije naše ere. U to vrijeme, zemlja je bila prekrivena močvarama s velikim drvećem, papratima i ostalim velikim biljkama s lišćem, slične slici gore. Voda i more je bilo puno algi zelena tvar koja se stvori na vodi stajaćici. Alge su zapravo milijuni sitnih biljaka.

Neki depoziti ugljena mogu se naći tijekom vremena dinosaurusa. Npr. tanki slojevi ugljena se mogu naći kroz period krete (prije 65 milijuna godina) za vrijeme dinosaurusa Tyrannosaurus Rex. No glavni depoziti fosilnog goriva su iz peroida karbona. Za više o različitim geološkim formacijama, pogledajte ovdje.

Kako su drveća i biljke umirale, tonule su na dno močvara i oceana. Stvorili su slojeve spužvastog materijala zvanog treset. Tijekom više stotina godina treset je prekrivena pijeskom, glinom i ostalim materijalom koji se pretvorio u sedimentarne stijene.

Sve više i više stijena se gomilalo na vrh drugih stijena i težilo sve više i više. Počelo je pritiskati treset. Treset je bio stiskan i stiskan sve dok voda nije izašla iz njega i napokon, nakon milijuna godina, pretvorio se u ugljen, naftu i prirodni plin

Ugljen

Ugljen je tvrda tvar koja liči na crno obojani kamen. Sastavljen je od ugljika, vodika, kisika, dušika i različitih udjela sumpora. Postoje tri vrste ugljena: antracit, mrki ugljen i lignit. Antracit je najtvrđi i ima najviše ugljika, što daje veći energijski sadržaj. Lignit je najmekši i ima mali udio ugljika, no puno vodika i kisika. Mrki ugljen je između. I danas se može naći prethodnicu ugljena, treset se u mnogim zemljama upotrebljava kao izvor energije.

Najranije poznato korištenje ugljena bilo je u Kini. Ugljen iz Fu-Shun rudnika u sjeveroistočnoj Kini je možda bio korišten za taljenje bakra prije skoro 3000 godina. Kinezi su smatrali da je ugljen kamen koji može gorjeti.

Ugljen se može naći na mnogo mjesta u svijetu. Ugljen se iskopava iz zemlje upotrebom mnogih metoda.. Neki su rudnici ugljena mreže okomitih i vodoravnih okana duboko pod zemljom u koje rudari silaze pomoću dizala ili vlakova kako bi kopali ugljen. Drugi način iskopavanja ugljena je površinski kop. Tada se maknu slojevi zemlje iznad depozita ugljena i ugljen se iskopa. Nakon što je iskopan sav ugljen slojevi zemlje se vraćaju natrag.

Ugljen se zatim transportira vlakovima i brodovima, a također i cijevima. U cijevima ugljen je sameljen i pomiješan s vodom tako da je tekućem stanju. Tada ga je pumpama moguće transportirati na velike udaljenosti. Na drugim krajevima cijevi moguće je tada taj ugljen rabiti u termoelektranama ili tvornicama.

Nafta

Nafta je drugo fosilno gorivo. Nastala je također prije više od 300 milijuna godina. Neki znanstvenici tvrde da su mali diatomi izvor nastanka nafte. Diatomi su morske životinje veličine glavice igle. One pretvaraju sunčevu svjetlost direktno u pohranjenu energiju.

Nakon što su ugionuli diatomi su padali na dno ondje su pokopani ispod sedimenta i drugih stijena. Stijena stišće diatome i energija u njihovim tijelima ne može izaći. Ugljik se pod velikim tlakom i visokom temperaturom nakon nekog vremena pretvara u naftu. Kako se zemljina kora pomicala i nabirala stvarali su se džepovi gdje se može naći nafta i prirodni plin.

Nafta se upotrebljavala već prije više od 5-6 tisuća godina. Sumerani, Asirci i Babilonci su se koristili sirovom naftom i asfaltom (bitumenom) sakupljenim iz velikih izvora kod Tuttula (današnji Hit) na rijeci Eufrat. Izvor je mjesto na zemlji gdje nafta izvire iz zemlje. Egipćani su rabili naftu kao lijek za rane, i u svjetiljkama kao izvor svjetla.

Mrtvo more bilo je u stara vremena zvano Asfaltno jezero. Riječ asfalt je nastala jer su nakupine ljepljivog petroleja bile naplavljene na obale jezera iz podvodnih izvora nafte.

U sjevernoj Americi Indijanci su upotrebljavali deke da skinu ulje s površina rijeka i jezera. Koristili su naftu kao lijek i da naprave kanue vodootpornima. U tijeku Američkog rata za neovisnost Indijanci su naučili George Washintonove trupe kako da upotrebljavaju naftu za liječenje ozeblina.

Kako je gospodarstvo raslo, potražnja za naftom je rasla zbog rasta potražnje za gorivom za svjetiljke. Petrolej je počeo zamjenjivati kitovo ulje u svjetiljkama jer je cijena kitovog ulja bila visoka. U to vrijeme je većina petroleja dolazila iz destilacije ugljena u tekućinu ili skidanjem s površine jezera, baš kako su to radili Indijanci.

27 kolovoza 1859 Edwin L. Drake je pronašao je na naftu u u blizini Titusville u Pennsylvaniji. Otkrio je naftu ispod zemlje i način kako da ju pumpa transportira na površinu. Iz izvora je pumpao naftu u drvene bačve. Ovakva metoda još se uvijek koristi za crpljenje nafte koja je ispod površine.

Nafta i prirodni plin nalaze se ispod zemlje između nabora stijena i u dijelovima stijena koji su porozni Nabori stijena su nastali kako se zemljina kora pomicala. Slično kako se mali tepih nabora na podu.

Da bi našle naftu i prirodni plin kompanije buše tlo do nalazišta smještenog duboko ispod zemljine kore. Nafta i prirodni plin se zatim crpe iz zemlje pomoću naftnih klackalica i prebacuju do potrošača cijevima (naftovodi i plinovodi) ili brodovima (tankeri).

Najveći svjetski proizvođači nafte su zemlje oko Perzijskog zaljeva, Sjeverna Amerika i Rusija. Sirova nafta mora biti rafinirana (pročišćena) da bi se mogla koristiti.

Rafinerije

Nafta je smještena u velikim skladištima prije nego što se šalje dalje na korištenje. U naftnim rafinerijama sirova nafta je, pomoću postupka destiliranja sirove nafte, prerađena u različite vrste proizvoda.

Sirova nafta se prerađuje u razne proizvode: umjetno gnojivo, umjetne tkanine, četkice za zube, plastične bočice, kemijske olovke. Sve to dolazi iz nafte. Postoji tisuće drugih proizvoda koji dolaze iz nafte. Gotovo sva plastika dolazi iz nafte.

Direktni proizvodi nastali u rafinerijama su benzin, dizel, kerozin (za zrakoplove), lož ulje (za grijanje u kućanstvima), laki mazut (za brodove) i teški mazut za termoelektrane.

U Kaliforniji tri četvrtine nafte se rabi za transport: automobile, zrakoplove, kamione, autobuse i motorkotače.

Prirodni plin

Negdje između 6000 i 2000 godina prije Krista, nađeni su prvi izvori prirodnog plina u Iranu. Radilo se na početku o izvorima u kojima je plin bio zapaljen, vjerojatno munjom. Slično, druge su izvore onda zapalili ljudi i koristili se njima kao "vječnim vatrama" za vrijeme religijskih obreda obožavatelja vatre.

Prirodni plin je smjesa plinova lakših od zraka. Sadrži većinom plin metan. Metan je jednostavan kemijski spoj ugljika i vodika. Kemijska formula je CH4 jedan atom ugljika i oko njega četiri atoma vodika. Ovaj plin je veoma zapaljiv.

Prirodni plin je obično smješten blizu naftnih polja. Ispumpava se i transportira cijevima do skladišta i potrošača. Sljedeće poglavlje opisuje plinski sustav.

Prirodni plin obično nema mirisa i bezbojan je. Prije nego što se dostavi potrošačima miješa se, zbog sigurnosnih razloga, s kemikalijama koje daju jaki neugodan miris što podsjeća na pokvarena jaja. Taj neugodan miris ukazuje na curenje plina.

Izvor: mojaenergija.hr

Priredio: Milunov Tomislav, II-7

Što je energija?

Energija je sposobnost nekog tijela ili mase tvari da obavi neki rad.

Energiju koristimo stalno. Koristimo je za pokretanje strojeva, automobila i drugih transportnih sredstava. Koristimo je za grijanje i hlađenje naših domova. I, koristimo je da bismo proizveli električnu struju za rasvjetu i druge stvari u našim domovima, školama i poslovima.

Iz dana u dan, potrošnja energije se stalno povećava. U posljednjih stotinu godina, potrošnja energija se i više nego udvostručila. Ljudi koriste sve više električne energije, putuju više te iskorištavaju stotine raznih stvarčica koji čine život jednostavnijim.

No, odakle dolazi sva ta energija? Većinu dobivamo sagorijevanjem fosilnih goriva kao što su ugljen, nafta i plin. Ostatak energije proizvodimo u nuklearnim reaktorima, hidrocentralama ili iz nekih drugih izvora obnovljive energije, kao što su vjetar i Sunce.

Gotovo 80% energije koju koristimo nastaje sagorijevanjem fosilnih goriva.

Kako koristimo energiju:

  • za poslovne potrebe 16%
  • za prijevoz 27%
  • u industriji 37%
  • za stanovanje 20%

Izvor: pikaiprijatelji.com

Priredila: Kristina radić, III-2

Energija se nalazi svuda oko nas..Ona nikad ne može nestati,već samo može preći iz jednog oblika u drugi.

Energija je sposobnost nekog tela da izvrši rad.Što je energija veća,telo je sposobnije da vrši veći rad.Nosi mernu jedinicu džul [J],po čuvenom engleskom fizičaru James Prescott Joule-u.Vršenje rada može se predstaviti na mnogo načina: promena brzine kretanja,promena temperature,oscilacije,promena položaja..

U fizici, E = m*c^2 je važna i poznata formula kojom se uspostavlja jednakost između energije koja je obeležena slovom E i mase označene slovom m.Dakle,energija je jednaka masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti u vakuumu (c^2).

c≈300000 km/s

Neki od važnijih pojmova što se same energije tiče jesu:

Eksergija - je maksimalan rad koji se može dobiti iz nekog radnog fluida dovođenjem njegovog stanja povratnim putem do stanja okoline.

Entalpija - je mera totalne energije termodinamičkog sistema. Ona se sastoji od unutrašnje energije, koja je energija neophodna da bi se formirao sistem, i količine energije potrebne da bi se obezbedio prostor za sistem potiskivanjem njegove okoline, i uspostavili njegova zapremina i pritisak.

Entropija- je veličina stanja koja se može posmatrati kao mera za "vezanu" energiju nekog zatvorenog materijalnog sistema, tj. za energiju koja se, nasuprot "slobodnoj", više ne može pretvoriti u rad.

Dva tipa energije koji se često pominju jesu:

Kinetička energija

Potencijalna energija

Kinetička energija:

Za kinetičku energiju možemo reći da je ona ''posledica'' kretanja nekog tela.Kinetička energija je rad koji treba uložiti da bi se telo iz mirovanja ubrzalo do neke brzine.Telo mase m koje se kreće brzinom V ima kinetičku energiju.

Potencijalna energija:

Potencijalna energija jeste energija koju telo poseduje na nekom položaju (visini) h. Zavisi direktno od mase tela,gravitacionog ubrzanja,i položaja tela.

Poznato je da se život odvija uz permanentnu razmenu materije koja kaošto smo videli ima zatvoreni karakter kruženja.Neprekidnost protoka i transformacije energije u živim sistemima je osnovni preduslov života.Sposobnost organizma da veže ,deponuje,iskoristi,transformiše i oslobađa energiju -osnova je celog života,pri čemu je razmena energije visokoregulatoran proces u vremenu i prostoru.Poznato je da čitav život zavisi od fotosinteze zelenih autotrofnih biljaka,pri čemu se sunčeva energija transformiše u hemijsku energiju.Prema tome čitav život okrenut je prema radijacionoj energiji sunca koja omogućuje fotohemijske reakcije u fotosintezi.Inače Sunce je jedan ogromni nuklearni reaktor koji procesima fisije oslobađa oko 5 milijardi kilograma mase konvertovane u energiju svake sekunde.Od količine sunčeve energije koja dospeva na zemlju svega se 3% koristi u procesima fotosinteze.Iz vidljivog dela spektra biljke koriste samo crveni i plavi deo spektra.

Biloški sistemi zavise od toka energije koji teče kroz žive sisteme i nazad u spoljnu sredinu u obliku toplote.Za razliku od materije koja kruži energija teče ,pri čemu se ta energija u biološkim sistemima transformiše od viših ka nižoj vrsti energije,tj. ka toplotnoj energiji koja izlazi iz sistema.

Živi sistemi se pokoravaju drugom zakonu termodinamike i to da sistemi bez priliva energije gube sposobnost obavljanja rada.Kontinuitet rada obezbeđuje se stalnim uvođenjem nove energije u obliku hemijske,koju organizam pretvara u koristan rad,pri čemu se ta energija na kraju pretvara u toplotu,koja se oslobađa(entalpija).

Kada jedan sistem radi,količina slobodne energije se smanjuje,i takav sistem ukoliko mu se ne obezbedi uvođenje nove energije spolja ,ne samo da prestaje da radi nego ima tendenciju da se dezorganizuje.

Kao što je već rečeno ,za normalno funkcionisanje biološkog sistema neophodno je permanentno uvođenje energije.Solarnu energiju biljke fotosintetski fiksiraju i transformišu u hemijsku energiju organskih supstrata putem procesda fotosinteze i to predstavlja prvi stupanj kretanja energije u ekosistemu.Sledeći stupanj predstavljaju herbivorikoji kao hranu koriste biljke .Herbivorima se hrane karnivorne životinje.Primarni karnivori služe kao izvor hrane sekundarnim karnivorima,pa se tako u lancima ishrane uspostavljaju odnosi plen-predator.Ovi stupnjevi su označeni trofičkim stupnjevima i karike su u takozvanom lancu ishrane u kome su osnovni producenti biljke i veći broj konzumenaza na raznim stupnjevima lanaca ishrane.Karike u lancima ishrane u ekosistemimasu tako ustrojene da grade piramidu brojeva ,masa i energije.

Pored pomenutog u ekosistemima postoji i drugi tip lanca ishrane u kome polazna osnova nisu biljke nego neživi organski materijal,odakle crpe energiju čitav niz mikroorganizama razlagača pa se zato oavaj lanac naziva detritusnim ili degradacionim lancem.Kada je reč o piramidi brojeva onda treba istaći da se masa,odnosno količina energije progresivno smanjuje sa svakim trofičkim stupnjem.Tako je opšta masa biljaka kao proizvođača daleko veća od mase biljojeda,kao što je masa biljojeda veća od mase mesojeda i dr.Efikasnost korišćenja hrane svakog višeg trofičkog stupnja je 10% od početne energetske vrednosti(zakon 10%).

Za sunčevu energiju su vezana dva biohemijsko-fiziološka procesa-fotosinteza i disanje.Tokom fotosinteze energija se deponuje u organskim supstratima (hemijska),koja se kataboličkim mehanizmima(respiracija)koristi za održavanje vitalnih funkcija u organizmu i ekosistemu.

Izvor: bionet-skola.com

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Korišćenje energije deluje na životnu sredinu

Proizvodnja, transport i korišćenje energije u velikoj meri utiču na okolinu i  ekosisteme. Kod energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških katastrofa do indirektnih posledica (kao  što je globalno otopljavanje) Kako će energetske potrebe čovječanstva rasti u budućnosti  neophodne su mere kojima bi se uticaj eksploatacije i korišćenja energije na okolinu i zdravlje ljudi smanjio na najmanju moguću meru.

Racionalno korišćenje energije

  • Cilj smanjenje potrošnje energije uz zadržavanje rasta standarda i društvenog proizvoda
  • Racionalizacija, štedanja, stimulacija, obuka kadrova, informisanje, normativno i zakonsko regulisanje
  • Mere razvijenih zemalja kao posledica energetske krize:
    • Intenezivnije razvijanje sopstvenog energetskog potencijala,
    • Zamena uvozne energije energijom iz domaćih izvora gde je to opravdano
    • Stimulacija istaživanja i razvoja tehnologoje i tehnike
    • Stimulacija interesa za racionalno korišćenje energije
    • Donošenje propisa i standarda za sve korisnike energije
    • Ekonomske mere, politika cena, taksi, kreditna politika
    • Preispitivanje potrošnje u svim sektorimaLična i opšta potrošnja
    • Veća inertnost u realizaciji mera, mnogobrojnost potrošača, potreba za većim ulaganjima, slaba  zainteresovanost, potrebna je veća organizovanost u sprovođenju mera.

Izvor: www.rgf.rs

Upustvo priredio: Tomislav Milunov, II-7

GIBBSOVA ENERGIJA

Kad se proces izvodi pri izotermno-izobarnim uslovima, što znači da sistem vršikoristan i zapreminski rad, izraz za koristan rad se dobija pomoću odgovarajuće jednačine čijim se preuređenjem dobija  jednačina za maksimalan koristan rad uizotermno-izobarnom reverzibilnom procesu.

Veličina: G = U + PV - TS = H - TS

zove se Gibbsova energija, slobodna entalpija ili termodinamički potencijal i predstavlja deo entalpije sistema koji se može prevesti u koristan rad.

Pošto su H i S funkcije stanja, a T je konstanta, sledi da je i G funkcija stanja sistema.Slobodna entalpija predstavlja kriterijum za određivanje reverzibilnosti i spontanosti procesa. Iako se i slobodna energija koristi u iste svrhe, primena slobodne entalpije jemnogo veća, jer se reakcija u termohemiji najčešće odigravaju pri konstantnom pritisku.

Preuzeto iz Diplomskog rada HEMIJSKA RAVNOTEŽA I GIBBSOVA ENERGIJA.

Objašnjenje preuzeo: Tomislav Milunov, II-7

PROVOKATIVNA VIZIJA SVETA

WWF je dve godine pripremao “Izvještaj o energiji”, koji predstavlja provokativnu viziju sveta koji bi se do 2050. godine potpuno zasnivao na korištenju obnovljivih izvora energije.

Izveštaj se sastoji iz dva dela. U pvom delu se nalazi rasprava o detaljno istraženom scenariju, koji je zatim predstavljen u drugom delu. Raspravu vodi projektni partner Ecofys.

Do 2050. godine mogli bismo svu potrebnu energiju da dobijamo iz obnovljivih izvora. To bi rešilo većinu problema vezanih za klimatske promene i sve ređe izvore fosilnih goriva. Najvažnije će biti znatno povećanje mera za očuvanje energije u svim sektorima. Možemo pokazati da je takav prelaz ne samo moguć, već i isplativ, tj. da osigurava energiju koju svako može da priušti i koja je proizvedena na održiv način za globalnu ekonomiju i planetu.

Čista energija za našu planetu

Svet mora da pređe iz neodržive energetske paradigme u kojoj se trenutno nalazi u budućnost koju u potpunosti pokreće obnovljiva energija. Samo takav prelaz nam može pomoći da izbegnemo najstrašnije posledice klimatskih promena.

Originalna energetska studija WWF-a, Izveštaj o energiji, pokazuje da nam je takva budućnost nadohvat ruke i pruža ključan uvid u način na koji je možemo ostvariti.

Preispitivanje stavova konvencionalnih stručnjaka

Sve veći broj vođa iz sveta politike, poslovnog sektora, medija i civilnog društva preispituje stavove konvencionalnih stručnjaka i njihove uobičajene scenarije vezane za energetsku budućnost sveta, te započinju ozbiljnu potragu za realnijim pristupima.

Njihovo objašnjenje je očigledno: minimaliziranje uticaja klimatskih promena zahteva značajna smanjenja emisija na globalnom nivou što pre moguće.

Svet je došao do vrhunca kada je u pitanju upotreba nafte i gasa. Naftne i gasne kompanije kopaju sve dublje i dublje istražujući alternativne izvore uz katastrofalne ekološke i socijalne posledice. Ugalj je još uvijek relativno lako dostupan, ali je njegova upotreba katastrofalna zbog emisija koje utiču na promenu klime. Svet više ne može da priušti oslanjanje na staru energetsku paradigmu i opasnu zavisnost od fosilnih goriva

Mogući globalni scenario

Izveštaj o energiji, izrađen u saradnji WWF-a i Ecofys-a, otvara novi prostor za energetsku debatu: moguć sistem u kojem bi do sredine ovog veka sva svetska energija dolazila iz obnovljivih i održivih izvora.

Izveštaj o energiji objedinjuje strategije i tehnološke mogućnosti koje su već isprobane ili primenjene s ciljem ostvarivanja mogućeg globalnog scenarija. Većina odgovora nam je već na raspolaganju. WWF želi da pomogne da se promeni “stara” paradigma za energetsku industriju i da se odredi novi put za budućnost.

Izveštaj o energiji pruža detaljno istražen scenario u vidu istinski alternativne vizije energetske budućnosti i objašnjenja šta takav scenario predstavlja za društvo u celini.

Što će to značiti?

U 2050. godini dominantan oblik energije koji će biti dostupan potrošaču, bez obzira na mesto stanovanja, će biti električna energija. Ovaj najvredniji oblik energije je prenosiv i relativno lako primenjiv. Međutim, efikasan prenos električne energije podrazumeva ulaganje u nove efikasnije, “pametnije” strujne mreže. Maksimalna energetska efikasnost postaće glavni cilj svih ekonomskih aktivnosti.

Činjenica da scenario iz Izveštaja o energiji razmatra isključivo tehnologije koje su trenutno dostupne, ističe važnost budućih istraživanja i razvoja. Jedno od područja koje posebno zahteva istraživanje i razvoj odnosi se na tečna goriva. S obzirom da danas još ne možemo da pokrećemo velike brodove ili avione pomoću električne energije i dalje nam je neophodno tečno gorivo. Predviđanja pokazuju da će se ovaj oblik transporta sve više koristiti, te ćemo ovaj problem morati da rešimo uz pomoć biogoriva.

Pravedan i ravnopravan pristup

  • 1.4 milijardi ljudi nema pristup pouzdanom snabdevanju električnom energijom za osnovne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje.
  • Oko 2.7 milijardi ljudi zavisi od neodrživih peći na biomasu koje služe za ishranu i kuvanje.
  • Do 2 miliona ljudi godišnje umire od otrovnih para koje takve peći proizvode.
  • Svet koji želi ravnopravnu budućnost za procenjenih 9 milijardi ljudi mora pronaći održivo rešenje za ovaj problem.

Jednom kad se uspostavi infrastruktura za snabdevanje energijom, troškovi koje iziskuje obnovljivi sistem biće znatno niži u odnosu na sistem u kojem se kontinuirano koriste fosilna goriva. Ovo čak i ne uključuje dodatne uštede zbog smanjenja uticaja klimatskih promena.

U Izveštaju o energiji se ne radi o pukim predviđanjima, već o definisanju ambicioznog puta ka ostvarivoj i pozitivnoj budućnosti – uz svest o potrebama za brzim i odlučnim delovanjem protiv klimatskih promena.

Izveštaj je stvaran po svom konzervativnom pristupu, oslanja se isključivo na postojeće tehnologije i jasno identifikuje predstojeće izazove. Takođe je optimističan jer pokazuje da uz određen napor u trećoj industrijskoj revoluciji možemo transformisati naš energetski sistem za dobrobit svih.

Masovna isključenja struje. Blokade u snabdevanju gasom. Veliki porast cena goriva.

Ovi scenariji su već postali stvarnost u mnogim delovima sveta. Zamislite koliko će se stanje pogoršati za 40 godina kada će se, ukoliko se nastave današnji trendovi, globalna potražnja za energijom u najmanju ruku udvostručiti u odnosu na sadašnje stanje. Međutim, scenario ne mora biti ovako zastrašujući.

Možemo zadovoljiti energetske potrebe oko devet milijardi ljudi na svetu do 2050. smanjujući ukupnu potražnju za energijom za 15%. I sve to uzimajući u obzir predviđeni rast populacije, industrijsku proizvodnju, životni standard i putovanja, naročito u razvijenim zemljama. Radi se o pronalaženju načina da učinite više koristeći manje. U današnje vreme energiju ne koristimo mudro.

  • Iako poznajemo načine gradnje koji uopšte ne zahtevaju energiju za grejanje ili hlađenje, više od polovine toplote iz naših domova nestaje kroz zidove, prozore i krovove.
  • Dajemo prednost velikim, snažnim privatnim vozilima koja “gutaju gorivo” nad daleko efikasnijim oblicima prevoza.
  • Uređaji koji troše mnogo energije blokiraju tržište, iako postoji veliki izbor efikasnijih alternativnih uređaja koji su takođe dostupni.
  • Proizvođači mogu koristiti daleko manje energije ukoliko preispitaju svoje materijale i procese.

Očuvanje energije je nešto u čemu svako može da učestvuje – potrebno je već danas početi donositi mudre odluke.

Izvor: wwf.panda.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Budi Eko fin

Baterije svih oblika i veličina su prenosiv i praktičan izvor energije. Tokom nestanka struje, telefonske linije i dalje rade jer su opremljene baterijama. Pomažu i kod oscilacija napona i obezbeđuju napajanje kako za kućne računare tako i za potrebe bolnica.

Sa stanovišta zaštite životne sredine, baterije su proizvodi koji sadrže opasne supstance. Bez obzira na to koliko se baterije međusobno razlikovale jedno im je zajedničko: sve sadrže elektrolit i teški metal. Problem koji se javlja nakon što prestanu da budu upotrebljive je što se najčešće odlažu na komunalne deponije zajedno sa otpadom iz domaćinstava. U sredini koja vlada na deponijama baterije korodiraju, teški metali se rastvaraju i dospevaju u zemljište, a odatle se ispiraju u podzemne ili površinske vode. Ako se baterije spale, teški metali dospevaju u vazduh u obliku finih čestica ili ostaju u pepelu. Pre ili kasnije, zbog neodgovornog postupanja sa baterijama dolazimo u kontakt sa teškim metalima putem vazduha, vode ili hrane.

Zbog mnogih štetnih uticaja koje teški metali imaju na zdravlje ljudi (a ja dodajem: i životinja) do danas je usvojen niz direktiva čiji je cilj regulisanje označavanja i postupanja sa baterijama što uključuje njihov transport, sakupljanje, razvrstavanje i tretman. Republika Srbija ima od 2010. godine odgovarajući pravilnik kojim se propisuje postupanje sa baterijama. Ali šta se dešava u praksi? Koliko često primetite obaveštenje na vidnom mestu da u određenoj radnji možete ostaviti svoje istrošene baterije? Znamo li šta se dešava sa sakupljenim baterijama u našim firmama, školama i prodavnicama?

U zemljama gde se zakonska regulativa primenjuje uz odgovarajuću kaznenu politiku, postoje mnoge firme koje preuzimaju baterije i vrše njihovu reciklažu. Korisnici svoje baterije ostavljaju u centrima za sakupljanje baterija koji takođe podležu pravilima za privremeno skladištenje kako opasnog, tako i neopasnog otpada.

Baterije se razdvajaju po svom hemijskom sastavu, a zatim recikliraju. Metali se u tom procesu izdvajaju i prodaju industriji. Teški metali su ograničene sirovine što utiče na rast njihove cene. Kad je tako, zašto nema više onih koji se bave izdvajanjem i prodajom istih?

Odgovor verovatno leži u činjenici da se još prilikom dizajniranja većine baterija nije razmišljalo o njihovom iskorišćenju nakon što dotraju. Količina vrednih metala u njima je niska, a tehnologije za njihovo ponovno dobijanje komplikovane i skupe, naročito kad se uzme u obzir broj različitih vrsta baterija. One koje su najisplativije za reciklažu su olovne i za to je zaslužna automobilska industrija koja je to i omogućila još početkom dvadesetog veka. Treba imati u vidu i da postrojenja koja se bave reciklažom baterija moraju ispunjavati rigorozne standarde koji se tiču emisija štetnih supstanci u životnu sredinu što se, između ostalog, postiže ugradnjom skupih filtera i detektora za teške metale u krugu postrojenja. Sakupljanje, transport i tretman postaju isplativi tek ukoliko postoji stalan dotok sirovine i ukoliko cene na tržištu metala ne variraju značajno. Firme koje se bave proizvodnjom baterija i akumulatora u Srbiji na osnovu pomenutog pravilnika imaju obavezu da preuzimaju (i tretiraju) baterije ali to čine samo za one koje su sami proizveli i samo ako baterije nisu oštećene. Ako pretpostavimo da jesu oštećene, ko je dužan da ih preuzme i pobrine se za njihovo odlaganje?

Problem postupanja sa baterijama u Srbiji nije nerešiv ali zahteva plan. Da li se više isplati izgradnja postrojenja za reciklažu ili izvoz baterija u inostranstvo? U svakom slučaju apsolutno je neophodno napraviti mrežu centara za sakupljanje baterija i odrediti mesta za njihovo (privremeno) skladištenje. Zakonska regulativa, i kad je imamo, ne pomaže mnogo ako ne postoje uslovi za njeno sprovođenje. Građani Srbije su sa pravom zabrinuti za svoje zdravlje i svest o pravilnom postupanju sa baterijama će lako naći svoj put do potrošača. Potrebno je da nadležne institucije prvo naprave konkretne korake, a onda svim žiteljima daju jasna i jednoznačna obaveštenja i uputstva. Dok se ti koraci ne naprave, šta je ono što možemo da učinimo?

Pomak se pravi nizom akcija za najmlađe kojima se deci (ali i roditeljima) ukazuje na važnost odgovornog postupanja sa baterijama, a društveno odgovorne firme mogu organizovati zajednička predavanja za svoje zaposlene. Više puta do sada su organizovana prikupljanja baterija u okviru raznih ekoloških manifestacija. Umesto jednom, mogu se organizovati više puta godišnje i biti bolje medijski propraćena. Poželjno je koristiti punjive baterije; jesu skuplje od običnih ali se ulaganje u njih isplati na više nivoa. Pravilnom upotrebom baterija po specifikaciji proizvođača produžava se njihov radni vek i odlaže trenutak odlaganja. Kad god kupite uređaj koji koristi baterije, bez obzira da li je to baterijska lampa, ručni sat, mobilni telefon ili automobil raspitajte se kod prodavca da li prihvata istrošene baterije. Možemo biti i prijatno iznenađeni.

Autor teksta: Dragana Grujičić

Korisni linkovi:

http://batteryuniversity.com/learn/

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima „Sl. glasnik RS“, br. 86/2010: http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/pravilnik%20baterije%20i%20akumulatori.pdf

EU: http://ec.europa.eu/environment/waste/batteries/index.htm

SAD: http://www.epa.gov/osw/conserve/materials/battery.htm

O autoru:

Dragana Grujičić je rođena 1982. godine u Beogradu. Nakon završenih osnovnih akademskih studija stekla je zvanje analitičar za zaštitu životne sredine. Bila je autor/koautor radova na domaćim i međunarodnim konferencijama i učestvovala na brojnim seminarima i ekološkim kampovima. Stručnu praksu je završila u Agenciji za zaštitu životne sredine, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Trenutno završava master studije i aktivan je član strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine gde je asistent na programu Eko-škole.

 

Izvor: senergy.rs

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI" Željana Jokić, III-2

Ono što pokrece svet u nama. Ono što izaziva osmeh na našem licu i ljubav. Iz nje se sve radja i živi. Ona je pokretač bića i tvorac naših života. Ljubav je energija.

Večan osećaj nemira koji pokreće svet, koji tvori osmehe i piše stranice istorije. Duh u tebi koji ti, bez obzira na sve, kaže :"Hajde, idemo dalje, idemo više!"

Osnovna merna jedinica sopstvene sreće.

Energija je ono što nam nedostaje da bismo stigli do zvezda, ali naporno radimo da bismo to ostvarili.

Izvor: stvarnovazno.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

PokloniIOtpadSkloni