Mnogi bi rekli da se Napoleon našao na pravom mestu, u pravo vreme kada je zavladao Evropom i po njoj rasejao ideje Francuske revolucije. Industrijska revolucija je zahvaljujući nekolicini izumitelja i jednako malom broju kapitalista, spremnim da ulože u njihove ideje, uspela da ubrza vreme, smanji razdaljine i učini svet dostupnijim. Istovremeno, dovela je svet do ruba ekološke kataklizme. Bil Gejts i njegovi savremenici pokrenuli su novu, digitalnu revoluciju, otvarajući novi svet gotovo neograničenih mogućnosti i informacija, čineći komunikaciju nikad bržom. Na pragu je ekološka revolucija. Hoće li ona uspeti da tako radikalno promeni svet, kao prethodne navedene i izvuče ga sa ruba po kom trenutno hodamo? I, koje će biti njene nuspojave?

Kako početi bilo kakvu raspravu na temu koja se tiče ekologije? Problemima vezanim za životnu sredinu? Ili, pak, potencijalnim rešenjima, koja se pojavljuju sa različitih strana sveta i na potpuno različitim nivoima – od ekologa, inženjera, aktivista, proizvođača organske hrane, političara, ekonomista, arhitekata, dizajnera? Ni samo ograničavanje na principima ekološke gradnje nije lakši posao, jer pravci u kojima se može ići u ovoj oblasti su neprebrojivi. Održiva arhitektura. Zelena gradnja. Organska arhitektura. Vernakularna arhitektura. Ekološki dizajn. Održivi dizajn. Obnovljiva energija u stanovanju. Štedljive građevine. Alternativni materijali. Nabrajanje bi se nastavilo u nedogled. Iako postoji niz razlika u konceptima, jedno je zajedničko svim pomenutim formama ove gradnje – ekološka svest o životnoj sredini prilikom izgradnje životnog prostora.

Ekološka, održiva ili zelena arhitektura, deo je jednog šireg koncepta o kojem se u poslednjih nekoliko decenija sve više govori i preduzimaju sve intenzivnije mere. Održivi razvoj i ideja smanjenja štetnih posledica čovekovog prisustva na planeti, podstakla je eksperte u različitim oblastima da krenu u potragu za korisnim rešenjima. Na prvom mestu su svakako inženjeri koji godinama unazad plasiraju tehničke inovacije od sve većeg značaja za ovaj zadatak. Među najznačajnijim izumima svakako se mogu svrstati solarni paneli i turbine za vetar, kao revolucionarna tekovina koja ima potencijal da zameni nuklearne elektrane u najskorijoj budućnosti.

Kada je reč o arhitekturi, pitanja upotrebe novih materijala i recikliranja starih, uštede energije u prostoru, alternativnih načina njene proizvodnje, pozicioniranja građevina, kao i reciklaže starog prostora, postali su glavni putokazi za dizajnere i arhitekte u ovom polju. Međutim, iako su ekologiju pozicionirali u prvi plan, neki od njih nisu zanemarili jednu od osnovnih komponenti dizajna – estetiku. Poenta ove arhitekture zapravo i jeste negovanje lepote, ali i stavljanje akcenta na zdravlje njegovih korisnika, kao i osećanje zajedništva. Ovim, održiva arhitektura postavlja težak zadatak pred sebe – kako dizajnirati zdravo, prirodno okruženje, koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti protivteža sve većem stepenu alijanacije.

Sve ovo podseća na ideje tvoraca Bauhausa, Valtera Gropijusa i Adolfa Losa, koji su svojim revolucionarnim, niskim građevinama, predviđenim za stanovanje radnika i studenata, predvideli ravne krovove kao prostor za socijalizaciju. Čak ni ekološka komponenta nije nedostajala u njihovom planu. Krovovi su, u njihovoj zamisli, predstavljali prostor za komunalne vrtove i bašte, na kojima bi se uzgajalo povrće za stanare. Ovaj primer pokazuje da samoodrživost kao koncept stanovanja postoji gotovo čitav vek. A što se sopstvenog povrća tiče, njujorški krovovi i terase, kao i terase i bašte u dvorištima u Berlinu i mnogim drugim gradovima na svetu su danas odlični pokazatelji koliko je Bauhaus bio stecište revolucionarnih ideja.

Ali, ono što razlikuje Gropijusovu u odnosu na ekološku arihtekturu danas, jeste njena dostupnost. Gropijus kao socijalista, imao je ideju da se prvi put u istoriji počne sa gradnjom za običnog čoveka, što nije bio slučaj do tada. Ako se ograničimo na Zapadnu Evropu, videćemo da su se gradile palate, katedrale, rezidencije za buržoaziju, sa čim Gropijus radikalno prekida. A ekološka arhitektura? U manjoj meri jeste dostupna i običnom čoveku. Pre svega kada su u pitanju neki njeni aspekti kao ušteda energije, zagrevanje vode, korišćenje solarnih panela, koji su sve dostupniji. Ali kome? Ko su lideri u njihovoj upotrebi i proizvodnji? Nemačka, Španija, Švedska, Danska, Zapadna Evropa i ostatak razvijenog sveta.

Naime, ekološka svest je u nekom trenutku počela da se razvija u ovom delu sveta. Što je, priznaćete, jako lepa činjenica. Međutim, ako pogledamo na koji način je Zapad radio na razvijanju pre svega svoje svesti, videćemo da ekološka arhitektura ocrtava već postojeće podele na razvijene i bogate, odnosno nerazvijene i siromašne, te na taj način sagledavanje ove delatnosti dobija novu dimenziju. Zapad je preuzeo vodeću ekološku ulogu u svetu time što je svoju prljavu industriju preselio u manje razvijene delove sveta.

Zatim, transnacionalne korporacije kakva je Coca Cola, podstiču ekološke krize u određenim delovima sveta, u konkretnom slučaju, izgradnjom neekoloških postrojenja za proizvodnju proizvoda, kao i isušivanjem slatkovodnih jezera radi proizvodnje kultnog karamelizovanog pića. Takođe, Danska, za čiju se prestonicu planira da postane prvi samoodrživi grad do 2025. godine, učestvuje u istrebljenju delfina i kitova, poput Japana i Islanda. Ove tri zemlje, kao i još nekoliko njih koje deo svoje ekonomije baziraju na eksploataciji živog sveta iz okeana, značajno ugrožavaju globalni ekosistem i dovode u pitanje sve ono što njihove vlade propagiraju kroz različite ekološke projekte, pa između ostalog ekološku arhitekturu i dizajn.

Na kraju, sama ekološka arhitektura nije ni u zemljama Zapadne Evrope svima jednako dostupna. Postavljanjem visokih standarda, ona predstavlja izgradnju mini-oaza u urbanim prostorima, dostupnim uglavnom samo višim društvenim slojevima. Samim tim, ona nije ništa drugo do mahom ekskluzivna privilegija bogatih koja doprinosi daljem raslojavanju društva.

Izvor: wannabemagazine.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Sijalice budućnosti

Troje umetnika u Londonu iskoristilo je 1024 organske svetleće diode - skraćeno OLED - za gradnju svetleće umetničke instalacije nazvane Pretvarate se u svetlo. Dok posetioci izložbe prolaze pored ovog svetlećeg zida, kamera i kompjuter pale i gase diode, oponašajući njihovo kretanje.

Ove svetleće pločice, jer bi jednoga dana mogle da se nađu na našim tavanicama. Kompanija Filips naziva ih Lumiblejds i proizvodi ih u beloj, crvenoj, zelenoj i plavoj boji. Cena im je za sada visoka, i kompanija ih prodaje uglavnom dizajnerima i arhitektama kako bi ih podstakla da razmišljaju gde i kako bi sve mogle da se upotrebe.

Osnovna prednost organskih svetlećih dioda je u tome što ne emituju koncentrisano, već difuzno svetlo, vrlo prijatno za oči. Kristin Knapstajn je menadžerka razvojnog odeljenja u Filipsu.

"OLED je jedini izvor direktno difuznog svetla. To nije tačkasti izvor, kome je potreban difuzor, već izvor koji celom svojom površinom emituje blago svetlo pa je lako zamisliti velike površine - zid ili tavanicu - koje emituju uniformno, blago svetlo," kaže Kristin. Šef operacija u Filipsu, Ditrih Bertram, objašnjava kako se one proizvode.

"Postoje funkcionalni molekuli, u vidu praha, koje stavljamo u vakuumsku peć, zajedno sa komadom stakla. Kada zagrejemo prah na staklu se nataloži tanak sloj molekula. Posle nanošenja nekoliko slojeva dobijamo OLED - organsku svetleću diodu," kaže Bertram.

Kada su isključene, ove diode liče na ogledalo sa alumunijumskom pozadinom između dva stakla. Po uključenju, organski materijal počne da svetli emitujući jedva primetnu toplotu. Za sada, njihov vek trajanja pod optimalnom strujom je 10 hiljada sati, do kada njihova svetlost opadne za probližno polovinu. Sijalice sa užarenim vlaknom traju oko hiljadu sati, a isto važi i za fluo-cevi. Kompanija Filips planira proizvodnju OLED prozora, koji bi danju propuštali svetlo, a noću svetleli. Kompanija kaže da ove diode imaju potencijal da postanu energetski najefikasniji izvor svetlosti, au za proizvodnju se ne koristi nikakav ekološki opasan materijal.

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Matej Hana

Važno je znati
Energija se koristi u vašem domaćinstvu svakodnevno, tokom čitavog dana. Zimi nastojite da zagrejete vaš dom, a tokom leta da ga ohladite. Energija vam je potrebna da biste ga osvetliti, da biste mogli da koristite različite električne uređaje...

Nažalost, deo energije se gubi ili rasipa, a da nismo ni svesni toga. Sve to ima velike efekte:

• na kućni budžet (kroz visinu računa za struju i ostale energente),
• na životnu sredinu i kvalitet života (kroz emisiju štetnih gasova koji se oslobađaju proizvodnjom energenata),
• na buduće generacije (kroz trošenje neobnovljivih izvora)...

Zato se zbog nas samih, naših članova porodice, komšija i prijatelja, zbog lokalne zajednice i društva u celini, moramo brinuti o energiji. Neke stvari ne zavise od nas, ali na dosta toga mi možemo uticati!

Da li znate da je u prosečnom srpskom domaćinstvu, u prvom kvartalu 2011. na troškove iz kategorije stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva mesečno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog kućnog budžeta?

Da li znate i:

• da je energija koju Sunce tokom godine emituje po kvadratnom metru krova kuće u Srbiji jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna i neškodljiva po životnu sredinu?
• su zgrade odgovorne za oko 48% ukupne potrošnje u Srbiji?
• je prosečna potrošnja po kvadratnom metru stambenog objekta u Srbiji za 65% veća od prosečne potrošnje u Evropi?

Za Srbiju je karakteristično i da se električna energija u velikoj meri koristi za zagrevanje, te u tome prednjačimo na prostoru jugoistočne Evrope. O tome govore i podaci koje možete videti na grafiku. Zbog svega navedenog, svako od nas mora da se uključi u štednju energije.

Na ovoj stranici možete dobiti korisne savete o tome kako da energiju u vašem domaćinstvu koristite što je efikasnije moguće!

Izvor: www.stedimo-energiju.com

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

Da li vas zanima kako će izgledati kuhinje budućnosti? Ikeu je zanimalo pa je angažovala najpoznatije proroke industrijske budućnosti, kompaniju The Future laboratory o kojoj smo već pisali, da im pomognu oko otkrivanja šta je to što će ljudi očekivati 2040. godine dok spremaju hranu.

Otkriveno je da će kuhinje znati kako ste raspoloženi i prema tome prilagoditi muziku i osvetljenje, umeće same da se čiste, imaće pregršt priključaka za iPad i druge računare, kao i čitave gomile recepata i pomoći za spremanje hrane.

Ikea je sve ove informacije obradila i zaključila da će njihova budućnost biti podeljena na otprilike tri koncepta: Intuitiv, Elementara i Skarp. Prvi će podrazumevati veštačku inteligenciju. Tako će vaša kuhinja moći da vam predloži šta da doručkujete i šta će vam prijati ukoliko ste recimo sinoć popili malo više na Beer festu. Elementara je koncept koji se oslanja na tradiconalne osobine kuhinje uz velike uštede energije, a Skarp je vrhunac razvoja i integrisaće sve tehnologije budućnosti.

Izvor: Domino magazin