Što je energija?

Energija je sposobnost nekog tijela ili mase tvari da obavi neki rad.

Energiju koristimo stalno. Koristimo je za pokretanje strojeva, automobila i drugih transportnih sredstava. Koristimo je za grijanje i hlađenje naših domova. I, koristimo je da bismo proizveli električnu struju za rasvjetu i druge stvari u našim domovima, školama i poslovima.

Iz dana u dan, potrošnja energije se stalno povećava. U posljednjih stotinu godina, potrošnja energija se i više nego udvostručila. Ljudi koriste sve više električne energije, putuju više te iskorištavaju stotine raznih stvarčica koji čine život jednostavnijim.

No, odakle dolazi sva ta energija? Većinu dobivamo sagorijevanjem fosilnih goriva kao što su ugljen, nafta i plin. Ostatak energije proizvodimo u nuklearnim reaktorima, hidrocentralama ili iz nekih drugih izvora obnovljive energije, kao što su vjetar i Sunce.

Gotovo 80% energije koju koristimo nastaje sagorijevanjem fosilnih goriva.

Kako koristimo energiju:

• za poslovne potrebe 16%
• za prijevoz 27%
• u industriji 37%
• za stanovanje 20%

Izvor: pikaiprijatelji.com

Priredila: Kristina radić, III-2

Gasovi termoelektrana na ugalj na području Evropske unije godišnje usmrte više od 18.000 ljudi, a ako bi se uračunale Turska, Hrvatske i Srbija u EU, ta brojka bi mogla skočiti na 23.000, piše u danas objavljenom izveštaju Udruženja za zdravlje i okolinu (Health and Environment Alliance, HEAL) iz Brisela.

Šteta po zdravlje i okolinu od termoelektrana na ugalj u EU godišnje iznosi 42,8 milijardi evra, a uz još tri navedene zemlje, skače na 54,7 milijardi.

Izveštaj na 46 strana pod nazivom "Neplaćeni račun za zdravlje" ukazuje da termoelektrane na ugalj ključno doprinose zagađenju vazduha. One su "nevidljive ubice" i bitna opasnost po javno zdravlje, kažu zdravstveni stručnjaci.

Termoelektrane na ugalj izazivaju preranu smrt po 18.200 ljudi godišnje, oko 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa i oko četiri miliona izgubljenih radnih dana svake godine. S Hrvatskom, Srbijom i Turskom, broj potencijalnih žrtava tih centrala raste na 23.000.

- Naročito zabrinjava što korišćenje uglja raste posle godina opadanja - rekao je Dženon Jensen, šef Udruženja.

Nemačka, na koju, zajedno s Poljskom i Rumunijom otpada gotovo polovina zdravstvenih troškova EU, ponovo pokreće termoelektrane na ugalj pošto je odlučila da zatvori nuklearne centrale.

Po Jensenu, zaprepašćujuće visoke posledice po ljudsko zdravlje morale bi da podstaknu reviziju energetske politike EU.

Žan-Pol Sulije iz Evropskog društva za respiratorna oboljenja ukazuje da bi otklanjanje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj donelo značajnu uštedu novca koji se sada izdvaja za lečenje, tim više što je prosečan vek termoelektrana duži od 40 godina.