Najštedljivija sijalica je ugašena sijalica, hteli, ili ne, mudra je misao svakog praktičara koji sebi i drugima želi obezbediti optimalne dnevne i noćne uslove rada i života. Često se zapitamo koje su sijalice bolje, da li klasične sa grejnim vlaknom, ili neka štedljiva, kojih na tržištu ima po nekoliko vrsta i namena.
Interesantno je da postoji plan povlačenja inkandescentnih ( klasičnih ) sijalica sa tržišta EU prema sledećoj dinamici:
- 01.09.209. – sve matirane klasične i bistre sijalice snage iznad 80 W,
- 01.09.2010. – matirane klasične sijalice snage iznad 65 W,
- 01.09.2011. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
- 01.09.2012. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
- 01.09.2016. – sijalice energetske klase „C“ ( halogene „energy saver“ sijalice ).
Kao bazične činjenice za ovakve mere navode se: klimatske promene su evidentne, sma- njenje globalne emisije CO2, fluorescentni izvori svetlosti su efikasniji od inkandescentnih, političari trgovci i proizvođači stvaraju dogmu o kompakt fluorescentnim sijalicama (u daljem tekstu KFS) kao odličnoj alternativi klasičnim sijalicama, javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima upotrebe KFS, odnosno ukupnim aspektom energetskih, ekoloških i zdravstvenih bilansa njihovog korišćenja.
Za proizvodnju KFS potrebno je od 6 do 40 puta više energije u odnosu na klasične sijalice. Od materijala je potrebno: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika. Kod proizvodnje klasičnih sijalica potrebni su samo: staklo, lim kalaj, bakar i volfram. Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recekliraju.
Kompaktna fluo sijalica snage 11 W ekvivalentna je klasičnoj sijalici snage 60 W. Razlika u svetlosnom fluksu „ekvivalentnih“ sijalica je 15-20 %. Takve sijalice nisu pogodne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim i poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane eleketronike na visoke temperature. Može se računati da 50 % svetiljki u domaćinstvima nije prikladno na KFS, te zabrana klasičnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki.
KFS dostižu maksimalni svetlosni fluks od 30 do 60 s nakon paljenja, što može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji. Za razliku od KFS, klasične sijalice su standardnih oblika i veličina. Standardne KFS ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni sa elektronskim prekidačima. Dimabilne KFS su izuzetno skupe. Temperatura boje svetlosti KFS se ne snižava pri dimovanju ( slabost u poređenju sa klasičnim sijalicama ). Kvalitet svetlosti klasičnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijoj Sunčevoj svetlosti na koje je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.
Postoje velike razlike u deklarisanom veku trajanja klasičnih sijalica i KFS, gde je prednost kod ovih drugih, mada se i tu uzimaju idealni uslovi korišćenja. Interesantno je da kod jednih i drugih vek trajanja skraćuje često paljenje i gašenje. Prosečan vek trajanja KFS je od 2-3 hiljade časova, a kod klasičnih sijalica znatno kraći. Troškovi reciklaže jedne KFS kreću se od 0,3 do 1,00 eura, što nije ekonomski isplativo i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji, kao i u većini zemalja sveta, ne vrši se reciklaža KFS, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a na kraju u podzemnim vodama, rečnim tokovima i u lancu ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju masovnijeg korišćenja KFS. Pretpostavke za uspešnu reciklažu su disciplionovani konzumenti.
Među štedljive izvore energije spadaju i LED sijalice ( o kojima ovde nije bilo reči), koje će najverovatnije postepeno zameniti KFS i klasične sijalice sa grejnim vlaknom. One su još uvek skupe, ali daju kvalitetno svetlo i manje su opasne po okolinu po pitanju proizvodnje, upotrebe i reciklaže.
Na kraju recimo šta treba preduzeti kada se KFS razbije u stanu: otvoriti prozor i napustiti prostoriju, provetravati oko 15 minuta. Sakupiti pažljivo staklene ostatke sijalice bez direktnog dodira sa kožom, lepljivom trakom sakupiti sitne ostatke stakla, a pod obrisati mokrom krpom. Sve predmete, kojima smo čistili prostoriju, treba odložiti u plastičnu kesu i dobro je zatvoriti. Odeću, ili posteljinu na koju su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti. Za razliku od KFS, kod razbijanja klasične sijalice treba pažljivo pokupiti komadiće stakla, spakovati u plastičnu kesu i odložiti u kontejner. Kod razbijene klasične sijalice nema nikakvih štetnih isparenja.
Zaključimo: upotreba kompakt-flurescentnih sijalica (KFS) za radne i spavaće sobe nije preporučljiva, ali je preporučljiva za stepeništa, hodnike, pomoćne prostorije i dežurna svetla. Njihova masovnija upotreba zahteva sve propisane mere reciklaže u cilju zaštite života i zdravlja čoveka.
IZVORI INFORMACIJA: Nebojša Radivojević, Savetovanje „Osvetljenje 2009.“ i Web strana. www.savethebulb.org
