Naučite da štedite
Smanjenje upotrebe energije u zgradama je važno sredstvo za smanjenje uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu, koja čini 40 % upotrebe energije u društvu. Postoji rastuća izgradnja pasivnih kuća koje je baziraju na uštedi energije i efikasan sistem mehaničke ventilacije sa povraćajem toplote, posebno u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj.
U Nemačkoj je sagrađeno više od 20.000 pasivnih kuća. Prvi projekat je izgrađen 1991. u Darmštatu, Nemačka. Sada je za različite projekte pasivnih kuća dostupna obimna dokumentacija o projektovanju, izgradnji, merenjima i ocenjivanju. Standard za pasivne kuće znači da najviša vrednost opterećenja za zagrevanje prostorija ne sme preći 10 W/m2 životnog prostora, radi zagrevanja ulaznog vazduha. Rezultirajuća potreba zagrevanja prostora bila bi oko 15 kWh/m2god, ali ona varira u zavisnosti od klime. Za grejanje vode u domaćinstvu često se koriste kolektori sunčeve energije, a preporučuju se i energetski efikasni aparati za domaćinstvo.
Lindas, koji se nalazi na periferiji Geteborga predstavlja prvi projekat pasivnih kuća u Švedskoj. Ovaj rad opisuje zgrade, predstavlja rezultate simulacije ključnih parametara projektovanja, predstavlja izmerene karakteristike zgrade i razmatra razlike između pretpostavki i ciljeva početne faze projektovanja i aktuelnih karakteristika zgrada.
Omotač zgrade
Strategija pri projektovanju kuća bila je svođenje transmisionih i ventilacionih gubitaka na minimum i upotreba sunčeve energije za zagrevanje vode za domaćinstvo, uz istovremeno postizanje visokog komfora za stanare. Tokom 2001. izgrađena su i dovršena četiri reda od po 20 jedinica. Svaka jedinica ima 120 m2 životnog prostora (jedinice u sredini) i 124 m2 (jedinice na krajevima), na dva sprata. Omotač zgrade je izolovan sa 40 – 50 cm izolacionog materijala po zidovima i krovu. Posebna pažnja posvećena je izbegavanju toplotnih mostova i osiguravanju nepropustljivosti omotača. Srednja U (k) vrednost omotača zgrade uključujući prozore iznosi 0,16 W/m2K (tabela 1).
Prosečna nepropustljivost vazduha na 50 Pa je iznosila 0,3 l/sm2, što je mnogo bolje od vrednosti koju propisuje Švedski građevinski pravilnik, tj. od 0,8 l/sm2.
Korišćena su dva tipa trostruko zastakljenih prozora. Tip koji se mogao otvarati je imao dve nisko emisione prevlake, jedan prostor između staklenih ploča punjen argonom, a drugi vazduhom. Drugi tip prozora bio je fiksni i imao je dve nisko–emisione prevlake, sa kriptonom u oba prostora između staklenih ploča. Prolaz energije je oko 50 %, a vidljivost je 64 % za prozor koji se mogao otvarati i 68 % za fiksni prozor. Srednja U (k) vrednost za prozore na kući je 0,85 W/m2K.
Ventilacija i zagrevanje prostora
Svaka kuća je opremljena sistemom mehaničke ventilacije sa povratom toplote, izlazni vazduh u suprotnom toku izmenjivača toplote zagreva ulazni vazduh. To obezbeđuje oko 80 % povrata toplote. Potreba zagrevanja prostora podmiruje se zagrevanjem ulaznog vazduha električnim grejačima, 900 W po jedinici (oko 8 W/m2).
Leti se izmenjivač toplote može isključiti (automatski bajpas), kuća se provetrava bez predzagrevanja ulaznog vazduha, kao i otvaranjem prozora. Balkonski krovni preklopi obezbeđuju zaštitu od preteranog sunčevog zračenja. Krovni prozor iznad stepeništa obezbeđuje svetlost u središnjem delu kuće i koristi se za ventilaciju leti.
Izvor: prozorivrata.com
Priredila: Željana Jokić, III-2
