20. Nov, 2018.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odobrilo je realizaciju projekta udruženja građana „Cefix“ iz Vršca pod nazivom Eko škola „Vršačke planine“. U veoma jakoj konkurenciji od 218 prijavljenih kandidata za različite projektne aktivnosti  iz zaštite i očuvanja životne sredine projekat „Cefix-a“ osvojio je od strane stručne komisije Ministarstva 77 bodova, čime je zauzeo respektivno 35 mesto, a ukupno je odobreno 160 projekata. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 58 projekata nije dobilo zeleno svetlo za njihovu  realizaciju. Ukupna planirana i prijavljena vrednost projekta Eko škole iznosi 492.500 dinara, od čega je 25.000 dinara navedeno kao vlastito učešće, a učešće drugih donatora sa područja opštine iznosi 73.500 dinara.

Eko škola „Vršačke planine“ se izvodi u prirodi u predelu zaštićenog prirodnog dobra “Vršačke planine” u periodu do kraja novembra 2016. godine. Ovaj kamp biće realizovan u tri radna dana u dečijem odmaralištu „Dom Crvenog krsta“, a u njemu učestvuje 30 učenika petog i šestog razreda iz pet gradskih osnovnih škola. U radu kampa biće uključeno pet predmetnih nastavnika i pet članova projektnog tima: koordinator, predavač, sportski referent, kreator likovne radionice, rendžer-vodič ( predavač u prirodi ).

U sklopu kampa biće održana dva prigodna predavanja (zaštita životne sredine i ušteda energije), kolektivna akcija čišćenja dela Vršačkog brega, predavanje u prirodi o biodiverzitetu vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica, kao i razna sprotska i kviz takmičenja i kulturno-zabavne aktivnosti u večernjim satima. Svaki član projektnog tima, zajedno sa predmetnim nastavnicima, biće stalno zadužen za određenu radnu, sportsku, ili kulturno-zabavnu aktivnost. Aktivnosti će biti propraćene od strane lokalnih medija.

Za vreme rada kampa biće angažovani volonteri Crvenog krsta, Doma zdravlja Vršac, a odvoženje smeća, nakon zajedničke akcije čišćenja dela Vršačkog brega, izvršiće ekipe JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Sve pripremne radnje za rad kampa obaviće se tokom septembra 2016. godine uz prethodni dogovor sa direktorima osnovnih škola o izboru učenika i odgovarajućeg profila nastavnika.

 

 

 

Zahvaljujući političkoj i ekonomskoj podršci obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama u proteklih dvadeset godina, napravljen je ogroman napredak u pogledu efikasnosti, pogotovo kod vetroparkova i fotonaponskih panela, kaže Bojan Reščec, direktor RP Globala u Hrvatskoj. U intervjuu za Balkan Green Energy News on je istakao da se ta dva segmenta potvrđuju kao najjeftiniji vid proizvodnje električne energije na sve većem broju tržišta, pored toga što su najčistiji.

Kako se troškovi proizvodnje rapidno smanjuju, energija iz obnovljivih izvora postaje konvencionalnija i RP Global prilagođava tome svoj pristup, kaže Reščec.

„Radimo na projektima u zemljama u kojima ne postoji sistem podsticajnih mera; stoga moramo biti konkurentni na tržištu, sa najnovijom tehnologijom i najnižom proizvodnom cenom“ rekao je i dodao da je glavni cilj kompanije proširenje portfelja proizvodnih kapaciteta te da se koncentriše na Zapadnu Evropu i odabrane zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i Latinsku Ameriku. Prema njegovim rečima, glavni kriterijum za odabir zemlje je dobro definisan pravni okvir, kao i načelna politička podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Upitan o primeni novog zakonskog okvira za obnovljive izvore u Hrvatskoj i donošenju pratećih propisa, sagovornik BGEN-a je napomenuo da je prošla vlada sastavila neke od podzakonskih akata, ali da ih nije usvojila. "Već neko vreme čekamo da nastavimo s aktivnostima, jer još nismo dobili jasnu poruku od donosilaca odluka. Sada smo dobili poziv da učestvujemo u postupku više nego ranije, ali ipak – potrebni su nam odgovori na neka suštinska pitanja. Voleli bismo više da ulažemo u Hrvatsku ukoliko nas bude motivisao pravni okvir", kazao je.

Reščec kaže da će značaj skladištenja energije porasti jer da se u energetskom sektoru baterije mogu na koristiti razne načine, kao i da je decentralizovanje proizvodnje, uglavnom vezano za energiju sunca, interesantna oblast za kompaniju. RP Global je u aprilu pustio u rad vetroelektranu Rudine severozapadno od Dubrovnika, čime je postao najveći investitor u energiju vetra na hrvatskom tržištu. Kompanija, čija su sedišta u Beču i Madridu, ima elektrane u Portugalu, Poljskoj, Hrvatskoj, te ugovore o održavanju tri vetroparka u Francuskoj i solarne elektrane u Tanzaniji. Ukupna vrednost njene aktive je prošle godine iznosila 383,1 milion evra, a ima oko stotinu zaposlenih.

Izvor: balkangreenenergynews.com

 

Audio video produkcija "Vila", šestom epizodom, nastavlja emitovanje drugog ciklusa serijala "Mala škola elektronike". Autor je profesor Hasan Helja, novinar Sretko Marjanov, a snimatelj Branislav Vila. Video materijal montirala je AVP "Vila". Serijal "Mala škola elektronike" možete da gledate na TV Banat, na portalu evrsac.rs i na sajtu udruženja Centra za energetsku efikasnost cefix.rs, podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. U drugoj emisiji drugog ciklusa govori se o nabavci i sortiranju elektronskih komponenti.

program SENSE

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Srbija je u procesu pristupanja EU, što zahteva prilično intenzivan rad na zakonodavstvu i usvajanje istog. Veliki procenat zakona koji se u ovom procesu donosi je upravo iz oblasti životne sredine. Postoji opšte mišljenje da tu leže brojni izazovi, posebno imajući u vidu da odluke donete bez konsenzusa daju neprimenljive, nerealistične politike (neprimerene potrebama na lokalnom nivou), nerealna rešenja i velike probleme u implementaciji. Nove zakone i politike je, stoga, neophodno donositi transparentno i uz uključivanje javnosti i primenu participativnog principa. Uloga OCD je u tom pogledu presudna. 

http://www.sense.org.rs/index.php/sense

 

 

 

Nastavlja se uspešna realizacija drugog serijala „Mala škola elektronike“, koji predviđa plansko snimanje osam namenskih obrazovnih emisija, koje su usmerene ka naprednim učenicima osnovne i srednje škole. U pripremnoj fazi sistematski se prikuplja audio i video materijal sa različitih mesta, odnosno iz nekoliko renomiranih servisa iz Vršca, koji se bave opravkom i servisiranjem električnih uređaja, ali i distribucijom elektronskih komponenti kojih nema na domaćem tržištu. Kao vlastiti doprinos u obrazovnom domenu, ekipa projekta, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, organizuje radionicu sa grupom odabranih učenika iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca.

Radionica će se izvesti u kabinetu navedene osnovne škole i trajaće dva radna dana ( 28 - 29. jula 2015. godine ), sa stručnim predavanjima i spajanjem KIT kompleta. Predavanja će biti iz oblasti poznavanja elektronskih komponenti i čitanja električnih šema, zatim sa praktičnom demonstracijom lemljenja na univerzalnim i namenskim štampanim pločicama. Svaki od učenika će dobiti na poklon jedan komplet iz elektronike ( KIT ), koji  će sam da spaja i na kraju da ispita njegovu ispravnost i primenu. Stručnu  pomoć, pored autora projekta, u radionici će pružiti Dragan Vladislav, profesor TiO iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca i Laslo Laci Benak,  dugogodišnji član Radio kluba Vršac. Pored učenika, obezbediće se prisustvo i pomoć drugih zaljubljenika elektronike. Kao sponzor, iz svog proizvodnog programa, je „Swisslion“ Takovo Vršac, koji uvek ima potrebnog sluha i razumevanja za emisije obrazovnog tipa, posebno kada se radi o edukovanju mladih. Svoj neposredan doprinos i pomoć pružaju “Cefix“, AVP Vila iz Vršca, zatim prestižni servisi: „Spektar“, „Fonos“ i „Kalinov“ iz Vršca, gde su snimljeni veoma zanimljivi video materijali koji se montiraju u drugoj fazi realizacije projekta. KIT kompleti su kupljeni iz proizvodnog programa Kelco d.o.o. Beograd, a biće uručeni kao pokloni, nakon njihove montaže i provere ispravnosti rada, svim učenicima koji učestvuju u radionici.

Cilj projekta je edukacija omladine u oblasti naučno-tehničkog stvaralaštva, posebno učenika koji se bave primenjenom elektronikom, a rezultat će biti serija od osam obrazovnih emisija u trajanju po dvadeset minuta, koju će krajem tekuće godine izdati AVP Vila. Pored prezentacije na sajtu “Cefix-a”, emisije će biti dostupne i u obrazovnim programima lokalne TV “Banat” i na portalu E-Vršac. Autor prvog i drugog  dela serijala projekta je Hasan Helja.

 

Finansiranje pomoću raspodele postojećih troškova

Durkovic


Aleksandar Durković
Konsultant

Trenutno najviši javni interes u Srbiji je konsolidovanje javnih finansija kako bi državna uprava, pokrajinske i lokalne samouprave obezbedile stabilne početne budžetske pozicije i bilanse neophodne za uspostavljanje održivog ekonomskog razvoja u okviru svojih nadležnosti. Važan element održive ekonomije i zelenog rasta svakako je efikasna proizvodnja dovoljnih količina energije na ekološki prihvatljiv način i njena racionalna upotreba u modernim tehničkim sistemima.

Jedna od značajnijih budžetskih stavki svakog nivoa državne uprave je bilansna nabavka energenata i energije potrebnih za kvalitetno grejanje javnih objekata i javno osvetljenje javnih površina. Zajedno sa troškovima održavanja i upravljanja tehničkim sistemima koji koriste ove energente kako bi pružali tražene (komunalne) usluge, budžeti različitih nivoa državne uprave mogu biti zauzeti i sa više od 10 odsto ukupnih aproprijacija.

Smanjenje troškova za nabavku energenata i energije i održavanje tehničkih sistema i upravljanje njima kao potrošačima energije, predstavlja stoga nedvosmislen javni interes koji se može postići isključivo investicijama u poboljšanje kvaliteta pružanja odgovarajuće javne usluge (ako ne računamo i podizanje svesti i promociju domaćinskog i profesionalnog odnosa prema poverenim obavezama, što ne zahteva skoro nikakva ulaganja).

Bez kapitalnih ulaganja

U ovom slučaju, nove investicije mogu se generisati iz raspodele postojećih troškova bez potrebe za novim kreditnim zaduživanjem javnog sektora (Capex–neutralno finansiranje – bez kapitalnih ulaganja). Postojeći troškovi definisani su kroz odgovarajuće budžetske aproprijacije koje se planiraju na godišnjem nivou za troškove nabavke energenata ili energije, troškove održavanja i upravljanja tehničkim sistemima (koji bi trebalo da obuhvate i zanavljanje amortizovane tehničke opreme i uređaja nakon isteka njihovog ekonomski isplativog životnog veka) i administrativne troškove javne uprave (zarade i doprinose za zaposlene, uključujući tu i zaposlene u javnim preduzećima i raznim direkcijama u javnom sektoru zaduženim za pružanje javnih usluga).

Ako se ovako definisani neizbežni postojeći godišnji troškovi ekstrapoliraju na pretpostavljeni period pružanja javne usluge od 10 do 20 godina (što je ekonomski isplativi životni vek većine tehničkih sistema) i saberu, ukupan iznos troškova može predstavljati očekivanu potrebnu investiciju za finansiranje odgovarajućeg projekta, koji može biti interesantan nekom od potencijalnih kvalifikovanih privatnih partnera.

Okvir periodične otplate

Troškovi javne strane mogu se transformisati u potencijalnu investiciju privatnog partnera raspodelom troškova, na način da javna strana investiciju privatnog partnera u odgovarajući projekat otplaćuje kroz ugovorene periodične naknade koje su maksimalno jednake, a najčešće manje od troškova koji bi bili planirani budžetom u pretpostavljenom ugovornom periodu (između 10 i 20 godina, na primer).

Ugovaranje ovakvog modela finansiranja omogućuje pravni okvir zaokružen Zakonom o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama, dok se izbor konkretnog finansijera–implementatora projekta sprovodi kroz proceduru propisanu Zakonom o javnim nabavkama u postupku izbora najpovoljnijeg (po modelu najniže ponuđene cene, na primer) kvalifikovanog privatnog partnera za pružanje odgovarajuće usluge od javnog interesa.

Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da svako smanjenje troškova nabavke energenata i energije implicira njihovu manju potrošnju (energetske uštede), što za sobom posledično dovodi do proporcionalnog smanjenje emisija štetnih gasova i drugih produkata sagorevanja u okolinu.

Obaveze iz zakona

Energetske uštede same po sebi nisu javni interes u smislu Zakona o JPP (kao što su to komunalne usluge snabdevanja toplotnom energijom ili javna rasveta). Međutim, Zakonom o efikasnom korišćenju energije uvedena je energetska usluga kao delatnost koju pružaju specijalizovane kompanije kroz odgovarajuće ESCO (energy service company) modele ugovaranja registrovane za tu vrstu posla. Istim zakonom javni sektor je obavezan da sprovodi aktivnosti koje dovode do smanjenja potrošnje energije, te može da ugovara u tom smislu energetske usluge sa kompanijama registrovanim za tu delatnost (dakle sa ESCO privrednim društvima). Takođe, ovim zakonom, u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktima (nedavno donesenim pravilnicima Ministarstva rudarstva i energetike kojima se propisuju modeli ugovora i metodologija za utvrđivanje postignutih energetskih ušteda u javnim zgradama i javnom osvetljenju), utvrđuje se ugovaranje energetskih ušteda kroz zakonski okvir Zakona o JPP i koncesijama.

Time je JPP i definitivno postalo jedini instrument za realizaciju ESCO projekata u Srbiji, koji se sprovode sa ciljem ugovaranje energetskih ušteda radi smanjenja operativnih troškova upotrebe tehničkih sistema. 

Dve polovine jabuke

Suštinski zadatak javno-privatnog partnerstva leži u oslobađanju zarobljenih budžetskih sredstava koja se godinama neracionalno planiraju.

Slikovito rečeno, potrebno je omogućiti da jedna velika jabuka troškova javnog sektora u domenu energetskih usluga, bude podeljena na dva jednako prihvatljiva dela: uštede u budžetu, koje će ostati na raspolaganju javnom partneru za druge prioritete, i profit, koji će motivisati privatnog partnera da preuzme rizike tog poduhvata.

Na koji način? Neka jedan partner predloži podelu, drugi neka bira polovinu koja mu više odgovara!

Izvor: balkangreenenergynews.com

Zašto je važno pravilno upravljati životinjskim otpadom? Kako se to čini? Šta su moguće opasnosti ako to ne činimo? Pogledajte u novoj animaciji Ekološkog centra "Stanište".

Danas smo u prilici da moramo razmišljati o svim mogućim varijantama uštede električne energije, jer nije nimalo jeftina, a postoje i brojni primeri da se to u praksi uspešno provede. Često posegnemo za regulatorima osvetljenja, koje možemo naći za male pare i na buvljaku, ali koliko će oni trajati, treba se uvek zapitati pri njihovoj kupovini. Rukovodeći se onom poznatom izrekom „Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari“, prilikom kupovine regulatora, bolje je otići u specijaliziranu prodavnicu i raspitati se o svim mogućim rešenjima. Oni skuplji duže traju, sigurniji su u radu i nećete doživeti da se zapale kablovi  ili elektronika na mestima gde su ugrađeni, a obično se radi o plastičnoj kutiji prekidača koja je prilično mala. Fabrički regulatori su podešeni prema njenim dimenzijama koje su standardne gotovo u celom svetu.

Kao veoma praktično i jeftino rešenje predlažem isprobanu konstrukciju regulatora napona za grejač (sijalicu) i za električni motor sa malo elektronike sa diakom, triakom, nekoliko otpornika i blok kondenzatora. Regulacija napona se postiže pomoću potenciometra i polupromenljivog otpora (trimera), gde promenom vrednosti otpora utičemo na proticanje struje kroz triak. Iz same šeme se vidi da je konstrukcija dosta jednostavna, te da se, uz malo veštine i znanja, može uraditi i na univerzalnoj štampanoj pločici. Pošto se obično radi na maloj površini, treba imati dobru lemilicu i kvalitetnu tinol-žicu za lemljenje, pri čemu treba voditi računa o pravilnom rasporedu elemenata prema priloženim šemama. Ako se i desi neka greška, nije kritično, pošto je regulator u serijskoj vezi sa potrošačem (sijalica, grejno telo, ili elektromotor). Trimerom se određuje početni najniži (kod regulatora grejača), a kod elektromotora i najviši (maksimalni) napon. Neki elektromotori ne mogu raditi sa regulatorima napona, što treba imati u vidu prilikom izbora i gradnje. Grejna tela i sijalice mogu veoma efikasno da koriste regulatore, a njihovom primenom dobijamo veoma mnogo na uštedi električne energije. Kao prvo, primenom regulatora, manje trošimo struju. Nije uvek potrebno da u stanu imamo maksimalno osvetljenje, a možemo ga podešavati po želji, a kao drugo i neka grejna tela mogu koristiti regulatore. Radio-aparate, klima-uređaje, televizore, računare i mobilne telefone ne smemo uključivati preko regulatora, jer ćemo imati više štete nego koristi. Zbog toga se, pre upuštanja u gradnju, treba opredeliti koja su to mesta i potrošači gde se može ugraditi neki od regulatora napona. Pažljiva jednomesečna evidencija potrošnje, sa i bez primene regulatora kod osvetljenja i grejanja, potvrđuje evidentne uštede, tako da se isplati njegova kupovina ili samostalna konstrukcija prema priloženim šemama. Konstrukcija je jednostavna i za ljubitelje elektronike vrlo zanimljiva.

Regulatori, čije šeme (preuzete sa Interneta) nudim kao praktično rešenje za neke od uređaja u domaćinstvu, mogu izdržati snagu do 1500 W, a kod njihove izrade za potrošače veće snage obavezno staviti hladnjak na triak i izvesti sigurnu zaštitu od visokog napona. To podrazumeva izolatorsku kutiju, dovoljan presek kablova (koji zavisi od snage uređaja koji je priključen) i plastično dugme na promenljivom otporniku (potenciometru). Njihovom ugradnjom doći ćete do vidljivih ušteda, a ujedno se možete isprobati kao konstruktor uređaja koji će dugo da traje i da budete sigurni pri njegovom radu.

Da se i električni aparat za varenje može proširiti sa svojom namenom i funkcijom potvrđuje moja nedavno završena gradnja efikasnog startera za paljenje traktora, odnosno kamiona, kada akumulator, zbog parkiranja na otvorenom, niske temperature poprilično izvuku, tako da njegov radni kapacitet drastično pada. Jedina opreznost pri upotrebi aparata je da tzv. „verglanje“ elektropokretača ne traje duže od 5 s, jer se radi o dosta jakim strujama koje mogu oštetiti akumulator i „grec-spoj“, bez obzira na njihovu dimenzionisanu jačinu od 50 A.

Pre same gradnje startera ispitani su primarni i sekundarni namotaji električnog aparata za varenje koji na višestepenom prekidaču može imati različite izbore sekundarnog napona promenama ulaza u primaru. Nama je potrebno nešto više od 24 V naizmeničnog napona za elektroniku startera i 13-15 V za brzo punjenje akumulatora. Prvo je bila ideja da se ispravljanje napona uradi dvostrano sa dve snažne diode, koje mogu da propuste struju jačine i do 200 A, ali, pošto nije bilo moguće da se smeste u kućište aparata sa adekvatnim hladnjacima, izbor je pao na tri “grec-spoja” pojedinačne jačine struje od 50 A, koji se spajaju paralelno, tako da ukupna jačina doseže 150 A. Sa svakog „greca“ odgovarajućim licnastim kablom dovoljnog preseka ( 4 mm2 ) što kraćim  vodovima su čvrsto spojene četiri tačke na dobroj izolatorskoj klemi i to: dva ulaza naizmeničnog napona za „grec-spojeve“ i izlazi za plus (+) i minus (-) pol jednosmernog napona. Veoma je važna debljina provodnika i što kraća i po dužini jednaka veza za svaki element „grec-spoja“. Sa zajedničkih čvorišta napravljeni su izvodi kablova malo većeg preseka - 6 mm2. Naizmenični napon je uzet sa sekundara transformatora, a izvodi ispravljenog napona su spojeni na jače kleme, koje su izvedene na kućištu aparata za varenje. Nakon dvostranog ispravljanja dobijen je jednosmerni napon od 25 V koji je sasvim dovoljan da se pokrene alnaser i jače poljoprivredne mašine, mada je prilikom starta dosta veliki pad napona. Veoma je važno da start traje samo nekoliko (do 5) sekundi zbog zaštite snažnog ispravljača, ali i samog akumulatora koji je u serijskoj vezi, 2x12 V. Prilikom upotrebe startera treba posebno paziti o polaritetu i naponu akumulatora, jer se starter ne sme upotrebiti samo na jednom akumulatoru. Da bi se obezbedila funkcionalnost uređaja i za druge namene, u istoj kutiji napravljen je i jedan brzi punjač, takođe sa “grec-spojem”, koji je odvojen od elektronike startera. Za punjač je upotrebljen“grec-spoj“ jačine od 35 A sa dovoljnim presekom  provodnika. Punjač se koristi sa naponom od 14 V, a ima prednost što može brzo da napuni akumulator i većeg kapaciteta (preko 120 Ah). Izvodi punjača nalaze se na kućištu sa dobrom izolacijom.

Starter i punjač su ispitani i pokazali su se efikasnim i upotrebljivim za seoska domaćinstva sa poljoprivrednim mašinama. Na kraju recimo da obavezno treba kontrolisati i akumulator čiji je kapacitet vremenom smanjen, pošto njegov kratak spoj u ćelijama može oštetiti celokupnu elektroniku. To se lako ispituje nekom kontrolnom sijalicom za pražnjenje. Ako se posle punjenja akumulator brzo prazni, to je siguran znak da su mu propale ćelije i da je potrebno izvršiti njegovu zamenu, odnosno kupovinu novog.

Skok sa ivice svemira!

Feliks Baumgartner je krajem 2012. godine oduševio svet skokom sa ivice svemira postavši tako jedna od najvećih priča godine.

Novi video pokazuje kroz šta je Baumgartner prolazio tokom skoka koji mu je doneo svetsku slavu, a iz potpuno drukčijeg ugla imamo priliku da vidimo i nekontrolisano okretanje koje ga je zamalo koštalo života.

Iako su snimci iz Feliksove perspektive već ranije objavljeni, novi video je za manje od 24 sata prikupio preko milion pregleda. Feliks Baumgartner je 14. oktobra 2012. godine skočio s 39 kilometara visine a tokom slobodnog pada probio je i zvučni zid. Osim toga, Austrijanac je postavio još dva svetska rekorda - ostvario je najviši let balonom i najviši skok padobranom.

Pogledajte ovaj skok iz Feliksove perspektive i približite se njegovom neverovatnom podvigu kao nikada pre.

Izvor: B92.net

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni