19. Jan, 2022.

Poseban izazov i neskriveno lično zadovoljstvo elektroničara je uspešna konstrukcija pojačala velike snage sa nekoliko ulaza, od kojih su dva mikrofonska, i sa dva izlaza za zvučnike pojedinačne nominalne snage od 200 W. Ulaganje u ovu konstrukciju prilično je skupo, tako da se nikako ne isplati za kućnu upotrebu, zbog jačine zvuka, mada može dobro poslužiti za ozvučenje velikog prostora, kao što su ugostiteljski objekti, sportske dvorane u školama, vrtićima i na drugim mestima, gde je, pored vrhunskog kvaliteta, potreban stereo zvuk velike jačine.

Pojačalo je građeno namenski sa svim elementima kvalitetne reprodukcije zvuka, a ima sledeće delove: transformatorsko napajanje do 40 V filtriranog napona koji se dobije preko jakog grec-spoja ( 20 A ), posebno napajanje stereo predpojačala i soft-starta stabilisanim naponom od 12 V, soft-start sa kašnjenjem uključenja i isključenja zvuka ( nekoliko sekundi ) na izlazu pojačala radi zaštite zvučnika i stereo izlaz sa 2x200 W. Pojačalo je smešteno u namenski građenu aluminijsku kutiju dimenzija 35 cm x 22 cm x 13 cm , ima kontrolu visokih i niskih tonova i pasivnu mixetu koja je ugrađena u kompletu ovog snažnog pojačala.

Transformator je fizički odvojen od stepena predpojačala i pojačala, a ima izlaz na sekundaru od 2x14 V, ali se nakon ispravljanja i filtracije sa dva elektrolita, ukupnog kapaciteta 20.000 μF,  dobije napon od 39,5 V, koji potpuno odgovara napajanju dve odvojene pločice pojačala koje su namenjene za dva kanala.

Za predpojačalo uzet je RK 3765 sa stabilisanim naponom napajanja od 12 V koji ima podešavanje niskih i visokih tonova i podešavanje balansa. Ovaj komplet sadrži integralno kolo TDA 1524 A. Njegova primarna prednost je što nigde nema potenciometara u polju NF signala. Potenciometri samo regulišu DC napone, a sve ostalo je u integrisanom kolu. Spolja su samo kondenzatori u filtrima za niske i za visoke tonove. Nema duplih potenciometara, šuškanja, niti brujanja, a odnos signal-šum dostiže 85 dB, a kod novijeg ekvivalenta TDA1526 i celih 90 dB.

Pojačalo predstavljaju dva uparena RK3993 koji imaju izlaznu snagu 200 W. Za zvučnike je predviđeno da imaju odgovarajuću snagu ( preko 200 W ) i otpornost od 4 do 16 oma. Kao pobudni stepen koriste se IC kola TDA 2030, a u izlaznom pojačavaču dva PNP tranzistora BD912 i dva NPN tranzistora BD911. To su tranzistori za napon napajanja do 100 V. Osnovno pravilo je da se tranzistori i integralna kola moraju pričvrstiti za odgovarajući hladnjak ( vidi slike ) uz pomoć vijaka M-3 sa navrtkama, plastičnih niplova ( podmetača ), liskunskih podloški i silikonske paste za bolje prenošenje toplote na hladnjak. Prilikom nabavke navedenih RK ( “Kelco D.o.o.”, Bulevar kralja Aleksandra 326. Beograd ), uz njih se dobije precizno uputstvo za montažu elemenata KIT kompleta na gotovu štampanu pločicu. Ne treba zaboraviti da se na metalnom delu TO220 kućišta, u kome su tranzistori BD911 i BD912, nalaze kolektori ovih tranzistora, tako da, ukoliko se nađu u kratkom spoju, može doći do njihovog oštećenja i stradanja integrisanih kola. Zbog toga je potrebna provera i nakon montaže na hladnjaku.

Stereo mixeta je pasivnog tipa, a nju sam detaljno opisao u mom članku “Kvalitetno stereo-pojačalo 2x20W”, koji je objavljen na ovom sajtu,  26.02.2015. godine. Za regulaciju ulaznog signala odabrao sam tri stereo potenciometra logaritamskog tipa, vrednosti 100 koma. Od ostalih značajnih podsklopova izdvajam soft - start za efikasnu zaštitu zvučnika, čija ugradnja nije posebno potrebna, ali je dobra za izlaze velike snage. Prespajanje izlaza vrši se preko relejnog prekidača koji na kontaktima može izdržati nešto jače struje ( do 5 A ), pošto je maksimalna snaga izlaza po kanalu 200 W. Ulazi i izlazi NF signala su izvedeni pomoću kvalitetnog oklopljenog i uzemljenog kabla, a napajanje je sa što kraćim kablovima odgovarajućeg preseka i sa dobrom filtracijom napona.

Prilikom konstrukcije nekih minijaturnih namenskih uređaja ukazala se potreba da se na prednjem delu kutije izvede valjana  signalizacija prisustva mrežnog napona na pojedinim podsklopovima, što se nije uklapalo sa signalnim sijalicama većih dimenzija, gde spadaju tinjalice, ili neke druge signalne lampe na 220 V. Najbolje rešenje za takve potrebe je ugradnja LED-diode, što za napon od 220 V traži posebno odabranu konstrukciju napajanja. Ubacivanje grec-spoja nije praktično, tako da sam se odlučio za jednu detaljno ispitanu konstrukciju sa otpornikom, blok kondenzatorom i ispravljačkom diodom u spoju sa LED-diodom.

Pre objašnjenja jednostavnog sklopa za konstrukciju, nekoliko osnovnih podataka o LED-diodama ( engleski – LED: Light-Emiting Diode ). To je posebna vrsta poluprovodničke diode koja emituje svetlost kada je propusno polarisana, odnosno kada kroz nju teče struja. Fotoni svetla se emituju prilikom rekombinacije para elektron-šupljina. Takvo svojstvo imaju poluprovodnici. Prvi izveštaj o infracrvenoj emisiji dao je Rubin Braun 1955. godine iz američke Radio-korporacije. Naučnici “Teksas instrumentsa”, Bob Bajard i Gari Pitman, 1961. godine su otkrili da galijum-arsenid pušta svetlo kada ima električne struje, nakon čega su prijavili patent na infracrvenu diodu. Nik Holonja, mlađi iz Dženeral elektrika, prvi je pronašao vidljivi spektar svetleće diode. Boja emitovanog svetla zavisi od vrste poluprovodnika, kao i od primesa u njemu i varira od infracrvenog do ultraljubičastog dela spektra.

LEDDiodaKaoSignalizacijaMreznogNapona 1

Prednosti LED-dioda za signalizaciju su: mala potrošnja struje ( do 0,03 A ), nizak napon napajanja ( 1,2 – 3 V ), male dimenzije pakovanja u okruglom, četvrtastom, trouglastom, ili nekom drugom staklenom ( plastičnom ) kućištu. Ukoliko LED-diodu priključimo na jednosmerni napon, poznavajući dozvoljenu jačinu struje, lako je prema Omovom zakonu izračunati vrednost redno vezanog otpornika ( R ), što znači: R = ( U1-U2 )/I . Ako diodu napajamo sa 12 V ( U1 ), njen deklarisani radni napon je 2 V ( U2 ), deklarisanom jačinom struje od 20 mA, dobijemo računski primenom Omovog zakona, R = ( 12 V-2 V )/0,02 A = 500 oma. Slično postupamo i kod drugih jednosmernih napona. Veoma je važno znati deklarisani radni napon i jačinu struje za diodu koju smo odabrali za signalizaciju. Ako pređemo dozvoljenu jačinu struje za izabranu LED-diodu doći će do njenog pregorevanja. Pri spajanju LED-diode voditi računa o njenom polaritetu ( minus pol je na ravno zasečenom delu plastičnog kućišta, ili na kraćoj strani priključka ).

Pri ispitivanju spoja LED-dode na mrežni napon ( 220 V ) probao sam nekoliko varijanti i kao najbolju sam odabrao spoj sa redno vezanim otpornikom vrednosti preko 200 oma, blok kondenzatorom 200-500 nF, 250 V i sa jednom ispravljačkom diodom. Prednost ovog spoja u odnosu na redni spoj sa otpornikom i ispravljačkom diodom je što se komponente ne greju, ali i kod jednog i kod drugog spoja LED-diode moramo obavezno voditi računa o prisustvu mrežnog napona.

LEDDiodaKaoSignalizacijaMreznogNapona 2

Gore navedeni spoj LED-diode radi stabilno, zauzima malo prostora i, što je najvažnije, prikazuje prisustvo mrežnog napona. Tačke spajanja uzimamo sa mesta uređaja gde dovodimo mrežni napon. Sklop možemo praviti na rednoj klemi, ili na minijaturnoj štampanoj pločici. Jedino moramo voditi računa da snaga otpornika bude jednaka, ili nešto veća od 1 W i da blok kondenzator ima radni napon preko 220 V. Kapacitet odabranog kondenzatora nije kritične vrednosti.

Na kraju, navedimo da LED-diode imaju i druge funkcije, a sve više kao svetleći elementi, što ih čini funkcionalnim i racionalnim izvorima svetlosti. Veoma slabo greju, napajaju se nižim naponima i neke ne trebaju posebno hlađenje. Pakuju se u različitim varijantama, što zavisi od namene i načina korišćenja. Sijalice sa LED-diodama sve više su u upotrebi, mali su potrošači, dugo traju i najveći deo električne energije pretvaraju u svetlosnu, što ih čini ekonomičnim i sve prisutnijim u domaćinstvima. Nekada su, kao i LED-diode, bile veoma skupe, a danas su pristupačne sa cenama i mogu se naći u većini prodavnica elektrotehničke robe.

           

 

Nastavlja se uspešna realizacija drugog serijala „Mala škola elektronike“, koji predviđa plansko snimanje osam namenskih obrazovnih emisija, koje su usmerene ka naprednim učenicima osnovne i srednje škole. U pripremnoj fazi sistematski se prikuplja audio i video materijal sa različitih mesta, odnosno iz nekoliko renomiranih servisa iz Vršca, koji se bave opravkom i servisiranjem električnih uređaja, ali i distribucijom elektronskih komponenti kojih nema na domaćem tržištu. Kao vlastiti doprinos u obrazovnom domenu, ekipa projekta, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, organizuje radionicu sa grupom odabranih učenika iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca.

Radionica će se izvesti u kabinetu navedene osnovne škole i trajaće dva radna dana ( 28 - 29. jula 2015. godine ), sa stručnim predavanjima i spajanjem KIT kompleta. Predavanja će biti iz oblasti poznavanja elektronskih komponenti i čitanja električnih šema, zatim sa praktičnom demonstracijom lemljenja na univerzalnim i namenskim štampanim pločicama. Svaki od učenika će dobiti na poklon jedan komplet iz elektronike ( KIT ), koji  će sam da spaja i na kraju da ispita njegovu ispravnost i primenu. Stručnu  pomoć, pored autora projekta, u radionici će pružiti Dragan Vladislav, profesor TiO iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca i Laslo Laci Benak,  dugogodišnji član Radio kluba Vršac. Pored učenika, obezbediće se prisustvo i pomoć drugih zaljubljenika elektronike. Kao sponzor, iz svog proizvodnog programa, je „Swisslion“ Takovo Vršac, koji uvek ima potrebnog sluha i razumevanja za emisije obrazovnog tipa, posebno kada se radi o edukovanju mladih. Svoj neposredan doprinos i pomoć pružaju “Cefix“, AVP Vila iz Vršca, zatim prestižni servisi: „Spektar“, „Fonos“ i „Kalinov“ iz Vršca, gde su snimljeni veoma zanimljivi video materijali koji se montiraju u drugoj fazi realizacije projekta. KIT kompleti su kupljeni iz proizvodnog programa Kelco d.o.o. Beograd, a biće uručeni kao pokloni, nakon njihove montaže i provere ispravnosti rada, svim učenicima koji učestvuju u radionici.

Cilj projekta je edukacija omladine u oblasti naučno-tehničkog stvaralaštva, posebno učenika koji se bave primenjenom elektronikom, a rezultat će biti serija od osam obrazovnih emisija u trajanju po dvadeset minuta, koju će krajem tekuće godine izdati AVP Vila. Pored prezentacije na sajtu “Cefix-a”, emisije će biti dostupne i u obrazovnim programima lokalne TV “Banat” i na portalu E-Vršac. Autor prvog i drugog  dela serijala projekta je Hasan Helja.

 

Pošto se već dugo i aktivno bavim elektronikom, veoma često od članova moje porodice dobijam opravdana upozorenja da pripazim na nagomilane strujne i druge kablove koji mogu biti potencijalna opasnost od požara. Iako ih često opominjem da o tome itekako vodim računa, nije na odmet još jednom podsetiti samog sebe i sve ostale korisnike blagodeti struje na mere u vezi toga. Ovo je posebno značajno zbog paklenih julskih vrućina koje nas prate već danima.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu uvek bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table ( PP-Y ) mora biti 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se po pravilu vezuju na svaki fazni vod. Postoje tri glavna osigurača ( 20 A ), koji su se nekada stavljali na banderu pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača  (6A, 10A i 16 A). Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem određenog broja licni, ili da koristimo jeftine automatske osigurače. Za utičnice koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A.

Veoma česta pojava je da u kutiji sa osiguračima ima vidljivo nagorelih i oštećenih provodnika, zatim da nije izvršena pravilna raspodela snage potrošača po pojedinim fazama koje se označavaju sa R, S i T. Napon između faze i nule, po standardu, treba da iznosi 230 V, a između dve faze 380 V. Kod instalacije je veoma važno da li koristimo FID-ovu sklopku (zaštitni uređaj diferencijalne struje - ZUDS FID 25/0,03A), ili je izvršeno nulovanje. Jedno i drugo ne može zajedno. Nulovanje podrazumeva vezivanje nultog voda (plavi provodnik) i uzemljenja (žuto-zeleni provodnik) u jedno čvorište. U tom slučaju nije moguće postaviti FID-ovu sklopku koja služi za brzo prekidanje strujnog kola u slučaju kvarova, ili dodira faznog provodnika. Loši provodnici, nestabilna i nagorela kućišta osigurača dovode do zagrevanja i do čestih padova napona. Ukoliko je mesto koje se greje u blizini zapaljivih materijala (drvo, plastika, trska, vuna) veoma je moguće izbijanje požara koji se ne sme gasiti vodom. Zbog toga moramo obezbediti provodnike odgovarajućeg preseka ( 3x1,5 mm2, zatim 3x2,5 mm2 i 5x2,5 mm2 ), sa dobrim spajanjem u razvodnim kutijama, kvalitetnom izolacijom i sa odgovarajućom kutijama za osigurače i za brojila ( merenje potrošnje struje, uklopni sat za višu i nižu tarifu ).

U nekim starim objektima obično postoje provodnici sa nedovoljnim presekom koji ne odgovaraju jačim potrošačima. Oni se moraju zameniti, a nikako nastavljati. Veoma precizno su propisani uslovi za polaganje kablova u prostorijama. Dopunsko izjednačavanje potencijala izvodi se tako što se provodljivi odvodni elementi na kadi, ili tuš-kadi, metalnoj kadi, metalnoj tuš-kabini, metalnim vodovodnim cevima, a po potrebi i ostalim cevovodnim sistemima od provodljivog materijala moraju međusobno spojiti pomoću provodnika za izjednačavanje potencijala. Ne moraju se međusobno spajati strani metalni delovi, kao što su ramovi tuš-kabine, prozori, vrata, rukohvati, poklopac podnog slivnika, ispirač WC šolje i slično. Najmanji presek provodnika za izjednačavanje potencijala je 4 mm2, CU, ili vruće pocinkovana dvoredna traka 2,5x20 mm. Kutija za izjednačavanje potencijala ( PS-49 ), po pravilu, se stavlja u kupatilu, a ona mora imati zaštitni kontakt i poklopac. Provodnik od glavnog razvodnog ormara do ispitnog spoja P/F-Y 1x6 mm2 se vodi u zaštitnoj PVC cevi. Za urađeno uzemljenje izvođač je dužan da izda odgovarajući atest, a po potrebi proveri izolovanost ugrađenih provodnika (220 kilooma prema zemlji, odnosno 380 kilooma između faznih provodnika). Za uzemljenje objekta se koristi pocinkovana traka “FeZn”, 25x4 mm2, koja se odvodi na propisan način u zemlju.

Uređaji koje koristimo moraju biti ispravni, te da se napajaju sa odgovorajućim naponom i sa dovoljnom jačinom struje koja itekako zavisi od preseka napojnog kabla. Ako koristimo produžne kablove, i oni moraju imati odgovarajući presek, uzemljenje i dobru izolaciju priključne kutije. Bilo kakvo varničenje u razvodnoj kutiji, ili na spojevima utičnica, grla sijalica i  prekidača je direktna opasnost od požara. Opasni su loši spojevi i nedostatak uzemljenja na priključnim kablovima električnih šporeta, grejalica, lemilica,  bojlera i drugih većih potrošača.

Na kraju recimo da su najčešći uzroci požara: pregrevanje električnih provodnika, kratak spoj, veliki prelazni otpor, varničenje, električni luk i kvarovi na elektrotermičkim uređajima. Zlatno pravilo je da prilikom dužeg odsustva iz kuće, ili stana, isključimo struju svugde gde je to moguće, posebno kod TV aparata i računara. Ukoliko to nije realno moguće ( frižideri, zamrzivači, neka napajanja – alarmi, automati za svetlo ) moramo biti potpuno sigurni u ispravnost i kvalitet strujnih vodova, kao i uređaja koji su stalno pod naponom.

 

Ovih dana imao sam neprijatnu situaciju da prilikom pomoći jednoj sportskoj organizaciji u Vršcu, ni kriv ni dužan, kao slučajni akter događaja budem indirektno odgovoran za probleme sa tehnikom. Pošto nas svako novo iskustvo uči da neke stvari ne ponovimo, iznosim neka moja razmišljanja u vezi ovog problema. Ovo radim sa najboljim namerama, a posebno sa namerom da se lično izvinim članici Opštinskog veća za sport i omladinu (  Julkica Mitrašinović )  za propust za koji sam najmanje odgovoran, ali ne mogu da “perem ruke” od odgovornosti.

Protekog vikenda ( 13.06.2015. ) bio sam na volonterskoj ispomoći za turnir osnovaca u odbojci, koji je trajao čitav dan, sa dosta zanimljivih detalja i sa prilično dobrom organizacijom. Moja konkretna pomoć ogledala se u obezbeđenju ozvučenja koje sam dan pre toga pregledao i ustanovio da je delimično u redu, ali me posebno bunio bežični mikrofon profesionalnog tipa koji je imao prekide u radu. Kasnije sam ustanovio da su u pitanju kablovi koji ga spajaju sa bazom, ali i njegovo nesigurno napajanje. Kada sam video da to nije u redu, bez puno razmišljanja sam upotrebio drugi mikrofon sa koaksijalnim kablom koji je besprekorno funkcionisao. Drugi kvar, koji sam odmah primetio, je da na pojačalu radi samo jedan kanal, te da je neko od ranijih korisnika na isti kanal moćnog pojačala paralelno vezao dva snažna zvučnika ( 2 x 200 W, 4 oma ), što je, zbog smanjenja otpornosti, opterećivalo njegov izlaz. Da bih u startu rešio problem, koristio sam ispravan kanal sa rednom ( serijskom vezom ) dva zvučnika, čime sam izbegao primetno zagrejavanje izlaznog stepena i neprijatno „štucanje“ pojačala snage 400 W. Kasnije, iz radoznalosti pitam, zašto ga ne oprave, a odgovor vlasnika je da se čeka da se pokvari i drugi kanal, što znači da će kvar biti sigurno veći i skuplji.

U drugom delu moje priče dolazi detalj koji je povod ovom članku. Organizator večernjeg turnira u malom fudbalu (neću da ga pominjem zbog reklame) traži malu tehničku pomoć oko muzike za folklorno društvo iz Uljme uz korišćenje iste tehnike, ali po njima ispravnog bežičnog mikrofona. Nisam mogao da odbijem uslugu za koju su hteli da plate, ali nije sve ni u plaćanju, ako su u pitanju sport i omladina. Obezbedio sam volonterski tu uslugu uz pomoć laptopa, ali sam se uplašio kada sam video da je upotrebljen bežični mikrofon o kome sam govorio na početku. Kažu organizatori da su ga probali, ali se na samom otvaranju dešava peh koji nisu očekivali. Mikrofon prekida, čas se čuje, čas ne čuje, što publika doživljava sa malim negodovanjem. Posebno mi je krivo što se kvar ispoljio prilikom obraćanja pomenute članice Opštinskog veća. Kada se organizator setio da promeni četvrtastu bateriju od 9 V, nije bilo prekidanja, ali sam i dalje strepeo zbog oštećenog kabla koji povezuje mikrofon sa bazom.

Naravoučenije svega ovoga je, da se pod hitno mora pregledati i osposobiti tehnika koju koristimo u javnim nastupima, bez obzira ko je vlasnik, ili kome ga ustupa na korišćenje. Saniranje tih kvarova nije velika stavka troškova, kada se ima u vidu koje neprijatnosti možemo doživeti. Lično za mene, ovo je velika pouka da prilikom bilo kakve volonterske usluge, ili ugovorene pomoći, treba da razmislim da li prihvatati nešto što je nepoznato i nepouzdano. Tehnika je takva da su mogući kvarovi i zbog visokih temperature, ali pre svega, zbog nestručnog rukovanja i odsustva bilo kakve kontrole. Tehnika je kao živo biće, treba sa njom pažljivo rukovati, poštovati propisane norme rada, a mikrofone bežićnog tipa povremeno pregledati, posebno spojeve baterije i baze preko koje radi. Uređaje koji su delimično u kvaru treba što pre opravljati  i nikako ne čekati da se desi još teži kvar. Tako ćemo na vreme izbeći neprijatna iznenađenja.

Napredni konstruktori veoma često dolaze u situaciju da im je potreban stabilan izvor jednosmerne struje sa mogućnosti brze promene napona, što zavisi od vrste i namene uređaja sa kojim se eksperimentiše. Korišćenje galvanskih elemenata za takve eksperimente nije isplativo, niti odgovarajuće prilikom izbora željenog napona napajanja. U cilju rešenja tog problema, posvetio sam se samogradnji funkcionalnog višenamenskog ispravljača sa strujama koje svojim vrednostima ne prelaze 1 A, a čiji izlazni napon može da se, grebenastim prekidačem, podešava na željeni nivo napajanja osetljivih komponenti.

Svako jednosmerno napajanje, ukoliko nije „čoperskog tipa“, a dolazi od mrežnog napona ( 220 V ), zahteva četiri koraka: transformaciju, ispravljanje, filtraciju i stabilizaciju. Transformacijom obično pretvaramo viši u niži napon, a može biti i obrnuto. Za konstrukciju navedenog ispravljača upotrebio sam dva mrežna transformatora manje snage zbog zahtevne funkcije za dobijanje pozitivnog i negativnog napona (+12V i -12V), kao i za napone od +5V i -5 V. Snaga transformatora zavisi od preseka njegovog jezgra ( a*b ) koji se meri u cm2. Presek ( S ) se određuje vađenjem kvadratnog korena iz snage transformatora (P), tako da je veoma važno kolika je potrebna snaga za pojedine uređaje (P = U*I ). Za ekperimentisanje sa uređajima veće snage ovaj ispravljač ne može koristiti.

 SimetricnoNapajanje-Sema

Šema za pozitivan i negativan napon napajanja

Ispravljanje napona obezbedio sam pomoću dve ispravljačke diode koje su postavljene na izlazu sekundara transformatora. Radi se o dosta interesantnom spoju, gde je jedan kraj sekundara na nultom naponu napajanja. Za filtraciju napona sam upotrebio elektrolitičke kondenzatore određenog kapaciteta ( 1.000 mikrofarada ) kao i odgovarajuće zavojnice na feritnom štapiću, koje nisu prikazane na šemi, a postavljene su redno između elektrolitičkog i blok kondenzatora. Tako se „pegla“ talasasti izgled napona, što smanjuje brujanje pri radu uređaja koji ispitujemo. Stabilizacija napona urađena je sa poznatim stabilizatorima ( IC ) čiji su izlazi 5V i 12V negativno i pozitivno. Minijaturne su konstrukcije, sa tri izvoda (ulaz, masa i izlaz) sa oznakama: T805 i T812, dok sam kod izvora simetričnog, pozitivnog i negativnog napona upotrebio T905 i T912 stabilizatore. Jačina struje kod ovih stabilizatora ne bi trebalo da bude veća od 1A. Za jače struje mogu se naći odgovarajući stabilizatori. Blok kondenzatori od 100 nF ugrađeni su na ulazu, dok su na izlazu postavljeni elektrolitički kondenzatori kapaciteta 22 mikrofarada. Radi funkcionalnosti uređaja, izbor napona sam rešio sa jednim višepolnim preklopnikom i sa odgovarajućom višebojnom signalizacijom ( odgovarajuće LED-diode ) koja pokazuje o kom naponu se radi. Finalizacija konstrukcije obavljena je preciznim merenjem dobijenih napona i jačina struje pri praznom hodu i sa opterećenjem višenamenskog ispravljača.

Na kraju, često postavljeno pitanje, šta se dobilo sa konstrukcijom i čemu ona služi!? Za rad sa nekim operacionim pojačivačima ( integralnim kolima ) često je potreban pozitivan i negativan napon. Za ispitivanje ispravnosti brojnih uređaja moramo imati stabilan jednosmerni napon i odgovarajuću jačinu struje. Iako je upotrebljena odgovarajuća plastična kutija, na njoj treba ( u planiranoj završnici konstrukcije ) uraditi slovne i brojevne oznake pojedinih napona, kako ne bi došlo do greške prilikom eksploatacije. Uređaj je vredan za svaku preciznu laboratoriju, tako da nam nije potrebno da kupujemo skupe baterije, niti da dobijamo potrebne napone i jačinu struje njihovim serijskim, ili paralelnim vezivanjem. Pošto se radi o strujama čiji je napon ispod 24 V, nisu potrebne neke posebne mere bezbednosti, mada su tačke sa visokim naponom zaštićene sa dobrim izolacijama provodnika i mesta spajanja. Ispravljač se pokazao veoma korisnim u praksi, a posebno je interesantna mogućnost izbora različitih napona pomoću višepolnog prekidača, čime se smanjuje broj izlaznih mesta za napajanje. Može poslužiti i za punjenje osetljivih NiCd i litijum jonskih baterija (akumulatora) mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja, pri čemu se mora dimenzionisati struja punjenja, kao i predviđeni napon.

Izvori saznanja:

  1. http://kesatnet.me/laboratorijsko-napajanje/
  2. “Radioamater”, broj: 8/82,

Republika Srbija se, kao potpisnik finalnih akata konferencije u Ženevi ( RCC-06), obavezala da će prelazak na digitalno emitovanje TV programa u frekvencijskim opsezima od 174-230 MHz i 470-862 MHz i potpuno gašenje analognog servisa u ovim opsezima izvršiti do 17. juna 2015. godine. Planirani poslovi oko izvršenja te obaveze odvijaće se u šest sukcesivnih faza: prva faza Vršac do 30. marta, druga faza Kikinda, Sombor - Subotica do 27. aprila, treća faza Čot - Venac do 18. maja, četvrta faza Avala do 25. maja, peta faza Rudnik-Crni vrh, Deli Jovan, Tornik-Ovčar, Tupižnica do 01. juna i šesta faza Besna Kobila, Jastrebac, Cer-Maljen, Kopaonik do 15 juna 2015. godine ( Informacija preuzeta sa: www.etv.rs ). Prema istom izvoru, digitalnu televiziju trenutno može da prati 93,6 % stanovništva. Iako smo o navedenom prilično informisani preko više izvora i nadležnih organa, neki građani su zbunjeni zbog nedoumica oko nabavke opreme za digitalnu televiziju koja se u nekim selima nudi na crno bez garancije i po različitim cenama opreme i usluga. Pošto ima i onih koji bi na tuđem neznanju da zarade, prenosim neka oprobana lična iskustva, saznanja, moguća iznenađenja i korisne savete.

Tranzicioni period u kome ima digitalnog i analognog emitovanja počeo je od 01. septembra 2014. godine, a do juna 2015. godine će se u potpunosti preći na digitalno emitovanje. Kablovski operateri SBB, KDS, JET TV i BEOGRID, koji posluju u okviru regionalne United Grupe, poručili su svojim korisnicima da ne moraju da brinu da će izgubiti mogućnost da prate TV program. Oni ne moraju nabavljati dodatnu opremu, samo će se opredeliti za odgovarajući izbor digitalnih paketa koji su već u ponudi. Cena zavisi od izbora paketa.

Za prijem signala digitalne zemaljske TV, građani ne moraju da kupe novi televizor, već je dovoljno da nabave odgovarajući STB (Set Top Box) koji ima ulogu da obradi digitalni signal koji je primljen preko antene i prilagodi ga prikazivanju na postojećem televizoru. Cena ovog uređaja, u čijem kompletu su risiver, adapter i odgovarajući kabal, kreće se od 3-4 hiljade dinara. Izbor kabla zavisi od ulaza slike i tona u TV koji može biti preko činčeva (L, R , Video ), skarta, ili HDMI (1,2). Televizori koji imaju samo jedan klasičan priključak antene nemaju mogućnosti da primaju kvalitetan digitalni signal iz STB-a. Zbog toga, oni koji se, ipak, odluče da kupe novi TV, ali i STB uređaj treba da obrate pažnju na znak “Digital TV”, koji označava da uređaj ispunjava sve uslove za kvalitetan prijem digitalnog signala. Na STB uređaju obično stoji zelena kvačica, na što treba obratiti posebnu pažnju prilikom kupovine u prodavnicama, ili od nekog drugog distributera. Najbolje je uzeti STB sa odgovarajućom garancijom.

Mnogi televizori, koji se danas u svetu proizvode, su opremljeni sa STB-om koji je već integrisan u sam prijemnik. Nezavisno od toga da li kupujete takav “kompletan” televizor, ili STB uređaj, treba da ustanovite da li je on namenjen prijemu digitalnog signala DVB-T ( u sebi ima MPEG 2 dekoder i DVB demodulator), ili DVB-T2 standarda (u sebi ima MPEG 4 dekoder i DVB demodulator). Kako je Srbija usvojila DVB-T2 standard prenosa, pri nabavci STB-a neophodno je voditi računa o tome da on ima ugrađen MPEG 4 dekoder i DVB-T2 demodulator, jer će jedino tako biti moguć prijem signala po DVB-T2 standardu i prikazivanje slike na ekranu. Kupovina STB uređaja je jednokratna investicija posle koje građani koji televiziju gledaju pomoću sobne, ili postojeće krovne antene, nemaju nikakve dodatne troškove za gledanje digitalne televizije, a imaće na raspologanju dvadesetak besplatnih televizijskih programa.

Priključenje STB-a na TV je dosta jednostavno, prvo se priključi antenski kabal na STB, zatim kabal za sliku i ton (činč-činč, skart-činč, skart-skart, HDMI), koji vezuje STB sa TV prijemnikom i na kraju adapter (ispravljač) za STB. Sa STB-a uređaja izlaz je obično preko činčeva, skarta, ili HDMI, a na televizoru ćemo imati najbolji video signal i ton preko HDMI kabla. Kod kupovine ovog kabla voditi računa o njegovom kvalitetu i potrebnoj dužini, jer neki lošiji, ili suviše dugi, kablovi nemaju vezu za ton, ili se javljaju smetnje u prijemu. Posle uključenja adaptera STB-a u mrežu, na daljinskom za TV biramo u njegovom meniju vrstu ulaza. Kod nekih starijih TV aparata izbor vršimo tipkom na daljinskom, gde stoji “TV/AV”. Učitavanje digitalnih signala traje dosta brzo, posle čega oni ostaju memorisani. Nakon memorisanja kanala možemo uraditi ostala gruba i fina podešavanja, kao što su jezik, slika (format, svetlo, kontrast, boja), ton, kao i neka napredna podešavanja. Na daljinskom STB-a postoji dosta dodatnih opcija i pogodnosti za rad, tako da je najbolje pogledati uputstvo koje se dobije uz uređaj. Na većini risivera postoji USB priključak, čime je omogućeno snimanje na USB memoriju, ili na neki spoljašnji hard-disk. Moguće je gledanje (vraćanje) omiljenih emisija unazad do 72 sata, snimanje i pauziranje programa, kao i slušanje radio-kanala. Biranje memorisanih digitalnih kanala vršimo na daljinskom STB-a, a daljinski za TV služi za njegovo paljenje i gašenje.

Izvor saznanja:
1.Internet portali,
2.“Službeni glasnik RS”, 13.02. 2015. godine,
3.Obaveštenja nadležnih republičkih organa

Ranije opisane gradnje različitih pojačala, sa kojima sam se godinama bavio, dale su mi snažan podstrek da u mojim zrelijim konstruktorskim radovima ne ponovim neke greške na koje se ne ukazuje u teoriji, a često, kao problemi, susreću u konstruktorskoj praksi. Na primeru jednog snažnog stereo pojačala ( 2x200 W ), koje sam pravio godinu dana, navodim koji se problemi mogu javiti kod tako zahtevnih i složenih konstrukcija, što nas može skupo koštati, ukoliko nismo pažljivi, dovoljno precizni i kreativni u rešenjima smeštaja, napajanja i proračuna ulaza i izlaza. Pošto sam valjano iskusio sve moguće zamke, pokušaću da opišem i pomognem konstruktorima koji se radije opredele za samostalnu gradnju, a ne kupovinu gotovog uređaja.

Za mene je uvek, kako često ističem, najveći problem kutija uređaja. Dešavalo se da na ploči završim sve vitalne delove, a onda se mučim sa nefunkcionalnim rešenjima njihovog smeštaja. Zaključio sam da je najbolje, pre gradnje, imati odgovarajuću metalnu kutiju, koja se na kraju uzemlji, ali koja ima dovoljno mesta da se odvoji napajanje kao posebna jedinica, te da se distanciraju ulazna i izlazna kola čija velika bliskost i preplitanje mogu dovesti do šumova i brujanja. Takve neželjene efekte uglavnom izaziva slabo filtriran i nestabilan jednosmerni napon, koji, pored svoje tražene vrednosti, mora da se obezbedi sa odgovarajućom debljinom provodnika. Ukoliko to nismo na vreme obezbedili, dolazi do njihovog grejanja, pojave samooscilovanja i drugih neželjenih efekata. Napajanje mora imati pravilno „nulovanje“, odnosno vezivanje svih nultih potencijala na jednu tačku, koja se, po pravilu, nalazi na minus polu elektrolitičkog kondenzatora velikog kapaciteta. Veoma je važno da naznačeni napon na kondenzatoru bude viši najmanje za 10% od izmerenog napona u strujnom kolu gde se nalazi. Oscilacije i prelaženje vršnog napona u vrednosti iznad dovode do curenja, propadanja i, u krajnjem, do eksplozije kondenzatora, koja je neprijatna pojava u toku rada uređaja.

Prilikom postavljanja elektronskih komponenti na pločicu pojačala pažljivo pratiti šemu, voditi računa o polaritetu elektrolitičkih kondenzatora, izvoda tranzistora, integralnih kola i o njihovom čvrstom vezivanju na predviđena mesta, posebno na hladnjake. Kada se utvrdi da je sve u redu, dobro je da se štampana pločica premaže sa rastvorom kalofonijuma u alkoholu, ili sa nekim drugim tečnostima ( šelak ) koje se ponašaju izolatorski, a štite pločicu od korozije i propadanja. Tranzistori i integralna kola, koji se zbog jakih struja greju, moraju biti montirani na odgovarajuće aluminijske hladnjake. Iskustvo me naučilo da u tome ne treba škrtariti, već uvek uzimati hladnjake velikog kapaciteta za odvođenje suvišne toplote. I u tome postoje proračuni kojih se itekako moramo pridržavati. Za bolje odvođenje toplote dobro je koristiti termalnu pastu, posebno ako moramo stavljati izolatorske podloške (liskun) između tela hladnjaka i tela komponente koju hladimo. Kod izraženih problema hlađenja snažnih tranzistora i integralnih kola pribegavao sam ponekad montaži odgovarajućeg ventilatora, obično iz klase koja se koristi za računare, ali za njih moramo imati obezbeđen stabilan napon napajanja ( 12 V ).

Dešavalo se da sve dobro isplaniram, rasporedim, a onda nastaju neprijatni šumovi, brujanje i čudne oscilacije. U pitanju su oklopljeni (ili neoklopljeni) kablovi. Kablovi moraju biti što kraći i, osim napajanja, da su oklopljeni, odnosno sa širmom (pletenicom ) koji se vezuje na masu. Ovo se posebno odnosi na slabe ulazne signale u predpojačavačkim stepenima, kao i na spojevima do potenciometara ( i od njih ) za regulaciju jačine, ili boje tona. Izlazi do zvučnika moraju biti sa odgovarajućom debljinom provodnika, te da su udaljeni od ulaznih NF signala. Kod njihove montaže voditi računa ( zavisi od šeme uređaja ) da li se mogu vezivati na masu, odnosno za kutiju, jer sam imao neprijatno iskustvo da izgori izlazno integralno kolo, koje je prilično skupo, zato što ni jedan priključak zvučnika nije smeo da se vezuje na masu. U tom slučaju uzimamo konektore ( izvode ) za zvučnike koji nemaju spoj sa masom.

Obično se na kraju pitamo da li se isplati, ili ne isplati samogradnja. Ako znamo šta hoćemo, gde da uređaj korisno upotrebimo ( opravdamo uloženi novac, vreme i trud ), kako da ga najbolje napravimo, onda se većini isplati. Proučavajući sva iskustva učenika - takmičara kojima sam bio mentor, kao i sva moja pozitivna i negativna saznanja prilikom gradnje, napravio sam malo “čudo” od dosta jakog pojačala ( snage 2x200 W ), dimenzija 18x16x12 cm ( pogledati slike gotovog stereo pojačala ), sa malo komandi i sa odvojenim miksovanjem ulaznih signala, koji na izlazu nemaju ni malo brujanja, niti šumova. Za njegovu gradnju sam upotrebio komplete iz popularnog programa “Kelco” Beograd, RK 3782 ( dva komada ) i RK 3993 ( 2 komada). Potenciometri su logaritamski ( stereo ) vrednosti 100 koma. Predviđena su dva NF stereo ulaza, regulacija ulaznih signala, boje tona i izlaza. Kod upotrebe mikrofona koristim odvojeno jednu fabričku stereo-miksetu, što proširuje mogućnosti upotrebe pojačala. Transformator sam upotrebio iz rashodovanog punjača velike snage ( 400 W ). Za filtraciju jednosmernog napona upotrebio sam elektrolit kapaciteta 10 000 mikrofarada, 100 V. Jedina mana pojačala je što su potrebni zvučnici snage nešto (10%) preko 200 W (4 - 16 oma) po komadu, prisutni su naponski udari prilikom uključenja i isključenja ( preporučljivo je ugraditi odgovarajući soft - start ), koji se mogu izbeći smanjenjem ulaznog signala pojačala prilikom gašenja na minimum. Sa ovakvim pojačalom može da se ozvuči manja sportska dvorana, stabilno je u radu, sa kvalitetnim zvukom i velikom snagom. Raspored zvučnika zavisi od površine i akustike prostorije.

Nastavljajući seriju članaka o takmičarskim radovima mojih bivših učenika, posebno mi je zadovoljstvo da opišem i danas aktuelnu konstrukciju prvaka na dve uzastopne republičke smotre iz naučno-tehničkog stvaralaštva ( Valjevo 2003. i Beograd 2004. godine ). Radi se o Savi Grkoviću, koji je zaredom osvojio prvo mesto ( zlatne medalje ), što, po mom mišljenju, nikome nije pošlo za rukom da to ostvari. Posle blistavog takmičarskog uspeha upisao je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Sava je završio matematičku gimnaziju kao odlikaš, a onda u roku i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Danas je uspešan elektroinženjer. Pri kraju studija dobio je posebnu nagradu “Telenora” za inovacije ( radove ) iz mobilne telefonije (* Zabeleženo 14. decembra 2013. godine - pogledati izvod na kraju ). Rad i upornost se, u svakom slučaju, isplati, samo što se, nažalost, još uvek ne ceni naša pamet, kreativnost i znanje, pa nam mladi talenti odlaze iz zemlje, što će se verovatno desiti i sa ovim konstruktorom čiji rad, kao njegov mentor na pomenutim smotrama, prezentujem u ovom članku. Rad je ubedljivo pobedio ( Valjevo, 2003. godine ) u veoma jakoj konkurenciji multidisciplinarnih radova.

Precizno merenje gravitacije može se vršiti na više različitih načina. Osnovno je da se ima precizan podatak o putu i vremenu kretanja tela (kuglice) koja pada pod uticajem Zemljine teže. Uticaj otpora sredine može se u praktičnom smislu zanemariti, jer se radi o telu aerodinamičkog oblika, ali kod preciznih merenja itekako moramo imati u vidu i otpor sredine. Uređaj, čija je šema data na slici, je spoj Njutna i Tesle, jer je elektroničkog tipa sa veoma preciznim merenjem vremena ( 0,01 s ) i sa merenjem pređenog puta u mm, čime se dobiju precizni podaci o putu i vremenu, koji se uvrštavaju u odgovarajuću formulu ( g = 2h/t2, m/s2 ) za izračunavanje ubrzanja sile Zemljine teže. Merenja su bila veoma blizu srednje vrednosti od 9,81 m/s2.

Uređaj koji je sastavljen iz više mehaničkih i elektronskih komponenti, koje su funkcionalno povezane, klasiran je u rad multidisciplinarnog tipa. Napaja se iz stabilisanog ispravljača, a može da se koristi i rezervno napajanje ( NiCd akumulator ) koje se stalno dopunjava. Ova varijanta dobra je kao rešenje za savremeno nastavno sredstvo u školi, kada se desi da nestane struje u mreži, što je u zimskom periodu u seoskim školama česta pojava.

 uredjajzapreciznomerenjegravitacije-sema

Prilikom sazrevanja ideje o konstrukciji problemski je postavljen zadatak da se spoji klasična mehanika i savremena elektronika u jedinstven zahtev preciznog merenja dve fizičke veličine, puta ( h ) i vremena ( t ) pri slobodnom padanju kuglice koju drži jak elektromagnet. Nosač elektromagneta može se slobodno pomerati po vertikalnom štapu na kome postoji milimetarska podela. U teoretskom pogledu, slobodan pad predstavlja padanje tela ( kuglice ) bez otpora vazduha, međutim, u praksi se može dokazati da za precizno računanje možemo doći i do koeficijenta otpora vazduha čija vrednost zavisi čak i od meteoroloških uslova.

Zavidan nivo preciznosti pri merenju postignut je upotrebom veoma osetljivih relejnih prekidača, jer je obezbeđeno da se istovremeno pri puštanju kuglice uključuje digitalni hronometar koji odbrojava sve do momenta dok telo koje pada ne preseče uzan svetlosni snop u uskom tunelu, a time aktivira osetljvi foto-tranzistor. Kad se taj snop prekine, istovremeno se aktivira relejni prekidač koji zaustavlja odbrojavanje vremena na preciznom hronometru. Posle očitavanja vremena ( t ) i pređenog puta ( h ), hronometar se resetuje i stavlja u radnu poziciju novog merenja. Osetljivi foto rele uzet je iz RK 3092, a čini ga zanimljiva konstrukcija sa sa tri tranzistora i sa jednim foto-tranzistorom (BC214). Ova elektronika se može nabaviti u “Kelco” Beograd. Kod ugradnje elektronike relea moramo biti veoma precizni u odnosu na osu stuba sa kojeg pada kuglica.

Prednosti ovog uređaja, u odnosu na neka druga praktična rešenja nastavnih sredstava u školama, su brzina, preciznost i mogućnost naknadnog očitavanja podataka, koji stoje na displeju hronometra, sve dok ga ne resetujemo. Može se uzeti više merenja, pa odrediti srednja vrednost, apsolutna i relativna greška, što je od bitnog značaja za veću preciznost prilikom merenja. Sa uređajem se može odrediti ( merenjem i računski ) koeficijent otpora vazduha koji zavisi od oblika i poprečnog preseka tela u odnosu na ravan padanja, gustine vazduha i njegove temperature koja utiče na gustinu. U nastavi fizike u osnovnoj školi ovakav uređaj se može koristiti za laboratorijske vežbe u VII razredu, koje su obavezne po Nastavnom planu i programu. Uređaj je zanimljiv za merenja i proračune vrednosti gravitacije Zemlje.

Uređaj koji sam opisao, sa manje detalja o samoj konstrukciji, danas služi kao moderno nastavno sredstvo u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Izbištu, ali i kao vredna uspomena na njene bivše učenike koji se svojim izumima danas uspešno dokazuju izvan zemlje. Koliko i kako se taj uređaj danas koristi nije mi poznato, ali je evidentno da je sve manje entuzijazma među prosvetnim radnicima koji su u štrajku, a mladi su željni znanja. Ko je za to kriv, nije mesto da ovde o tome raspravljamo, ali se moramo složiti da je ulaganje u znanje i našu pamet najveća investicija društva. Dok to ne shvatimo, tapkaćemo u mestu!

“Nagrađeni studentski radovi sa TELFOR konferencije su “Small Balanced Antennas for Bluetooth Applications”, Save Grkovića sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, “Realizacija bežičnog prenosa podataka sa mobilnog telefona na ekran informacionog sistema u automobilu”, Predraga Igića sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i “Proračun kvaliteta usmerenih radio-veza na relaciji ripiter-bazna stanica u UMTS mrežama”, Ivane Marković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu”.

“Studenti kojima smo danas odali priznanje sutra će biti lideri u sektoru telekomunikacija. Ulaganjem u njih pomažemo njihovo dalje usavršavanje i dajemo doprinos razvoju najvećeg potencijala naše zemlje, a to su obrazovani mladi”, kaže Pjer Vučković iz Telenora.

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na prof. dr Iliju Stojanovića, pionira telekomunikacija u Srbiji i na prostorima bivše SFRJ.

LITERATURA:
1.Elektronika, Svetislav Šiler, “Tehnička knjiga” Beograd, 1986. godine,
2.Mala škola elektronike, Vladimir i Željko Krstić, 2002. godine,

Fizika I deo, Branko Đurić, Živojin Ćulum, “Naučna knjiga” Beograd, 1967. godina

Izrada kvalitetnog stereo pojačala nije ni malo jednostavan posao koji, pored dobrog poznavanja teorije, traži odgovarajuću spretnost prilikom izbora, konstrukcije i rasporeda elektronskih komponenti. Ovom problematikom bavio sam se godinama kroz mentorski rad sa učenicima koji su sa svojim takmičarskim radovima izlazili na zapažene smotre iz tehnike. Kroz seriju pažljivo odabranih članaka rečju i slikom prezentujem najbolje radove koji su osvojili zlatne medalje na republičkim smotrama. U ovoj oblasti, sa interesantnim konstrukcijama, se pojavilo nekoliko učenika, među kojima je Sava Grković u Beogradu 2004. godine osvojio zlatnu medalju. Danas je pomenuti takmičar uspešan elektroinženjer. Negujući uspomenu i posebnu zahvalnost za blistave radove mojih učenika, u ovom članku sam objedinio u praksi isprobana rešenja za konstrukciju kvalitetnog stereo pojačala, koje sam “za svoju dušu” radio nešto duži vremenski period, sa namerom da se što manje razlikuje, ili da čak bude bolje, od fabričkog.

Kod izrade pojačala uvek mi je najveći problem bila odgovarajuća kutija (ovde sam odabrao kutiju od rashodovanog projektora) u kojoj će biti dovoljno prostora da se odvoji napajanje od ulaznih i izlaznih kola na samom pojačalu, kako ne bi došlo do samooscilovanja, ili neprijatnog brujanja. Ispravljački stepen može biti standardnog tipa sa dobrom filtracijom, a za pojedine module (predpojačalo i mikseta) i sa dobrom stabilizacijom napona. Prilikom izrade napajanja posebnu pažnju obratiti na snagu transformatora koja mora odgovarati izlaznoj snazi pojačala, odnosno da bude nešto veća od nje. Presek jezgra transformatora ( S = a*b , cm2) se određuje vađenjem kvadratnog korena iz odabrane snage. Danas se mogu naći, ili jednostavno kupiti transformatori potrebne snage različitog izgleda i pakovanja. Ispravljanje napona je najbolje uraditi pomoću fabričkog grec-spoja koji odgovara proračunatoj jačini struje. Napajanje pojačala i predpojačala treba odvojiti, odnosno da ne budu sa istog sekundara transformatora. Veoma je važno da se mrežni deo u samoj kutiji odvoji od ostalih delova zbog mogućih iznenađenja. Elektrolitički kondenzatori moraju da imaju kapacitet od nekoliko hiljada mikrofarada (10 000 - 15 000) i probojni napon koji je najmanje za 10 % veći od stvarnog napona napajanja. Za regulatore napona najbolje je koristiti fabričke integralce sa tri izvoda koji se mogu naći u slobodnoj prodaji (T812, T815, T824, …), ali sa odgovarajućom amperažom.

Zahtevan posao je izrada odgovarajućeg predpojačala, ukoliko želimo da koristimo jedan, ili više mikrofona. Slab signal iz mikrofona se vodi okloljenim kablom do ulaza predpojačala. Za gradnju koju opisujem koristio sam mikrofonsko stereo predpojačalo iz radio-kompleta ( RK: 3660, 3665, 3772, 3765, 3779 ), gde, kako je naznačeno, postoji izbor nekoliko vrsta u stereo i mono tehnici. Kompleti se mogu nabaviti u “KELCO Doo” Beograd, a oni sadrže štampanu pločicu i sve pasivne i aktivne komponente. Na izlazu stereo predpojačala koristio sam stereo potenciometar 100 koma (log). Sa njegovog srednjeg izvoda uzima se signal preko otpornika vrednosti 10 koma, što se odnosi i na drugi i treći potenciometar (stereo) preko koga idu NF signali. Takva kombinacija predstavlja pasivnu miksetu čija je šema na priloženoj slici.

semapojacala2x20w-2

semapojacala2x20w-1

Na tačke U1-L i U1-R dovodi se pojačan mikrofonski signal sa izlaza stereo predpojačala, a nezavisni NF izlazi se dovode preko tačaka U2-L i U2-R, odnosno U3-L i U3-R. Signal za ulaz pojačala se uzima iz tačaka L i R, koje predstavljaju dva kanala, preko stereo potenciometra sa oznakama R14-R13 (Out-L, Out-R). Kombinaciju stereo potenciometara predstavljaju R1-R10, R2-R11 i R3-R12. Svi spojevi sa potenciometrima moraju biti izvedeni sa oklopljenim kablom da bi se izbeglo pištanje i brujanje. Za izbegavanje ove neprijatne pojave važno je i kako vezujemo masu ( izjednačavanje potencijala ), da to bude na jednoj tački ( - ) kod elektrolitičkog kondenzatora velikog kapaciteta ( kod ispravljačkog stepena ). Pletena košuljica oklopljenog kabla, takođe mora biti vezana na minus ( - ) pol, odnosno na masu, što se odnosi i na kutiju uređaja, ukoliko je metalna.

Kod izrade pojačala možemo se opredeliti na nekoliko izbora iz radio-kompleta. Svako od njih traži ugradnju odgovarajućih aluminijskih hladnjaka zbog odvođenja toplote sa izlaznih tranzistora, ili integralnih kola. Kod moje gradnje odlučio sam se za RK 3822 koji se sa pločicom i delovima može nabaviti u Radio klubu “KELCO Doo” Beograd. Ovu varijantu sam namerno odabrao zato što je jednostavna za konstrukciju, zauzima malo prostora i napaja se stabilnim naponom od 6 – 18 V sa maksimalnom strujom od 3,3 A. Ukoliko nemamo jake zvučnike možemo odabrati RK 7057 ( 2x5W ), RK 2003 ( 2x10 W ). Probao sam i sa većim snagama pojačala, što se ne isplati, pre svega zbog zvučnika koji su prilično skupi, ali i zbog koncepcije da ne gradim snažna, već kvalitetna (osetljiva) pojačala koja će dati odgovarajući kvalitet reprodukcije. Stara mudrost Vilhelma Buscha glasi: “Čini se da nam muzika često smeta, jer uz nju stalno ide buka”. Kod izbora zvučnika treba voditi računa o njihovoj snazi koja mora biti nešto veća od nominalne izlazne snage pojačala. Ni jedan od izlaza zvučnika ne sme da se veže za masu, tako da treba obratiti pažnju ako koristimo metalnu kutiju. U suprotnom možemo uništiti vitalne komponente pojačala, ili same zvučnike. RK 3822, koji sam izabrao prilikom gradnje, daje na 4 oma 2x20W čiste sinusne snage u frekventnom opsegu od 20 Hz do 15 000 Hz. Nekoliko ugrađenih zaštitnih mera brinu da se integrisano kolo TDA 1553CQ s pravom označi kao krajnje robusno. Tu spada, pre svega, osigurač od kratkog spoja, zatim osigurač koji štiti zvučnike, osigurač od termičkog preopterećenja i zaštita od zamene polova. Posebnu ulogu integrisano kolo ima sa priključkom 11 za nemu vezu (“muting”), pri čemu IC prelazi u stanje mirovanja ( stand-by ). Zbog jakih struja koje protiču kroz IC moramo ugraditi dobar aluminijski hladnjak i obaveznu upotrebu termalne paste pri postavljanju IC na telo hladnjaka.

Na kraju, opravdano pitanje, da li se isplati ova konstrukcija? Za mnoge ne isplati, jer su delovi skupi i samo mala nepažnja može dovesti do pregorevanja osetljivih aktivnih komponenti. Za one prave zaljubljenike elektronike gradnja predstavlja izazov vredan pažnje. Kod same konstrukcije moramo imati jasan plan šta želimo, predstavu koliko koštaju svi delovi i jaku volju da to uradimo valjano, precizno i sa dobrim proračunima ulaznih i izlaznih napona u odnosu na osetljivost predpojačala i pojačala. Za eventualne rizike, kod samostalne konstrukcije, ne snosim nikakvu odgovornost, jer je opisani rad u domenu takmičenja i hobija.

Izvori saznanja:
1.“Mala škola elektronike”, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, Beograd 2002. godine,
2. Radioamater”, broj 7/8, 1976. godina.

PokloniIOtpadSkloni