27. Nov, 2020.

Sunčevo zračenje na Zemljinu površinu ima snagu od oko 50 milijardi megavata što je 10 hiljada puta više nego što su potrebe naše civilizacije. Ono se može transformisati primenom različitih tehnologija u toplotnu ili električnu energiju. Električna energija se može proizvesti direktnom transformacijom sunčevog značenja pomoću fotonaponskih ćelija ili na indirektan način gde se sunčevo zračenje prvo pretvara u toplotnu energiju visoke temperature, a zatim ova u električnu.

Šemu tipičnog solarnog sistema čine: sunčevi kolektori, akumulator toplote sa izmenjivačem toplote, pumpa i regulacioni sistem. Tehnološki najjednostavnija je transformacija sunčevog zračenja u toplotnu energiju niske temperature, obično ispod 90 stepeni C. Ona se dalje može koristiti za grejanje potrošne tople vode, stanova, poslovnih prostora, kao i u nekim industrijskim procesima.

Za ove namene koriste se ravni sunčevi kolektori. Najveće instalacije ovog tipa nalaze se u Danskoj i Švedskoj, gde su povezane na sisteme daljinskog grejanja. Postrojenje u mestu Marstal u Danskoj ima snagu od 12,8 MW, što je nešto više nego jedna petina zemunske toplane (60 MW).

U klimatskim uslovim Beograda, 0,5m2 solarnog kolektora po članu domaćinsktva može da zagreje više od 30% potrebne potrošne sanitarne tople vode godišnje.

Fotonaponski sistemi koriste svojstva poluprovodničkih materijala za direktnu transformaciju sunčevog zračenja u električnu energiju. Fotonaponska tehnologija ima potencijalno veoma široku primenu, od upotrebe kod vrlo malih sistema – prenosne elektronike (satovi, digitroni, i sl.), malih izolovanih sistema za snabdevanje potrošača koji nisu vezani ne električnu mrežu (pojedinačna domaćinstva u ruralnim krajevima, manji turistički brodovi i sl.), ili mali sistema vezanih na mrežu (obično krovne ili fasadne instalacije na zgradama) do velikih sistema vezanih na mrežu.

Efikasnost fotonaponskih panela, u zavisnosti od poluprovodničkog materijala koji se koristi je relativno niska – između 7 i 18%. Tipična instalacija za porodičnu kuću spada u kategoriju malih sistema vezanih na mrežu, njena snaga je oko 2-5kW i ostvaruje se upotrebom 15-40 panela.

Karakteristike solarnih sistema

Postoje dva različita pristupa u korišćenju solarne energije u zgradarstvu koji se baziraju na:

  • Pasivnim sistemima, koji prevode energetske fenomene u arhitektonski koncept, u kome kuća postaje prijemnik koji zahvata i čuva najveći deo sunčeve enrgije i
  • Aktivnim sistemima, koji u prvi plan stavljaju instalacionu opremu (solarni kolektori, fotonaponske ćelije, fokusiranje sunčeve energije – upotreba u velikim energetskim postrojenjima).

Najveća prednost pasivnih solarnih objekata je prijatan unutrašnji ambijent, posebno u stambenoj arhitekturi. Uspešne pasivne solarne kuće grade se čak i u klimama sa skoro konstantnom oblačnošću i lošim vremenskim uslovima. Za razliku od aktivnih, kod pasivnih solarnih sistema ne postoji poseban sistem uređaja već čitav objekat radi kao kolektor sunčevog zračenja: sve funkcije aktivnog sistema na sebe preuzimaju delovi i elementi objekata. Kuća koja zahvata sunčevu energiju može da je koristi skoro svakog dana.

Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjefitniji način upotrebe energije iz okoline. Osim toga, kao značajan element sistema sunčeve energije, odnosno ponašanja kao energetski efikasnog objekta uzimaju se u obzir prirodni faktori okruženja: klima, konfiguracija terena, orijentacija, vetar, vegetacija, međusobni odnosi zgrada itd.

Pored prirodnih i stvorenih uslova lokacija važno je i društveno (političko, ekonomsko, socijalno) okruženje (subvencionisanje, feed-in tarifa, poreske olakšice, cena električne energije i sl.) od čega zavisi vreme povraćaja investiranja u ove sisteme. Istraživanja pokazuju da bi pasivni sistemi za solarno grejanje – dopunsko grejanje moglo da podmiri od 30% do 60% potrebne toplotne energije.

Značajna prednost korišćenja solarne energije u stambenim naseljima je da je naročito pogodno za individualne stambene zgrade što može da doprinese smanjenju potrošnje klasičnih izvora energije u naseljim malih gustina. Planovi za uvođenje nisko-temperaturnog daljinskog grejanja na bazi solarne energije treba da budu povezani sa regulativnim i podsticajnim merama za sprovođenje programa poboljšane toplotne izolacije zgrada.

Potencijal u Srbiji

Na većini teritorije Srbije broj sunčanih dana je znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama (između 1500 i 2200 časova godišnje). Potencijal solarne energije u Srbiji iznosi 0,64 miliona toe godišnje (ili oko 16,7% ukupnog potencijala obnovljivih izvora). Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u južnom delu Srbije – Niš, Kuršumlija, Vranje.

Najveći godišnji prihod energije se dobija ako je površina orijentisana prema jugu i ima nagib od 30 stepeni; ova orijentacija i nagib su optimalni i za periode mart-april i avgust-septembar. Procena ukupnog potencijala za uštedu u Srbiji ima 2,65 miliona stambenih jedinica. Ako bi se na svaku stambenu jedinicu postavilo po 4kvm solarnih kolektora, godišnje bi se uštedelo oko 7.420GWh električne energije čija je vrednost oko 370 miliona evra. Iskorišćavanjem ukupnog potencijala solarne energije za zagrevanje vode bi se smanjila i emisija ugljen-dioksida – za 6,5 miliona tona godišnje. Nezvanični podaci govore da se u Srbiji godišnje ugradi 15.000 kvm solarnih kolektora, što je po opštoj proceni malo. Vlada Srbije je nedavno usvojila uredbu o podsticajnim otkupnim cenama za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. U skladu sa tom Uredbom, cena jednog kWh dobijenog iz sunčeve energije biće 23 evrocenta.

Izvor: www.blic.rs

Priredila: Sladjana Knezevic, II-7

Ideja za gradnju solarnog kolektora došla je spontano u razgovoru sa Branislavom Vila, sa kojim sam pre desetak godina pravio zanimljive emisije iz oblasti primenjene elektronike na jednoj lokalnoj televiziji. Koristili smo VHS tehniku, jer se digitalna tehnika tek počela koristiti. Od pet snimljenih emisija sačuvano je dosta materijala koji se danas koristi u nastavi fizike u nekim osnovnim školama u Vojvodini.

Branislav je predložio da se realizuje jedan ozbiljniji projekat na korišćenju solarne energije, a konačna odluka o tome pala je na jednom od sastanaka “CEFIX-a”, jer su se u međuvremenu našli izvori finansiranja, a to su namenska sredstva AP Vojvodina i SO-e Vršac. Prihvaćena je ideja da kolektor grade učenici jedne osnovne i jedne srednje škole, a to su Osnovna škola “Žarko Zrenjanin” Izbište i Srednja tehnička škola “Nikola Tesla” Vršac.

Upravo ste pročitali deo prezentacije koju je pripremu gospodin Hasan Helja. Kompletnu prezentaciju možete preuzeti iz priloga i upoznati se sa fazama kroj koje je zajedno sa svojim učenicima prošao prilikom izgradnje solarnog kolektora.

Učenici osnovne škole u Izbištu, članovi sekcije "Mladi fizičar", završili su u planiranom roku projekat izrade konstrukcije solarnog kolektora. Rukovodilac projekta bio je predmetni nastavnik Hasan Helja. Najveći deo posla odradili su učenici van nastave, odnosno na časovima sekcije. Među najaktivnijim bili su: Marija Nastić, Slobodan i Staniša Pavlov, Dragica Milunov, Tamara Omorac i Norbert Etveš. Pre njih maksimalno su pomogli učenici osmog razreda. U timu je radilo 12 učenika. Posle mukotrpnog spajanja 210 limenki i njihovog farbanja, na poslednjem sastanku sekcije izvršena je njihova ugradnja u namensko kućište dimenzija 2m x 1m, koje je skrojeno od vodootporne špere (blažujka), a potom zaštićeno sa providnim pleksiglasom i aluminijskim "L" profilima. Za članove sekcije ovo je velika radna pobeda i prilika da se bave različitim proračunima i eksperimentima u toj zanimljivoj grani fizike. Učenici su u dosadašnjem radu pokazali maksimalnu ozbiljnost, znanje i kreativnost.

Vredan konstruktorski rad ostaje školi, i biće ugrađen na pogodno mesto za korišćenje solarne energije. Finansiran je zajedničkim sredstvima Pokrajinskog sekratarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Opštine Vršac. Drugi kolektor dovršavaju, pored škole iz Izbišta, i učenici školskog centra "Nikola Tesla" iz Vršca. Radovi će biti prezentovani na završnoj konferenciji projekta u organizaciji  udruženja građana "CEFIX", a pružiće se posebna prilika za ispitivanje solarne energije i realnih mogućnosti njenog korišćenja. 

Оdžаci bi mоgli dоbiti sоlаrni pаrk, а Оdžаčаni nоvа rаdnа mеstа. Prеdstаvnici slоvаčkе kоmpаniје "Еnеrdži fоr fјučr", Јurај Ајhnеr i dr Аdriјаnа Šklibаvа, vоdili su rаzgоvоrе sа prеdsеdnikоm SО Оdžаci Мilоšеm Pејčićеm, člаnоm оpštinskоg vеćа Dаnilоm Šćеpаnоvićеm i Маrkоm Pеrišićеm iz kаncеlаriје zа lоkаlni еkоnоmski rаzvој. Теmа је bilа pоtеnciјаlnа invеsticiја u оblаsti prоizvоdnjе еlеktričnе еnеrgiје putеm sоlаrnih gеnеrаtоrа.

Јеdnа оd uglеdnih kоmpаniја оvе vrstе u svеtu је i "Еnеrdži fоr fјučr", kоја imа 16 sоlаrnih pаrkоvа u Slоvаčkој i 22 u Čеškој Rеpublici, а u Indiјi sе grаdi јеdаn оd 50 mеgаvаtа snаgе, kаkаv pоtеnciјаlni invеstitоri iz Slоvаčkе žеlе dа izgrаdе nа tеritоriјi оpštinе Оdžаci. Izgrаdnjа sоlаrnоg gеnеrаtоrа prеdviđа pоvršinu оd оkо 100 hеktаrа zеmlјištа, а prеdstаvnici оdžаčkе оpštinе su pоnudili lоkаciјu pоrеd putа Kаrаvukоvо – Bоgојеvо, kоја је zаdоvоlјilа pоtеnciјаlnоg invеstitоrа.

- Srbiја, а pоsеbnо Vојvоdinа, imајu vеliku pеrspеktivu u оblаsti zеlеnе еnеrgiје, а štо sе tičе kоnkrеtnе invеsticiје u оdžаčkој оpštini nа pоnuđеnој lоkаciјi i njеnа izgrаdnjа, zаvisićе isklјučivо оd brzinе dоbiјаnjа dоzvоlа zа izgrаdnju - rеkао је Ајhnеr.

Nа еvеntuаlnој izgrаdnji оvе znаčајnе invеsticiје, isklјučivо bi bilа аngаžоvаnа dоmаćа rаdnа snаgа, štо је vеоmа znаčајnо zа pоbоlјšаnjе iоnаkе vеоmа slаbе zаpоslеnоsti rаdnikа u оpštini Оdžаci. Оčеkuје sе dа nа izgrаdnji sоlаrnоg pаrkа, budе аngаžоvаnо оkо 500 rаdnikа, оd kојih  bi trеbаlо pо zаvršеtku izgrаdnjе, njih оkо 50-100 dа оstаnu zаpоslеni nа еlеktrаni.

Kаkо sе čulо nа sаstаnku, prirоdnо оbnоvlјivi izvоri еnеrgiје su budućnоst i sаdаšnjоst. Struја iz prirоdе, iz suncа, је nајvеći izvоr еnеrgiје dоstupаn čоvеčаnstvu. Fоtоnаpоnskе еlеktrаnе su klјučnа tеhnоlоgiја nа putu sаmооdrživоsti i kоmеrciјаlnо prоfitаbilnоg izvоrа еnеrgiје. Sоlаrni pаrkоvi imајu visоk pоvrаt invеsticiје, štо sе vidi pо brојu kоmpаniја u svеtu, kоје sе nаlаzе nа bеrzаmа. Zа invеstitоrа kоrišćеnjе еfikаsnih mоdulа, kојi gеnеrišu čistu еnеrgiјu, prеdstаvlја аtrаktivnu i vrеdnu invеsticiјu u budućnоsti nа dvоstrаn nаčin, еkоlоški i еkоnоmski.

Dа li ćе zаistа оvај ispit biti uspеšnо pоlоžеn, оstаје dа sе vidi u nаrеdnih nеdеlјu dаnа, kаdа su pоtеnciјаlni invеstitоri iz Slоvаčkе nајаvili slеdеću pоsеtu Оdžаcimа.         

Bоlјi dаni

Vеć sklоplјеni ugоvоri sа prеdstаvnicimа "Маgnа sitingа", о izgrаdnji prоizvоdnоg pоgоnа u Оdžаcimа i "Grајnеrа" iz Аustriје, nоvоg vlаsnikа "HIPОL plаstа" iz Оdžаkа, uz оvаkо znаčајnu invеsticiјu u оblаsti еnеrgеtikе, bi bili vеliki pоdsticај i drugim еvеntuаlnim invеstitоrimа zа оživlјаvаnjе оdžаčkе privrеdе kоја је u vеоmа tеškој situаciјi.

- Nа ispitu ćе biti оrgаni i službа оpštinskе uprаvе Оdžаci, kаdа sе tičе brzinа rеšаvаnjа pоtrеbnih dоzvоlа zа pоčеtаk izgrаdnjе sоlаrnоg pаrkа nа tеritоriјi nаšе оpštinе. Vеruјеm dа ćеmо оvај znаčајаn ispit uspеšnо pоlоžiti, prеgоvоrе sа еvеntuаlnim invеstitоrimа iz Slоvаčkе, tаkоđе uspеšnо privеsti krајu kао i u prеdhоdnim slučајеvimа "Маgnа sitingа" i "Grајnеrа" - rеči su Мilоšа Pејčićа, prеdsеdnikа Skupštinе оpštinе Оdžаci.

Izvor: Dnevnik

Data centar u Severnoj Karolini kompanije Apple pri svom punom kapacitetu trošiće 20 megavata. Apple će nakon izgradje solarnih panela neposredno u blizini centra obezbediti 60% struje dok će ostatak da se proizvede iz pogona za proizvodnju bio-gasa koji se takođe u fazi izgradnje. Ova dva pogona proizvodiće energije koja bi bila dovoljna za 10.800 domacinstava, odnosno i vise nego dovoljno za proizvodnju data centra koji opsluzuje milione Apple korisnika širom sveta.

Kompanija Apple je dokaz da je moguće uz adekvatno planiranje obezbediti veliku infranstrukturu i 100% snabdevanje električnom energijom koja se proizvodi iz čisto obnovljivih izvora.

80352-500

Luksemburški investicioni fond “Sekurum ekviti partners” odlučio je da u Srbiji izgradi solarni park, najveći na svetu, vredan 1,7 milijardi evra. Ugovor sa državom biće potpisan sledeće nedelje, posle čega će MX grupa, treći najveći proizvođač solarne opreme u Evropi, početi sa izgradnjom fabrike, otkriva za “Blic” menadžer fonda Ivan Matejak.

Odmah nakon potpisivanja ugovora, zbog ovog posla kompanija MX grupa će iz Milana preseliti svoje sedište u Beograd i izgraditi dve fabrike u Srbiji. O tačnom mestu fabrike koja će proizvoditi opremu za solarni park koji će se prostirati na 3.000 hektara još se razmišlja, ali je, kako saznaje “Blic”, reč o lokaciji 50 kilometara od Beograda prema jugu, jer su to prostori sa dovoljnim brojem sunčanih sati tako da se može proizvoditi struja.

- Ugovorom koji će biti potpisan do petka država se obavezuje da investitoru da zemljište “koje neće biti poljoprivredno, niti na ekskluzivnim lokacijama“ - kaže za “Blic” Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje će u ime Vlade Republike Srbije potpisati ugovor sa investicionim fondom.

Pored toga, “Sekurum ekviti partners” će dobiti i priključenje na visokonaponske električne vodove od parka do prenosne elektromreže. Prema Đurićevim rečima, dobro za Srbiju je što investitor nije tražio da mu država plati podsticajne tarife za proizvodnju jer su one dosta visoke i za solarnu energiju iznose 23 evrocenta po kilovatu, skoro četvorostruko više od cene običnih kilovata.

237365 solarni-park origh

- Sva energija koja se proizvede u ovom parku biće namenjena izvozu, mahom u zemlje Evropske uniju, i zato Srbija nema obavezu da proizvođačima plaća takozvane podsticajne (feed in) tarife - objašnjava Bojan Đurić.

Upravo potencijal sunčevog zračenja koji je u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi bio je jedan od ključnih razloga da se luksemburška firma odluči da baš u našoj zemlji gradi solarnu elektranu dvostruko veću od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 megavati.

- U Srbiji je intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi. U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40 odsto. Sem toga, geografski položaj zemlje je odličan, što je od velikog značaja budući da nam je cilj izvoz električne energije - objašnjava Matejak.

Ako dobiju sve dozvole za gradnju na vreme, od januara 2013. godine bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka koja bi se po fazama odvijala do kraja 2015. godine. Kako se očekuje, prvi zeleni kilovati izaći će na tržište Srbije, ali i Evropske unije u drugom tromesečju sledeće godine, jer je italijanska MX grupa obećala isporuku opreme za proizvodnju 40 megavata mesečno u parku sa panelima ukupne instalisane snage 1.000 megavata. U fabrici za izradu solarne opreme bi trebalo da radi 200 ljudi, mahom projektanata, inženjera građevine i arhitekture, radnika, dok bi solarni park trebalo da zaposli još 1.000 ljudi, zaključuje Matejak.

 

Isplativ biznis

Obaveza zemalja članica Evropske unije je da do 2020. povećaju udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 20 odsto, što mnoge ne mogu da postignu proizvodnjom u svojoj zemlji. Pritom je tamo cena kilovata 18 evrocenti, trostruko viša nego kod nas. Zato je proizvodnja solarne energije prilično isplativ biznis i razlog što će investitori po fazama uložiti dve milijarde evra, uključujući poreze, u solarni park u Srbiji, kaže Ivan Matejak.

Izvor: Blic

Pokrajinski Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je tokom dužeg niza godina aktivno radio na promociji upotrebe energije sunca u APV i na stimulisanju investicija u ovom segmentu. Jedan od vidova aktivnog delovanja jeste i finansiranje studija o potencijalima koje možete preuzeti i koristiti za potrebe informisanja i razvoja novih projekata.

Studiju "Procena ukupnog solarnog potencijala - Solarni Atlas i mogućnosti "proizvodnje" i korišćenja solarne energije na teritoriji AP Vojvodine" možete pregledati i preuzeti ovde.

Prilozi:

Rezime SRB

Rezime ENG

Izvor: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

Strana 3 od 3
PokloniIOtpadSkloni