10. Apr, 2020.

Kuda idu pare za ekologiju?

Do kraja 2013. godine na ime ekološke takse građani Vranja uplatili su blizu 20 miliona dinara.

Taj novac ide u Fond za zaštitu životne sredine, ali je svakako ozbiljno piitanje u kakve se srhe troši, jer Vranje ima jednu od najviših ekoloških taksi u Srbiji, koja je u prethodnih pet godina povećana za više od 3.000 odsto.

Članica Gradskog veća zadužena za ekologiju Nela Cvetković uverava da se prikupljeni novac troši namenski, navodeći da najveći deo odlazi na nabavku kamiona za komunalno preduzeće „Komrad“.

– Novac koji dobijamo od naplate ekoloških taksi ide isključivo na realizaciju programa iz oblasti životne sredine.

Taj program usvajamo na sednicama Skupštine, a uz saglasnost Ministarstva životne sredine.

Do sada smo pare potrošili na realizaciju projekata NVO i za to smo izdvojili tri miliona dinara. Upravo sam u Kazanđolu gde nadgledam radove na ćišćenju korita reke – kaže Cvetkovićeva.

Ona tvrdi da se od tih para plaća i merenje buke, monitoring kvaliteta vazduha i vode, koji se izvršavaju jednom mesečno.

– Kontrolišemo od tog novca i kvalitet vode u 32 bunara na području Vranja.

Eto, dobili smo najnoviji izveštaj da voda u bunarima u podnožju Pljačkovice nije radioaktivna.

Za ovu godinu planirali smo da potrošimo 26 miliona dinara.

Od toga će biti i nabavka kamiona za „Komrad“ i tender je u toku, zatim kupovina kontejnera, kupili smo vagu za deponiju „Meteris“.

Novac koji nam bude ostao, prebacićemo za narednu – kaže ova većnica.

Inače, svakog meseca pravna lica izdvajaju tri dinara po metru kvadratnom poslovnog prostora, dok fizička lica metar kvadratni košta 70 para na ove takse.

 pripremio: Aleksandar Aca Stojković

Pet miliona sadnica drveća zasadjeno je danas u Makedoniji u masovnoj akciji na "Dan drveta" koji je Vlada proglasila za neradan dan. Akcija na 80 mesta širom Makedonije obuhvatila je 1.150 hektara i koštala milion evra, rekao je ministar šumarstva Žarko Karadžoski. Vlada Makedonije je proglasila "Dan drveća" neradnim da bi akcija bila što masovnija i da bi se u nju uključili i gradjani, a prednost u pošumljavanju imali su predeli stradali od požara. Drveće su danas sadili i djaci, policajci, premijer Nikola Gruevski, ministri, vojnici, strane diplomate u Skoplju. Ove godine je "Dan drveta - zasadi svoju budućnost" priredjen 12. put. Do sada je u tim akcijama zasadjeno 45 miliona sadnica drveća. Sadnice drveća obezbedilo je Javno preduzeće "Makedonske šume".

Izvor : (Beta)

Farmer Mihael Buk (Michael Buck) napravio kuću za svega 150 funti (oko 21000 dinara ili 180 eura) u nameri da pokaže da gradnja stambenog objekta ne mroa da košta ćitavo bogatstvo i da traje ceo život.

Na kraju svog dvorišta krenuo je sa izgradnjom kolibe iz snova koristeći se isključivo recikliranim materijalo i stvarima koje više niko ne želi. Za izgradnju kolibice bilo mu je potrebno svega 8 meseci koristeći se starom tehnikom gradnje u kojo glavnu ulogu imaju zemlja, glina, pesak, slama i voda. Krov je napravljen od drvene konstrukcije i slame, dok je unutrašjost uređena materijalima koje je našao na đubrištu. Reklo bi se da ovako izgrađena kuće hladna, međutim izuzetno dobra izolacija čini da se toplota ne gubi tako lako i boravak u kolibici je zaista veoma prijatan.

Kolibicu iznajmljuje radniku koji radi na farmi u komšiluku koji, verovali ili ne, "stanarinu" plaća u mleku a kako nema struje, gasa ili vode nema ni računa za iste.

Izvor: dailymail.co.uk

ZEMLJA - NAŠ JEDINI DOM

HOME (2009) je dokumentarna hronika o stanju naše planete, i nama ljudima koji kao dominantna vrsta moramo preuzeti odgovornost za dugoročne posledice i budućnost našeg trenutno jedinog doma u svemiru. Film pokazuje odnose između vidljivih i nevidljivih organizama, klime i ljudskih civilizacijskih aktivnosti koji su presudni u delikatnim procesima odrđanja ravnoteže na Zemlji, gde ni jedan organizam što organske što neorganske prirode ne može opstati sam za sebe, već mora postojati kao deo ukupne ravnoteže života na ovoj planeti. Prirodan svet, počev od jednoćelijskih algi koje se razvijaju na ivicama vulkanskih izvora,  pokazujući suštinsku ulogu u evoluciji fotosinteze, i razvoju višećelijskih oblika živora, od biljaka preko životinja, do samog čoveka. Put civilizacijskog razvoja od poljoprivredne revolucije i njenih posledica do iskorišćavanja prirodnih izvora nafte i industrijalizacije, što je dovelo do neizbežnog narušavanja ravnoteže u svim segmentima života planete, kao i nejednakosti socijalnih, ekonomskih i društvenih prilika među ljudima. Posledice današnjeg ubrzanog tehniološkog razvoja dovele su do narušavanja ravnoteže prirodnih resursa, krčenje šuma, požari i velike poplave, otapanja glečera, klimatskih promena, nestašice vode i hrane, prekomerno trošenje energije koje više nećemo imati odakle da stvaramo, jer smo kao ljudi planetu Zemlju doveli na ivicu kolapsa. Gradovi kao što su Dubai, Njujork, Las Vegas, Los Anđeles, Tokio, i ostali megalopolisi su prikazani kao primer lošeg upravljanja, organizacije života i rasipanja energije, hrane i vode. Masovne mirgacije, iseljavanja izbeglica iz ugroženih područja primer su i prognoza bliske budućnosti Planete. Globalno zagrevanje, topljenje glečera, podizanje nivoa mora i klimatske promene uslovljavaju i sve brže će uslovljavati naš opstanak na planeti. Ovaj film pokazuje veliku istinu o našem uticaju i neminovnoj odgovornosti koju kao svesna bića moramo preuzeti da bi brižljivo planiranim akcijama dali odgovore na aktuelne probleme sa kojima se Zemlja suočava i pokušali spasiti već zaraženu i bolesnu planetu, koja nam je trenutno jedini dom

Yann Arthus-Bertrand (1946) - Umetnički fotograf, reporter, režiser, ekolog.
Kao aktivan učesnik u borbi protiv ugrožavanja planete, snimio je nebrojeno mnogo fotografija iz vazduha, i organizovao akciju širenje svesti čoveka o odgovornosti za budućnost planete, što svedoče velike izložbe njegovih fotografija širom sveta. Ceni se da je njegove prelepe i skoro magične fotografije videlo preko 130 miliona ljudi. Pre par godina imali smo čast da posetimo njegovu izložbu u Beogradu koja je bila postavljena na platou Kalimegdanske terase. Monografija štampana na više od 21 jezika sveta je rasprodata u milionima primeraka.

Fotografije - Yann Arthus-Bertrand

Izvor: moji-tragovi.blogspot.com


Delta reke Bojane jedna je od najlepših prirodnih celina na istočnoj obali Jadrana. Ali, svake jeseni na tom prostoru mogu se videti zastrašujući prizori.

Na stotine tona smeća razbacanih na ušću Bojane, na prekrasnom ostrvu Ada i na peskovitoj Velikoj plaži dugoj 12 kilometara, pružaju apokaliptičnu sliku. Svega tu ima: od plastike, preko šporeta i kreveta, do automobilskih šasija.

Taj otpad više ne stiže samo rekom Bojanom iz Albanije i Crne Gore, već i sa Kosova i iz Makedonije rekom Drim, čiji se jedan krak uliva u Bojanu. Problem je, dakle, postao međunarodni, a prethodnih godina se dešavalo da, zbog kretanja morskih struja, smeće sa tog prostora stigne i do južne Dalmacije, odnosno do poluostrva Pelješac i ostrva Mljet. I oni su se našli u čudu.

Ugroženi ljudi, turizam, ptice...

Novinar Miljan Knežević kaže za Dojče vele da se stanje iz godine u godinu pogoršava. „Ono što posebno zabrinjava jesu velike količine medicinskog otpada tako da na plažama možete naći ostatke infuzionih rastvora, iskorišćene špriceve, tablete... Sve to završava na obalama ulcinjskih plaža i to poslednjih godina postaje sve veći i veći problem“, tvrdi Knežević i dodaje da je zbog zagađenja sve manje ribe u Bojani. Procene govore da u toj reci ima oko 50.000 tona čvrstog otpada!

Takvo stanje posebno zabrinjava ekologe i turističke radnike, te veoma negativno utiče na biljni i životinjski svet u toj delti. Šire područje reke Bojane je, naime, najznačajnije stanište na seobi, zimovanju, gnežđenju i ishrani ptica na celoj istočnoj obali Jadrana.

Iako navode da tom problemu posvećuju znatnu pažnju, zvanična Podgorica i Tirana tvrde da nemaju novaca i resursa da ga reše. „Moramo svi zajedno da sednemo i razmislimo kako rešiti to pitanje, jer takvi projekti koštaju. Učinićemo sve da uspostavimo saradnju koja će pružiti bolja rešenja od onih koje mi u ovom trenutku možemo da pružimo“, rekao je tokom nedavne posete Crnoj Gori albanski premijer Edi Rama.

Ekološki sat otkucava

Napominjući da je potreban zajednički napor svih državnih struktura Crne Gore i Albanije, lokalnih zajednica na pograničnom pojasu, civilnog sektora i medija, čelnik ekološke organizacije „Zeleni korak“ Dželal Hodžić kaže za Dojče vele da smeće u Bojani i na ulcinjskim plažama predstavlja ekološku bombu koja sve brže otkucava.

„Ako se ovako nastavi, naši će se potomci ugušiti u smeću. Ono je, sada znamo, sirovina, a mi nismo tako bogati da bacamo sirovinu. Jer, ekologija nije trošak: to je investicija u budućnost. Posebno to moramo raditi mi u Crnoj Gori zato što smo se deklarisali kao ekološka država. I postojeći zakoni su relativno dobri, ali se oni ne primenjuju“, zaključuje Hodžić.

U svakom slučaju, rešenja za ovaj narastajući problem nema ni na vidiku, a Ulcinjani sa zebnjom čekaju nove kiše i nove gomile smeća.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Izvor: www.dw.de

Prijatelji iz Vertigo produkcije poslali su nam nove epizode TV emisije: Energija na pametan način - isplati se!

Obaveštavamo Vas da je emisija "Energija na pametan način - isplati se!" krenula sa emitovanjem na B92 Info kanalu, i to ponedeljkom od 18:30h, utorkom 20:05h, četvrtkom 10:00h i subotom u 17:10h.

 

Energija na pametan način epizoda 32

http://www.youtube.com/watch?v=4t6EUZWWa78

Energija na pametan način epizoda 31
Energija na pametan način epizoda 30

Evropska komisija predložila je mere za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa koje se najčešće koriste samo jednom ali mogu da ostanu u prirodi stotinama godina. U EU svake godine više od osam milijardi kesa ne završi tamo gde treba već u prirodi, što ima ogromne ekološke, ekonomske i socijalne posledice. Svaki građanin Evropske unije iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac godišnje upotrebi prosečno četiri a Poljak više od 450 kesa.

Prema predlogu usvojenom 4. novembra, članice EU moći će da izaberu najpogodniji način za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa, uključujući naknade, postavljanje nacionalnih ciljeva ili ograničenje prodaje.

"Počeli smo da rešavamo veoma ozbiljan i vidljiv ekološki problem. Svake godine u Evropi van smeća završi više od osam milijardi plastičnih kesa koje prave ogromnu ekološku štettu. Neke članice su već postigle dobre rezultate u smanjenju upotrebe kesa. Ako ih ostale članice budu sledile, mogli bi da smanjimo ukupnu potrošnju u EU za 80% u poređenju sa sadašnjom", istakao je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik.

Predlog Komisije zapravo nosi izmene direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Prva izmena podrazumeva da će članice morati da usvoje mere za smanjenje potrošnje plastičnih kesa tanjih od 50 mikrona jer se one retko koriste ponovo, kao što je slučaj sa onim debljim, dok se druga tiče ekonomskih instrumenata za smanjenje potrošnje.

Komisija ističe da su mere za smanjenje korišćenja plastičnih kesa, poput naknada, dale ohrabrujuće rezultate u nekim članicama, što dokazuje da je upotrebu kesa moguće smanjiti. Kao pozitivni primeri navode se irski namet i danski porez na plastične kese.

Predlog stiže nakon niza mera pojedinih članica EU i poziva ministara ekologije EU upućenih Komisiji da nađe način za akciju na nivou Unije. Prethodile su mu i široke javne konsultacije.

Statistike pokazuju da je u 2010. godini na tržištu EU utrošeno 98,6 milijardi plastičnih kesa ili prosečno 198 po stanovniku. Najveći deo tih kesa (oko 90%) bile su one lake koje se retko ponovo koriste.

Najmanje kesa po stanovniku troši se u Danskoj i Finskoj, samo četiri godišnje u proseku, a najviše u Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj, po 466.

Prema podacima Jurokomerca (EuroCommerce), udruženja trgovaca koje predstavlja velike maloprodajne lance poput Karfura (Carrefour), Teska (Tesco) i Ikee, njihove članice na dobrovoljnoj bazi već sprovode akcije za manju upotrebu plastičnih kesa.

"Unapređenje se beleži u poslednjih deset godina jer smo kupcima ponudili alternativu (plastičnim kesama)", ističe se u saopštenju Jurokomerca, preneo je EurActiv.com.

Kako navodi to Udruženje, kupcima se nude kese za više kupovina napravljene od materijala koji se reciklira kako bi ih podstakli da promene ponašanje i navike u kupovini.

Zahvaljujući akcijama, članice Jurokomerca smanjile su potrošnju plastčnih kesa sa prosečno 500 po stanovniku EU u 2008. na 198 kesa u 2010. godini.

Bacanje plastičnih kesa u smeće ima ekološke efekte (zagađuje vazduh, vodu, zemljište, more, doprinosi smanjenju biodiversiteta), ekonomske (gubitak sirovina, gubici onih koji se bave reciklažom i turističkog sektora, troškovi za čišćenje) i socijalne (gubitak estetike pejzaža, potencijalni efekti po ljudsko zdravlje).

Od plastičnh kesa posebno strada morski svet i Komisija procenjuje da 94% ptica koje žive u oblasti Severnog mora u stomaku ima plastiku.

Izvor: EurActiv.rs

Posetioci ovogodišnjeg 46. međunarodnog sajma LORIST i sajma ekologije EKO-SVET bili su u prilici da se upoznaju sa projektima koje trenutno "Cefiks" realizuje. Nama bitan projekat pre svega je projekat "ConSENSus" - partnerski pristup u kreiranju politike životne sredine. Nosilac projekta je Beogradska otvorena škola - BOŠ, a partneri na projektu pored CEFIX-a su još i UNEKOOP iz Paraćina i Aarhus centar iz Kragujevca. Na štandu "Cefiksa" održana je kratka prezentacija projekta, a posetiocima sajma je ovom prilikom deljen promotivni materijal projekta "ConSENSus". 

Koncept "Samogrejne ekološke kuće" akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da "Samogrejna ekološka kuća" ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

 

leto zima2

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

reflektujuce-povrsine1a

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

zahvat-suncevog-zracenja2

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija "Energy Globe" proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom "Energy Globe Award" za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture "Building the Future We Want" povodom obeležavanja "Svetskog dana habitata 2012" u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

http://www.samogrejnekuce.com

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” је konkurisalo i dоbilо srеdstvа zа rеаlizаciјu prојеktа pоd nаzivоm "Izrаdа sоlаrnе sušаrе zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје". Prојеkаt vrеdan 198.400,00 RSD od čega Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” učestvuje sa 52.400,00 RSD, а 146.000,00 RSD sufinаnsirа Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine.

Pоlјоprivrеdnа škоlа „Vršаc“ iz Vršcа, kао pаrtnеr nа prојеktu, će uz uklјučivаnjе učеnikа u prаktičаn rаd dоbiti funkciоnаlnu sоlаrnu sušаru zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје kојu ćе mоći dа kоristi u nаstаvnоm prоcеsu kао srеdstvо zа rаd.

Dana 18. septembra 2013. godine otpočelo sе sa izradom solarne sušare u prostorijama Polјoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Predmetni nastavnik Računarstva i informatike, Miroslav Cuca, odredio je učenike koji će zajedno sa njim učestvovati u prvoj fazi izrade, i to: Dragana Žrakov, Мarija Dudovski, Nikola Petrović, Radosav Vijatov, Nataša Srbulov, Nikola Lukin i Boris Davitkovski.

Obzirom da škola nema potrebne mašine i alate za obradu drveta, materijal potreban za izradu same sušare je pripremlјen od strane stručnog saradnika, kako bi se sprečila mogućnost povreda u toku rada. Kućište solarne sušare je izrađeno od vodootporne špere (blažujke).

U prvoj fazi izrade učenici su sklopili kućište i police za sušenje, postavili nogare i točkove, а zatim ofarbali sve drvene površine osnovnom farbom za drvo i ulјanom bojom kako bi ih zaštitili od spolјašnjih uticaja.

PokloniIOtpadSkloni