02. Oct, 2020.

Ekološki sajam u Novom Sadu

Međunarodna studentska organizacija Ajsak (AIESEC) najavila je danas da će 7. aprila u Dunavskom parku u Novom Sadu organizovati ekološki sajam. Na sajmu će Novosađani i njihovi gosti moći da se informišu o aktuelnim ekološkim temama, kroz kontakt sa više od 15 nevladinih organizacija, kao i kompanijama koje posvećuju pažnju održivom razvoju, energetskoj efikasnosti, novim izvorima energije, ekologiji i zaštiti životne sredine.Posetioci će tokom trajanja skupa, od 11.00 do 15.00 sati, moći da donesu elektronski otpad (televizore, kompjutere, mp3 plejere, mobilne telefone) i papir koji će biti poslat na reciklažu.

Sajam se održava u okviru Ajsak projekta "Promeni sve(s)t", koji je realizovan tokom marta kroz radionice i predavanja, a koji će tokom aprila biti sproveden i kroz čišćenje i ozelenjavanje odabranog dela grada. Iz Ajseka su najavili i da će se 9. aprila održati akcija "Očistimo grad" koja je zamišljena kao čišćenje onog dela grada kojem je po mišljenju građana Novog Sada to trenutno najpotrebnije. Svi Novosađani će moci da daju svoj glas putem ankete ili na dan održavanja sajma na štandu Ajseka. Ulica koja dobije sa najveći broj glasova postaće bogatija za drvored.

Anketa se nalazi na sajtu http://www.aiesec.org.rs/odrzivi-razvoj/

Ajsek je najveća međunarodna studentska organizacija prisustna na više od 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja sa preko 60.000 članova, koja pruža mogućnost mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.

Izvor: Beta

"MITEKO" izvozi opasan otpad

"Miteko" iz Kneževca je u konzorcijumu sa još dve kompanije potpisao ugovor s Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja o izvozu 92.910 kilograma opasnog otpada s terirorije Srbije.

Izvor: Blic

Sat za našu planetu 2012.

Stotine miliona ljudi, preduzeća, kao i Vlade širom sveta se ujedinjuju svake godine da bi podržali najveći događaj u oblasti zaštite životne sredine u istoriji – Sat za našu planetu.

Više od 5.200 gradova iz 135 zemalja sa svih krajeva sveta isključilo je svetla 2011. godine i tako poslalo snažnu poruku kao poziv na akciju protiv klimatskih promena. Ušli smo u novu eru kada se zajedno posvećujemo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Akcija, bez sumnje, pokazuje da velike stvari mogu da se postignu kada se ljudi udruže zarad zajedničkog cilja.

U subotu, 31. marta 2012. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz više od 135 država solidarno će isključiti svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF - Svetski fond za prirodu.

Ekološko udruženje „Avalon“ je prošlogodišnjom inicijativom pridružilo opštinu Vršac spisku od preko 40 gradova u Srbiji koji su svojim učešćem dali doprinos ovoj akciji. Ove godine Ekološko udruženje “Avalon” inicijativu pokreće u saradnji sa Centrom za energetsku efikasnost "CEFIX" tako što će apelovati na građane i kompanije, putem plakata, medijskim obraćanjem (radijskom i tv reklamom, gostovanjima), da se priključe akciji i 31. marta od 20.30 do 21.30 časova isključe svetla po domovima i objektima. Zvaničnu podršku kampanji do sada su dali Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine kao i brojne organizacije, fakulteti, NVO, kompanije i građani.

 

Ekološki pojmovnik

Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.

Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda.

Ponovna upotreba jeste ponovna upotreba materijala, odnosno odbačenog predmeta bez promene strukture njegovog materijala, što može na primer da bude slučaj kod reciklaže.

Zagađujuće materije su materije čije ispuštanje u životnu sredinu utie ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet (eng. hazardous substances)

Odlaganje otpada je njegovo razvrstavanje, transportovanje kao i tretiranje, a zatim njegovo deponovanje na površini ili ispod površine zemlje.

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu stredinu, kao i na mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina iz otpada.

Ekologija od grčke reči: οίκος, oikos, "domaćinstvo"; i λόγος, logos, "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proucavanjem raznih živih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj žive - mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju.

Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi, odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi, tako da se umesto ambalaže načinjene od veštačkih materijala, ova eko ambalaža smatra njenom „environmentally friendly” alternativom.

Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka, životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu.

PET ili Polietilen teraftalat je termoplastični polimer granulat iz porodice poliestera i ima svoju široku primenu u proizvodnji sintetičkih vlakana, ambalažnih pakovanja za pića, hranu ili tečnosti. PET je jedan od najvažnijih sirovih materijala koji se koriste u veštački dobijenim vlaknima. Period razgradnje PET-a je i do nekoliko stotina godina.

PVC - polivinil hlorid je široko rasprostranjeni po upotrebi termoplastični polimer. Globalno, preko 50% proizvedenog PVC-a se koristi u građevinskoj industriji, gde sve više zamenjuje tradicionalne građevinske materijale kao što su drvo, beton i glinu. Kao tvrda plastika koristi se za pravljenje magnetnih traka, ploča, prozorskih profila, za vodovodne cevi, dok se kao meka plastika koristi u izradi odeće, podova, izolaciju električnih kablova na primer. Iako štetno utiče na zdravlje ljudi i okoline, PVC i dalje ima široku primenu. Zbog skupih troškova reciklaže, reciklira se u zanemarljivoj količini. Postoje pokušaji da se određenim industrijskim procesima iz PVC -a dobiju gorivo i minerali.

Izvor: OEBS Rečnik

Više od 50% uštede energije, kreativno korišćenje alternativne energije, efikasno smanjenje od 10t CO2 i korišćenje recikliranih materijala je koncept nove MOL benzinske pumpe koja je napravljena na principima održivog razvoja. Ova nova benzinska pumpa dokazuje da ekološka svest i savremeni dizajn nisu protivrečni i da se ne isključuju.

MOL dugi niz godina istražuje načine za razvoj benzinskim pumpi u skladu sa savremienim tokovima. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje troškova energije i korišćenje alternativnih izvora energije.
Primenom alternativnih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija cena izgradnje je inicijalno porasla za skoro 20% u odnosu na klasične benzinske stanice ali ova moderna benzinska stanica može da uštedi više od 7000 m³ gasa i 120 000 kWh električne energije godišnje. Tokom sunčanih dana može da proizvede energiju za sopstvene celokupne potrebe. MOL Grupacija planira da otvori nove benzinske pumpe primenom sličnih i inovativnih rešenja.

mol1-300x200

Inovacije koje su primenjene na ovoj pumpi:

Značajno poboljšana toplotna izolacija zgrade, uključujući i specijalno troslojno staklo u velikoj meri smanjuju toplotu leti i gubitak tplote zimi kao i utrošenu energiju potrebnu za grejanje i hlađenje. Zeleni zid i zeleni krov neutrališu oko 10t CO2 godišnje , dok u isto vreme štede energiju i smanjuju uticaj temperaturnih razlika. Kišnica se sakuplja i skladišti u cisterni da bi se kasnije koristila za zalivanje biljaka na krovu i na vertikalnim zelenim zidovima. Time se potrošnja pijaće vode smanjuje na minimum. Zgrada se greje zimi a leti hladi toplotnom pumpom i izmenjivačem toplote. Time se obezbeđuje nula emisije CO2. Solarno drveće pruža ukupno 250m2 integrisanih solarnih panela koji proizvode oko 31000 kWh energije godišnje. Koristi se samo LED osvetljenje. 355 LED svetiljki koliko je ugrađeno možete da uštedi više od 6000 kWh godišnje. Enterijer je projektovan i izrađen korišćenjem ekoloških materijala. Nameštaj je napravljen od recikliranih kartona a vinil tekstilne podne obloge i lampe su napravljene od reciklirane plastike.

mol2-300x199

Izvor: Efikasnost

Dana 21.07.2011. je organizacija „ECO“ (Enviromental Construction Products Organisation) iz Bona (Nemačka) objavila “ekološki izveštaj” baziran na svojstvima građevinskih proizvoda shodno ekološkim deklaracijama proizvođača (tzv. EPDs) prema ISO 14025. Reprezentativno za čitavu Evropu, ispitane su termoizolacione ploče od ekspandiranog polistirena („EPS“, odnosno stiropor) iz ukupno 24 fabrike iz 13 evropskih zemalja. Upoređenje stiropora sa ostalim vrstama termoizolacionih materijala koje postoje na tržištima donelo je veoma interesantna saznanja:

„ Rezultati pokazuju da je stiropor  „najekološkiji“ mogući termoizolacioni materijal“, kaže Dr. Klemens Demaček (Clemens Demacsek), direktor GPH („Güteschutzgemeinschaft Polystyrol-Hartschaum“), udruženja koje okuplja austrijske proizvođače stiropora (EPS-a) i sirovina za isti i koje se zvanično oglasilo saopštenjem povodom izveštaja iz Bona.

Kada su u pitanju danas veoma popularni, tzv. „demit-fasadni sistemi“ (termoizolacija + lepak + armirna mrežica + podloga za fasadu + završni fasadni sloj), stiropor predstavlja „Nr. 1“ ne samo kada je reč o neobnovljivoj primarnoj energiji, nego i kad je reč o indeksu sa kojim se proračunava potencijal stvaranja „staklene bašte“ i acidifkacije („zakiseljavanje“) životne sredine. Stiropor (ponajpre „sivi“, obogaćen primesama grafita, ali i klasični „beli“) zauzima bolju poziciju ne samo od termoizolacionih proizvoda na bazi kamene vune ili mineralnih pena, veći od onih koji su izrađeni na bazi drvenih vlakana!

Zanimljiva je i analiza životnog ciklusa stiropora kao termoizolacionog materijala, dakle od njegovog nastajanja pa do njegovog konačnog odlaganja. „Energetski rezultati“ stiropora su naime toliko pozitivni da nadmašuju u značajnoj meri podatke koji se dobijaju iz trenutno aktuelnih građevinskih priručnika:

Faktor 200: Stiropor iskazuje veliku energetsku efikasnost

Stiropor jeste materijal koji nastaje iz zemlje, od nafte i njenih derivata, ali zahteva vrlo malu količinu sirovine. To se objašnjava činjenicom da se stiropor sastoji 98% od vazduha i samo 2% od polistirena (koji čini njegov „skelet“). Sa druge strane, samo 0.1% ukupne potrošnje nafte i njenih derivata „odlazi“ na proizvodnju stiropora. Energetska amortizacija na impresivan način pojašnjava: Pri termičkoj sanaciji stiropornim pločama jedne kuće građene 70-ih godina prošlog veka, celokupna uložena primarna energija za sanaciju se „povrati“ u vremenskom periodu od 2 do 4 meseca! To znači da se uložena primarna energija u sanaciju kuće na ovakav način povrati čak 200 puta (!) tokom „životnog veka“ jedne takve kuće.

„Sa svakim litrom nafte uloženim u nastajanje stiropora mogu da se uštede čak 200 litara nafte. Ili još slikovitije: Svaki kubni metar stiropora štedi onoliko energije koliko je potrebno jednom putničkom vozilu da pređe deonicu od čak 30.000 km“, pojašnjava Dr. Demaček energetski učinak stiropora u tzv. „demit-sistemima“ i dodaje:

„Sa mog stanovišta ne postoji svrsishodnija primena nafte i njenih derivata od one koja podrazumeva proizvodnju termoizolacionih materijala.“

Izvor: Austrotherm

Na sajmu Eco-Products u Japanu kompanija Soni predstavila je prototip ekološke baterije koja je sastavljena od papira i kartona. "Tajna" ove baterije je poseban rastvor u koji je potopljena baterija, a prototip je uspeo da proizvede dovoljno energije za pokretanje manjeg ventilatora. Rastvor sadrži vodu i celulozu koji pretvara papir u glukozu, a onda uz pomoć drugih enzima i kiseonika stvara vodonikove jone i elektrone koji se ponašaju kao gorivo za bateriju.

Naravno, pošto je prototip, za sada ova baterija proizvodi energije dovoljno za pokretanje manjih uređaja. Ipak sam koncept je poprilično zanimljiv i otvara veliki broj mogućnosti za dalji razvoj, a ukoliko se ova baterija komercijalizuje višestruko će se smanjiti zagađivanje okoline.

Izvor: Blic online

Krvava lampa

Da bi proradila morate da je razbijete i sipate svoju krv! Ustvari ne ali priznajte da smo vam privukli pažnju?!

Da je grof Drakula živ, sigurno bi uložio svoje krvavo zarađene pare u ovaj projekat koji se zove Krvava lampa. Izmislio ga je dizajner i sociolog Mike Thompson u nameri da ukaže na sve ozbiljniji problem nedostatka energije. On je izračunao da prosečan Amerikanac godišnje potroši 3383 kwh struje, što je otprilike kao da je upalio svetlo u četiri sobe i ostavio ga upaljenog cele godine. I to ne uz pomoć štedljivih sijalica.

Zato je napravio Blood Lamp (Krvava lampa), koja simbolično treba da se uništi kako bi proradila. Na dnu posude se nalazi tekućina koja će početi da svetli kada joj se doda drugi sastojak koji se nalazi u kapsuli. Da biste ovo uradili morate da je polomite. To znači da lampa može da se iskoristi samo jednom, što je poruka svima da je energija potrošiva. Mike je nazvao Krvavom lampom, zato što se svetlo dobija njenim unutrašnjim tečnostima koje će umreti posle par sati. Ajde sad deco ugasite svetlo u kupatilu, nemojte da neko umre zbog vas.

Izvor: Domino magazin

Štednja energije

Nemojte pasti u dužničko ropstvo uz pomoć Black & Decker ultimativog zimskog gedžeta.

Dolazi zima duga i hladna. I baš bi bilo glupo da vam zbog neplaćenih računa isključe struju, pa da završite smrznuti na ulici bez dinara i pristupa vašem omiljenom web sajtu. Sprečite trošenje porodičnog bogatstva sticanog generacijama na energiju uz pomoć ovog Black & Decker merača potrošnje energije. Sada možete da namestite temperaturu na prijatnih 13 stepeni i uživate u toploti vašeg doma dok čitate nešto poučno, ali i zabavno na www.cefix.rs.

Izvor: Domino magazin

Veš mašine

Kako će izgledati u budućnosti.

Čekate jeftinu noćnu struju da biste uključili veš mašinu, a prljave majice se gomilaju u korpi svakog dana. Ovaj problem je mnogo veći nego što mislite, pošto su upravo mašine za pranje veša jedan od najvećih potrošača energije i pijuće vode na svetu. Zato se mnogi dizajneri ali i kompanije trude da pronađu ekološka rešenja koja će smanjiti potrošnju i zagađenje.

Pogledajte ovaj koncept “Orbital Washing Machine” koji je uradila Tiffany Roddis. Ona bi trebalo da doprinese održivom razvoju ali i unapredi i ubrza pranje veša. Kako se bubanj okreće u svim pravcima, umesto samo u jednom pranje veša je višestruko bolje i efikasnije čime se smanjuje vreme pa i potrošnja vode i struje. Hej mama dođi da vidiš ovo.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni