22. Oct, 2020.

Za sve modno i ekološki osvešćene dame torbice danskog studija “DIFFUS” sa solarnim ćelijama su pravi izbor

SadržajPored toga što izgledaju kul, ove torbice sadrže 100 solarnih ćelija ušivenih u materijal od koga su napravljene, i koje sakupljaju sunčevu svetlost koja se potom akumulira u Li-ion bateriju. Ovo vam omogućava da dopunite bateriju mobilnog telefona, ali i da, kada otvorite torbicu, lakše pronađete predmete u njoj pošto se (kao kada otvorite frižider) optička vlakna u postavi upale i osvetljavaju unutrašnjost.

Izvor: Domino magazin

Slatki, ali tužni film koji jednostavno morate da pogledate a onda počnete da reciklirate sve što vam padne pod ruke

Pogledajte ovu tužnu ljubavnu priču snimljenu za organizaciju Friends of the Earth. Osmislili su je kreativci agencije Catsnake a napravljena je kako bi vas motivisala da više vodite računa o reciklaži i očuvanju životne sredine. Film poručuje da je vreme da krenete u akciju i zahtevate od vlade da se aktivnije uključi u borbu za našu planetu. Sve je režirao Danann Breathnach.

Izvor: Domino magazin

Vrste ambalaža, oznake i hemikalije koje ispuštaju i one koje su dobre
Da li ste od onih snobova koji i dalje kupuju flaširanu vodu? Da li znate da tako bacate pare, uništavate prirodu i trujete vas i vašu porodicu?

Plastična ambalaža ispušta mnoge otrove u vodu, a evo je lista oznaka materijala koji se koriste, koji su opasni a koji nisu.

1 - PET - Najčešće boce koje ispuštaju teški metal antimon, hemikaliju BPA, koja utiče na hormone i može izazvati rak.

2 - HDP - Jedna od retkih dobrih plastika koja najmanje šteti vama i prirodi.


Zašto je nezdravo koristiti plastične flaše?

3 - PVC - Ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu.

4 - LDPE - Plastika koja ne ispušta hemikalije u vodu, ali se koristi za kese za namirnice.

5 - PP - Još jedna od dobrih plastika, obično bele boje koju srećemo kao čaše za jogurt recimo.

6 - PS - Ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu ili u ambalaži brze hrane.

7 - PC - To je najlošija plastika za prehrambene proizvode jer izlučuje hemikaliju BPA. Nažalost, koristi se u bocama za decu, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.

Izvor: Domino magazin

Ili bilo koji drugi uređaj sa USB priključkom a uz to ne troši energiju baš ni malo

Kada bismo morali da odaberemo dve stvari koje bismo poneli na pusto ostrvo to bi bili bicikl i mobilni telefon! A uzeli bismo ovaj Silverback Starke bicikl pošto je on najbolji ortak vašeg telefona. Baš kao što je to često i u životu, iza ove skromne spoljašnjosti, krije se veliko srce i talenti. Snagu vašeg pedaliranja će iskoristiti za stvaranje električne energije, koju možete posle da angažujete kako biste napunili bateriju mobilnog. Ili zapravo bilo kog uređaja na struju sa standardnim USB priključkom.

Silverback pravi i modele na struju koji će vam olakšati život na uzbrdicama, ali to je neka druga priča.

Izvor: Domino magazin

Dizajnersko rešenje za sigurnost

Dizajner Sono Mocci je napravio Ivy Bike Lock. On izgleda kao da je zelena biljka, pa će uneti duh ekologije u vaš život. Pored toga ga ne izdvaja ništa drugo.

Izvor: Domino magazin

Kako nam etiketa utiče na percepciju

Stavljanje oznaka organske hrane na sasvim obične namirnice vara potrošače da kupuju nešto zdravije, ukusnije i manje kalorično, kažu naučnici. Etiketa na nas utiče mnogo jače nego neka vest o zdravoj ishrani – percepcija ukusa, kalorija i vrednosti je značajno drugačija kada hranu smatramo “organskom”.

Naučnici su ispitali 115 osoba koje su nasumično izabrali iz šoping centra da učestvuju u istraživanju. Potom su od njih zatražili da ocene tri para proizvoda: dva jogurta, dva kolača i dve kesice čipsa. Jedan iz svakog para je imao oznaku “organsko” a drugi “običan”.

Učesnici nisu znali da je je svaki od dva proizvoda u paru bio identičan drugom. Od volontera je traženo da ocene ukus i kalorije u svakoj namirnici i procene koliko bi novca dali za svaki. Takođe, u upitniku su odgovarali o potrošačkim i ekološkim navikama. Iako je hrana bila potpuno ista, “organske” oznake su značajno uticale na percepciju ljudi.

Keks i jogurt su imali manje kalorija sa etiketom “organsko” i ljudi su bili voljni da plate do 23, 4% više! Takođe, volonteri su rekli da se vidi da imaju manje masti kad su ih probali, a “organski” kolači i čips su ocenjeni kao zdraviji.

Etiketa je čak prevarila i njihov ukus: tako su “organski” čips i jogurt morali da budu ukusniji. Nasuprot tome, obični keks je bio ukusniji jer su ljudi navikli da takva zdrava hrana uglavnom nije ukusna. Međutim, naučnici su otkrili da oni koji redovno kupuju organsku hranu, čitaju etikete i recikliraju jesu manje podložni ovom lažnom efektu.

Izvor: Domino magazin

Prva škola u Srbiji koja će kao dodatni izvor energije koristiti suncevu energiju ugradnjom solarnih vazdusnih kolektora Grammer Solar.

Firma Danone Solar Beograd je ugradila solarne kolektore-vazdušne Grammer Solar Nemačka , u OŠ ”Dr Jovan Cvijić” u Smederevu.

Postavljanje prvih kolektora sunčeve energije predstavlja realizaciju šireg projekta grada Smedereva koji podrazumeva veću primenu OIE u objektima javne namene, i očuvanju životne sredine.

Na fiskulturnoj Sali OS “Dr Jovan Cvijić” ugrađeno je 40m² solarnih vazdušnih kolektora tipa JumboSolar, koji će služiti za dogrevanje prostora fiskulturne sale i potrošne vode za pranje/tuširanje – sunčevom energijom. Solarno postrojenje treba da poveća učešće sunčeve energije u procesu predgrevanja/grejanja prostora sale i potrošne vode. Toplota i svež vazduh doprinose prijatnoj klimi u prostoriji, povećavaju dobro zdravlje i sposobnost rada i štite supstancu građevine. Na godišnjem nivou ostvariće se uštede od 50%.

Ovakvi ili slični projekti korišćenja solarne energije, treba da posluže kao dobar primer i podsticaj za sve buduće slične projekte kao što su: bolnice, studentski domovi, kampovi, osnovne i srednje škole, domovi za stare...

Preko milijardu ljudi ili svaki šesti čovek nema pristup čistoj vodi za piće. Uglavnom su to područja sa teritorije Afričkog i Azijskog kontinenta ali iznenaće Vas i podatak da čistu vodu za piće nema i određeni procenat stanovništa koji živi u razvijenim zemljama.

Prljava voda UBIJA. Problem leži u činjenici da voda utiče na sve. Posledica nedostatka dovoljnih količina čiste vode je veliki broj smrtnih slučajeva. Više ljudi umre od toga što nema pristup čistoj vodi nego od svih vidova nasilja uključujući ratove.

Zanimljiva je činjenica da neke od najsiromašnijih država imaju najveću potrošnju vode po glavi stanovnika. Najveća potrošnja vode nije u domaćinstvima već u industriji i poljoprivredi, a pogotovo na velikim farmama. Ni sve farme ne troše vodu podjednako pa tako na primer da bi se proizveo kilogram govedine potrebno je četiri puta više vode od kilograma piletine.

Za proizvodnju 1 jabuke potrebno je 70 litara, šolju kafe 140 litara, šolju čaja 35 litara, čašu mleka 200 litara, krišku hleba 40 litara, šniclu svinjetine 1440 litara, za pileće grudi potrebno je 1170 litara, za jedan hamburher 2400 litara, veću krišku kačkavalja 2500 litara, dok je za jedan goveđi stek potrebno čak 4650 litara vode.

Najviše resursa kada je čista slatka voda za piće u pitanju, po glavi stanovnika, imaju: SAD, Kanada, Australija, Portugal, Italija, Španija, Grčka, Mexico, Belgija i Japan. Najmanje je imaju u Danci, Luksemburžani, Česi, Englezi, Poljaci, Šveđani, Irci, Austrijanci, Finci i Nemci.

Čista voda za piće spada među osnovna ljudska prava pa se iz tog razloga prema njoj treba ponašati racionalno i veoma pažljivo.

Kada bi se samo mala curenja na slavinama ili cevima zaustavila moglo bi se uštedeti preko 10.000 litara čiste vode godišnje. Na svetu se koristi preko 3.542.000.000.000.000 litara vode godišnje. Engleska ima preko 338000 kilometara vodovoda ne računajući male vodove u domaćinstvima. To je dovoljno cevi da se osam puta okruži zemaljska kugla.

Nije previše zahtevati da svi imaju pristup čistoj vodi. U razvijenim zemljama potrebno je racionalnije koristiti čistu vodu dok siromašnim zemljama treba pomoći da dobiju pristup kako sanitarnoj vodi tako i vodi za piće.

Bašta u džepu

Dobro, ne baš u džepu, ali u džaku. Ovaj modularni kompaktni sistem (čitaj, džakovi sa zemljom) za ozelenjavanje krovova služi tamo gde nije lako naneti travu u rolnama. Ili je previše strmo, ili je mnogo stepenika.. Pogledajte kako jednostavno možete zasaditi bilo šta na krovu vaše zgrade ili kuće...

Autor: Ivan Bunčić - sijalica.com

Hotel se sastoji od petnaestak ekoloških šatora, kompletno opremljenih i spremnih za upotrebu. Tu su udobni bračni kreveti, sitnice iz švajcarskog regiona sela Les Cerniers, električni kamin… Šatori su opremljeni i još jednom sitnicom, pogledom na Ženevsko jezero.

Doručak i ručak obavlja se u zajedničkom restoranu.

Mislim da je sada pravo vreme da bukirate skijanje u martu ili aprilu..

Pravac Whitepod.

Autor: Ivan Bunčić - sijalica.com

PokloniIOtpadSkloni