12. Jul, 2020.

Od osnivanja Međunarodnog instituta za hlađenje, pre sto godina, došlo je do ogromnog napretka u snabdevanju  energijom i razvoju tehnologija  KGH u celom svetu. A očekuje se da će u predstojećim decenijama doći do još većih promena. U ovom radu je reč o globalnom zagrevanju koje se pripisuje potrošnji energije, ukljućujući sektor KGH, i o mogućem prilagođavanju čoveka klimatskim promenama. Pažnja je poklonjena i dodirnim temama.

U Japanu, zemlji domaćinu čuvenog Protokola iz Kjota, uz okvirnu konvenciju UN o globalnom zagrevanju, članovi vlade odlučili su da ne nose kravate tokom  leta u kampanji za smanjenje emisija CO2, smanjenjem potrošnje energije za hlađenje. Isto tako, tamo su i strani zvaničnici zamoljeni da slede taj primer. Takvo prilagođavanje čoveka klimatskim promenama omogućuje održavanje više temperature u

prostoriji i na taj način smanjenje potrošnje energije za hlađenje bez uticanja na toplotnu ugodnost. Povišenje globalne temperature jedan je od osnovnih pokazatelja promene klime. Da bi se u tim okolnostima održala tražena toplotna ugodnost, neophodno je potrošiti više energije za hlađenje prostora, povećavajući tako emisije CO2  sagorevanjem sve više fosilnih goriva za proizvodnju elektroenergije. Ovaj članak je posvećen čovekovim mogućnostima da promeni svoje ponašanje bez uticanja na toplotnu  ugodnost, pre nego što dođe do njegovog očekivanog postepenog prilagođavanja povišenoj spoljnoj temperaturi.

Izvor: kvartetv.com

Priredio: Matej Hana, I-4

Zbog izuzetnog interesovanja građana, nastavlja se akcija “Do plaže – preko reciklaže!” započeta povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Naime, “BiS Reciklažni centar” je pružio mogućnost đacima, studentima, penzionerima… građanima Pančeva i okoline da, čuvajući životnu sredinu – zarade džeparac za letovanje, dopune “rupe” u penziji, pomognu kućni budžet. Akcija koju su osmislili zove se: DO PLAŽE, PREKO RECIKLAŽE!

BiS RECIKLAŽNI CENTAR

Sa željom da Pančevo sačuvaju čistim, da se sačuvaju prirodni resursi i afirmiše reciklaža, ali i da se mladi Pančeva edukuju o nužnosti pravilnog odlaganja električnog i elektronskog otpada, za svaki doneti rashodovani električni ili elektronski uređaj, donosiocima ove vrste otpada će biti plaćeno prema cenovniku koji će biti istaknut na namenskim kontejnerima za prikupljanje ove vrste otpada.

Sve što je potrebno je da Pančevci pretraže svoje podrume, tavane, ostave, terase, dvorišta… da pronađu dotrajale i odbačene frižidere, štednjake, televizore, računare, usisivače, miksere, telefone, radio aparate, televizore… i da raskrče kuću od električnog i elektronskog otpada. Pančevo će se “ratosiljati” starudije, a iznosom dobijenom za otpad koji donosioci predaju na reciklažu – dopuniće se kućni budžet.

Vredne i ekološki osvešćene žitelje Pančeva njihov “ekološki džeparac” čeka od 10 do 18 sati, u petak, subotu i nedelju, 6, 7. i 8. jula kod obeleženih namenskih kontejnera koji će biti postavljeni na platou ispred Mesne zajednice “Kotež 1”, u Ul. Braće Jovanovića bb i na parkingu ispred zgrade u Ul. M. Gorkog 2, u Pančevu. Svi prikupljeni uređaji biće recilirani u pogonima “BiS Reciklanog centra”.

Dodatne informacije svi zainteresovani mogu dobiti putem pozivanja besplatne eko-linije: 0800 333 033.

Izvor: personalmag.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Evropska unija je 2003. godine usvojila Direktive vezane za probleme električnog i elektronskog otpada. Prva Direktiva je „Waste of Electrical and Electronik Equipment“ (WEEE)Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, dok je druga RoHS (Restriction of the use of hazardoues substances) – Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija. Ove Direktive su 2006.godine postale važeći zakon Evropske Unije. Od tada bilo koji proizvod koji ne zadovoljava kriterijume ovih Direktiva neće biti moguće plasirati na tržište u zemljama EU

WEEE

Svrha ove Direktive je prevencija nastanka električnog i elektronskog otpada, ponovne uporebe, reciklaže i ostalih oblika obnavljanja ovakvog otpada čime bi se smanjilo konačno odlaganje ee-otpada. Takođe, ona nastoji da poboljša ekološke performanse svih operatera angažovanih u životni vek proizvoda.

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim i električnim otpadom kroz:

  • Selektivno prikupljanje elektronskih i električnih uređaja pomoću odgovarajućih sistema koji čuvaju integritet uređaja i njihove potencijale za obnavljanje
  • Stopu sakupljanja koja iznosi 4 kg ee-otpada po stanovniku godišnje
  • Individualnu odgovornost proizvođača
  • Stope ponovne upotrebe, reciklaže i obnove koje se kreću u rasponu od 50-80% u zavisnosti od razmatrane kategorije uređaja
  • Pružanje informacija krajnjim korisnicima čije je učešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže, kroz obeležavanje, pakovanje kao i pružanje informacija postrojenjim za tretman

RoHS

Dostupni dokazi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja, tretmana, reciklaže i odlaganja ee-otpada a koje su definisane WEEE Direktivom kako bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale. Uprkos ovim merama veliki deo električnog i elektronskog otpada će završavati u trenutnim tokovima otpada. Čak i ako je zasebno prikupljen ee-otpad i podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije poput žive, kadmijuma, olova, PCB a koje predstavljaju rizik po okolinu i zdravlje ljudi.

Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti, najefektivniji način za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje od ovih supstanci jeste njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim materijalima. RoHS Direktiva se odnosi na električne i elektronske uređaje koji su definisani kategorijama elektronskih i električnih uređaja izuzimajući kategorije 8. i 9. RoHS u svojim specifikacijama tačno određuje koliki udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalna koncentracija opasnih supstanci od 0.1% po težini u homogenim sistemima.

Bazelska konvencija

Napori da se stane na put slobodnoj trgovini otrovnim otpadom delimično su urodili plodom – međunarodnim sporazumom Ujedinjenih Nacija o ograničenju trgovine toksičnim otpadom, poznatim kao Bazelska konvencija. Bazelska konvencija je međunarodni multilateralni ugovor, sačinjen u Bazelu (Švajcarska) marta 1989. godine kojim se regulišu norme postupanja, odnosno, kriterijumi za upravljanje otpadom na način usaglašen sa zahtevima zaštite i unapređenja životne sredine, kao i postupci prekograničnog kretanja opasnog i drugog otpada.

Bazelskim amadmanom je od 1995. godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada, tj. u zemlje van Evropske Unije. Srbija je potpisala Bazelsku konvenciju 1989. Godine, a ratifikovala je i postala član 2000. godine.

Izvor: zerowaste.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Rešenja koja doprinose kretanju društva ka povećanju svesti o očuvanju životne sredine su: smanjenje nastanka otpada i povećanje količine materijala koji se može ponovo iskoristiti.

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. To je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi.

Reciklaža uključuje: prikupljanje, razdvajanje tj. sortiranje, preradu i proizvodnju novih proizvoda od polovnih delova ili materijala.

Reciklaža ima ekološki, ekonomski i socijalni značaj. Ona može da utiče na podizanje ekološke svesti ljudi, pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine, štedi prirodne resurse.

Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina.

Reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

Širom sveta podaci o raciklaži u velikoj meri variraju između zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama Evropske unije 30%-40%, Austrija reciklira toliku količinu otpada da samo 3% ostaje na deponijama. U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponijama, što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom.

Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. Taj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje početkom 1950. godine i trajao je do kraja ’80-ih godina.

Šta sve može da se reciklira?

Mnogi materijali mogu da se recikliraju, kao što su: papir, karton, staklo, keramika, beton, aluminijum, gvožđe, elektronski otpad, baterije, otpadno ulje…

Proces reciklaže:

Staklo

Staklo se koristilo još pre 3.000 godina, kada su ga Egipćani koristili da bi izrađivali nakit, šolje i druge predmete. Staklo je jedan od najlakših materijala za reciklažu.

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da bi se uklonile nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, a potom se meša sa novim sirovinama (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600°C. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, i na kraju procesa nastaje nova boca ili drugi stakleni proizvod. Staklo može da se reciklira neograničen broj puta i ne gubi na kvalitetu.

Plastika

Za razliku od stakla koje je napravljeno od prirodnih supstanci, plastika se pravi od veštačkih sirovina, uključujući naftu i mazut.

Reciklaža se vrši tako što se nakon donošenja plastike u centar za reciklažu plastika prvenstveno pere i seče na sitne ljuspice, koje se potom razdvajaju u flotacione rezervoare gde se suše i tope. Plastika iz sistema izlazi u dugim nitima, koje se hlade i seku na palete, nakon čega se transportuju do proizvođača.

Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl...

Papir

Papir je napravljen od sićušnih vlakana. Pošto ova vlakna vremenom postaju slaba, papir se ne može zauvek reciklirati. Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta.

Kada se reciklira papir, trebalo bi odvojiti beli papir od kartona. Reciklaža papira se vrši tako što se papir za reciklažu sortira, a zatim se natapa i zagreva u velikim kacama, postajući pulpa. Dodaju se posebne hemikalije da bi se uklonilo mastilo iz novina. Pulpa se prečišćava od lepka i ostalih nečistoća i ubacuje se u mašinu koja je izbacuje na ravnu pokretnu traku gde se formiraju listovi. Osušeni listovi su spremni za upotrebu.

Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Aluminijum

Aluminijum se može reciklirati brzo i lako. Pravljenje aluminijuma od recikliranog aluminijuma troši 96% manje energije.

Reciklaža se obavlja tako što se aluminijumske limenke u postrojenjima za reciklažu seku i tope. Istopljeni aluminijum se hladi i formiraju se poluge, koje se koriste za pravljenje novih proizvoda.

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi.

Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

SAVETI:

  1. Reciklirajte papir - Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!
  2. Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!
  3. Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere!
  4. Upotrebljavajte jedan proizvod više puta!
  5. Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h!
  6. Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
  7. Jedna reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!
  8. Jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije koliko je potrebno da televizor radi 3 sata!
  9. Glomazni otpad odlažite u vreme i na mesto organizovanog odvoza!
  10. Posebno odvajajte metalni otpad i automobilske gume od ostalog otpada!
  11. Ne uništavajte kontejnere i kante za smeće!
  12. Odgovorno i kontrolisano izdvajajte otpad - Ne stvarajte divlje deponije!
  13. Reciklažom jedne tone plastike štedi se 1000 - 2000 galona benzina! (1 galon = 3,7854L)
  14. Više od 30 miliona stabala se smanji za jednogodišnju proizvodnju novina!
  15. Potrebno je između 400 i 500 godina da se razgradi stiropor u životnoj sredini!
  16. Potrebno je šest meseci da se raspadne pomorandžina kora u životnoj sredini!

 

Izvor: ecotopia.rs

Tekst preuzela: Tamara Horti, III-2

Mnogi bi rekli da se Napoleon našao na pravom mestu, u pravo vreme kada je zavladao Evropom i po njoj rasejao ideje Francuske revolucije. Industrijska revolucija je zahvaljujući nekolicini izumitelja i jednako malom broju kapitalista, spremnim da ulože u njihove ideje, uspela da ubrza vreme, smanji razdaljine i učini svet dostupnijim. Istovremeno, dovela je svet do ruba ekološke kataklizme. Bil Gejts i njegovi savremenici pokrenuli su novu, digitalnu revoluciju, otvarajući novi svet gotovo neograničenih mogućnosti i informacija, čineći komunikaciju nikad bržom. Na pragu je ekološka revolucija. Hoće li ona uspeti da tako radikalno promeni svet, kao prethodne navedene i izvuče ga sa ruba po kom trenutno hodamo? I, koje će biti njene nuspojave?

Kako početi bilo kakvu raspravu na temu koja se tiče ekologije? Problemima vezanim za životnu sredinu? Ili, pak, potencijalnim rešenjima, koja se pojavljuju sa različitih strana sveta i na potpuno različitim nivoima – od ekologa, inženjera, aktivista, proizvođača organske hrane, političara, ekonomista, arhitekata, dizajnera? Ni samo ograničavanje na principima ekološke gradnje nije lakši posao, jer pravci u kojima se može ići u ovoj oblasti su neprebrojivi. Održiva arhitektura. Zelena gradnja. Organska arhitektura. Vernakularna arhitektura. Ekološki dizajn. Održivi dizajn. Obnovljiva energija u stanovanju. Štedljive građevine. Alternativni materijali. Nabrajanje bi se nastavilo u nedogled. Iako postoji niz razlika u konceptima, jedno je zajedničko svim pomenutim formama ove gradnje – ekološka svest o životnoj sredini prilikom izgradnje životnog prostora.

Ekološka, održiva ili zelena arhitektura, deo je jednog šireg koncepta o kojem se u poslednjih nekoliko decenija sve više govori i preduzimaju sve intenzivnije mere. Održivi razvoj i ideja smanjenja štetnih posledica čovekovog prisustva na planeti, podstakla je eksperte u različitim oblastima da krenu u potragu za korisnim rešenjima. Na prvom mestu su svakako inženjeri koji godinama unazad plasiraju tehničke inovacije od sve većeg značaja za ovaj zadatak. Među najznačajnijim izumima svakako se mogu svrstati solarni paneli i turbine za vetar, kao revolucionarna tekovina koja ima potencijal da zameni nuklearne elektrane u najskorijoj budućnosti.

Kada je reč o arhitekturi, pitanja upotrebe novih materijala i recikliranja starih, uštede energije u prostoru, alternativnih načina njene proizvodnje, pozicioniranja građevina, kao i reciklaže starog prostora, postali su glavni putokazi za dizajnere i arhitekte u ovom polju. Međutim, iako su ekologiju pozicionirali u prvi plan, neki od njih nisu zanemarili jednu od osnovnih komponenti dizajna – estetiku. Poenta ove arhitekture zapravo i jeste negovanje lepote, ali i stavljanje akcenta na zdravlje njegovih korisnika, kao i osećanje zajedništva. Ovim, održiva arhitektura postavlja težak zadatak pred sebe – kako dizajnirati zdravo, prirodno okruženje, koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti protivteža sve većem stepenu alijanacije.

Sve ovo podseća na ideje tvoraca Bauhausa, Valtera Gropijusa i Adolfa Losa, koji su svojim revolucionarnim, niskim građevinama, predviđenim za stanovanje radnika i studenata, predvideli ravne krovove kao prostor za socijalizaciju. Čak ni ekološka komponenta nije nedostajala u njihovom planu. Krovovi su, u njihovoj zamisli, predstavljali prostor za komunalne vrtove i bašte, na kojima bi se uzgajalo povrće za stanare. Ovaj primer pokazuje da samoodrživost kao koncept stanovanja postoji gotovo čitav vek. A što se sopstvenog povrća tiče, njujorški krovovi i terase, kao i terase i bašte u dvorištima u Berlinu i mnogim drugim gradovima na svetu su danas odlični pokazatelji koliko je Bauhaus bio stecište revolucionarnih ideja.

Ali, ono što razlikuje Gropijusovu u odnosu na ekološku arihtekturu danas, jeste njena dostupnost. Gropijus kao socijalista, imao je ideju da se prvi put u istoriji počne sa gradnjom za običnog čoveka, što nije bio slučaj do tada. Ako se ograničimo na Zapadnu Evropu, videćemo da su se gradile palate, katedrale, rezidencije za buržoaziju, sa čim Gropijus radikalno prekida. A ekološka arhitektura? U manjoj meri jeste dostupna i običnom čoveku. Pre svega kada su u pitanju neki njeni aspekti kao ušteda energije, zagrevanje vode, korišćenje solarnih panela, koji su sve dostupniji. Ali kome? Ko su lideri u njihovoj upotrebi i proizvodnji? Nemačka, Španija, Švedska, Danska, Zapadna Evropa i ostatak razvijenog sveta.

Naime, ekološka svest je u nekom trenutku počela da se razvija u ovom delu sveta. Što je, priznaćete, jako lepa činjenica. Međutim, ako pogledamo na koji način je Zapad radio na razvijanju pre svega svoje svesti, videćemo da ekološka arhitektura ocrtava već postojeće podele na razvijene i bogate, odnosno nerazvijene i siromašne, te na taj način sagledavanje ove delatnosti dobija novu dimenziju. Zapad je preuzeo vodeću ekološku ulogu u svetu time što je svoju prljavu industriju preselio u manje razvijene delove sveta.

Zatim, transnacionalne korporacije kakva je Coca Cola, podstiču ekološke krize u određenim delovima sveta, u konkretnom slučaju, izgradnjom neekoloških postrojenja za proizvodnju proizvoda, kao i isušivanjem slatkovodnih jezera radi proizvodnje kultnog karamelizovanog pića. Takođe, Danska, za čiju se prestonicu planira da postane prvi samoodrživi grad do 2025. godine, učestvuje u istrebljenju delfina i kitova, poput Japana i Islanda. Ove tri zemlje, kao i još nekoliko njih koje deo svoje ekonomije baziraju na eksploataciji živog sveta iz okeana, značajno ugrožavaju globalni ekosistem i dovode u pitanje sve ono što njihove vlade propagiraju kroz različite ekološke projekte, pa između ostalog ekološku arhitekturu i dizajn.

Na kraju, sama ekološka arhitektura nije ni u zemljama Zapadne Evrope svima jednako dostupna. Postavljanjem visokih standarda, ona predstavlja izgradnju mini-oaza u urbanim prostorima, dostupnim uglavnom samo višim društvenim slojevima. Samim tim, ona nije ništa drugo do mahom ekskluzivna privilegija bogatih koja doprinosi daljem raslojavanju društva.

Izvor: wannabemagazine.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Pretpostavljamo da, pored svih fantastičnih stripova koji su izašli u poslednjih 30 godina i beskrupuloznog razvoja devete umetnosti, još uvek postoje oni koji veruju da su stripovi (kako bi to drsko rekao Robert Kramb) "smeće koje prave zli ljudi". Ovom prilikom, želeli bismo svima njima da poručimo da ni najmanje nisu u pravu.

U ovom tekstu, predstavićemo vam jednu sjajnu ideju i ništa manje zanimljivu realizaciju. Pre svega, ovom prezentacijom želeli bismo da dokažemo da strip može biti jedan zaista moćan i pristupačan medij za razmenu dobrih ideja, a to je lekcija koju su uspeli da shvate upravo mlađi naraštaji.

O čemu se, dakle, radi?
Ovog leta je u selu Plemetina na Kosovu održana internacionalna razmena"Art in Action 2" na kojoj se našlo oko 40 učesnika, što lokalnih, pa tako i gostiju iz inostranstva. Cilj ovog projekta bilo je kreiranje kreativne kampanje za ljudska prava i to kroz umetničke radionice stripa i stop-motion filma. Omladina i volonteri koji su se okupili na ovoj razmeni odlučili su da javno iznesu svoja mišljenja o problemima poput isključenja iz društva, otežanja slobode kretanja i problema životne sredine.

Ovaj skup je uz pomoć Volonterskog centra Vojvodine i društva SCI Germany organizovala nevladina organizacija GAIA koja se zalaže za međuljudsku toleranciju i solidarnost, socijalnu pravdu i širenje ekološke svesti. Pored toga, GAIA organizuje razne edukacione programe, seminare, festivale i razmenu volontera širom Evrope, a posebno je zainteresovana za integraciju manjinskih grupa u društvo. Umetnička kampanja koja podržava slične ideje, ovog leta bila je osmišljena tako da kroz dva dominantna umetnička izraza - strip i stop motion, pruži svojesvrsan odgovor na probleme kojim se pomenuta organizacija bavi. Početna ideja ovog projekta bila je skretanje pažnje na problem mobilnosti i izolovanosti Roma koji su na tom području podvrgnuti diskriminaciji na svim nivoima, kao i sve ono što primećujemo kao izazove u sredini u kojoj živimo. Međutim, veliki broj elektrana i fabrika koje se nalaze u neposrednoj sredini romske mahale u kojoj su učesnici ovog skupa bili smešteni, ostavio je veoma jak utisak na njih, što je rezultiralo time da glavni fokus ovog projekta postane problem očuvanja životne sredine.

Strip o kojem je ovde reč zove se "Hungry for energy", a njegovi autori su učesnici pomenute razmene. Strip se bavi problemom očuvanja životne sredine i odgovara na pitanje šta je ekologija i u čemu leži njen značaj. Radionicu je vodila Ivana Mitrović iz Novog Sada koja se amaterski bavi stripom i crtanjem, kao i Pjotor Obuchoff, gost iz Nemačke, koji se bavi prvenstveno bavi street art-om. Album je koncipiran kao kolekcija nekoliko različitih pričica od kojih svaka govori na zadatu temu. Svaka od tabli napisana je na četiri različita jezika: na srpskom, romskom i albanskom, tj. jezicima sredine u kojoj je održan ovaj projekat, kao i na engleskom jeziku.

Internacionalna razmena volontera, Art in action, održaće se i sledeće godine, ali fokus kampanje, njen koncept i izraz još uvek su nepoznati.

Izvor: happynovisad.com

Priredio: Stefan gašić, III-2

U modernim industrijskim zemljama, većina ljudi provodi 90% svog vremena u zatvorenim prostorima. Upravo iz tog razloga materijali, vazduh, klima i druga obeležja stambenih zgrada, direktno utiču na ljudsko zdravlje, produktivnost i kvalitet života u opšte. Ipak, prema istraživanjima, vrlo malo objekata pruža zdravo a najčešće čak ni zadovoljavajuće životno okruženje.
Novosađanin Milivoj Pejin izgradio je naizgled sasvim običnu kuću, međutim to je prava ekološka i energetski efikasna građevina, čiji su zidovi ispunjeni slamom.

Godišnje se u svetu proizvedu ogromne količine slame, koje se najčešće spale na njivama, što je veliki ekološki problem. Primera radi, od 4 miliona tona slame koja se godišnje proizvede u Velikoj Britaniji, moglo bi se izgraditi oko 450.000 kuća.

Na primeru kuće Milivoja Pejina, jednostavno se može izračunati koliko je jeftinije izgraditi kuću sa blokovima od slame umesto sa ciglom.  Za kuću od 140 kvadrata, utrošeno je 500 komada bala slame. I po ceni od 50 dinara po komadu, potrošeno je 25.000 dinara. Da je kuća građena od cigala (prema računici da u jedan slameni blok stane 16 cigala), bilo bi potrebno 18.000 komada. Prema najnižoj ceni od 10 dinara po komadu, to iznosi 80.000 dinara Računica je jasna. Samo na izgradnji ušteđeno je 55.000 dinara.

Najveće uštede međutim javljaju se kod potrošnje energije. Slama obezbeđuje visoku toplotnu izolaciju i to 2 do 3 puta niže nego kod savremenih materijala. Zidovi građeni baliranom slamom su izvanredan izolator zvuka, a imaju i manji požarni rizik od panelnih drvenih zidova.

U svetu je izgradnja takvih kuća aktuelna već 20-ak godina, ali kod nas nije, što zbog ne poverenja našeg naroda u nešto što je novo, ali i zbog nedostatka regulative, što i nije neka novost. Materijala za izgradnju energetski efikasnih objekata ima mnogo, ali mi ih naravno ne koristimo, nego ih bacamo.

Kuća Milivoja Pejina ima betonsku konstrukciju, ma da on to nije želeo. Da bi dobio upotrebnu dozvolu, morao je tako da uradi, jer potpuna gradnja od slame kod nas nije dozvoljena, iako je to u svetu sasvim normalno.

Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi 6 bala za euro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijemo 1 kvadratni metar visoko izolovanog fasadnog zida, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna. Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez, ili sa vrlo malo građevinskog iskustva, mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje, zahvaljujući izvanrednim termo-izolacionim svojstvima slame.

Izvor: ekobalans.net

Priredila: Kristina Ristić, II-2

Sledite LeBron-ov primer

Aktuelno pitanje savršenog sveta je kako uštedeti energiju. Priča o energetskoj efikasnosti nema smisla ako i u praksi to ne primenjujemo. Kako to možemo da radimo i kako možemo da postignemo da budemo energetski efikasni?

Jedan takav primer je košarkaš svetskog glasa LeBron koji štedi energiju tako što za prevoz koristi bicikl.

Budimo energetske efikasni! :)

Izvor: www.24sata.hr

Priredio: Uroš Kiš, II-2

Proces reciklaže obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti. Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

  • R - reduce - smanjiti
  • R - reuse - ponovo koristiti
  • R - recycle – reciklirati

Iako milioni tona dragocenih metala leže u fiokama stolova potpuno beskorisno, ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti  supstanci koje nastaju kroz procese reciklaže.

Više od 38 različitih hemijskih elemenata se može pojaviti kao priozvod procesa reciklaže elektronskog otpada, od kojih neki mogu biti zaista štetni za životnu okolinu i oni se moraju uništiti u posebnim postrojenjima, jer ne postoji mogućnost njihovog iskorišćenja na bolji način.

Danas je posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od  konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima.

Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato...

RECIKLAŽOM SE POSTIŽU SLEDEĆI CILJEVI:

  • Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama)
  • Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
  • Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina)
  • Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

MATERIJALI ZA RECIKLAŽU

  • U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:
  • Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje)
  • Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije - spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište)
  • Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje)
  • Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje)

U našoj okolini svakodnevno nastaju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran.

Izvor: www.ereciklaza.com

Priredio: Uroš Kiš, II-2

  • Reciklažom samo jedne plastične boce sačuva se onoliko energije koliko jedna sijalica od 60 W potroši za 6 sati neprekidnog rada.
  • Skoro 88% energije se uštedi kada se plastika pravi od upotrebljene plastike nego kada se pravi od prirodnih sirovina nafte i gasa.
  • Približno 60% đubreta može da se reciklira.
  • Reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma.
  • Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se reciklira 95 odsto sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u toj oblasti iznosi 55 procenata.
  • Najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom su napravljeni od sekundarnih sirovina.
  • Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike godišnje.
  • 16% novca utrošenog za kupovinu rezličitih proizvoda odlazi na ambalažu koja u najvećem broju slučajeva odmah po kupovini biva bačena u smeće
  • Pre 20. veka najrecikliraniji materijal bile su životinjske kosti. Korišćene su za izradu lepka, dugmića, papira, želatina u proizvodnji hrane itd.
  • Mount Rumpke je najviša tačka u Ohaju  i ona je planina đubreta koja se nalazi na istoimenoj deponiji.
  • U Velikoj Britaniji upotrebi se 15 miliona plastičnih boca svakog dana.
  • U Srbiji se godišnje utroši  55 000 tona PET ambalaže, odnosno 1 210 000 000 PET boca

Izvor: www.greentech.rs

Priredio:Andrej Hana

PokloniIOtpadSkloni