11. Jul, 2020.

Arhitektonski biro JDS Architects je nedavno predstavio uzbudljivi projekat nove kancelarijske zgrade sa zelenim krovom za moderni i rezonantan grad Istanbul. Projekat pod imenom Kagihtane Gardens ima blisku vezu sa okolnim brdovitim pejzažom, koje on oponaša sa terasastim zelenim krovovima. Prirodno svetlo upada u zgradu M oblika sa svih strana, dok otvori štite unutrašnjost od pregrevanja. Javni trgovi na uličnom nivou povezuju maloprodajne prostore, a gornji spratovi pružaju vrhunski kancelarijski prostor za velika preduzeća. Izgradnja ovog projekta se očekuje da će početi ovog leta.Kagithane Gardens je prvoklasni kancelarijski i maloprodajni projekat koji je osmišljen da podstakne novi poslovni okrug u Kagitaneu u severnom delu Istanbula. Zgrada u obliku slova M se izdiže iznad dvorišta i bašta i pruža kancelarijske prostore sa uskom spratnom osnovom kako bi pružila bolje poglede i obilje prirodnog svetla. Prolazi na uličnom nivou prolaze kroz zgradu kako bi olakšali pešački saobraćaj u i oko kompleksa. Projekat površine 100.000 metara kvadratnih će uključivati prodavnice, restorane, fitnes centre i još mnogo toga na javno dostupnim nižim nivoima. Fleksibilni poslovni prostori otvorenog tipa na gornjim nivoima povezuju se sa privatnim terasama i krovnim baštama. Količina prirodnog svetla i toplote je ublažena sa otvorima na spoljašnjoj staklenoj fasadi. Iz biroa JDS kažu: „Projekat deluje kao katalizator poslovnog života za novi Istanbul, i on promoviše savremenu kulturu, arhitekturu i način života. Zamislili smo zgradu gde unutrašnjost komunicira sa spoljašnjem, gde je plan fleksibilan kako bi omogućio svima da pronađu svoj željeni prostor i mesto, bilo da je u pitanju preduzeće od jednog čoveka ili velika kompanija sa stotinama zaposlenih. Mi verujemo da je život u množini i da razni subjekti treba da koegzistiraju i razmenjuju svoja iskustva. Kagithane Gardens je mesto u kojoj takvo bogatstvo različitosti može naći svoje mesto.“

Kompanija ASA, koja u Kikindi već šest godina sakuplja i deponuje smeće, tužila je oko 3.000 domaćinstava koja im duguju oko 40 miliona dinara, a u javnosti se pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško.

- Netačne su informacije da se ovde odlaže nuklearni otpad, jer da bi se takav otpad transportovao iz bilo koje zemlje, o tome bi morala da budu obaveštena nadležna državna ministarstva svih zemalja kroz koje se takav otpad transportuje. Redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnosti - tvrdi Ljibiša Nikšić, menadžer kompanije ASA.

Deponija u Kikindi ima karakter regionalne deponije neopasnog otpada i poseduje dozvolu nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

- Dozvoljeno je odlagati komunalni otpad, neopasan otpad bilo kog porekla koji zadovoljava propise, a to znači i industrijski neopasan otpad iz cele Vojvodine. Može se odlagati i naftna isplaka, ali samo ona koja je prošla tehnološki tretman i postala bezopasna - ističe Nikšić.

- Što se tiče kritika građana zbog tužbi, mi ih redovno obaveštavamo kolika su njihova dugovanja i pozivamo ih da ih izmire na vreme. Prošle godine poslali smo više od 7.000 obaveštenja s upozorenjima, a nakon isteka svih rokova za plaćanje, utuženo je 3.000 korisnika. To dokazuje da više od 55 odsto korisnika pravovremeno reaguje na opomene i izmiruje svoje obaveze, čime se izbegava plaćanje sudskih troškova - kaže Nikšić.

- Nisam zadovoljan radom ASA jer sam imao sudski spor s njima. Bolje bi bilo da posao odnošenja smeća kao i ranije obavlja opštinsko Komunalno preduzeće. Oni ne rade taj posao kvalitetnije nego što ga je nekada radilo komunalno - tvrdi Andraš K. iz Kikinde.

- Prema zakonu o komunalnim delatnostima, kompanija koja pruža komunalne usluge nije obavezna da sklapa pojedinačne ugovore. I pored toga što su u obavezi da preuzmu kante za odlaganje otpada i priključe se sistemu, pojedini korisnici to nisu učinili ni posle šest godina rada, a na njihov zahtev račune im ne šaljemo sve dok to ne učine - objašnjava Nikšić.

Odloženo 35 tona azbesta

Na deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada koji sadrži azbest.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U Evropskoj uniji (EU) u 2011. godini reciklirano je ili kompostirano 40 odsto komunalnog otpada prema 27 odsto u 2001. godini, pri čemu se najviše recikliralo u Nemačkoj, a najviše kompostiralo u Austriji. U Srbiji, prema podacima iz novog izveštaja Evropske statističke službe, 100 odsto otpada ide na deponije, kao i u Bosni i Hercegovini (BiH) i Makedoniji, preneo je Euraktiv Srbija.

Zvanične evropske statistike pokazuju da je u 2011. u 27 članica EU prikupljeno 503 kilograma komunalnog otpada po stanovniku od čega je tretirano 486 kilograma. Na nivou EU 37 odsto otpada završilo je na deponijama, 23 procenta u spalionicama, 25 odsto je reciklirano, a 15 odsto kompostirano. U 2001. godini je 56 odsto ukupnog otpada u EU upućeno na deponije, 17 odsto je spaljeno i isto toliko reciklirano, a 10 procenata kompostirano.

Podaci Eurostata pokazuju da se u Nemačkoj reciklira 45 odsto ukupno tretiranog otpada, u Irskoj 37 odsto, Belgiji 36, a Sloveniji 34 odsto. Najmanje se u EU reciklira u Rumuniji - samo procenat prikupljenog komunalnog otpada.  Jednocifreni procenat reciklaže u ukupnom tretiranju otpada beleži se i u Bugarskoj, Slovačkoj i na Malti.

Podaci za Srbiju, kako prenosi Euraktiv, pokazuju da je u 2011. godini po stanovniku prikupljen 361 kilogram komunalnog otpada od čega je 281 kilogram tretiran, na taj način što je kompletna količina upućena na deponije. Hrvatska, koja 1. jula ulazi u EU, te godine je prikupila 373 kilograma otpada po stanovniku i tretirala 371 kilogram od čega 92 odsto na deponijama, osam odsto je reciklirano, a jedan procenat kompostiran.

Sav komunalni otpad prikupljen 2011. godine u Makedoniji i BiH završio je na deponijama dok je Turska kompostirala jedan procenat, a sve ostalo je takođe otišlo na deponije.

Izvor: Blic

Pripremila: Aleksandra Blitva III-4

Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je obišla svet

SIDNEJ - Dirljiva fotografija koale, snimljene na zgarištu svog nekadašnjeg doma - šume eukaliptusa koja je posečena radi građevinskog projekta, za kratko vreme je putem interneta obišla svet.

Vrativši se u svoje opustošeno stanište, gde je samo pre nekoliko sedmica mirno živeo sa svojom družinom, mali torbar deluje izgubljeno i neutešno.

"Koale su premeštene sa svog životnog prostora radi pripreme eksploatacije terena", kazala je Lien Tejlor, direktorka australijske organizacije za zaštitu divljih životinja (WIRES).

"Jednom preseljene, koale imaju običaj da se vrate na staro stanište. Obično dožive šok jer ne mogu da nađu svoje drveće", dodala je ona.

Koale su vrsta koja izumire u Australiji gde se njihova populacija za manje od 15 godina smanjila za 90 odsto.

Izvor: Vecernje novosti

Priredio: Radovan Vasić IV-3

Londonski zoološki vrt je pokrenuo potragu za ženkom Mangarahara ribe, ugrožene vrste od koje su ostala samo dva poznata primerka - ali su oba mužjaka.

Za Mangarahara cičli (Ptychochromis insolitus) ribu se veruje da je u potpunosti izumrla u prirodi kada je izgradnja brana na Mangarahara reci na Madagaskaru isušila sva njena prirodna staništa.

Jedina dva primerka za koje se zna se nalaze u Londonskom zoološkom vrtu, ali su oba muškog pola, pa je ova engleska ustanova krenula u potragu za ženskom jedinkom.

Stručnjaci nisu imali sreće da pronađu ženku u drugim zoološkim vrtovima širom sveta pa su sada uputili apel privatnim vlasnicima akvarijuma i kolekcionarima riba da se jave ukoliko poseduju ženku Mangarahara ribe.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U videu koji je nedavno objavljen na netu, pirkazano je kako se ajkule besomučno udaraju palicom i kako im se odsecaju peraja dok su još svesne. Tako izgleda brutalna realnost onoga šta se dešava svetskoj populaciji ajkula.

Kada ju je izvukao iz vode, ribar ju je više puta udarao po glavi batinom sve dok je nije izvukao i bacio na gomilu drugih mrtvih ajkula.

Šokantni snimak je izmontiran sa video snimcima iz celog sveta koji pokazuju kako se razni zdravstveni, kozmetički i prehrambeni proizvodi sa delovima ajkula prodaju u radnjama.

Ilaj Martinez, urednik magazina „Shark Diver”, koji je snimio video sa prijateljem Džejsonom Perimanom, objavio ga je kako bi prikupio podršku javnosti za ova neshvaćena stvorenja.

„Ajkule su u nevolji – globalna populacija se iz komercijalnih razloga drastično smanjuje. Iako je fokus za očuvanje ajkula do sada stavljan na industriju peraja – koja je sama po sebi užasavajuća – istina je da širom sveta vlada velika potražnja i za ostalim proizvodima od ajkula.

Snimio sam video da bih pokazao kako se vilice i zubi prodaju u radnjama suvenira, kako kozmetičke i farmaceutske kuće koriste njihovo ulje i hrskavicu, meso se prodaje na lokalnim pijacama, kao đubrivo ili hrana za pse, dok se njihova koža koristi u modne svrhe – spisak je beskonačan.

Ova priča je morala da bude ispričana – fotografije ne šalju tako direktnu poruku kao video. Ako svet ne zna šta se dešava neće ni prstom mrdnuti.

Nadam se da će ljudi biti šokirani ovim snimcima i postati saosećajniji. Ajkule prati loš glas, ali one nisu čudovišta kako se predstavljaju. To su divna, neshvaćena stvorenja.

Većina ljudi ne zna da u našim okeanima pliva preko 400 vrsta ajkula. Sve su nam potrebne da drže okean čistim i uravnoteženim; svaka jedinka ima svoj zadatak - velike bele ajkule kontrolišu populaciju foka, tigar ajkule populaciju kornjača, čekić ajkule populaciju raža i tako dalje.

Ako ne promenimo stav o ovim životinjama i ne uradim nešto da im pomognemo, njih će svakoga dana biti sve manje i na kraju nećemo imati okome da brinemo”.

Martinez priznaje da će budućnost ajkula biti neizesna ukoliko se ne smanji stopa njihovog ubijanja.

„Ajkule se ne razmnožavaju dovoljno brzo da bi odgovorile našim komercijalnim zahtevima. Priroda je uredila da svake godine imaju po jedan porod a neke vrste imaju svega dva mladunca. Ribari za to ne mare, oni će ih loviti do poslednjeg primerka”.

Martinez ne odustaje od borbe i smatra da ljudi i dalje mogu da pomognu u očuvanju ajkula ako vode računa šta kupuju.

„Ne kupujte ogrlice od ajkulinih zuba, osim ako nisu praistorijske, ne jedite ajkulino meso, ne kupujte šminku koja sadrži pravi skvalen (on se pravi od ajkulinog ulja), već samo sintetički”.

Pogledajte video snimak (upozoravamo da su scene uznemiravajuće).

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Milano dobija ekološke solitere

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama), i na taj način ozeleneti najzagađeniji grad Evrope.

“Bosco Verticale”, odnosno “Vertikalna šuma”, biće najzelenija građevina najzagađenijeg grada u Evropi – Milana, kada bude završena.

Dizajnirana od strane “Stefan Boeri Architects”, biće integralni deo vizije “BioMilano” koja će u sebi uključivati napuštene farme u zelenim pojasevima ovog severnoitalijanskog grada.

Svaka zgrada u okviru “Bosco Verticale” ima zelenu fasadu na kojoj će biti zasađen gusti šumski eko-sistem kako bi se izgradilo mikroklimatsko okruženje i filtriralo zagađenje.

Pored toga što će ulepšavati modnu prestonicu Evrope, u sebe će upijati ugljen-dioksid, osvežavati vazduh, smanjivati ekstremne temperature i nivo zagađenja.

Balkon svakog stana će imati zasađeno drveće (900 stabala na dvema zgradama) koje će obezbeđivati senku u toku leta; naravno, kada lišće opadne tokom zime, zraci sunca će se slobodno probijati do stanova.

Navodnjavanje je obezbeđeno putem napredne filtracije. Pored toga, samo drveće će posebnom tehnologijom generisati električnu energiju i na taj način osigurati stalno napajanje zgrade strujom.

Izvor: telegraf.rs

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Agencija UN za klimu zabrinuta zbog otapanja leda na Arktiku

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

Svetska meteorološka organizacija izrazila je danas zabrinutost zbog “rekordno brzog otapanja leda na Arktiku” zabeleženog 2012. godine.

U izveštaju ove agencije UN, koji je danas objavljen u Ženevi, 2012. godina je jedna od 10 najtoplijih od 1850, otkako ova svetska organizacija vodi evidenciju o klimi.

Poslednje rekordno otapanje leda u avgustu i septembru zabeležno je 2007. godine.

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju “zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene”.

On je rekao da je u 2012. bilo i drugih ekstremnih fenomena, kao što su suše i tropske oluje kojih je, kako je naveo, bilo oduvek, ali koji su sve više posledica klimatskih promena.

Godina 2012. bila je deveta od 10 najtoplijih godina, uprkos klimatskom fenomenu La Ninja, koji je suprotan atmosfersko-okeanskom fenomenu El Ninjo i koji obično utiče na smanjenje temperature.

Žaro je dodao da će se zagrevanje nastaviti i zbog velike koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Izvor: Zelena Srbija

Preuzeto sa sajta: ekologija.rs

Priredila u okviru projekta "Znanje podeli, nagradu osvoji": Dragana Milunov, III-2

Tunis je peti na svijetu po izvozu fosfata. Otpad iz ove proizvodnje je otrovan i lagano radioaktivan, a tvornica u Gabesu svakog dana pusti 13.000 tona ovog otpada u more.

Tunis nije pretjerano bogat sirovinama, ali ova sjevernoafrička zemlja je peti najveći izvoznik fosfata u svijetu. Njegova kemijska industrija između ostalog proizvodi i fosfornu kiselinu. Ona se koristi za proizvodnji gnojiva, ali i za konzerviranje živežnih namirnica ili dodavanje okusa u osvježavajućim pićima. Otpad od ove proizvodnje je otrovan i lagano radioaktivan, a državna tvornica u obalnom gradu Gabesu svakog dana pusti 13.000 tona ovog otpada u more.

Gabes je grad sa 150.000 stanovnika na obali, na jugu Tunisa ali o idili u njemu ne može biti ni riječi. Njegovo ime je u međuvremenu postalo sinonimom za jedan od najvećih ekoloških skandala u Sredozemlju. zrakom se širi prodorni smrad amonijaka, u njegovom kanalu “kuha” gusta crna tekućina – i ulijeva se izravno u more.

“Prije je tu uvijek bilo ribe za večeru, nakon što bi seljaci izorali polja, jer more je bilo toliko blizu da je naplavljivalo ribe po poljima. Kad sam bio mali, plivao sam u moru zajedno s ribama i škampima.” Tako priča Mondher, koji radi kao njegovatelj u bolnici i koji je odrastao u oazi Šat Esalamu, u predgrađu Gabesa. Da se neka oaza nalazi izravno kod mora, to je u Tunisu jedinstveno. Ali početkom sedamdesetih godina tunežanska je kemijska industrija u Gabesu izgradila tvornicu Groupe Chimique Tunisien i od tada u ovoj se oazi sve promijenilo. A ako je nakon toga more uopće nešto i naplavljivalo po obali, onda su to uglavnom bile mrtve ribe ili kornjače koje su uginule u mukama.

U tvornici koja se nalazi u blizini pod vedrim nebom uzdižu se nekoliko metara visoke nakupine fosfata. Njih dovoze iz rudarske regije u unutrašnjosti zemlje da bi ih u Gabesu preradili i potom otpremali na destinacije po cijelom svijetu. Nuredin Trabelsi je šef odjela za ekološka pitanja tuniske kemijske industrije. On pokušava promicati projekte koji umanjuju ekološku štetu.

“Imamo problema sa zagađivanjem okoliša, to ne možemo opovrgavati. Već prije nekoliko godina, još prije revolucije, napravili smo plan kako u tom smislu modernizirati ovu tvornicu. Ali to su složeni projekti. A tu je potrebna i politička volja. Kad smo pronašli rješenje, političari nam nisu dali zeleno svjetlo i onda je sve opet zanemareno. Sad postoji volja. I ovu priliku ne smijemo propustiti”, kaže Nuredin Trabelsi.

Sada bi trebalo otrovno vapno pohranjivati ispod zemlje na lokaciji 25 kilometara udaljenoj od tvornice, tako da ovaj projekt ne ugrožava prirodu. Ali sad su se pobunili stanovnici jednog obližnjeg sela. Oni se boje da će problem samo biti preseljen na drugu lokaciju. Jer ukoliko otpad prije skladištenja ne bude očišćen, ovi bi seljani mogli postati novim žrtvama otrovnih tvari i radioaktivnosti.

Za kompletan projekt treba 200 milijuna eura, koje kemijska industrija nema. Tjednima i mjesecima su radnici tamo štrajkali tražeći bolje uvjete rada i tako je proizvodnja bila obustavljena. Važni kupci su u međuvremenu potražili nove dostavljače. Za brigu o okolišu nitko nema novaca. Trabelsi se nada da bi mogla pomoći Europska banka za razvoj.

Izvor: ekologija.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Danas više od polovine Italijana reciklira ostatke hrane za pripremu novih obroka, pokušavajući da uštedi i snađe se u recesiji, rezultati su najnovijeg istraživanja.

Prema rezultatima istraživanja udruženja za proizvodnju hrane Coldiretti, 59 posto Italijana ponovo koristi ostatke testenine, hleba i povrća u pokušaju da sastavi kraj sa krajem, što samo naglašava kako mjere štednje i nezaposlenost pogađaju novčanike.

 Italija godišnje baci 10 miliona tona hrane, što je oko 11 milijardi eura, navodi Reuters. Ali, istraživanje pod nazivom Ponašanje Italijana u vreme krize, koje je provedeno zajedno sa statističkom grupom SVG, ukazuje na to da su Italijani silom prilika postali skromni i više ne bacaju hranu.

Iako je Italija zemlja bogate kulinarske tradicije, ona se većinom bazira na siromašnim sastojcima, što datira od kraja Drugog svjetskog rata, kada je bila nestašica hrane.

Toskanska supa ribollita, venecijanska pinca i napuljska pasta fritatta zvuče kao neki gurmanski specijaliteti, ali sva ova jela zasnivaju se na recikliranim ostacima hrane, povrća i tjestenine. Očekuje se da će ove godine biti najmanja potrošnja od Drugog svetskog rata.

Coldiretti je saopštio da je svaka četvrta porodica u Italiji u teškoj ekonomskoj situaciji. Planirano povećanje poreza na dodatnu vrednost od jedan posto, koje stupa na snagu u julu naredne godine, koštaće porodice dodatnih 500 miliona eura u povećanju cijena.

Izvor: www.oslobodjenje.ba

Priredio: Nikolić Stefan

PokloniIOtpadSkloni