23. Jul, 2021.

MAŠINA ZA PRETVARANJE PROŠLOSTI U BUDUĆNOST

Objavljeno u Zanimljivosti
Pročitano 2515 puta
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)

Pred novogodišnje i druge značajnije praznike veoma često se vraćamo u prošlost, poredeći kako smo nekada, a kako danas živimo. Ja se, tako, sećam nekih novih godina koje su dočekivane uz petrolejku, zagrejanu kuhinju i sa mirisima jela koja ostaju u trajnom sećanju. Jedna od tih novogodišnjih noći mi je ostala u posebnoj uspomeni, jer je u moje selo ( BiH ) pred Novu 1962. godinu konačno dovedena električna struja. Ljudi su gledali u sijalice sa velikim čuđenjem, a tu se našao i neki radio aparat (na baterije i mrežni kabal), koji je doneo naš vojnik pri UN sa Sinaja. Svi smo ga gledali sa nedoumicom, slušajući prijatne zvuke muzike, govor spikera i ono zanimljivo krčanje na srednjim talasima (zbog „Fedinga“), koje je prisutno u noćnim satima. Ovo nostalgično sećanje me stalno navodi na razmišljanje, kako bismo danas bez struje i tehnike.
Đaci, sa kojima o tome razgovaram u uvodnoj lekciji o električnoj struji, kažu da ne mogu zamisliti život bez struje. Nekada je i bez tog luksuza moglo da se živi. Živelo se sasvim normalno, malo smirenije, opuštenije, ali smo vodu za kupanje grejali na šporetu na drva koji se, zbog kuvanja, morao paliti i tokom leta, što nije baš prijatno na letnjim vrućinama.
Električna struja predstavlja nasušnu potrebu života savremenog čoveka, prisutna je u svim porama našeg postojanja. Doživeli smo da se više ne proizvode sijalice sa grejnim vlaknom, već sasvim druge, koje nazivamo štedljivim. Više nema grejnih tela gde se vidi cekas-žica, već koristimo moderne štednjake sa kompaktnom pločom koja brzo zagreva, na česmama imamo brze trenutne grejače, a konstrukcija bojlera je takođe napredovala, da su sve bolji i štedljiviji. Moderni TV prijemnici imaju toliko funkcija po pitanju kvaliteta prijema, reprodukcije i ulaznih uređaja da prosto sve ne možemo da pratimo. Računari različitih vrsta i namena već su normalna pojava, ne samo u gradu, već i na selu, a Internet je sasvim odomaćen način komunikacije i upotrebe u svakom domaćinstvu. Mobilni telefoni postaju mini-kompjuteri sa brojnim funkcijama veza, usluga, navigacije, kontrole, beleški i praćenja. Ono što ljudima zaista danas treba je svetska baza podataka – Internet na kome možemo potražiti sve što nam zatreba. Nekada se uz retke knjige, koje nisu mogle da se iznose iz čitaonice, moralo ostajati van kuće do kasnih noćnih sati. Zaista, bila su to potpuno drugačija vremena. Kada o tome pričamo mlađima, oni se prosto začude. Imao sam jednu interesantnu situaciju, kada se moj unuk začudio videvši gramofon sa pločama, a posebno kada je čuo zvuk sa jedne dugo upotrebljavane long-plejke. Brzo je shvatio kako se stvara zvuk preko kristalne igle na gramofonskoj glavi. Posle gramofona dolaze kasetofoni, video-rikoderi, a onda CD, DVD i MP3 plejeri. Dobro se sećam kada se za disketu davalo po 10 maraka, a danas disketu (1,4 MB) malo ko koristi. Imao sam priliku da nedavno vidim dobri stari gramofon koji se priključuje preko USB kabla na računar. Ovaj izum možemo slobodno nazvati vremenskom mašinom za pretvaranje prošlosti u budućnost. Hteli, ili ne, i u našoj svesti prisutna je težnja da se na neki način spoji nekadašnja i današnja tehnika. Danas roboti zamenjuju čoveka, kako na lakšim, tako i na težim poslovima. Za kontrolu procesa proizvodnje smanjuje se broj radnika. Često se zapitamo da li će doći vreme kada će sve više raditi roboti i jednostavno prestati potreba za radnom snagom.
Rad u bankama, službama evidencije i kontrole, aerodromima, na satelitima, poštama, prodavnicama, robnim kućama i u drugim ustanovama ne bi se mogao zamisliti bez računara. Pre mnogo godina, kao prosvetni radnik sam u šali, ali sa punom sigurnošću, mojim kolegama u prosveti rekao da će doći vreme da u školama nećemo moći bez kompjutera. Neki umalo da se naljute, posebno oni koji ni danas ne vole da vide kompjuter. Eto, došlo je i to vreme. Međutim, trebaće još vremena da onim najmlađim prenesemo naviku pravilne upotrebe, da kompjuteri nisu samo igrice, ćaskanje i Fejsbuk, već izvor novih znanja koja treba pametno koristiti. I to shvatanje polako zaživljava u glavama korisnika novih tehnologija.
Vraćam se priči na početku, kada su se ljudi čudili običnoj sijalici i nekoj čarobnoj kutiji koja svira, a danas se mladi začude kada vide gramofon, ili stare radio-aparate sa lampama. Zbog toga ih je teže iznenaditi nekim poklonom, što potvrđuje brzinu promena u načinu života i razmišljanja. Neka i te misli budu vremenska mašina, kako bismo lakše shvatili prošlost i razumeli budućnost!

Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 30 decembar 2013 17:51
Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Adresa sajta www.cefix.rs
PokloniIOtpadSkloni