20. Oct, 2020.

Posledice zagađivanja životne sredine

Niz stotina godina unazad temperatura na Zemlji se održavala u odredjenim granicama, zato što je Zemlja iznad sebe imala ,,pokrivač’’ koji je održavao tu toplotu, a to je ugljen(IV)oksid. Naime, u normalnim prilikama koncentracija CO2 dugo godina se održavala približno konstantno zahvaljujući odredjenim balansirajućim odnosima izmedju procesa disanja aerobnih organizama i aktivnosti biljaka. Da nije ove koncentracije CO2, koja je u normalnim uslovima oko 320 ppm, srednja temperatura na Zemlji bi iznosila od 5-10 °C dok je sada 15 °C.

Ugljen(IV)oksid, sa drugim gasovima, obrazuje sloj oko Zemlje koji je sve gušći, pa zbog toga vraća toplotu na površinu Zemlje čime se planeta Zemlja pretvara u džinovsku staklenu baštu. Količina nebiološki oslobodjenog ugljen(IV)oksida je sve veća pa ga morska voda ne može apsorbovati, koja se inače javlja puferskim mehanizmom, odnosno mehanizmom održavanja stalne koncentracije ovog gasa u vazduhu. Ovaj gas nije opasan za ljudsko zdravlje, pa kada je u pitanju aerozagadjenje ne posvećuje mu se posebna pažnja. On, medjutim, u atmosferu odlazi u velikim količinama, a oko 50%, te količine ostaje u atmosferi i tamo može da se zadrži više stotina godina. Količina CO2 uneta u atmosferu, opada na jednu trećinu početne vrednosti za dve stotine godina (21).

Ugljen(IV)oksid je jedan od najbitnijih krivaca za izazivanje efekta staklene bašte, medjutim razni autori navode razne procente pojedinih zagadjivača. Odredjeni stručnjaci smatraju da će udruženo dejstvo ostalih gasova (metan, azotni oksidi, ozon)  2030. godine biti jednako ili veće od dejstva ugljen(IV)oksida.

Prirodni izvori CO2 su: okeani, močvare, vulkani i drugi slični izvori. U okeanima ima oko 60 puta više CO2 nego u atmosferi. Povećana potrošnja fosilnih goriva, razvoj industrije, uništavanje i krčenje šuma, uništavanje fitoplanktona u moru i slične pojave utiču na nagomilavanje CO2 u atmosferi.  Stalni godišnji porast ovog gasa je oko 4% (16).

Metan stvaraju bakterije razlaganjem organskih materija (pirinčana polja, močvare). U atmosferu dolazi i iz rudnika uglja, odnosno pri eksploataciji prirodnog gasa. Godišnje dospe u atmosferu oko 425 miliona tona metana, od toga  375 se razloži, a ostane oko 50 miliona tona. Azot(I)oksid (azot-suboksid, N2O) u atmosferu dolazi zbog delovanja bakterija u zemljištu, primene veštačkih djubriva, sagorevanjem fosilnih goriva i dr. Emisija ovog gasa godišnje je do 15 miliona tona.

Gotovo četvrtina energije Sunca koja dospe na Zemlju troši se na isparavanju vode. Vodena para apsorbuje toplotno zračenje, pa je tako bitan činilac u regulisanju toplotne strukture Zemlje.

Ugljen(IV)oksid ne utiče na prodor kratkih talasa kao svetlosne energije, ali apsorbuje dugotalasne zrake koji se odbijaju od površine Zemlje. Dugotalasna radijacija nastaje na površini Zemlje transformacijom kratkotalasne radijacije u dugotalasnu, kao toplotnu (infracrveni deo spektra).

Apsorpcijom infracrvenih zraka, CO2 zadržava toplotu, pa se javlja kao pokrivač Zemlje. Odnosno, efekat je sličan staklenoj bašti, koja propušta ultravioletnu radijaciju unutra, a sprečava osipanje reflektovane infracrvene radijacije vani, što dovodi do povišenja temperature.

Efekat staklene bašte ispoljava se na: klimu i zdravlje ljudi, poljoprivrednu proizvodnju i povećanje nivoa mora i okeana. Januar 1998. godine je najtopliji januar od kada se meri temperatura na Zemlji. Ustanovljeno je da je svetski prosek temperature u julu 1998. godine iznosio 16,5 °C, uključujući i ledene polove, što je po svemu sudeći najtopliji mesec u istoriji planete; za 0,7 °C je topliji od proseka i 0,3 °C od jula 1997. godine koji je držao rekord. Mnogo veći porast temperature je u gradovima gde je temperatura veća i za 10 0C od temperature iznad nebetoniranih površina. Materijal gradova, beton i asfalt direktno zagrevaju planetu. Gradovi apsorbuju toplotu i oslobadjaju je natrag u atmosferu. Posledica toga je stvaranje neke vrste mehura toplog vazduha koji remeti mikro klimu. Izvesno je da se planeta zagreva i to sve brže. Od kraja 19.veka prosečna temperatura je u odredjenoj meri porasla. Četiri najtoplije godine u istoriji zabeležene su posle 1990. godine. Najprimetniji je porast noćnih temperatura i to u umerenom pojasu severne hemisfere. Veći je porast temperature u toku zime i proleća, nego u ostala godišnja doba. Od 19. veka, nivo mora je porastao i to zbog topljenja leda na polovima. Planinski glečeri i snežni pokrivač na severnoj hemisferi se neprestano smanjuju. Mnogi naučnici tvrde da su krivci za globalno zagrevanje zemlje CO2, izduvni gasovi automobila i otpadni gasovi fabrika. Mali broj naučnika smatra da je zagrevanje Zemlje, posledica prirodnog ciklusa izazvanog promenama na Suncu. Jedno je sigurno, dvadeseti je vek najtopliji u proteklih 1000 godina, a do 1998. godine, najtoplija godina u poslednjuh 1000 godina je upravo 1998. godina.

Vrućine i kiše podstiču širenje svih bolesti koje prenose insekti i glodari, kao  i njihovo nekontrolisano razmnožavanje. Godine 1998. od visokih temperatura na Kipru je umrlo 52 ljudi, zbog temperature koja je u to vreme danima prelazila 42 °C. Najveći broj ljudi je patio od dehidratacije. Zbog visokih temperatura 1998. godine ledeni breg se otkinuo sa istočne obale Antarktika i bio je težak 750 milijardi tona, širok 5,6, dugačak 19,3km; iznad mora se  izdizao 30 - 50 m.

Prema predvidjanjima, sredinom 21 veka, efekat staklene bašte prouzrokovaće povećanje srednje globalne temperature od 1,5 do 4,5°C. Veće promene klime bi se desile u tropskim i subtropskim oblastima, gde bi suše dovele do širenja pustinja i velikog smanjenja obradivih površina. U našem predelu zime bi bile kraće, vlažnije i toplije, a leta duža, vrelija i suvlja. Ove klimatske promene bi pozitivno uticale na Rusiju i Kanadu, jer bi njihova područja bila toplija za gajenje poljoprivrednih kultura. Sa povećanjem koncentracije CO2 povećao bi se i rast biljaka, medjutim taj rast bi bio posebno izražen kod korova, što bi uticalo negativno na razvoj žitarica.

Usled povećanja temperature došlo bi do otapanje leda na polovima, što bi imalo za posledicu povišenja nivoa mora, a time i do potapanja primorskih pojasa.

Povećanje koncentracije CO2 utiče na povećanje temperature, a ovo povećanje temperature na još veće povećanje koncentracije CO2 preko njegovog oslobadjanja iz morske vode čiji je kapacitet vezivanja CO2 obrnuto proporcionalan temperaturi vazduha.

Izvor: zastitazivotnesredine.com

Priredila: Kristina Ristić, II-2

Od osnivanja Međunarodnog instituta za hlađenje, pre sto godina, došlo je do ogromnog napretka u snabdevanju  energijom i razvoju tehnologija  KGH u celom svetu. A očekuje se da će u predstojećim decenijama doći do još većih promena. U ovom radu je reč o globalnom zagrevanju koje se pripisuje potrošnji energije, ukljućujući sektor KGH, i o mogućem prilagođavanju čoveka klimatskim promenama. Pažnja je poklonjena i dodirnim temama.

U Japanu, zemlji domaćinu čuvenog Protokola iz Kjota, uz okvirnu konvenciju UN o globalnom zagrevanju, članovi vlade odlučili su da ne nose kravate tokom  leta u kampanji za smanjenje emisija CO2, smanjenjem potrošnje energije za hlađenje. Isto tako, tamo su i strani zvaničnici zamoljeni da slede taj primer. Takvo prilagođavanje čoveka klimatskim promenama omogućuje održavanje više temperature u

prostoriji i na taj način smanjenje potrošnje energije za hlađenje bez uticanja na toplotnu ugodnost. Povišenje globalne temperature jedan je od osnovnih pokazatelja promene klime. Da bi se u tim okolnostima održala tražena toplotna ugodnost, neophodno je potrošiti više energije za hlađenje prostora, povećavajući tako emisije CO2  sagorevanjem sve više fosilnih goriva za proizvodnju elektroenergije. Ovaj članak je posvećen čovekovim mogućnostima da promeni svoje ponašanje bez uticanja na toplotnu  ugodnost, pre nego što dođe do njegovog očekivanog postepenog prilagođavanja povišenoj spoljnoj temperaturi.

Izvor: kvartetv.com

Priredio: Matej Hana, I-4

Nedostatak resursa će dovesti do novog svetskog rata i ekološke katastrofe u bliskoj budućnosti, upozoravaju naučnici

Naučnici su upozorili da ubrzane klimatske promene pod hitno moraju da se zaustave. Ukoliko ne uspemo u tome one će predstavljati pretnju za celokupno čovečanstvo, istaknuto je na stručnoj konferenciji koja se ove nedelje održala u Londonu. Eksperti britanske vojske su upozorili da će cene hrane i energenata skočiti a da će klimatske promene i nedostatak resursa izazvati nove ratove. Globalno otopljavanje i emisija štetnih gasova je dostigla alarmantan nivo.

Najteže će biti pogođene siromašne zemlje u tropskim predelima, gde će uslovi postati nemogući za život. Istovremeno Evropa i Amerika su veoma zavisne od uvoza energije i drugih resursa a biće izložene pritiscima zbog toga.

Admiral Neil Morisetti, zadužen za klimatsku i energetsku sigurnost u britanskom Ministarstvu obrane kaže da su sukobi sasvim mogući. “Cene energije će porasti, cene na benzinskim pumpama, kao i cene dobara koja se proizvode u jugoistočnoj Aziji, a koje mi uvozimo”, kaže Neil.

Istraživanja su pokazala da će se takva situacija verovatno pretvoriti u globalni sukob kao borbu za retke resurse, vodu i hranu. Moguće su čak i masovne migracije stanovništva i katastrofe širih razmera širom planete.

Čak i bez sukoba cena hrane će drastično porasti u bliskoj budućnosti, zaključuju naučnici.

Izvor: Domino magazin

Ovaj video je uradilo 24 umetnika sa različitih strana sveta, a na osnovu ideje Tima Raynera. Produkciju i režiju je odradio Knife party. Tema su klimatske promene i vreme posle konferencije u Kopenhagenu, ali i stanje u društvu u celini. Pogledajte kako Internet pomaže u edukaciji i održivom razvoju, ali i novoj revoluciji koja može da se dogodi ukoliko se svi angažujemo kako bismo napravili lepši novi svet.

Projekat se zove Coalition Of The Willing, a mi vam savetujemo da pogledate ovaj odlični i poučni film.

Izvor: Domino magazin

U centru Berlina postavljeno je 1000 minijaturnih figura od leda koje upozoravaju na opasnost klimatskih promena. Ovom instalacijom brazilski umetnik Nele Azevedo pokušao je da upozori na velike opasnosti koje prete otapanjem leda na Greenlandu i Antarktiku. Brazilac je od leda napravio 1000 figurica ljudskog oblika koje je postavio na stepenice berlinskog trga Gendarmenmarkt. Figurice su se nekoliko sati lagano topile da bi na kraju i nestale na temperaturi od oko 23 stepena.

Izvor: Domino magazin

Eko led

Oči u oči sa ugroženim životinjama

Pogledajte polarnog medveda u oči i onda uradite nešto za majčicu prirodu. Doduše ovaj polarni medved je napravljen od leda a najbolji ortak mu je pingvin ali nema veze. Koncept je napravio japanski dizajner Atsuhiro Hayashi, a pored pingvina i medveda tu je i santa leda koja se polako otapa. Da li postoji bolja motivacija da ugasite svetlo, kupite štedljive sijalice i nabavite mali gradski auto? NE! Čak možete i da ih poručite, ali samo ako znate japanski.

Izvor: Domino magazin

Problem globalnog zagrevanja

Pogledajte: Porast temperature od 1880. godine prikazan u samo 32 sekunde

Godard institut za istraživanje svemira pri agenciji NASA kreirao je video koji prikazuje promene temperature Zemlje u periodu od 1880. do 2011. godine. Vizuelno objašnjenje temperaturnog porasta dokaz je negativnog efekta staklene bašte koji izazivaju industrijska proizvodnja, proizvodnja energije i štetni izduvni gasovi motornih vozila.

273421 nasa-01 ff

Veliki porast Zemljine temperature zabeležen je 1970. godine, a onda je trend globalnog zagrevanja kontinuirano nastavljen. Snimak temperaturnih skokova traje 32 sekunde i verno dočarava brzinu kojom se odvijao temperaturni porast.

273422 nasa-02 ff

- Znamo da Zemlja apsorbuje više energije nego što emituje - izjavio je za "Dejli Mejl" direktor instituta Džejms Hansen i dodao da će naučnici nastaviti sa praćenjem tempraturnog stanja naše planete.

273423 nasa-03 ff

Najtoplija godina u poslednjoj deceniji bila je 2011, uprkos niskoj solarnoj aktivnosti.

273424 nasa-04 ff

Beležeći temperaturne aktivnosti, stručni tim NASA ustanovio je da je prošle godine tempretura u odnosu na 2010. porasla za 0.12 stepeni Celzijusove skale.

273425 nasa-05 ff

Džejms Hansen je istakao da su temperature registrovane prvih 11 godina 21. veka značajno veće u odnosu na temperature izmerene u periodu srednjeg i kasnog dvadesetog veka.

273426 nasa-06 ff

U ovoj animaciji crvena boja prikazuje najviše tempreratue, dok su plavom bojom obeleženi temperaturni padovi. Od 1951. do 1980. godine temperature Zemlje su bile najniže.

Pogledajte prikaz zapanjujućih porasta Zemljine temperature:

 

 

Izvor: Blic

Šta označava termin energetska efikasnost?

Poјam energetska efikasnost se načešće susreće u dva moguća značenja, od koјih se јedno odnosi na uređaјe, a drugo na mere i ponašanja. Pod energetski efikasnim uređaјem smatramo onaј koјi ima veliki stepen korisnog deјstva, tј. male gubitke prilikom transformaciјe јednog vida energiјe u drugi. Naprimer, ‘obična’ siјalica veliki deo električne energiјe pretvara u toplotnu energiјu, a samo mali u korisnu svetlosnu energiјu, i u tom smislu ona (siјalica) predstavlja energetski neefikasan uređaј. Kada јe reč o merama pod energetskom efikasnošću podrazumevamo mere koјe se primenjuјu u cilju smanjenja potrošnje energiјe. Bez obzira da li јe reč o tehnološkim ili netehničkim merama ili o promenama u ponašanju sve mere podrazumevaјu isti, ili čak i viši, stepen ostvarenog komfora i standarda.

Strana 2 od 2
PokloniIOtpadSkloni