01. Mar, 2021.

Bicikl, a ide kao motor

Trojica Vrščana prave jedinstvene fiksi dvotočkaše bez kočnica. Potrebno je nekoliko okreta pedala, da bi ovo prevozno sredstvo samo išlo, pišu Večernje novosti.

Na prvi pogled, ovi bicikli se uopše ne razlikuju od običnih. Na drugi pogled, postaju upadljive njihove drečave boje, a tek posle probne vožnje, može se uvideti njihova specifičnost i različitost. Pedale koje se sve vreme okreću, jer su fiksirane za zadnji točak, zbog čega su i nazvani fiksi bicikli, ovim dvotočkašima daju posebnu notu, a vožnju čine lagodnom, jer "rade" koristeći silu inercije, pa je potrebno samo nekoliko zamaha nogama da bi bicikl bukvalno - sam išao.

Fiksi bicikli su u početku pravljeni isključivo za trke u velodromima, atraktivnoj olimpijskoj disciplini, a na ulice su ih još osamdesetih godina prošlog veka preselili kuriri iz Njujorka. Brzi i jednostavni za vožnju, bili su idealni za raznošenje pošte do najudaljenijih delova tog megalopolisa. Trend vožnje ovih dvotočkaša brzo se raširio i po evropskim gradovima, a Vrščani su, zasad, jedni od retkih u Srbiji, koji imaju priliku da ih voze, zahvaljujući trojici entuzijasta Nikoli, Dušanu i Vladanu. Osim što ih voze, oni i prave ove jedinstvene dvotočkaše, koji iz njihove radionice izlaze kao unikati.

- Biciklizmom se amaterski bavim od svoje 10. godine, pa sam, tako, došao i u kontakt sa ovim biciklima, koji su promenili moj pogled na ovaj sport. Imajući u vidu da su fiksi bicikli skupi, jer u inostranstvu koštaju od 700 do 7.000 evra, nas trojica smo rešili da ih sami pravimo, prvo za sebe, a onda su i drugi počeli da se interesuju, priča nam Nikola Miljkov.

Ovi Vrščani su dosad napravili sedam unikatnih primeraka, uvek drečavih i upadljivih boja. Kažu da interesenata ima, uprkos većoj ceni od običnih bicikala.

- Fiksi bicikli su uglavnom jednobrzinci. Specifičnost je i to što nemaju kočnice. To uglavnom plaši kupce, a kada probaju da ih voze, shvate da je kontrola nad ovim biciklom neverovatno jednostavna. Sporijim okretanjem pedala se uspostavlja balans, jer su pedale direktno povezane sa zadnjim točkom. Takvu kontrolu nijedan drugi bicikl ne možda da ponudi. Zato su i idealni za gradsku vožnju, ali, po želji kupca, ugrađujemo i kočnice, objašnjava Dušan Gojkov.

Zanimljivo je to što su bicikli koje njih trojica prave spoj novih i kvalitetnih delova sa starim, odbačenim ramovima.

- Mi, u stvari, pravimo reciklirane bicikle. Starim ramovima, koje nalazimo na otpadu, dajemo potpuno nov i drugačiji život. Kompletno ih obrađujemo, od peskiranja do farbanja, a zatim montiramo nove delove, koje nabavljamo u inostranstvu. To naše bicikle čini pristupačnijim za kupce, pogotovo što sve radimo po njihovoj želji, kaže glavni majstor u ovoj priči Vladan Perović.

Svaki deo bicikla ručno obrađuju sa mnogo strpljenja. Zato je za pravljenje jednog ovakvog dvotočkaša potrebno oko sedam dana. Taj posao trenutno rade iz hobija, ali se nadaju da će se trend vožnje fiksi bicikala ubrzo raširiti po Srbiji, što bi moglo da im donese, veruju, i pristojnu zaradu.

Ručni rad
Želja Nikole, Dušana i Vladana je da širom Srbije promovišu biciklizam kao vrstu rekreacije i zdravog života, a bicikl kao prevozno sredstvo koje nikad neće izaći iz mode. - Ne smemo da zaboravimo da bicikli ne narušavaju okolinu. Samom reciklažom mi već pomažemo očuvanju životne sredine, a zatim i vožnjom. Takođe, smatramo da je bitno sačuvati ovaj zanat radom po principu starih majstora, jer se danas ručni rad i zanat slabo cene, kaže Nikola Miljkov.

Autorka teksta i fotografije: Jelena Jovanović, Večernje novosti (eVršac)

Povodom zahteva za davanje dozvole za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji AP Vojvodine i skladištenje na lokaciji operatera Hemofarm A.D. iznosimo stav da je za nas neprihvatljiva lokacija na kojoj je predviđen objekat za skladištenje opasnog otpada, koja se nalazi na samom rubu industrijske zone – tamo gde se ona graniči sa urbanom sredinom, pored stambenih objekata i, vazdušnom linijom, prilično blizu samom centru grada.

Napominjemo da se u krugu od 150m od ove, po nama, problematične destinacije nalaze postrojenja: Sellco DOO ketering, Hladnjače, Žitobanata, Pekare „1. maj“ i Vršačkih vinograda s jedne strane, kao i Supermarket 013, Poljorivrena škola i Željeznička stanica sa druge.

Ukoliko se tome doda moguće dovoženje opasnog otpada iz drugih delova AP Vojvodine, što, uvećanjem količine ove materije, povećava opasnost po životnu sredinu, a samim tim i po građane, naročito one u prvom komšiluku, postaje sasvim jasno da se ovom problemu mora posvetiti posebna pažnja. Eventualni tretman, koji se pominje u zahtevu (bez da su mu objašnjene karakteristike) bi mogao značajno iskomplikovati problem.

U najmanju ruku za ovakav zahvat je neophodno uraditi Studiju procene uticaja na životnu sredinu, ako ni zbog čega drugog, ono, zbog razlika koje postoje između Rešenjem Opštine Vršac (od 15.11.2011.) dozvoljenih delatnosti i količina opasnog otpada koji se može skladištiti u naznačenom hemofarmovom objektu i zahteva koji se ovoga puta iznose.

Naime, uvidom u dokumentaciju ovog predmeta uočili smo da u rešenju iz 2011-te dozvoljena dnevna količina unosa opasnog otpada iznosi do 10 tona, dok novi zahtev iznosi do 40 tona dnevno.

Takođe, prvim Rešenjem je utvrđen maksimalni kapacitet skladištenja od 80t, a u novom zahtevu stoji maksimalna godišnja količina od 150t. Kako smo upoznati, za dnevno skladištenje za koje se zahteva maksimalna količina veća od 10 tona neophodna je izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.


Predsednik E.U. "Avalon" Budimir Babić

Dana 22. novembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Solarne sušare - izgradnja i korišćenje” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu.

Predavanje je održao Dragoslav Dobrosavljević, diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je prisutnim učenicima ukazao na načine konverzije sunčeve energije (toplotna, električna), prikazao vrste objekata kod kojih je moguće koristiti sunčevu energiju, zatim pojasnio načine utvrđivanja očekivanog broja sunčanih sati na mestu postavljanja solarnih panela potrebnih za proračun, i prikazao šeme solarnih instalacija u primeni.

U drugom delu predavanja im je na praktičnom primeru pokazao korake u izradi same sušare, ukazao na prednosti korišćenja ovakvog vida energije za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja, kao i tehničke karakteristike kolektora i formule za izračunavanje količine toplote koja se na ovaj način dobija.

Ovom aktivnošću je projekat završen. Osnovni ciljevi projekta bili su: podizanje ekološke svesti učenika, nastavnika i zainteresovanih građana, promovisanje efikasnog korišćenja energije izradom jednostavne solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje, zatim alternativnih izvora energije, kao i volonterskog rada i aktivizma.

Pogledajte kratki film projekta "Znanje podeli – nagradu osvoji”. Projekat je realizovan u periodu april - jun 2013., a finansiran je od strane Opštine Vršac u visini od 80000 dinara. U sklopu projekta održane su četiri radionice na temu:

- Globalna mreža – INTERNET (statistika, uređaji, socijalne mreže)

- ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI – praktična vežba (u kojoj je predavač praktično pokazao na koji način učenici mogu da svoja saznanja iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine postave sami u formi članka na sajt www.cefix.rs).
Radionicama je prisustvovalo 83 učenika, a do kraja realizacije projekta objavljeno je preko 350 članaka na sajtu Cefiksa. Najviše članaka objavili su Poljoprivredna škola Vršac - 175, i Hemijsko-medicinska škola - 174. Ovim školama su uručene i školske bele table kao nagrada za aktivno učešće i postignute rezultate u projektu.

 

Obaveštavamo sve zainteresovane građane i ljude dobre volje koji su ponudili pomoć Klubu ekstremnih sportova "Izazov" Vršac kao i svim zainteresovanim građanima da pomoć za obnovu prostorija i opreme uništene u požaru mogu da uplate na račun 355-1095634-71 (Vojvođanska banka) sa svrhom doznake "pomoć za obnovu prostorija od požara". Ova vrsta uplaćenih sredstava će se posebno evidentirati i namenski koristiti za svrhu obnove prostorija i opreme koji su uništeni u požaru.

Predsednik kluba
Miloš Lazarević

Cena gasa u Vršcu od 1. decembra biće niža za 3,6 odsto, što je pojeftinjenje po kubiku za oko dinar i po. Domaćinstva koja se greju na gas mogu ove zime da očekuju nešto manje račune.

U Srbiji se od 1. septembra ove godine plaća realna cena gasa po metodologiji o javnom snabdevanju, koju primenjuje Agencija za energetiku. Najavljeno pojeftinjenje je rezultat pada vrednosti dolara. Kako kažu u Srbijagasu sada tržište uređuje cenu gasa i kada padaju troškovi ovaj energent pojeftinjuje.

Stevica Deđanski, rukovodilac grejnog tela u DP "Drugi Oktobar" Vršac, kaže da je cena gasa inače velika i svaki mesec predstavlja udar na budžet, te da svako pojeftinjenje treba pozdraviti.

- Možda će gas još pojeftiniti, što bi moglo da podstakne veći broj potrošača da svoje obaveze izmiruju na vreme, kako bi sistem dobro funkcionisao, rekao je Deđanski.

Izvor: eVrsac

Nakon lepljenja temperaturno otpornim silikonom i detaljne provere zaptivanja svih sedam redova od po osam limenki, učenici su pristupili farbanju limenki. Svaki red ponaosob je ofarban crnim auto lakom otpornim na visoke temperature, zbog što veće apsorpcije sunčeve energije.

Kada se farba osušila pristupilo se ugradnji u kućište sušare, svaki red limenki je postavljen u svoje ležište i zalepljen silikonom. Poslednji korak u izradi sušare je bilo postavljenje providnog pleksiglasa sa gornje strane solarnog kolektora.

Solarana sušara je zatim izložena u predvorju škole, gde je bila dostupna svim učenicima, profesorima i roditeljima koji su bili zainteresovani za sam princip rada i način izrade solarne sušare.

Ovog vikenda, od 18.10. do 20.10.2013. godine, se u Domu Crvenog krsta održava trodnevni trening-seminar za volontere. Polaznici će naučiti veštine i konkretna znanja iz domena davalaštva krvi i kumunikacije koja će im dalje koristiti u radu i daljoj edukaciji. Crveni krst Vojvodine nastavlja trend edukacije mladih kao bitne pokretačke snage u davalaštvu krvi. Predavači i treneri su stručni ljudi iz Crvenog krsta Vojvodine i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine. Više informacija o aktivnostina Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine možete naći na sledećoj adresi www.budidavalackrvi.com.

Flajer

 Flajer trombociti

Vodič za davaoce

 

 

 

Javna debata "Energetska efikasnost u zgradarstvu" će se održati 21.10.2013. godine , u svečanoj sali Opštine Vršac, Trg pobede 1, prvi sprat, sa početkom u 17 časova.

U okviru realizacije projekta "Discovering energy" - "Otkriti energiju" u maju ove godine održana je izložba fotografija za pet ispitanih objekata i dodeljeno je pet energetskih pasoša za objekte različitog tipa i godišta u opštini Vršac.

Druga faza projekta je Javna debata, gde će se javnosti predstaviti načini analize i rezultati ispitivanja, podsticajne mere koje država predviđa i načini poboljšanja energetske efikasnosti na ispitanim objektima.

U holu zgrade Opštine Vršac predstaviće se proizvođači izolacionih materijala u zgradarstvu, proizvođači solarne tehnike kao i banke koje nude povoljne kredite namenjene za energetsku efikasnost.

Projekat realizuju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Opštinom Vršac.

Dana 09. septembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Solarni kolektori - izgradnja i korišćenje” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Učesnici predavanja su bili učenici II-1 smer Poljoprivredni tehničar, i II-4 smer Turistički tehničar.

Predavanje je održala Milica Doslop, master zaštite životne sredine - smer ekoremedijacija, koja je prisutnim učenicima ukazala na načine konverzije sunčeve energije (toplotna, električna), prikazala vrste objekata kod kojih je moguće koristiti sunčevu energiju, i prikazala šeme solarnih instalacija u primeni.

Nakon teorijskog dela prezentacije prisutnim učenicima je na praktičnom primeru prikazala princip rada solarnog kolektora od limenki koji će biti ugrađen u sušaru.

PokloniIOtpadSkloni